Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 138 Лисица и пода Лисица упази у пролеће новопришедшу подy, приступи к њој и запроси је да јој што лепо из даљних места, чрез која она пролази, каже.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
И ако јерес не усхте да мења, да му царевог не буде опроштаја, да се не враћа са даљних обала; али да му, грешнику, свакога јутрења и вечерња за спас звоне звона велика и мала.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
----- Ал' ја видим једног старца, У дубини даљних дана, Седа коса, борно чело, Прошлост му је пуна рана. На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче
То су ватре догласнице, Пружајућ' се из даљних еона, у поворци оној дугој, Досветљујућ' једна другој, Струјом која напред лети, Тежећ само једној мети.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
радошћу: да сутра нећу путовати сам, како сам мислио, него у друштву мале једне гошће наших познаника и некаквих наших даљних сродника, истинске једне мале лепотице, Светлане, која је празнике Божића провела овамо, а коју сам ја први пут видео
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
песком море шибајућ — А с облака се змија јављала Присипајући огањ срдито, Потресала је ломни трескови Планина даљних темељ камени.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора... Да, ми смо већ стигли тамо.
трава је висока сплела, И древне палате њине, и њине пагоде свете И Гангес поред њих шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора. 1887.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
сузама, За собом лик твој знајући како се мучи да издвоји се још једном бар над стазама: Видех, о, величанственији од даљних предела Облаком у даљину већ одилазе кровови; Боја: још траг ствари што је крај мене живела; Тако и присталости отичу
Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ сан делије. Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће