Црњански, Милош - Сеобе 2
А молио је да буде извештен, ако се нађе Јока Стана Дрекова – нека његова, даљна, рођака. Виткович је, на рапорту, својеручно, написао: Ад ацта!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ваш заиста њежни состав мора велики уштерб терпити. Шта је страна, шта је даљна земља? Училиште мудрости и искуства. У туђој земљи може човек видити што није никада видио. ЈЕЛИЦА: Ви имате право.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, к'о да вечност снива, Потмуло хуји...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али када душу моју ноћ обасја Дубоким утиском својих тамних веђа, Кад умукну даљна завијања пасја И жагор, мисао за мишљу се ређа; И гомилу жеља са дна душе крене, И поворку страсти романтичних
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Од куд видиш, на све четир' стране, Даљна места, њиве, и пољане: Лево Дунав, Банат, Бачка мила; Авала се десно заплавила; А подале, ти брежуљци сиви, То је
стире Од праотачког до најмлађег гроба; И осећам кроз мене како бије Дах тајни оних што ће за мном стићи, Будућност даљна што још брижно крије: У пупољку се то буде цветићи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Док год у вису буде И једне светлице И једне звездице, Философовим очима Увек ће бити ближа И даљна звезда та, Ближа нег’ она брља Што му ј’ пред ногама.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Оздравити мора...“ Откуд видиш на све четир’ стране Даљна места, њиве и пољане; Лево Дунав, Банат, Бачка мила, Авала се десно заплавила, А подаље ти брежуљци сиви, То је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што желиш, држ’ да ће т’ тек даљна зора донети; Знај да час ти сваки може и лепше што дат. — Кад на раскршће једно стигнемо, к мени с’ окрену, И сад
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, кô да вечност снива, Потмуло хуји...
И ја, уморан тешко са даљна некаква пута, На пусту обалу седам. И тада поред мене Мртвачки пролази спровод у немом свечаном ходу, А маске на лицу
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Пролећа ево: опет доба сневања; Сад се збивају ствари необјашњиве: Блескања даљна, потом тврда севања, Зелена и роза обнажују сањиве.