Африка
У Дакару, који је збориште свега што се вуче по мору, између Јужне Америке и Европе, свега такође што иде на Даљни исток а не пролази Суецом, постоји чак и један табарен са сасвим изузетним програмом, како ми кажу у мом хотелу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
то први пут чују – како се чује да, из Росије, долази син росијског генералмајора Јована Стојанова, који је неки њихов даљни рођак, па ће многе људе да поведе. А како се Команда сад пашти да многе, уписане, у Темишвару, задржи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
владаше тишина, — Овако бија онај санак мој, — Умилно на ме гледаше светлина, Безмерни коју слаше звездâ број, И даљни гласâ чу се тад милина, Умилнија нег славка што је пој, И ближе овај долазаше звук Кроз тавносјајне ноћи бајни мук.
Петровић, Растко - АФРИКА
У Дакару, који је збориште свега што се вуче по мору, између Јужне Америке и Европе, свега такође што иде на Даљни исток а не пролази Суецом, постоји чак и један табарен са сасвим изузетним програмом, како ми кажу у мом хотелу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Вршине им се једнако губе: прамичак по прамичак дима откида се од сјајних врхова и полако плови у даљни недоглед; а темељи им се једнако обнављају све новим и новим клупчадима и смотуљцима дима што без престанка избијају
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Оно море, што кад рикне, Задршћу се даљни краји. — Та страхота даклем уме Да се стиша и затаји! Ко га гледа, не би рекô Кол’ко с’ у њем мртвих снова,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Теби сам помаже небесна воља, И сад ти се показује судбина боља, Сви ближњи твоји теби добра желе И даљни се народи твом добру веселе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад сунце спусти косе зраке, И тихо падне сутон блед, Сакривајући у облаке Босанских гора даљни ред, Ја самац блудим по обали, Спокојан, тих у миру том, Па слушам, како шуме вали У немирноме току свом; А мисô моја
своје стадо гони, Као млади фаон по росноме цвећу; С Акропола тврдог узвици се хоре, И јутарња стража кличе у даљини; Даљни исток пламти као рујно море, Да позлати главу царици, Атини. Све радошћу дише.
А кад румена зора озари високе горе, И даљни претвори исток у сиње, пламено море, У виду змајева, змија и грозних горгона, хала, Војска се са страшном виком к
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
тад очи небесима, нада мном се плавило рађа, Погледам доле, и бескрајних светлих извирања је јава, И кружи маглени даљни дах, седефом, док млеко се рађа На очима руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас мој, са небом, ко
Одједном у свом току, пробивши бок планина, Избију те светле реке ко зрачни извори; Ко огањ даљни крај ког спавају пси чобанина, Та прва пламена звезда, на мрачном небу, гори. СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА То, то!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не знам ако и по реду стојећи Једни за другима, И оним из даљег једнако достиже просветљивање, Ил' му даљни од предњих се С мером сјакају?