Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да номенем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу. Красни су то гости — у далеко их није.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Све мушкиње, почевши од десете до дванаесте године, иду у печалбу. Они не презају да иду и у даљне земље, ако им се тамо укаже прилика да више зараде.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Радо ја имам овај бели свет, Врело, дољу, планину и цвет, Радо даљне клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру
41. У туђој земљи јоште неко време О(д) куће даљне ме је задржала, Но моји поји ода свега неме, Ка себи врела вода ме је звала; Ал' оне ћути не сећа големе, Ватрене
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(Александар Влаховић), који је донде у мислима изгубљен за столом седио, тихо се пренуо из мисленог сањања на ове даљне, жалосне гласове, и неописано истинито и драстички изговорио је монолог први: Тако је морало бити!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1887. ИСТОК Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света! Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске
Шарене, богате лађе и силни каравани На њене базаре многе стизаху свакога дана Из Андалузије даљне и жарких афричких страна.
своја свилоруна стада: Стар и замишљен, у рујној вечери, Он је, ћутећи, гледô у даљину, И чинило се да погледом мери И даљне горе и немирну Дрину Као одломак изумрлих дана, Кô седа слика старца Осијана. 13.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ти вољна патња дана си ми свег, Ти даљне радости болне, ти стег; Ти брижне љутње, ти љубави си сан, Ти жељна мисо што уљушка ми дан: Ти болна жудња колко ме
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Дрема му се; белим плаштом Лед са снегом огрће га. Он о једној палми сања Сред источне даљне стране, Што самотна немо тужи Наврх стене усијане.