Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На крају даљског атара, код патријаршиске пустаре Мариновци, налази се један бунар који се још за време мога детињства звао Миланковим
синова остадоше у Даљу само њих двојица; Георгије, који је свога оца наследио у његовом звању код властелинства даљског, и Антоније, мој деда, који је, једини, одабрао слободну професију.
На послетку је и то питање срећно решено: свакодневно је довожено буре изворске воде из даљског атара. За хлађење воде и вина постарало се зими, смештајући тридесетак кола дунавског леда у ледењак, дубоку јаму