Употреба речи два у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми толико година душу раздире... Два-три добра дана, две-три пријатне вечери, зар могу читав низ простраданих година својом благотворном слашћу разблажити?.

Ја сам га пољубио. И он ме је разумео. — И тако, сине, ја ћу послати кола по њих; па ако се приволе, за два дана могу доћи — а, међутим, ти ћеш распремити твоју радионицу и све ћеш пренети у собу коју сам у старој кући за тебе

Ох, та само једанпут из оне тавне шупљине да засветле два црна ока, да виде ужас безобразне гледалице, која се не стиди с подсмехом посматрати од пре хиљаду година из гроба

Рече и оде... . . . . . . . . . . . . . . . . . . На шпитаљским прозорима видела су се два-три бледа, уплашена лика — то беху болесници. Сироти!

Хтео је красти. Сиромах! Можда је и гладан био?... Одмах до њега лежаше једна стара бака. Боже мој! Боже мој! Два сина имађаше, па док их је могла својом старом снагом послужити, даваше јој хлеба, а кад малакса, отераше је у шпитаљ.

То ви’ш, Маро, није лепо од њега! А, ево, и сама знаш како смо живели: ни два брата рођена нису боље! Кад се оно Дишкрећани стадоше у својевољце уписивати, заједно се уписасмо, заједно смо и

“ После тога говора узе своју качкету и спремаше се да иде. Отац му нуђаше за услугу два грошића: „Узми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“.

?...“ Није све ни изговорио, сиромах, а комесар викну: „Бунтовник!..“ Два-три жандарма навале на њега и тераху га напоље из дворане...

А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено

одлазак узнемирује, а он ме је, нежно по увеломе лицу милујући, тешио: „Почивај ти, Грлице, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу опет код тебе бити... да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!

да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!“ После тога огрну опаклију и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави саму! У тузи и несрећи постане човек мислилац... И ја сам почела мислити.

Тако сам ја размишљала о унесрећенима у својој несрећи, а после сам узела два-три залогаја сува хлеба, напила сам се на једном бунару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Лисица и лав 37 29 Лисица и вран 38 30 Лисица и древосечац 40 31 Лисица и јарац 41 32 Лисица лакома 42 33 Два пса 43 34 ПСИ 44 35 Пас и курјак 45 36 Пас касапски и курјак 46 37 Пас и његова сен 48 38 Пас, лав и лисица 49 39

и препелица 67 57 Петао, лисица и кокошке 68 58 Жабе пањ и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две жабе 71 61 Муха 73 62 Два миша 74 63 Мишић и мишица 76 64 Змија и земљеделац 77 65 Змија и сељанин 79 66 Паун и чавка 80 67 Чавка и остале

Крава јаловица и волови орачи 100 84 Зецови и жабе 101 85 Касапин и пас 103 86 Стар пас и ловац 104 87 Човек и два пса 105 88 Сељанин и пси 106 89 Лонац и тенџера 107 90 Човек велеречив 108 91 Зец и лав 110 92 Два путника и

Човек и два пса 105 88 Сељанин и пси 106 89 Лонац и тенџера 107 90 Човек велеречив 108 91 Зец и лав 110 92 Два путника и сикира 112 93 Медвед и пчеле 114 94 Медвед и Циганин 115 95 Жена и муж пијаница 117 96 Кртина и мати

Бољи је један зец у чанку, него два у пољу. Правда да ова правила нити су за свакога, нити за свако време. Ко се всегда боји да не изгуби, мало ће кад

високоумије с луђим својим породом инатом свуда свој нос увлаче, дођу и к овом чистом и изобиљном извору, и заваде ова два звера ко ће пре пити. 0д речи дођу к ударцем. Вепар зубма, а лав с ноктима, један другог окрваве.

„Нисмо ли ми луди — реку ова два непријатеља — да се овде деремо и убијамо на падоцт наших општих душмана?” Помире се и напију се, један с једне

” Наравоученије И ова је басна подобна предидућеј, но при тому приписује се и оном који се на туђе лакоми. 33 Два пса Један човек имао два пса. Једнога од њих научи ловити, а другога пренебреже дома.

33 Два пса Један човек имао два пса. Једнога од њих научи ловити, а другога пренебреже дома. А кад би било до јела, једнако би давао обојима.

хотећи својим грађаном да дâ познати какову силу воспитаније имаде не само над људма но и над скотови, узме два кучета од једне феле, заједно од једне кучке окоћена, пак једно научи ловити зецове, а друго ништа него ждерати и

Сазове једном све граждане у једну велику салу, гди дâ поставити чанак меса и пустити једног зеца. Заповеди пустити и два речена пса у салу.

Видите, браћо моја, два пса једнога рода и заједно окоћена, но какову различност међу њима воспитаније узрокује! Не учимо, дакле, децу нашу

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

СРПСКОХРВАТСКУ ЛЕКСИКУ РИБАРСТВА ВЕЛИМИРА МИХАЈЛОВИЋА И ГОРДАНЕ ВУКОВИЋ 158 МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ 159 ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 160 КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА 162 ПОСЛЕ УЖАСА 163 РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ

ствара јој стани реци немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у главу цара лазара станоје од два месеца спава у колевци од земље њега нико не памти родио се крајем јесени умро почетком зиме мезимче међу мртвима

НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ Ког жутица, ког срдобоља, ко од секира, ко од сабаља, на исто се свима хвата: у травуљини - два хвата. Коме крпа на закрпу, ком претило на дебело, на исто се обома хвата: поред цркве - два хвата.

Коме крпа на закрпу, ком претило на дебело, на исто се обома хвата: поред цркве - два хвата. Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за жетву спремну, сви одоше у ону земљу.

ЗАГОНЕТКА Место тучка (с два је кила три претегло!) кантарско се јаје у звону излегло! ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА Више је нахранио напрстак,

Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац и Петар Добрњац, запенише, ускипеше, закрвише се - ко? - Петар и Милоје, - око чега?

их тушта и тма - Какви ли су им оно коњи - Штајерци - Ено претрчавају кроз ону пшеницу - Кроз онај шумарак јашу два по два - Не зна се да л запад светлуца гушће од севера шлем до шлема пушка до пушке сја - Топови су им напуњени

и тма - Какви ли су им оно коњи - Штајерци - Ено претрчавају кроз ону пшеницу - Кроз онај шумарак јашу два по два - Не зна се да л запад светлуца гушће од севера шлем до шлема пушка до пушке сја - Топови су им напуњени снегом

БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА Бије батинаш, богме својски распалио, пуца нам кожа, лете мрвице меса; бије сат, бије два, бије три, откуд му толико штапова и беса?

Орао, који лебди као вага у висини и слободи, да ли зна чему служе брзина и снага у кавезу један ипо са два? Је ли јелен и у кавезу јелен?

Христос је само са две рибе, са две, нахранио пет хиљада људи! Али ни са пет хиљада риба не би нахранио два ослободиоца! Јеси ли ту причу завршио? Ако јеси, Могу ли сада и ја нешто да кажем?

се разрешити на земљи, на познат начин: на јесењем имању, испод неке жуте букве, шаран завршиће у вранином Тигању! ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 1. Молитвом сам се обратио шарану, богу Дунава, богу у дубини.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Потом узме мој отац једну велику чашу пуну вина, и пошто отпије за једно два прста, рекне ми: „Прве године, кад идеш по нурији, само оволико пиј од сваке чаше којом те понуде, друге године

И заповедимо старешинама (кућевним), да свако мора довести на исповест а старешина мора најпосле остати. Она два стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се молити, и оца и

дођу у кнежине, али јоште уз пут идући поруче сваки у своју кнежину, определе дан у који ће доћи од свакога села по два и по три човека у Ваљево, и ту се од све три кнежине састане више од 300 људи и оду на мешћему; дођу и месне аге;

пред свом скупштином ради и дели, и тако се растану, па потом сваки кнез сазове од своје кнежине од свакога села по два по три човека. Тако је мој отац сазивао скупштину на Рељино Поље на кршноглавском атару.

Тако је мој отац сазивао скупштину на Рељино Поље на кршноглавском атару. (Не знам зашто се зове Рељино Поље, а имају два камена велика, и врло у далеко стоје, и то причају да је скакао Реља Крилатица, и да се онде свагда брала за Турака

Он диктира а ја напишем писмо, уколико се опомињем о томе, како су у Шапцу остала прикривена два зликовца (јаничарина), који су Ранка кнеза шабачког убили.

” И каже ми да му је везир по том кавазу поручио, да спрема на Палежу конак за војску, која ће на Шабац поћи и повући два топа, али то све тајно.

Њи̓ово друштво по̓вата војска, извезу два топа на чаршију, и њи̓ 27 за једнога кнеза Ранка удаве с конопцем насред чаршије, и по турском обичају кад једног

Тако стојали су кнезови читава два сата, а он нити говори да седну ни да иду, већ једнако ћути и пуши, а кнезови такође ћуте и чепоре ногама.

Ко је Србин а нема дуге пушке, два пиштоља и велики нож, нека прода једину краву и пусат себи купи. Тако је од честитога везира заповест.

” опали и покрај Станоја обали Турчина, погодивши га посред котлаца. Она друга два Турчина затворе се у кућу, и кад сељаци, Зеочани, дотрче, а они из куће почну викати: „Агина је заповест, агина је

Кад ујутру (24. јануара 1804. године) ето ти нашега зета Живка Дабића и јошт два Турчина, пријатеља мога оца, са јоште три кмета, и кажу Турци: „Хајде, Јакове, послао нас Мехмед-ага Фочић; хоће тебе

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— развикао се газда Рака, па полете као смушен за Пајом. Кад тамо, а оно — два назимета неког Симе Иванића провукла се кроз плот, па ришкају око увратина. Сиромах Сима! Сад ће имати посла!

Кад Паја мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред

Осим сељака, ту су почесто свраћали на каву учитељ и два практиканта из среске куће. Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по сата хода; али они пред вече, кад изиђу из

Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића. То су вам два отресна, ваљана и вредна момка. Имају сестру — да је није шале у свој капетанији.

— одупре се Сима у инат. — Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?... Е нећеш, бели! — Јест, два назимета!

— Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?... Е нећеш, бели! — Јест, два назимета! А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. — Чујеш, Симо!

— Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила. То му је све стара потра. — Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...

Него да се ми оканимо те ђаволске роге! Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.

— поче учитељ уплећући опет по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће. Разговор се одмах прекиде. Учитељ приђе к њима да се упита.

Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима. Учитељ је веома уважавао та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.

Други мало снижи. Бркови му накострешени напред, па изгледају као да је у ноздрве уденуо два прамена црне чекиње. Он говори мало обичније него онај с обешеним брковима.

»Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи... Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

ПРОШЕВИНА 138 10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ 148 11. СКИДА СЕ ВЕО 155 12. ЛОМ 162 13. СТРАШНИ СНОВИ 176 14. НОВИ КМЕТ 184 15. ДВА ОЦА 189 16. ПРВИ СУСРЕТ 195 17. ПЕТЉАЊЕ 200 18. МУЧЕНИК 207 19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА 212 20. ОСВЕТНИЦИ 226 21.

И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари. Они су били свима углед. У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа

2. СУБАША Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп. Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети,

2. СУБАША Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп. Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.

Пусти мене да радим!... Ја сад добро видим шта ти желиш!... И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... —— Маринко! Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!...

нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!...

кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... И ухватише се... И понеше се по оној чистини... Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају цнагy... Све живо претворило се у око... А они се носе...

кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... И ухватише се... И понеше се по оној чистини... Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају цнагy... Све живо претворило се у око... А они се носе... Обе стране једнаке.

— рече Станко, чудећи се шта му је наспело... И ухватише се... И понеше се по оној чистини... Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају цнагy... Све живо претворило се у око... А они се носе... Обе стране једнаке.

Иди!... И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... — Дакле, велиш: Турчин и Маринко? — Њих два! — Криви колико и Лазар? — Још кривљи!... Управо, то је њихово масло... Је ли доста сад? — Доста, хвала ти!...

Њихни су га погледи вређали. Он леже да би их избегао... У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. Наједанпут отпоче живот око њега.

Заврзан никако не ћути: — То се зове нишанити!... Него и ми смо ти добро... Чекај! Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!... Десет мртвих Турака!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Упртих зеница према небу златном, Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако, Докле она плаче; а за морским платном, Изнемогло сунце залази, полако.

Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном? Све ће под небом даље сјати, А сен и човек, два близанца, На раскршћу ће неком стати Да оба збаце терет ланца...

Голубица у сунцу синула, Са лишћа капљу свете арије... Два апостола туд су минула С поруком сина чисте Марије. Крај реке зраче бели кринови, Пада сноп зрака с неба средине:

Кад сврши ропство два начела Духа и тела, зла и добра, Пашће тад уза свих почела У задњој берби коју обрах. И постајући безобличан, На

Спрам свода зрачна и дубока Јутрос се роди, с песмом жабе, У чаши прве висибабе, Април, с два крупна модра ока. БУКВА Цело је небо у њу стало, Сенке јој као провалије; И све је поље за њу мало, И поток

РАСПУЋЕ Ја не знам раскршће на ком смо се срели, Некад, као странци, са два разна пута; Кад нит смо то знали, и нити то хтели, Једног безименог и страшног минута.

ТАЈНА Наше две љубави пуне кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспали у ноћи, Два мирна пауна на старинском зиду.

И тако две наше љубави очајне, Огрнуте лажју вечитом и ниском, Стоје немих уста у дну наше тајне — Два црна пауна на зиду старинском.

А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом — Да не дигне једном, као гладна вила, Док жалосна срца и не слуте о том, Два своја у сузе замочена крила.

Тако горко пада неко вече бледо На све моје путе, болно, по све доба, Дубоко у мени: док љубав и злоба, Као два анђела, поју напоредо.

Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на молитви, неме; Две поноћне реке кроз краје од кâма; Два гласника бола који кроз ноћ стреме.

Сто очију својих моја душа смела Отвара пред неком земљом недогледном; Никад не захвати двапут с истог врела, И два сна никада на узглављу једном.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.

дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе! Ко, него ти?

— У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.

велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља. Знам да је у соби била тишина.

Ајаох! Страшне слике! Уђосмо у једну малу собу. Била су само два кревета. Један празан, а на другом један човек. Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.

мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!... Али није, забога, не познајем га!

ви већ знате. Их, ала сам глуп! Па где је, опет, та квака? Као да су врата два километра од мене! Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао. Није вајде.

Ја изиђох на улицу. И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине.

А ко се стара за она два црва!” О Божићу, 1886. ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ „Било ми је, вели, онда тек девет година.

— На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу. Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену. — А шта ћу — каже сестри — с овим новцима? Ово је проклето!...

Губио је такође. Долазио је често без прстења, без сахата и без златна силаја. Доносио је други пут и по два три сахата и по неколико прстенова.

Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очију теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца и на небо.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава

Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше

Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да

па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живели су у једном селу у Банату.

тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живели су у једном селу у Банату.

Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати, заједно са њиховим попадијама и ћеркама.

Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати, заједно са њиховим попадијама и ћеркама.

Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати, заједно са њиховим попадијама и ћеркама.

»Деде, децо — вели им господин попа — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!« Купи, па и то пошље кући.

И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа. То су она иста два попа чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп Ћира и поп Спира.

И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа. То су она иста два попа чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп Ћира и поп Спира.

Шта ти ту нема! И нога од неких стари маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице, и пола »штогла«, — и опет му ништа не

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

речи ухвати господар-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.

— Драго нам је. Па како код вас, пошто рана? — Скаче. — Тако и овде. Камо среће да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити. Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.

— Тако и овде. Камо среће да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити. Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше. Женске изиђоше напоље да приправљају ручак. Каква радост за њих!

— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало. — Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал' осам стотина је врло мало за трговца.

Кад ујутру, а Љуба дâ презати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује. Кад кући дође, чека два три дана. Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.

Љуба свршава визиту. Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи. Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету. Милева још спава. Пробуде је.

Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења. Прођу два три дана, Љуба још иште термина. Прођу две три недеље, мати га гони, чантра.

Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија. — Знате, сваки има свој гешмак. Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци.

Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе. — Куда? — Знам два места. Једна у Ц., а друга у Ш. У Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око

Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима. Фрајла Варвари поче срце куцати. Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза

Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата. Мати и кћи врате се. После кратког разговора гости се препоруче и оду.

Оду у цркву. По часа — па је свему крај. Чекмеџијић је, најзад, ожењен. Сватова је било сијасет. Два дана се јело, пило, певало.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ама побеснили смо ми, ја вам кажем Требало је да се умиљавамо а ми изазивамо и чикамо, после два рата. У место да смо је гладили и мазили, да смо јој ласкали док се одморимо, док се спремимо, док се опет оспособимо

очи и савладам ову махниту своју осетљивост која ми раздире душу, па нека дође све што мора доћи и што већ мора бити. Два рата и једна побуна, ти тек што данусмо душом, ево ни ране ми нису још суве, а, врага, шта се понова спрема.

Дакле, напред у неизвесно, у коме је само смрт извесна! Ево осећам лепо, како ме милује црно крило гавраново”. Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући.

И све је отпочело слатко и дивно. А сад шта? Баш онда, кад је нов живот, у једној милој, идеалној верности два бића, започео да тече широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће стао расцветавати, долази ово, овај

, а да он одмах дође на његово место према примљеном наређењу. Затим нареди да се скине телефон и два војника пођу заједно с њим, пошто пронађу једног мештанина који ће им показати најкраћи пут до цркве.

Трептеће силуете два-три слепа миша прнуше из мрака, лако га се дотакоше по коси и руци и ударише о конопце. И онај хладан ужас, као неки

Али, док је он. са дурбином на очима расејано осматрао она ућуткана места, два тешка зрна зафијукаше па се наједанпут, са ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим,

па се наједанпут, са ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим, са парајућим јауком, два друга пребацише цркву. У сред онога ужаса Христићу све беше јасно: црква је била мета.

А онај срам осети он још више кад угледа, како два мршава, слабуњава младића дижу носила са његовим тешким телом, мучећи се да га изнесу из вагона; и кад га ту, на том

А једно после подне, док је он оперисао чиодама на карти, дођоше поштом два неочекивана писма. Једно, у жутом, простом увијачу са три црвена потеза и печатом, било је из пете пољске батерије.

— А ја шта? Шта кажеш? — Ти? Ти два пуна месеца лечиш једну огреботину. Напрегнут и нагнут према њој као да хоће да се увери: је ли то заиста био њен

Па кад је рупа и за последње оруђе била ископана, онда командир а за њим два водна официра, приђоше и целиваше излизане цеви. За њима редом, један за другим, пољубише ону цев и војници.

Африка

Колико је за мене срећа да путујем са њиме! Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари. Он је пре тридесет година водио једну од најважнијих мисија по

У Тулону сам био остао између два воза да узмем од њега још последња упутства за укрцавање у Марсељу. Познао сам га одмах по лику, толико сличном лику

још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво. Пошто јој је глас влажан и мутан, а речи нагле, нема сумње да је заљубљена.

До Дакара је још увек далеко. Чекамо да се најпре појаве „дојке“ Дакара, што су два пупчаста брега изнад саме вароши.

Прилази Вуије да ми покаже шта да гледам. Торањ који се види иза два брега торањ је гувернаторове палате. Дале се продужава дакар, космополитско пристаниште на обалама Африке.

Смешно је да у Африци, између два црнца који се прихвате одевања, много је ближе примитивности и голотињи онај који носи европску одећу, састављену од

Што је занимљиво, на овој џиновској змији, због аномалије или случајног атавизма, виде се са стране као два нокта или као остаци ногу. Врућина и поред белог одела и ципела платнених. Главобоља.

У ноћи брод се није смео приближити обали, и зауставио се на два-три километра од ње. Велика гужва због црнаца који се искрцавају у чађаве петролне шалупе, осветљене само лампама

Не зна се колико ће требати броду да искрца и укрца робу. Гужва. Чим нам кажу да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази обали.

Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу која пробија из њих на све стране кроз танке

Гомила црнаца која вуче пус-пус, опкољава нас и намеће своје услуге. Пус-пус су колица на два точка која вуче по један урођеник.

У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне! Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Могу ја доћи и други пут. ЈАЊА: (Ето, мигнила му Ево да дођи код ње!) Господар нотариус, ево да си убиим да дам два форинта на то проклето шпитал.

МИШИЋ: А ко ће да чува што је остало код куће? ЈАЊА: Шта има код кућа? Празно дувар, три дрви, два столица. МИШИЋ: И они девет стотина акова вина с једним окованим сандуком. ЈАЊА: (Проклето Ево!

(Петру.) Гди ти је господична? ПЕТАР: Шта велите, господине? МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод! ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци!

ЈАЊА: Примио си една форинта, четрдесет три крајцара. ПЕТАР: Ајде, добро. ЈАЊА: Сад, разбио си две тањире, два форинта. ПЕТАР: Ја!

Изио си една кобасица, тридесет крајцара... Кад си тела да си пали шупу, узио си шафољица сос млека и угасио ватра; два форинта тридесет крајцара. Сос вода си гаси ватра!...

Ни најмање. Гледајте само ко је на врати. ЈАЊА (отвори врата, пак се стресе): У! Два пандуру! Господин нотариус, то-ј лепо, то је трговашки, да ми терате сос пандура под моју старосту?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гарсули је носио црне килоте, од велура, и свилене чарапе. Изгледало је као да чини један корак напред, а два назад. Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла.

Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла. Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега. Био је то човек са лепим, римским цртама лика, али као у детета.

је штап као да хоће да одалами старца, али га је само спустио на патос између себе и Енгелсхофена, ваљда да би оделио два света.

у томе да један од играча има, доле, да завуче руку и цимне једну врпцу, на „три“, Дерући се претходно „један, два, три“.

Иза ње, до на крај плавог видика, било је само два реда јабланова, до барутана. Гарсули се, тог дана, возио, на параду, са Енгелсхофеном, у великим, Енгелсхофеновим

дана и Гарсули, са запрепашћењем, виде да се око Трифуна, поред жутог барјака, са црним, двоглавим орловима, вију и два барјака од црвеног и плавог муслина.

Кад је стигао пред мост, на капији, Исакович командова, „пред перси“, два‑три пута, и уђе у варош парадним маршем, тако да се капија тресла.

Насамо, то двоје је лудовало, иако су били већ пет година у браку. Онај кога су та два брата и њихове жене спремали се да испрате, и сам се, за то време, спремао, уморан и неиспаван, туробан, са ожиљком на

Влага је тамо доле била толика да је апсеник, већ после два‑три дана, добијао грозницу. Кад би отуда изишао – ако би изишао – личио је на самртника који је васкрсао.

пред јуриш, и урличу команду „обнажи сабљи“, овај Исакович, у таквој прилици, имао је обичај да само изјаше пред своја два реда коњаника, па да пређе у кас, затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не

Дабогме, кад је учинио два‑три корака, омама очију и људских мисли нестаде. Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је

Одмах затим указаше се фењери профоза, који је био дошао са ковачем и два хусара. На вику профоза, Павле је имао да устане и прво му је био скинут локот на рукама.

Теодосије - ЖИТИЈА

принесоше манастиру свете сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње изабране и мазге за рад, и два кабла сребра насувши дадоше, а игумана и сву братију од првога до последњега дароваше добри оци.

А богоносни Сава подиже га као на носила између два коња, и Тако ношен около сагледаше, али му се нигде не свиде, само Хиландар. И одмах се вратише у Ватопед.

У Гори Светој, у области твога манастира, на том и том месту, потражићеш и наћи ћеш два скровишта злата, која узевши све што ти је у Богу потребно устројићеш.

побожне жене, о којој напред рекосмо како му је у Цариграду говорила да у Светој Гори, у области хиландарској, потражи два скровишта.

Иначе Илија и Јелисеј, и пре ових Мојсије, нису нам у овом за похвалу. Јер први, молитвом скинувши огањ са неба, два педесетника с људима сажеже, и три стотине срамних пророка као богопротивних сам ножем закла, и пре тога речју затвори

Јер тако је била безмерна љубав њихова, као да у два тела једну душу носе. Много пута шиљаше писма к њему, говорећи: „Одлазећи од нас, ти нас утеши надом да ћеш се

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ова река и развође између ње и Марице, источно од Софије, чине етничку границу која пресеца на два дела јужнословенско становништво.

Ми ћемо редом проучити ова четири типа. У погледу варијетета и група задржаћемо се нарочито на два типа, на динарском и на централном, имајући за циљ да дамо идеју о методи коју смо употребљавали.

Они је проширују и изван задруге у вези која до смрти спаја или два момка, побратими, или две девојке, посестриме. Ни у једној јужнословенској групи нема толико специјалних речи за

Варијетети динарског типа. — У пространој динарској зони се разликују два психичка варијетета, северни и јужни, и први се углавном поклапа са шумским и зеленим појасом планинских страна ове

Ова два варијетета су везана за две области, које се геофизички а нарочито климски знатно разликују: за шумски травни и зелени

Има знатних разлика и у друштвеној структури и у занимању између ова два варијетета. Северни варијетет је најбољи представник свих динарских психичких особина, а у јужном варијетету су оне

С друге стране, у Шумадији се констатују, нарочито у току последња два века, највеће промене у географској и друштвеној средини и у занимању, промене које су са своје стране утицале на

За време устанка 1804. године побуњени сељаци су формирали дружине по крајевима из којих су били. Често иду два и два загрљени. Кад се зауставе да обедују увек једу заједно. Чутура са шљивовицом или вином иде од једнога другоме.

За време устанка 1804. године побуњени сељаци су формирали дружине по крајевима из којих су били. Често иду два и два загрљени. Кад се зауставе да обедују увек једу заједно. Чутура са шљивовицом или вином иде од једнога другоме.

— Старовласи. — Изглед земљишта, особине и порекло становништва. — Нарочите психичке особине. — Два физичка и психичка типа код Херцеговаца.

Реч поносници је имала исти смисао у неким српским средњовековним споменицима. Изгледа, да су Ере наследиле ова два начина живота од старог поромањеног становништва, које се после словенске најезде повукло у динарске планине.

Ови су људи врло високог раста, што пада у очи чак и међу динарским становништвом. Међу њима се могу лако издвојити два типа који су различних комплексија. У једних је физичка снага масивна и моћна.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Нестанак џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо избечи очи на слику: — Како то: три

је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо избечи очи на слику: — Како то: три магарца, а само су два насликана? Гдје је трећи? — Трећи си ти који улазиш овамо!

— Ура! Имаш право, брате наш! — повикаше она два магарца изнад врата крчме. До поноћи се крчмар и чича Тришо толико напише да су заборавили ко је од њих крчмар, а ко

Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет некога. Била су то два зеца. Познао сам их по гласу. — Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од њих.

Улице опустјеше. Каменитом калдрмом јурила су само два пара потковица и једне старе цокуле, све што је остало од једног коња и јахача који су исувише брзо стругнули из града.

ГЛАВА Опет у џаку — Бркина чађава сланина — Орахове ципеле — Клизави свијет — Коњ скаче на миша — Километар живота за два прста канапа!

Још су пажљиво измјерили да ли могу да дохватим сланину. Мањкало је само још два прста канапа, јер сам већ брком могао готово да додирнем сланину.

додирујем је једном длаком брка, канап ми се затеже око врата, а ја бечим очи и уздишем: — Дајем километар живота за два прста канапа!“ ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА Ево за нас војводе! — Велика мишја скупштина — Ко ће на мачке стављати звона?

— досјети се нешто миш домаћин. — Сасвим си бијел, пророк си, а још имаш за пријатеља једног мачка. — У срећки број два стоји опомена: „Глас народа треба послушати.

у Бркину кућу, чуо је горе испод крова тихо мијаукање мачка Тоше: — Мила и драга сланинице, примакни се још само за два прста да ти нешто шапнем на увенце. — Ох, жив је он, дакле!

ТРИНАЕСТА ГЛАВА Трка за јаком и шареним торбаком — Неко дише у мрачној пећини — Очи у очи с Крушкотресом — Два путника и двије сјенке Видећи разјареног чича-Брку, Тошо и Шаров окренуше да бјеже према планини.

“ У неким ижврљаним и тешко читљивим траговима писало је различитим рукописима: „Овуда је прошао зец... и за њим два пса... Ту гдје има велика мрља, оклизнуо се ловац с комадом прасетине у торбаку.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

БЕЛУТКА 47 САН БЕЛУТКА 49 ЉУБАВ БЕЛУТКА 50 ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА 51 ТАЈНА БЕЛУТКА 52 ДВА БЕЛУТКА 53 НЕПОЧИН-ПОЉЕ Хаши Да ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова Далеко у

муњу Питај га до миле воље Не надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На

одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка сутра У ушима

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Да ми је да се осамим, да се повучем, да размислим. ЉУБОМИР: Кад бисте отпутовали где на дан-два? ПАВЛЕ: Кад бих отпутовао? То би можда најбоље било. (Кратко размишљање.) Тако ћу учинити, отпутоваћу.

ПАВЛЕ: Кад бих отпутовао? То би можда најбоље било. (Кратко размишљање.) Тако ћу учинити, отпутоваћу. ЉУБОМИР: На два-три дана. ПАВЛЕ: Не знам на колико, не знам ни куда; у непознатом правцу, на неодређено време.

у срџби, у пакости, а знајући колико ја ценим овај рукопис, може доћи на паклену мисао да из освете извуче један, два, три листа. ЉУБОМИР: Ах! ПАВЛЕ: О, у пакосноме бесу жене су кадре да учине најнеразмишљенија дела.

Овде инжењер Марић. Хтео сам да вас обавестим да извесно време нећу бити овде; међутим, кроз два дана је рок вашем потраживању.

Драга моја голубице, остао сам сасвим без трошка, мршав сам као зимски комарац. Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара.

XИ СПАСОЈЕ, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (новопечени богаташ): Добар дан желим! (Љуби руку Рини.) Извините, куцао сам два пута. Не желим да вас узнемиравам, свратио сам само да вас умолим.

Али троспратна кућа на Теразијама, велики плац код Железничке станице и два дућана у Краља Петра улици, то је већ нешто. СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш?

Најзад се одлучим за Беч, тамо ће ми бити најпријатније, јер познајем Беч”. АНТА: Сасвим. И да се после два-три дана вратио, све би било у реду. СПАСОЈЕ: Али, не прекидајте, забога!... (Новаковићу.) Молим вас, читајте дале!

(Новаковићу.) Молим вас, читајте дале! НОВАКОВИЋ (чита): „У Бечу сам одсео у једном хотелу у близини Универзитета и два-три дана сам седео у њему, обузет својом бригом.

ВУКИЦА: Да, и тај господин вереник. До пре неки дан је по два и три пута дневно долазио; пилио ми у очи као маче; говорио ми љубавне речи и описивао ми најлепшим бојама наш будући

АНТА: А гледао сам уз пут и локале за канцеларије „Илирије”, нашао сам два-три, али две собе. СПАСОЈЕ: Мало је то. Нама само за чиновништво треба три-четири собе.

ИИ АГЕНТ: Рекли су ми да ћете ми их ви дати. СПАСОЈЕ: Добро, врло добро. Прати ли вас ко? ИИ АГЕНТ: Два жандарма, ено их на улици. СПАСОЈЕ: Немојте их остављати тамо, пало би у очи.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Безуспешно! Кад неко има ноге од два метра, то је увек безуспешно. - Нисам ти рекао да седнеш! - Новак је коракнуо као да намерава да зађе између клупа, а

ена... два... три...” а ноге вежбача меко се спуштају на земљу. - Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између

У дворишту је осми осмолетке изводио ритмичке вежбе и фискултурниково: „ ...ена, два” ускоро би ме увезло у сан да није било јарећих глава девојчица које су ногама изводиле нешто као балет, а погледи им

- Полубрат, ако баш хоћете! - спазих у полуокрету једно дечачки витко тело и два зелена ока која као да су сигналисала нешто. „Какво парченце!” — рекох себи. „Шта ли је хтела ди ми каже?

исто је то, судећи по изразу на његову лицу, мислио и Атаман, само што сам ја корачао и даље и ништа се није догађало. Два метра испод мене с једне стране биле су натруле даске скеле пуне ексера с друге стране вода.

- Нећеш прећи! - Атаман то испусти из себе у једном даху, а ја помислих да сам за два трена у води, погрешно као и увек. Био сам на другом крају скеле, иако су се гаће на мени тресле.

Шапнух му, такође, и да буде лаф, али он то није хтео да буде н тако смо сат или два гацали између поплављених врба, све док Рашида није приметила чамац завезан за водомер и увукла се у њега.

Осим ње у кући је још осморо деце, а она је при горњем крају лествице, иако су јој два брата ожењена, а њихово потомство представља нешто, што Рашида, није у стању да свари. - Коте се као пацови!

- Сада знам! - промрмља. - То није ништа нарочито. Упитах шта није ништа нарочито, а она рече да се пре два дана опкладила с Весном и још једном другарицом да ће се пољубити ове недеље. Ја сам наишао баш на време.

Син сам ја. Дугачак, с ногама од два метра с косом која је раније била црвена, а то је и сада, али само у незнатним отпацима око ушију и потиљка, он се

где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака из мађарског краја.

ратовима и чиновнике како истрчавају из канцеларија да као рибе попију гутљај ваздуха и опет наставе оно од седам до два, а отац је већ дојурио до мене и сео на клупу пребацивши руку преко наслона као да се ништа не дешава и као да

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче! Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић.

— Одмах. — Хајд’, Софро, седимо. Шта ћемо се картати? — Мало нас је, нек’ дође још когод. Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти. Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.

„У мјесту пријатном, тихој пустињи”... Пелагија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.

Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа

Је л’ у два бурета? — Јесте. — То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо,

— А како је са оружјем? — Једна пушка, два пиштоља и наџак. — Добро је. Сад је све у реду. Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у

Да видимо где су наши путници. ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац. Ту се мало одморише, па онда све даље.

Почну врата издизати. Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. Провалише кроз врата. Први капетан лоповски.

Сад су спасени. Два кочијаша су лако рањена. Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави. Бежећи, лопови су наишли на

Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два друга. Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.

Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити. После тога одавде се крену даље. Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф. Б.

Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. Довезу се у дворац.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да проведе ноћ крај њега.

Певаху вичући. Кад стиже сав упрскан, до ватре, међу врбама, јавише му се два официра и поп, који је био потегао заједно са његовим братом, чак из сребробогатога Земуна, да испрати сина и да их

Међу њима, два Циганина, скоро сасвим гола, са конопљом на грудима, покушаваху да оглођу неколико опрљених папака, које нико није

Свуд, међутим, није се баш све добро свршило. Постајали су понегде и опаки, а на два места, тако, без разлога, шуњајући се по мраку, потпалише кровове.

Скривени у тами, они беху полегали дуж зида да виде како одбија, натежући два гвоздена ђулета што се љуљаху, над њиховим главама. Ћутаху, после тупог звука звона и ослушкиваху.

Издужен, као при свечаностима, у два реда, прими три стотине тврдих прутова, мокрих и модрих, што су фијукали у ваздуху.

Кад, испод ока, погледаше десно или лево, видеше, као на крај света, два реда огромних ногу, све две по две, што нису могле да се помакну са тла.

предосећајући како га шибају већ, али то му ништа не поможе, у истом тренутку био је већ гурнут, одостраг, међу два реда војника. Први га, невешто, ошину по глави.

У журби и гађењу да што пре ударе, два реда војника изударала су један другог, помешавши се у клупче над њим, кад је пао.

Пред жутим зидом собе, између два чирака, у којима је горело шест свећа, под сликом Св. Катарине Сијенске, стигматизоване и загледане у небо, Комесар је

Спавају обе мачке. Милујући кажипрстом свој кукасти нос, очекивао је да види шта ће моћи бискуп. Два акта имала су сутра да се пишу ђенералу, графу Сербелони. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. То је врло пријатно.

Зар је могуће да то не буде, кад је то и царица? Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два дивна имена, Марија и Терезија. Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

И ДЕЦА 183 ВРШИОЦИ И ОБЛИЦИ ТРАДИЦИЈСКЕ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 184 ПОРОДИЦА 185 ОБЛИЦИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 189 ИВ ДЕО ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА 204 ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА 205 МИТСКО-МАГИЈСКИ (САКРАЛНИ) МОДЕЛ ДЕТЕТА И ОДРАСТАЊА 206 СВЕТОВНИ МОДЕЛ ДЕТЕТА

И ОБЛИЦИ ТРАДИЦИЈСКЕ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 184 ПОРОДИЦА 185 ОБЛИЦИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 189 ИВ ДЕО ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА 204 ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА 205 МИТСКО-МАГИЈСКИ (САКРАЛНИ) МОДЕЛ ДЕТЕТА И ОДРАСТАЊА 206 СВЕТОВНИ МОДЕЛ ДЕТЕТА И РАЗВОЈА

(САКРАЛНИ) МОДЕЛ ДЕТЕТА И ОДРАСТАЊА 206 СВЕТОВНИ МОДЕЛ ДЕТЕТА И РАЗВОЈА ЛИЧНОСТИ 213 МЕЂУСОБНИ ОДНОС ДВА НАРОДНА МОДЕЛА РАЗВОЈА ДЕТЕТА 218 НАРОДНИ И НАУЧНИ МОДЕЛИ РАЗВОЈА ДЕТЕТА 220 РЕЧ НА КРАЈУ: АНТРОПОЛОШКИ СМИСАО

од уобичајених „магијских тестова“: „Уочи Ђурђева дне девојка, желећи дознати хоће ли се, те године, удати, пререже два пера од црна лука подједнако, и намени које ће јој казати ту тајну растом својим.

из Скопске Црне Горе сазнала за којег ће се „бећара“ удати, она, уочи Ђурђевдана, узме три чешња белог лука, па два од њих назове којим драго познатим именима, а трећи назове „незнани“.

и симптоматично, од та три обичаја „који су од утицаја да се рађају женска деца“, када их боље размотримо, два од њих су, заправо, чини које би ваљало избећи, јер постоји опасност да се роди женско!

Када укрстимо ова два критеријума, добијамо четири групе. Сада можемо да пређемо на разматрање конкретних поступака у оквиру ових подгрупа.

Из истог разлога неке на венчање носе камен, а неке два-три зрна печеног боба.⁷¹ По принципу имитативне магије, ношење неких предмета који су симболи јаловости, неспособности

Кад се ова два прага саставила, тад и ја имала порода.’“⁷² У копаоничким селима у Ибру, ако мајка неће више да рађа, она онда ногама

“) Распрострањено је веровање да жена, чим осети да ће ускоро родити, треба да пређе два пута реку, па ће се брзо раставити од новорођенчета, као што вода брзо протиче.

које стоје као основа иза ових разноврсних поступака гатања о полу детета, онда ћемо као кључ за дешифровање добити два низа атрибута. Мушки атрибути су: десно, горе, усправно, дугачко, унутра (у кући), дебело, шиљасто, немирно итд.

А ако једно од два детета умре, врши се обред „отклапања“ (као и код „једномесечића“). За судбину детета није важно само то у ком месецу

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О МЕРОПАХУ Меропах да ради у недељи два дана пронијару, један да коси од јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење

тајну нежну као саса кад непозвани песми на врата однекуд споља бане, а песник лежи беспомоћан у земљи дубље од два хвата.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

на дванаест, и не бисмо се честито ни окренули а казаљке су поново стајале на шест и на дванаест, само би између та два погледа протекао цео живот.

Онда нас је једнога дана ослободио наш рођак, партизан. Био је опасан реденицима, носио је »бренгал«, десет бомби, два револвера, двоглед, фото-апарат, кожну торбицу и још неке каишеве.

« оној дивној старој дами која је била реакција, она се једноставно срушила у несвест, па смо јој два и по сата гурали миришљаву со под нос.

« Био бих први. Овако — ништа. Да сам само знао! 1950. У моје време четрнаестогодишњаци су имали само два пара панталона: једне кратке, за лето, и једне, које су се звале »пумпарице« — за зиму.

Важно је да су чисти и да им није хладно. Важно је да су обувени, а што су им ципеле за два броја веће — то уопште није важно! Тако нисам отишао на свечани дочек нове 1951.

И поново се догоди иста ствар: и на матинеу у десет, и у два, четири, шест и осам... Стално ме је гледала. Био је то прилично јадан и похабан биоскоп, у коме се осећао задах

лица градских младића, који су се, да би сачували оно мало преосталог доброг мишљења о себи, трудили из петних жила да два-три пута недељно вечерају у »Балкану«.

лепо од ње што ми је купила карту за Париз, али да ја, на жалост, немам уопште пасош, а она ме је само гледала са два свица кроз полутаму собе. Бедно се извукох на прстима истим путем којим сам и дошао.

Плашили смо се за нашу малу сестру и питали једни друге шта ће најпре учинити када се после два дана и две ноћи вожње нађе на станици Гаре де Лyон. Куда ли ће кренути? Где ће преспавати прву ноћ? Шта ће јести?

својим старим кишним мантилом, путује кроз ноћ у возу што савлађује огромно растојање, векове и километре између два тако различита града, сама, са погледом упртим кроз замагљени прозор купеа треће класе, кроз чија се тамна стакла

Сви смо им, дакле, завидели и сви знали њихова стална места у Кинотеци — два седишта топла од нежности. Данас старе филмове приказују на телевизији и ја се помало осећам као да сам покраден.

Растаће се једанпут заувек, јер њихова веза не води ничему. Наставиће да живе без љубави дан, два, три недеље, а онда ће се поново наћи у »Хунгарији« да кажу једно другом да њихова веза не води ничему.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно, оборенијех очију. Пошто два-три пута уздахну, настави: — Е, мој бане, право рече: е ми се све чини као сан један!

— Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове. Сви се замислише. Два-три пута заусти Приморац да њешто рече, али се савлада.

Кнежева мазга бјеше претоварена. Носила је: два велика мијеха далматинског вина, мјешчић бокељске ракије, у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова,

За Раком пођоше: Маркиша Стевов, Перо Пурох и Крцун Сердарев, сва три врло млада, иако два прва ожењена, онда се Црногорци жењаху у петнаестој-шеснаестој години.

осим његове, бјеху ниске, без прозорâ; његова, при крају, бјеше виша и дужа, а при источном забату издигла се кула на два боја с прозорчићима. Сви допратише кнеза и госта му до дворишта, па се опростише.

Тек тада видје покућанство и распоред, три дрвена кревета при стијени, двије богате оружнице, полицу за стôне судове, два велика шарена ковчега, у једном углу разбој, у другом враташца, кроз која се доиста ишло на кулу.

— Бого мој — шапну Кићун — има сâт као Саво Марков, сав од сухога злата. — А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто.

— Бого мој — шапну Кићун — има сâт као Саво Марков, сав од сухога злата. — А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто.

Ми смо ти, дакле, ускоци, као што је сва Црна Гора. Кад су наши стари овамо ускочили била су само два братства, Ераковићи и Рајчевићи, народ од два брата, од Ерака и Рајича.

Кад су наши стари овамо ускочили била су само два братства, Ераковићи и Рајчевићи, народ од два брата, од Ерака и Рајича. Данас има: Петровићâ, Поповићâ, Кустудијâ, Радоњићâ, Жутковићâ. Владика је од Петровића.

Старица, оборенијех очију, поиздиже прсте и залепета њима, као заплашена јаребица. Она два млађа пјевача запјеваше други стих бржим нагласцима: „У Ро-ви-не, у То-ма-но-ви-ће!

Он укрсти десну ногу пред лијевом и на једној одскочи два пута, а другом, пресумићеном, укоченом, додирну само земљу, све по мјери. То исто, а сложно с њим, учини и баба.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

други један црномањаст држи се смртан. (Броји.) Један, два, три, четири, пет, пет, шест, седам, осам, девет, десет - једанаест, дванаест - тринаест, цела истина.

ЖЕНА: Оћеш ли да ти скувам кокошку у расолу? (Оће да га пољуби.) МУЖ: Мани се цмакања, молим те! ЖЕНА: И два голупчета да испечем. (Пољуби га.) МУЖ: Али, молим те и с тим твојим љубљењем. ЖЕНА: Ја те милујем.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

ограђивања од педагошке злоупотребе уметничких дела, књижевна уметност се, ипак, своди на њену васпитну употребљивост. Два су објашњења таквог односа: одвећ смо обузети оним што је несумњиво и опипљиво, с једне стране, а, с друге, увек је

Па и кад се посматра у ширем оквиру, као дечја лектира, корени јој не сежу дубоко. Тек пре два века први пут је у историји обраћена озбиљнија пажња на децу као читалачку публику, тек тада је започет разговор о

ће дечју књигу обогатити, и, надахнути њоме, открити нове могућности ликовног израза; замисли васпитача, пак, током два и по столећа неће се битније изменити.

Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су идеали којима се тежи. — Данас, као и пре два века, пореци силе и власти одбацују Русоове ставове, и у пракси иду супротним путем.

Код многих се песника могу уочити та два гласа у певању: глас високо захтеван, и онај други, необавезнији, љупкији, чистији.

И у својим озбиљним песмама он је, скоро увек, у једном од та два положаја: или поучава, или је до тугаљивости једноставан.

Давно једном, осетили смо сељачко и људско безнађе, али, исто тако, и дрхтај срца кад се у пролеће зазелене „она два свијетла перца... на мркој ораници”.

на мркој ораници”. А та два перца на просушеној бразди чудо су непојамно, почетак једне тајне која, не имајући разрешења ни краја, надахњује

Лирска слика притом се изоштрава, а хумор бива топлији, незлобивији. Лепо и смешно два су вида чудесног. Човек проходи земљом омађијан, а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен

Љупка плетиља је разглашени хајдучки извештач; јасно су се укрстили два Ћопићева погледа: лирски, и хумористички. Велики заноси и бедни, ниски пориви, живе у човеку у исто време.

О Радовићевом делу даде се говорити са два становишта: може се проучавати његов допринос дечјој књижевности као таквој, и, у вези с тим, његов удео у ослобађању

сам се вратио из Америке испричао сам му, поред осталог, како ми је један млади обућар, у шуми близу канадске границе, два дана и две ноћи шио јахаће чизме.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Ја ћу им поклонити једну краву. ШЕРБУЛИЋ: Ја три акова вина. СМРДИЋ: Ја два. НАЂ: То је лепо. ШЕРБУЛИЋ: А шта ви дајете, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Ја ћу им саставити оду, кад одрже побједу.

) Ми ћемо спасти Српство. НАНЧИКА: Право кажете. (Изнесе из друге собе сабљу, коју припаше, а Милчика узме два пиштоља.) ЗЕЛЕНИЋКА: Сад ви бежите куда знате, ми ћемо остати. ЛЕПРШИЋ: Шта, Србљи! Овај срам да подносимо?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Лист, који је излазио два пута недељно, имао је сасвим информативан карактер; то је у ствари био политички билтен, у коме се мало говорило о

Управо, он има два језика којима пише. Када пише књиге за црквену употребу, нарочито када преводи са рускога књиге црквене учености, он

деспот« постао је народни херој и мученик, симболична личност, коју су историчари, песници и беседници за готово два века стално помињали.

После неколико његових молби, Петар Велики реши 1722. године да се Србима пошљу два руска учитеља са великим бројем црквених ствари и књига. 1724.

Одмах после њих дошла су још три руска учитеља: Тимотеј Левандовски, Јован Ластовицки и Петар Михајловски и два протестантска учитеља за световне предмете.

То је стих од тринаест слогова, са цезуром после седмога слога, и са строфама од два стиха са сликовима. Тај стих је дошао у руску књижевност још у XВИ веку из пољске књижевности, и њиме су врло радо

Он се тако извлачи и у питањима историјске хронологије. Када има да се одлучи између два датума, он узима средњи број, да помири оба гледишта!

Сама књига наишла је на велики одзив. 1823. изишло је у Будиму друго издање. У два маха из те књиге прављени су изводи.* [Један од тих извода преведен је на бугарски.] Око 1850.

Као и у целој Аустрији, тако се и српско друштво поделило на два дела: на једне који су одобравали његове црквене реформе и на друге који су били против њих.

Идуће, 1784, опет у Лајпцигу издао је два дела: Совъти здраваго разума, од кога је друго издање изишло у Пешти 1806, и превод с немачког Слово поучително

И данас српски духови деле се на два велика дела: на оне којима је родоначелник Доситеј Обрадовић са његовим широким рационалистичким, реалистичким и

Књига је имала успеха: још за живота пишчева имала је два издања; њу је »са сербскога језика на илирички« »превео« Иван Амброзовић и издао у Пешти 1808.

Милићевић, Вук - Беспуће

тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарма, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.

А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и

одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој

Они су скочили боси и необучени из кревета. У другој соби, при свјетлости мале лампе, стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих

Сремац, Стеван - ПРОЗА

подне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жандара« до два часа.

— Плати, јакако, кад хоћеш с Ватром да се играш! — вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. — О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.

— вели Јова, па се глади по трбуху. — Охохо! Да бог поживи петога џандара! Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом. Седео би увек тако да издалека види шефа кад долази.

? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића. — Слушај, рођаче! Да ја теби дам два. А? Сељак ћути. — А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. — Два и по. — Јок... три и по.

— Слушај, рођаче! Да ја теби дам два. А? Сељак ћути. — А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. — Два и по. — Јок... три и по. Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.

А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа, и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам како беху распоређени,

Ал’ се, вели, сад не каје. И два месеца после венчања читало се у новинама: »Јављамо пријатељима и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе

Утом се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан да би, што рекли, и два ока у глави завадио. Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био

И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се

И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се

Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.

И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) 278 (БЕРАЧИЦЕ) 280 (ЊЕНИ ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ СЕ) 288 УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА 289 (БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) 291 (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?

Ој вечери, о слатко чекање, О ви, ноћи, моји бели дани, О ви, дани, а са два сунашца, Де сте јако, де је злато моје? Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива!

кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека, Мене драга чека, Драга сунца два Мени ће да дā. (1844, 16. окт.

“ „Само, душо, кад сам твој.“ То рекоше, издануше, На земљицу те нануше Кô два бора усред горе Кад секире њи оборе.

Кô да веле: о не бој се таме, Јоште мало, па ће данак сванут, Јоште мало, па ће сунце гранут, Свету једно, а до два тебека, — Сутра, сутра, о благо менека!

Сјајан облак један до другога, Крајем облак у два дивна реда, Средом дуга, моја стаза вита, Ветар пирка, носи унапреда, Збогом, земљо! ко сад за те пита?

Ето, браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца, Крај

Ето, браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца, Крај студенца а живота свога.

цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква жбуна — Два, три крока — ето мене туна.

Ведро небо на високо, Равно поље на широко, А на пољу два окола, Средом гледни сина гола, Татарин је — ватра жива — Прети мачем па дозива: „Ој Угрине, курво, амо, Амо да

Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У

јоште нешто треба — И тако ти посред јада свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ово је управо нешто за мене. Ја у помрчини толико звјерам и зазирем да би ми требало најмање два коња, и то нека онако — да умију и говорити.

— Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинарско кљусе. Дјед је толико забезекнут да већ не умије ни да се покрене ни да

— Хајде, стари, приђи, приђи — позва га брадоња не прекидајући посао. Дјед се примаче још за корак-два, надвири се над сликарев блок и одједном се промијени у лицу и мукло протисну: — Шта ти то радиш?

МУЧЕНИК САВА Проћи ће ти нешто око дан-два од онога зачараног јесењег поподнева кад је живописац брадоња насликао дједа Раду као светитеља (са строгом брадом и

Доста си ти за свог бенастог и свакојаког Саву учинио, ред је да ти се једанпут поштено одужим ... Два дана касније, у првом дједовом комшилуку, из куће „Американца“ Лазе Угарчине украдена је слика предсједника Сједињених

нешто смотао — нагађали су сељаци пратећи очима ониског старину како поносито одмиче друмом, краљевски уоквирен с два стасита „дјевера“ под пушкама и блиставим бајонетима. — Оде, вјере ми, ко на Косово!

Деснице, најсиромашнијег момка у селу, и веселог Раде Ћопића, дјевојачке душе, газдинског сина, који је имао чак и два кожуха: козји, за сваки дан, и овчји, „за свеца“.

смирено најављује да се ваља зеричак одморити, па опет — Јово наново — у сјетву, у вјечито обнављање, чекати она два свијетла перца да се зазелене на мркој ораници.

Чак и његове заостале сузе просинуше радосним искрама, а ја се опчињено заблејах у два преображена старца који, ево, и плачу и смију се, а нит су их тукли, нит су им што дали.

Дан-два касније ето ти пред нашу кућу жандарма. Водили су истрагу о Дрмогаћи, па се нешто, уз пут, сјетише и мене. — А гдје

Сљедеће ноћи, пуне страшних снова, почех да бунцам и својом вриском узбуних читаву кућу. Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог тренутка скочих из кревета здрав,

Ђуро ваљано уздахне, прижмири и отпочне: Ево Пере, ево и жандара, ево правде међу два ханџара . . . Командир поче записивати, затим спусти перо и у неприлици убрзано затрепта.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Телећа чорба! Греје трбух, смирује живце, припитомљава! Приставити два литра ладне воде, ставити везу зелени, парадајз, једну бабуру, главицу црног лука, мало соли и бибера.

два литра ладне воде, ставити везу зелени, парадајз, једну бабуру, главицу црног лука, мало соли и бибера. Два жуманцета и лонче кисела млека. А одабрати лепе комаде телетине! Па насећи два-три кромпира!

Два жуманцета и лонче кисела млека. А одабрати лепе комаде телетине! Па насећи два-три кромпира! Све то добро промешати, и добро запржити, па закиселити сирћетом! Па кад седнеш!

На шта ћеш да личиш? Човек треба да једе, пре свега. Да знаш, то ти је наопако: два-три зрна бадема, орах, зрно грожђа! И врапцу треба више! ХАСАНАГИНИЦА: Више ми се и не тражи.

ХАСАНАГИНИЦА: Боже, као да мртвима говорим! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта б дала да га видиш кад буде чуо? А? Два дана од чуда неће моћи она уста да затвори! Има да избуљи очи, бе, да три сата гледа у једну муву, а да је не види!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

СТАНОЈА Цела га је чаршија и доња махала знала. Кад дође пазарни дан, узајми ма од кога два- три динара, па тргује ситнуријом препродајући је. Узајмљено врати, а „ћар“ попије.

А магла пада, пада... Осећа се чак по образима. Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима, да се види и зна где је слава. Велика соба осветљена.

После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили. Мајка јој излазећи од њих из собе

И чула је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу, да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада трећи пут да се жени, нису му отуда, из

Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...

Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена. А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом,

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Окренући требник наопако, одмолићу се, даћу ти један катрамунаћ и анатему, пак ће ти доћи један проигуман и два заклета старца, те ћеш огра(ј)исати како ниједан мајчин син.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Пред киме клечи Британија сва, за киме листом запад ликује, шта мари тај, шта тај распитује за једно племе више или два? — Сиротиња смо; гинућ за благом, земаљска блата ријемо још низ, још нисмо вични продирати вис за благом небним.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 196 МАЈКА 197 НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И

Додацима за четири броја Давидовићевих Новина Србских у Виени, објавио дванаест народних приповедака, а у додацима за два броја 166 загонетки и одговора на њих.

После Вука, ова два аутора народне приповетке — казивач и скупљач — нису се увек најсрећније допуњавали. Метод који је Вук примењивао у

Кад почну лијегати да спавају, онда рече најстарији брат: — Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати. Тако они два млађа брата заспе а најстарији остане стражу чувати.

Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу. Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па

му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика, пуна

Царевић се промисли: „Шта има боље него да добијем два живота“, па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије.

Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде, а овај попије.

Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: — О, јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот.

Најпосле сам себи каже: А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио, а један мој?

Толики свет помори и затоми. Чујући то царев син мало се забрине, па рече баби: — Шта ћемо сад? Ту су ваљда и моја два брата пропала. Баба му одговори: — Јесу богме; али није фајде, него, синко, иди кући, док ниси и ти за њима.

Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЈЕВРЕМ: Јесам ли ти казао, да се сила одбија силом? Само му покажи, да штап има два краја, пак ћеш видити, како ће одма ретерирати. СОФИЈА: Моја нарав није за то. Пре би могла какву шалу предузети.

СОФИЈА: Бадава, кад мора бити. МАКСИМ: Та гди је сикира, да убијем душманина! СОФИЈА: Пази, сикира има два краја. (Одлази.) МАКСИМ (сам, уплашено): Оваква није била. Сад је зло! 3.

СВЕТОЗАР: То је врло паметно речено. СОФИЈА: Ја ћу, на прилику, метнути два низа дуката, друга ће метнути четири; па ако жену дукати диче, то је најбоље, која има, да поређа дукате по целој

МАКСИМ: Умрла је правда; звоните! (Звонце се чује. Завјеса пада.) СУДБИНА ЈЕДНОГ РАЗУМА ШАЉИВА ИГРА У ДВА ДЈЕЈСТВА ПРЕДГОВОР У числу 5. Новина Читалишта стајало је о књижници Читалишта београдског извјестије једно од г.

МАНОЈЛО: Ама, вере ти, како говоре ови учени? ИСАЈЛО: Као буди бог с нама. Слушам га по два сата, па не разумем ништа. А како ћеш да га разумеш, кад оће оно што ниси ни снивао.

Дакле, даље: Знаш ли, шта је пол? МАНОЈЛО: Знам, пола има два. ДОКТОР: Добро. МАНОЈЛО: Један је мушки и један женски пол. ДОКТОР: Није слободно извртати.

ШАЉИВАЦ: Шта је, г<осподин> доктор? ДОКТОР: Критике, против мене критике! Ко су то? Два ђубра, чауши који нису вредни ни слуге бити правоме чаушу. ШАЉИВАЦ: А шта пише ту?

Ако не будете једном по вољи, бићете другом, трећем. Ништа није боље него кад човек више оцева има. Ја да имам само два, па би ми доста и много било. ДОКТОР: Ја сам овдашње дете; зашто страни да нападају на мене?

ШАЉИВАЦ: Не, ја би желио, да ми се начини један или два моста с добрим ногама. ДОКТОР: С ногама? ШАЉИВАЦ: Јест, да покажем, како ваши мостови иду преко рјеке.

Али су ово новци туђи. — Туђе присвојити, значи с њим симпатизирати. — Шта је симпатија? Наклоност коју два лица к једној истој ствари осећају.

БЕОГРАД НЕКАД И САД ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ДВА ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: НЕША, трговац у Београду ЉУБА, његова кћи СТАНИЈА, Нешина мати ВЕЛИМИР, његов

“ да нема мира. (Међутим је запалио лулу, повукао два дима, па онда остави, узме један ћилим, простре и извали се пушећи.) Ох, ох, ох, права бошча!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (ћуши је): Оћеш да ми једнако идеш уз нос. Је ли ти изишло време, а? Хијено женска! Ни два дана нема од кад си дошла, па већ си ми се попела на главу. Убио Бог и онога који те је довео на мој врат!

СУЛТАНА (једнако се отима од Трифића): Молим те, као мога оца, пусти ме да му само два зуба избијем. СРЕТА: А, то је млого! Господине, ја вам желим свако добро, али ја сам био двапут цехмајстор.

ТРИФИЋ: Децо, ако је то тако као што ви кажете, ја ћу вам сваком по два пара аљина начинити. ПЕРСИДА: Ту немате ништа сумњати, милостиви господине.

Чекај, отоич сам ти истерао два ђавола испод коже, али видим има јошт пет. СУЛТАНА (пипа се по леђи): Платићеш ти ово горко! (Трифићу.

(Показује на Персиду и Стевана.) Треба да вратим. ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина. СУЛТАНА: И од мене један, нека буде три. Љубезни Трифићу, ја имам осим тога јошт једну велику молбу.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

МАРІЅ ЅТЕЛЛА 63 НИКАДА САМЉИ 65 РАВНОДНЕВИЦА 66 КАО МОЛИТВА 67 ПИЕТА 69 ПИСМО 70 СЛОВО О СЛОВУ 72 МОРЕ 74 ДОДАТАК 78 ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе,

још у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада све више знам да нестаћемо Као два позна плода с исте гране, Које заједно стресе крајем дана Одлучна, блага рука баштована.

ноћу дишеш поред узглавља ми Ја слушам спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два знака; Најближи свету онда кад смо сами, Кад душа света шапуће из мрака, Учимо мудрост дружења с тишином — И љубав

(8. ВИИ 1989) РАВНОДНЕВИЦА Два кљуна ваге у пољупцу скоро, А лето као да оклева, цеди Још кап, онда још једну, тако споро, Као да мери својом

(2—3. ИИИ 1992) СЛОВО О СЛОВУ Са стрме косе неког чистилишта, Из густе тишме несигурних душа У помицању између два ништа, Говорим на брзину; већ ме куша Ћутање, као облик саопштења За ухо које не уме да слуша — Али ван речи нема

Слушај море: море тутњи. (22—30. И 1992) ДОДАТАК ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ „...Тхе ѕпіріт тхат И хаве ѕеен Мау бе тхе девіл...” Хамлет 1.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

—Гле, стварно дише, сунце мамино! И звали доктора кад ти је температура скакала на четрдесет и два, а доктор казао: — Ништа, ништа, госпођо, код деце су те температуре увек високе!

на ћошку и причала свој живот у лево уво, а ја после покушавао се свега сетим и куцао на писаћој машини с помоћу два прста.

На крају, ево те књиге која ће коначно покварити ваш однеговани књижевни језик. Два бела медведа из Зоолошког врта и ја тонемо у зимски сан. Толико ми се спава, немате појма!

сте ви, нема говора, али оћу да кажем, као да сте малчице пошандрцали, као да сте већ презадовољни оним што куцате са два прста, као да већ уживате у себи ...

Још кад сам била сасвим мала, матори ме је недељом водио на реку. Ставили бисмо у торбу два велика сендвича са саламом и сиром, и термос пун млека за мене, па бисмо се отиснули чак до горњег шпица Аде, где

под капом небеском, али стари „Чамац“ је увек био некако ту, под руком, и увек би се нашло толико ловијановића за два сендвича са саламом или нечим сличним. Изгледа да су мог маторог исфурали са свих места осим са Аде.

Једноставно, њој није био потребан неки „Чамац“ на Ади; свој брод је носила стално са собом. Пиљила сам у њу једно два сата, све док није помислила да сам лезбос. Отишла сам, не проваливши тајну тог њеног капута ...

— шапну млади лингвиста. — Ах, да! И тако зец заспи потпуно пијан, тачно испред своје куће, кад наиђу два вука. Ни један од њих није био Вук Караџић.

Ни један од њих није био Вук Караџић. Била су то два вука који увек наилазе у оваквим причама и без којих сличне приче не би ни постојале.

— Wхат хаппенед латер? — упита Џорџ ударајући непрестано у тамбуру, док је своје ноге, дугачке најмање два и по километра, држао сасвим горе, на ормару. Пушили смо као луди његове дуване. — Па, ништа ... — рекох.

Окрене се око себе и има шта да види: пред његовом кућом леже два мртва вука, који, су се у међувремену докусурили доказујући своје право на његово оригинално крзно.

што сам до сада налупетала (Видети мој необјављени есеј „О улози свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави матурски рад? На часну реч, ви нисте читави!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

БОЖИЈЕ 170 БЛАГО БОЖИЈЕ 171 КРСТ ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА 180 ШЉИВА СРПСКА 186 ИМА НЕКА

Грцав смијех кувара. Испарава воњаво тежак воњ из одјеће. Глуво доба, глувница: гуја преко дувара и два пара волова. Пропух чунке промеће успари кроз упретке.

С вокала дугог круни се у зреник и звуком коси зрелу камилицу. Од светла два му, једно би да блиста, а друго, с круга, Књигу мрака листа. Ни Петков цyцед нити Средин женик.

В У светој тузи хлапе жуч и оцат, а плима хвата алој, смирну, миро: у сусрет Сину кренуо је Отац да Два се ритма сједине у било, да дигну камен Голуб кад затутњи, да згасе очи погребу и смутњи.

пита се Кyћа изнад пепела. КРСТ ВИДИКА КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ І Октóбар пали брегове Баната, а ветар, срушен с напуклог хотела, у трубе

Кроз паук-време да ли назрех слику, где два су бреста оба патријарси, где Рудник љуби руку Медведнику, где глог се клања Чарапићу Васи, а тако светле мочвар,

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Охо, Мита! Какав тебе ветар овамо дотера? МИТА: Зар ти не знаш да је пријатељство два тјела и једна душа. АЛЕКСА: Право! И ти ниси сирома што се голи речи тиче. МИТА: Кад би ми могле што помоћи!

И ти ниси сирома што се голи речи тиче. МИТА: Кад би ми могле што помоћи! Јер чуј, Алекса, моју невољу: нисам ти од два дана окусио! АЛЕКСА: Лепо! Бар можеш и ти какву моду завести, и то Најјевтинију моду. МИТА: Ја нисам моде љубитељ.

ЈЕЛИЦА: Гöттліцх, ах! Ѕехр гöттлицх! МАРКО: Хм! Што су ти садање девојке — два посла раде! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, шкода, шкода што не знате немецки!

се парадно, пак или с књигом седе код пенџера, гледајући како пролазе млади официри на коњма и пешице, или праве до два сата визите. МАРКО: Зар не ручају? ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Мудријаш хвата стазицу пријеку кроз маховину, простирку меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!

Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац, па с њим у торбу. „Сад сам ти, Пијетле, скувао чорбу!

Лисац прастаром шумом, уз камењаре хајдучким друмом, чуљећи уши, кроз нос пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац, носим те ја, добро је тамо, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!

Удицу баци и викну: „Хоп!“ — Па за трен-за два — заспа ко топ. Крај млина, дотле, кроз густу траву, пријашко неки, орошен сав, тихо се шуља, подигну уво, па

Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут. Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева, фркћу и реже, хрбате јеже, а око муњом сева.

Хитар је Тоша, нема му мане, на ватру личи живу, па за трен ока и у два скока уз врбу стругну криву. Вири одозго и злобно рече: „Попни се, Жућо, риба се пече.

“ Пред млином стоји дедица Триша: „Остадох опет сȃм. Савеза јака у два лудака! Како их није срам?! Кад киша дође следећи пут, опет ће оба под чичин скут.“ . . . . . . . . . . .

У трсци пусто, умукли жапци, тишина легла нема, тек у плићаку, у води мирној, чудноват путник дрема. Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина!

Мачак и Жућа под врбом чуче! Горе ме, богме, заседа чека. Заседа моћна, два су на броју. Мењати морам трпезу своју.“ „Куда би, шта би?

Фијучу зрна гласом северца. „Држите — виче — два рибождерца!“ А кад је вече наишло бурно, облаци стигли медвеђим касом, деда је тужан по шуми лутȏ, другове звао

Познаје деда и стара кола и њихов мотор, два спора вола, ти су га вукли, куне се брком, пужевим трком. Кад фењер-месец обасја свод и земља цела у сребру плива,

„Навали народе!“ — виче. — „Имам крушака џак!“ Око кинеског змаја буљук се деце плете, а он за динар — за два изводи ватромете. На зиду чучи врана, важна, сјајнога врата, поучно клима главом, женама у длан гата.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Острво према томе не бих ни видео. — Онда ће вас поштанска лађица узети. Она остаје овде минут или два, колико да измени пошту. Колико је сад? — Пет. — Биће тачно кроз један сат овде.

— Ивона је лепше. Довиђења дакле. — Довиђења, млади господине. У идућој улици, која иде право између два реда камених кућа, испод античких утврђења и над језером, две или три главе ме гледају кроз прозоре.

Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз... — Долази кроз два-три дана, — додаје жена. — Стара маркиза је већ тамо. — Воли женске радове; ваше девојке мора да су добре везиље?

Да није маркизе и њеног сина ми бисмо често помрли од глади. — Ове зиме је језеро било смрзнуто? — Четрдесет и два дана. Младићи су одржавали пролаз кроз језеро, таман колико да се провуче једна барка.

Ја сам ловац. — Колико вас има послуге? — Сада смо четрдесет. Али ће са господином маркизом кроз два дана доћи још двадесет. Шофери, механичари, собарице и лакеји. Хоћете ли да видите замак? — Не верујем.

Он престаје да кује кад наиђем да би ме гледао. Чим га поздравим застиди се и брзо наставља свој рад. Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини.

Вече се сасвим неприметно замотава око Мањег острва чија је густа шума одмах прекопута. Између ова два острва, сасвим близу мене, дижући тихи и ведри шум, пролазе две рибарске барке.

Нигде се не виде светиљке. — Добро вече. — Добро вече, господине. Пред крчмом, у потпуно мрачној улици, два пута више људи. Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев.

Пењем се кроз мрак уским дрвеним степеницама. Згазим погрешно, те се склизнем за два степена; то начини страховиту ларму, као да сам се и ја поломио, и да су се степенице подамном срушиле.

? — Не, мој вереник. — Близу венчање? — Чим добије службу. Можда само месец или два. — Такође из Сарагосе? — Из Сарагосе. Синоћ је дошао са једним другом и остају до сутра.

Он је у свом оделу изгледао као у опреми за гњурање; чакшире су му долазиле до испод мишица. Два младића, пријатних ликова и брижљиво одевена, запиташе ме да ли сам ловио птице као они по језеру и да ли сам видео

— Дошао сам с друге стране скоро до замка и нисам наишао ни на какву грађевину. — Значи да сте били на корак два од ње, али да вам је лишће заклонило. Виде се још трагови његових стопа на стени код обале.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази.

7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази. Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама — И мртвачки сандук.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ми је шапнуо да се много бринем за послове државне, изгледа пропустио сам да приметим своју сопствену смрт на два часа јахања пред градом, но ипак сам мио им гост и мртав, у горњим спратовима одаје чекају спремне за ноћ и за

се више, ваздуха немају, ране своје отварају као шкрге велике и кажипрстима полако по муљу имена своја повлаче. Два се бога о тела њихова отимљу и безброј риба. Куда сад, питају ме са кривим мачем у грлу, куда?

СОЛУНСКА БРАЋА Као два нераздвојна хрта зађоше међ Словене да их лове у близаначке мреже, по ветру су пошли из Солуна два Диоскура, уз

БРАЋА Као два нераздвојна хрта зађоше међ Словене да их лове у близаначке мреже, по ветру су пошли из Солуна два Диоскура, уз обронке народа незнаних што много певају и псују а мало слове.

КОСОВО Сад је то прича у граду будала, а тад су погинула цара два! За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна.

Сад је то прича у граду будала, тада су погинула цара два! На вечеру с царицом села је трава, а пут твој и твога поља, ко зна?

његов чадор воде и задивљено гледа тог азијског пастира мишица двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака и један другом у загрљај падну, један без главе, други без стомака.

и арслана, до грла ме сустиже снег и коњ ми у понорници тоне, ја сам фитиљ под оклопом горим на мразу између два мегдана, и хоћу да чујем похвалу благој мајци.

Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме спрже целог, до семена.

поворка страдалника копа се темељ дубок а тај што камен-темељац носи Стефан је Оснивач Стефан и Вук у Раваници Расту два сина сигурна у свој лик по њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају

Тако ће све да се среди на два краја са два завршетка један у дну шуме у каменолому кад се последњи камен одвали прст што блиста посвећено и

Тако ће све да се среди на два краја са два завршетка један у дну шуме у каменолому кад се последњи камен одвали прст што блиста посвећено и сведочи да

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

кафа! Доцкан мало, али можемо и овако с ногу! (Узима шољу и у два гутљаја испије и настави пут.) ТАНАСИЈЕ (иде за Агатоном, узима шољу и сркне): Колико само да сркнем.

Па ето, крај њега сам се навикла. ГИНА: А шта велиш, Симка, за онај сервис; чисто сребро, за два'ес' четири особе. СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис?

Ију, још ће ми изнети да нисам била кадра. А по чему нисам била кадра? АГАТОН: Па ето, имала си два мужа па ништа. САРКА: Имала сам, то је истина, али шта сам ја крива што нисам имала кад?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Било ми је одмах јасно. Људи у војсци имају два лица: једно којим гледају испред себе, а другим иза себе. Иако су испред мене биле високе степенице, ипак ме је тешило

И ја сам несвесно понављао: „Разумем, разумем.“ Свратио сам до шатора да узмем одело. Мој „стан“, који су сачињавала два шаторска крила под нагибом, и два троугласта додатка са стране, налазио се у првом реду с десне стране, на углу.

“ Свратио сам до шатора да узмем одело. Мој „стан“, који су сачињавала два шаторска крила под нагибом, и два троугласта додатка са стране, налазио се у првом реду с десне стране, на углу.

Радило се целога дана. А сунце припекло, па јара трепери два метра од земље... Заузети послом, људи нису ни имали времена да мисле на рат.

стране, од посилног команданта пука, који је чуо када је командант наредио ађутанту да напише заповест за покрет у два часа по поноћи. То нам је исто рекао и командир, када смо подносили рапорт у четири часа после подне.

—...да ти ни Господ Бог неће помоћи. Јеси ли разумео? — Разумем. Онда потпоручник Александар шмркну кроз нос, пође два-три корака, и настави тишим гласом: — Возари измешали камуте, ономе нестало ћебе — он се окрете поднареднику Живојину.

— Наш је затварач бољи... — Пази како је тело затварача зарђало. Не био ти ја каплар... — А-ух, да су ми она два рудна, па да прескачем препоне са све топ. Јанкуљ прилепио главу уз отвор цеви, и гледа не би ли шта унутра нашао.

свакако су то војници оне батерије. На једном пропланку појавише се коњовоци са коњима: један, два, три... има их више, и већ замичу у шуму. Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду. Сигурно их нико не гађа.

— Пази, пази — говори нервозно командир — сакупљају се око онога, па ће им ђаво бити крив. — Нису већ два дана ништа јели — додаде потпоручник Александар. — Море, зар им је стало до јела сада!

Сунце тек што није обасјало котлину... Обузело ме чудно стање... Два супротна осећања струјала су наизменично: радост, да непријатеља нема, и страх, да они људи не изгину.

Назад више не могу, а у питању су њихови животи, те се хука и прасак повећа још јачом жестином. — Поправник педесет два — зачу се артиљеријска команда. — Хиљаду шест стотина. Шкљоцну затварач и тресак проломи ваздух.

Сви су ти испади били исувише незнатни према ономе што они жртвују. А после, нису већ два дана примили храну. Када смо кренули, војници су плен братски делили међу собом.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест. — Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви

Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља. Како нам је досад могао један отаљавати !...

Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља. Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка: — Ово ми

— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се. Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.

Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа. Љубица готово не дише ; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.

Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди ?... Јок, ја сам то са њима наредио

Сад се већ Љубица одистине наљути. Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега : писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити. Тешко!...

»Нек види шта ми можемо«, рече он Љубици, гледајући је значајно... Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе !

А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу... Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!.. Кад угледа злато... хм... нема размишљања.

због њега сам ти и дошао. Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити. Већ су два месеца, доста је чекања. — Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола... — А квартирина?

сто закрпа, а на опанцима десет подлога. — Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два. Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...

После два дана дође писар. Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора. Деца беху изишла

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Што су врата од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера. 2.

На њих вила сама сједи, Сама сједи погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера. 2.

игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера. 2.

8. Три су цвета у гори цветала, До два сјајна, трећи потавнио. Што цветаше до два сјајна цвета, Оно јесу два брата рођена; Што међ’ њима трећи потавнио,

8. Три су цвета у гори цветала, До два сјајна, трећи потавнио. Што цветаше до два сјајна цвета, Оно јесу два брата рођена; Што међ’ њима трећи потавнио, Оно јесте сеја међ’ браћама, Потавнила од

8. Три су цвета у гори цветала, До два сјајна, трећи потавнио. Што цветаше до два сјајна цвета, Оно јесу два брата рођена; Што међ’ њима трећи потавнио, Оно јесте сеја међ’ браћама, Потавнила од млоги сватова — Проси Месец

Мислила су два брата рођена За кога би сестрицу удали. — Ако ће је дати за Месеца, Он се мења за годину дана Пуно право до

Да пороси наша поља, Ој додо, ој додо ле! И шеницу озимицу, Ој додо, ој додо Ле! И два пера кукуруза, Ој додо, ој додо ле! 48. Наша дода Бога моли, Ој додо, ој додо ле!

Посади се, кум’ вјенчани, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посад’те се, два ђевера, нека вам је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!

На твојој руци спавала!“ 104. Два се града врло бијељаху, У једном је Кранфиле Јово, У другом је шећерли дјевојка.

“ 105. Шта се сија крај горе зелене? Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина? Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина, Већ два златна рога од јелена. У њима су два града грађена: У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља.

Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина? Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина, Већ два златна рога од јелена. У њима су два града грађена: У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Да само знате како је вода дивна! Нисам издржала да не поквасим косу! А требаће ми два сата да је осушим! Ал док се не загњурим цела, цела целцата, чини ми се ко да се нисам ни купала!

) МЕЂУИГРА ВАСИЛИЈЕ: Ова завеса скрива беду скупљу од злата, век сажет у два сата, бескрај на десет квадрата!

) ВАСИЛИЈЕ: Треба да будемо срећни што имамо и ово позориште! СОФИЈА: Јако позориште! Три даске преко два бурета! ВАСИЛИЈЕ: Мислиш да је то мало? СОФИЈА: Теби би и једна хоклица била доста!

) ФИЛИП: Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два! Ударац моје деснице их обори! За јаде је моја плата то! (Изненађење и пренераженост.

су изнели оне лешеве, и кад их је Филип видео, је ли рекао: „Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два...” ЈЕЛИСАВЕТА: „...ударац моје деснице их обори, за јаде је моја плата то!” СОФИЈА: Ваљда нећеш да кажеш?...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Не жалим ни тебе ни себе ја, и смешим се на даљине. Умор ми само у очима сја, и све што иштем од тебе то је: часак‑два тишине, тишине. УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене.

Хор је певао Марсељезу. Пијаристе су издавале два литерарна часописа. Један на мађарском, који се звао Наша застава (Зáсзлонк) и један на латинском, који се звао

Дијаспора, као и Темишвар Јевреја. Тај Темишвар био је срастао са Темишварем туђина, као два сијамска близанца, али окренута леђима. У том Темишвару бранила се свака српска кућа, као барикада.

За време најсвечанијег тренутка службе, при изношењу плаштанице, у цркву би упадао наредник, са два војника, под клобуком, у цокулама, да смени стражу. Ударили би о патос ђоновима.

и Српског књижевног гласника, који је до нас у Темишвару, и преко границе, редовно стизао, сад се сећам још само два песника. Један је био Королија, топао, који је као Јадран шумео, а други, Митриновић, који је у стиху мислио.

је разлог и то што сам у гимнастичкој сали, испод Сахат куле, упознао мајстора – учитеља мачевања, који је био висок два метра, имао дуге руке и викао: „Баттута! Баттута“, као неко оличење Нечастивога.

Мени су се нарочито свиделе две сестре, које су становале прекопута Академије, а биле лепе, и снажне, као два атлета. Оне су се звале: Церњајски!

Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас. Почетак је лова врло леп, два брода као да играју, држе се парно и изводе кругове, док полако дреше и почињу спуштати мрежу, иза својих крма.

Једне издеране ципеле остављене на столу. Ето, и то је својина! На дасци на зиду три кашике, лепо, у реду, заденуте. Два прстена од гвожђа; у њима смрдљиве лампе на петролеј, то је домаће огњиште.

Рибе је пуно особито близу отока, али лов тамо припада овима из Новог. Украсти од њих, ах како би то било дивно! За два сата тамо улови се више рибе, него овде напољу за две ноћи. Међутим, постоји и лучко поглаварство на свету.

Рибарев син – рибар! Око поноћи одлазим да спавам. Бродови сад плове тако лагано да се чини као да стоје. Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу.

Али тада се догодило нешто страшно. Чуо сам грмљавину чекрка, изненада, узвике људи и пљусак таласа. За два‑три секунда све је било пропало. Узалуд су се људи пружали преко брода у мрачну воду. Мрежа се била поцепала.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Боже, Боже, шта учини то од мене! — хтеде да викне у очајању, али место речи, из кљуна му изађоше само два кратка једнака слога: — Ку-ку!... — И што је год хео да каже, све је излазило на „ку-ку!

Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве— Празна и црна— С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божији син— Два трна И један крин...

троја вешала У глухо доба тишине мртве— Празна и црна— С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божији син— Два трна И један крин...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Буни ме што је исти језик, али помислим да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.

Кога год погледам, украшен орденима и лентама. Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.

Пред министарством маса наоружаних момака намрштена израза, чисто зловољни што већ два-три дана како нису тукли грађане, као што је то обичај у тој строго уставној земљи.

— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају ако није

— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају ако није писмен, а сем тога им

— рекох одушевљено. — И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: два милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека и

— Па деца о којој говорите? — Та деце нема, разумете ли, али се рачуна због те одлуке скупштинске да та госпођа има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.

нека причекају — рече момку, а затим се обрати мени: — Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два-три дана, да ми чисто глава бучи. Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору! — Долазе послом?

Председник Гл. просветног савета (Потпис)” Такве садржине писмо упућено је и другом референту. После два месеца тек стиже Просветном савету исцрпан реферат о директоровом акту, на коме су заједнички радила оба стручњака.

Неки се, по два и два, слишавају из онога што су научили. Док, одједном, угледах међу децом неколико старијих људи где тако исто

Неки се, по два и два, слишавају из онога што су научили. Док, одједном, угледах међу децом неколико старијих људи где тако исто шеткају,

Посланици дођу у клуб и ту заузме сваки своје место. Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника. до његовог стола је сто за чланове владе, мало дале сто за секретаре клуба.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...

По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана. Стока пасе, а они се играју клиса. Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.

Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове. Разуме се да о

— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: »Љубили се два голуба, бели, бели....« — Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица.

— Аа! — Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. — Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам

викну Танасијева баба, па полети к њему. Настаде џумбус.... У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче. Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље. Не морамо ми баш све знати...

На томе се и прође. Почесмо да једемо. Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три... Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.

Упутио се правце насипу. То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан.

дувао, прота се ухватио за карниз од кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га са цркве; пред њим нешто загледају два инжињера, а он пружио руку, па им нешто показује... »Јест, то је била комисија«, мислио је; »али како су се попели?

С Деспићем се у почетку удружи и неки Маџаревић, који се одмах прочу као велики зликовац. Имађаху још два стална друга, те с њима и осталима, које за поједине случајеве скупљаху, иђаху на отмицу и разбојништва.

Прејурисмо овако два брда у Букуљину венцу. Скоро ћемо већ да прегазимо и чувени Ваган, за који се зна да је свакад најпоузданије склониште

Већ смо се збили на два-три корака један од другог. До мене се нађе с леве стране Ђокић, а с десне три моје комшије, па Љубиша.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Врата са десне стране и у дну. На левом зиду два прозора, на сваком чисте завесе и саксије са цвећем. Између прозора миндер са жанилском застирком; са стране боље

ПАВКА: По чему друго? Ни по чему. Није да кажеш да је човек отворено казао, него тако: била његова тетка два-трипут, проговорила о томе, распитивала колико носиш и... ето, то. Само разговор и ништа више.

Одбегла ми, знаш, жена. Вели: тучем је, а није, бога ми! Јест, дигао сам руку, није да нисам! Ал' онако два-трипут, као што и приличи мужу; ал' није, да кажеш, душмански.

ИВКОВИЋ: Хвала богу те је стигло. Нећу бити овде два-три дана па би вас још више узнемиравали. ДАНИЦА: Нећете бити овде? ИВКОВИЋ: Да, морам мало до Београда, због избора.

ДАНИЦА: Нећете бити овде? ИВКОВИЋ: Да, морам мало до Београда, због избора. На дан-два само. ЈЕВРЕМ (тргне се): Због избора, је л'?... Аха, аха! Дакле, мислиш због избора у Београд. Хм, хм!

ЈЕВРЕМ: Е, па шта друго може? ЈОВИЦА: Знаш, мислим се нешто и велим, ако си ми ти пријатељ, ти и још два-три у чаршији, те ако хтеднете да ме помогнете... Велим, знаш, ово је сад добра прилика...

Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником? ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!... Јутрос баш идем ја тако чаршијом, а господин начелник спусти тек руку мени на

СРЕТА: Не разумеш? Добро, сад ћеш ме разумети. Видиш, ја имам на женино име ону велику њиву ван вароши... два хектара...

(Они се и дале препиру, све док се завеса потпуно не спусти.) ЧИН ДРУГИ Друга соба (с улице). У дну два прозора. Лево врата која су затворена и пред која је постављен висок орман, а десно двоја врата.

Прогутала је та једанпут две и по киле аката једне истраге, са саслушањима четрдесет и два сведока и са три стручна мишљења. ЈЕВРЕМ (забринуто): Опет...

ЈЕВРЕМ: То јесте! СРЕТА: Према томе, видиш, сад имаш два противника, па се мора још живље радити. Мора се приправити јавно мнење и зато су, видиш, потребне ове плакате.

СРЕТА (звони): Молим говорника да не говори по два пута о истом предмету. ЈЕВРЕМ (прилази Срети фамилијарно): Знаш, ја сам хтео...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој

Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају. Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.

Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу. Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске

, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.

једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже

И то су сви гости с њим радили. Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.

Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана. Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну

— Како да није брука! — вели Срета. Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: — Па шта мислиш и ракамиш сад, господине? Оћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?!

Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други

Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.

Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. — А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? Не иде ни ово.

Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ШЉИВАМА 173 ЈАБУКА ИЗГУБЉЕНА НА КАЛЕНИЋА ПИЈАЦИ 175 ТАЈАНСТВЕНИ ЖИВОТ СТВАРИ 176 СТОПАРАЦ 177 РУКАВИЦЕ 179 ОЛОВКА 181 ДВА САПУНА 182 НЕПРОДАТИ ХЛЕБ 184 УЛИЧНА ВАГА У ПОНОЋ 185 ХЕЛИКОПТЕР И ЛЕТЕЋИ ЋИЛИМ 186 КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ 188 КАКО

Његов тата је џамбас коме су у једној тучи Одсекли пола увета и два прста. Овај тужни дечак зове се Крста Пепо Од мајке Лизе и оца Хохохонда. Па лепо. И шта онда?

Па из кухиње, где су јела разних врста, Донео, у једној руци, млека и мандарина, А другом руком (оном на којој нема два прста), Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави, Помиловао болесног дечака по глави.

КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ Два месеца је Пепо лежао у кревету, И јутрос ишетао на снег где се светлост ко сребро точи.

). Кажем вам, децо, као кроз сан: Чудноват дан. В Саобраћај стао, насред сквера Два кондуктера играју кликера! Није сан, а лудо ко сан — Чудан дан.

Међу двема истовременим радњама: а-ја-ја-ја! Предлог међу не иде са бројем два! Пирамидална основа? Ово би сељаци требало да виде! Од пирамиде је пирамидни, и ћерамидни од ћерамиде!

Њему нису по вољи производи, него продукти. Сви треба да запнемо, ал потребна су нам и тумачења: Глагол требати има два различита значења. Више него Универзитет и највиши језички одбор Сам самцат, за месец дана, за језик учини Тодор.

Једном руком захвата храну, другом држи маказе Које и саме, по новинама, сагрешења налазе, Скупио је два милиона примера: од њих су прекипеле Оставе, корпе за веш и кутије за ципеле.

Кад дођу, деца могу да се склоне Иза куће, у хлад старих трешања. Кад дођу, донесу килограм и по бомбоне И два килограма љубопитљивог смешкања.

Јер има негде једна мачка, Светла и добра ко играчка, Са очима ко два маслачка, Ах, тако ломна, и слабачка, Чиста ко љубав прва, ђачка... Јер има негде једна мачка...

То нису уши, него то су Две звуколовке, два тањира, И две антене у Космосу... Неки користе сваки повод За песму, за игру и за провод, Путују у Томбукту

А за њим, око девет сати, Сунце је почело да се злати. Пролеће је тајну поруку Послало у град по Младом Луку: За два-три дана, две-три ноћи И оно ће нам, сигурно, доћи.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Године 1897. два италијанска природњака, Граси и Каландручио, нашли су у Месинском Мореузу, и то у изобиљу, једно сићушно живо

Брижљивим, стрпљивим и дуготрајним посматрањем по менута два природњака су запазили да је после дужег времена од те животињице постала сићушна јегуљица.

Између ових наишао је на једну врсту много крупнију од европских јегуља, која достиже дужину од два метра, дебљину од 17 сантиметара и тежину до 30 килограма.

Од интереса је и објаснити шта је то фондација Карлзберг. Два врло богата данска пивара, Јакобсен отац и син, који су стекли огромно богаство у пиварској индустрији, основали су

Године 1935. тако је раздељено за научне сврхе два и четврт милиона данских круна (по тадашњем курсу око осам милиона француских франака).

Чамци се врло брзо напуне, истоваре се на обалу гротла, враћају се на понован лов, и то тако траје по дан-два, док јегуља одједном не нестане, да се кроз одређено време опет помоле и сакупе из неких тајанствених рупа и испуне

Код мужјака глава постаје још шиљастија, и то тиме што се смежура горња усна. Очи се јако увећају, постану два пута веће но пре тога, више су избуљене и дају изглед као да се налазе на глави више бочно.

инсталација код Комакије на реци По у Италији, и немачке инсталације на обалама Балтичког и Северног мора хватају око два милиона килограма јегуље годишње.

је, на пример, случај са водом Суецког канала која је несавладљива препона да се могу међу собом мешати организми два мора везана каналом, јер организми не могу пролазити кроз такву воду.

риболова, прикупио је једну богату фауну из дубина од 5—6 стотина метара у водама око рибарских острва Лофонтена. Два енглеска научника, Томсон и Карпентер, одушевљени наласцима шведских истраживача, одлучили су тада да предузму

Године 1785. пошао је на истраживачко путовање француски морепловац Лаперуз и повео собом два у то време чувена природњака. Експедиција је на путу пропала и нико се жив није са ње вратио.

је наишла друга једна, опет француска експедиција, под вођством великога истраживача Димон-Д̓ирвила, која је са своја два брода »Ураніе« и »Пхyѕіціен«, са својим природњацима, а за време од три године, успешно вршила оцеанографска

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док страсним преливима мраче, Твоја два црна неумитна ока... СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА По месецу ти шаљем уздах један, По том у чежњи брату.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВЛАДИКА ДАНИЛО (сам собом) Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне, праунука Туркова с Кораном! За њим јата проклетога кота, да опусте земљу свуколику кâ скакавац

племе позоба народе — дан и народ, како ћуку тица: Мурат Српску, а Бајазит Босну, Мурат Епир, а Мухамед Грчку, два Селима Ципар и Африку. Сваки нешто, не остаде ништа; страшило је слушат што се ради!

Крв праведна дими на олтаре, ћивоти се у прах развијаше. Земља стење, а небеса ћуте... Луна и крст, два страшна символа — њихово је на гробнице царство.

Грдне треске поврх Љешкопоља! Два се брата боре око вјере, а око њих хиљаде ратниках. Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика.

СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико! Видије ли суда од два пића, али капе за по двије главе? Мањи поток у виши увире, код увора своје име губи, а на бријег морски обојица.

СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао! У кућу ми однекуд дођоше два момчета, те красна, бјеличка. Почеше се шалит кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе нити

Тȅшко, Турци, вашијем душама, што облисте земљу њеном крвљу! Малене су јасли за два хата. ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом!

СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје.

Леополдов храбри војевода¹, Собијевски, војвода савојски саломише демону рогове. У ћитапу не пише једнако за два брата једноимењака². Пред Бечом је Бурак посрнуо, обрнуше кола низа страну.

ОДОШЕ КАВАЗИ ВЕЗИРСКИ. — БИЈУ СЕ ДВА КОКОТА КОД СКУПШТИНЕ. КНЕЗ РОГАН Видите ли ова два ђавола! Око шта се они два поклаше, један другом очи покопаше?

ОДОШЕ КАВАЗИ ВЕЗИРСКИ. — БИЈУ СЕ ДВА КОКОТА КОД СКУПШТИНЕ. КНЕЗ РОГАН Видите ли ова два ђавола! Око шта се они два поклаше, један другом очи покопаше?

ОДОШЕ КАВАЗИ ВЕЗИРСКИ. — БИЈУ СЕ ДВА КОКОТА КОД СКУПШТИНЕ. КНЕЗ РОГАН Видите ли ова два ђавола! Око шта се они два поклаше, један другом очи покопаше?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати. Не зна се баш зашто је полудео.

И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазно; у години дана један пут и то обично ноћу. Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази. Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.

— Ће чекам хан’мо. Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш. Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам. Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.

После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме. Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да

И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу. Тетка од када је није видела. И кроз дан, два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“...

Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.

Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала

Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по

А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож

Прво што му паде на памет, то је да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.

Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два, три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.

) Наша Софка хоће да нам иде! Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то. А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку. Да огласим! Нека свет види! Нека свет чује! И устаде. — Нека свет чује!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А наша два сина, два честита крила Полета и нада у бури и лому Нису дали маха поразу ни слому, И били су понос нашем скромном

А наша два сина, два честита крила Полета и нада у бури и лому Нису дали маха поразу ни слому, И били су понос нашем скромном дому.

прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао је чудно, с два једина друга, Да хиљаде тешких, сјајних оклопника Никад више смелог не виде му лика.

То су земне среће ломљиви остаци: Нешто драгих речи на трошном папиру, Једне кратке, лепе страсти мали знаци, Два срца што желе лежати у миру Заједно, у добром наручју Изиде, У сунчаном, светом и вечном Мисиру — Све док душе

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Главом је свијех надвисио, а грудима би заклонио два осредња човјека. Под орловским носом стрше му брчине сиједе, дебеле.

Материне очи а очине племените црте, њежније дакако, састале се у кћери. Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два низа бисера.

Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два низа бисера. Мимо сву ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у

Од осталога покућства не бјеше у кући ништа до два проста дрвена кревета, неколико сточева на три ноге, дрвенијех судова за воду, земљаног посуђа за готовљење јела.

Све што је даље говорио све им је мили постајао. Његове лијепе црте дођоше опет у склад. Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући

гусле што висјаху украј оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у славу Бога великога А за здравље нашег Господара...“ Момци пуцаху сваког часа с врата.

Овдје узгред да кажемо и тај нови манастир два пута је био паљен од Турака, 1714-е и 1785-е, али га не разорише. Разумије се да је Данилова грађевина много скромнија

Цијелу су божију ноћ вијали, а сад је у прозорје два пута студеније но око по ноћи, (ако не знаш из искуства) па и они урликали два пута јаче, да се по свем пољу

божију ноћ вијали, а сад је у прозорје два пута студеније но око по ноћи, (ако не знаш из искуства) па и они урликали два пута јаче, да се по свем пољу разлијегало. Ни то не прену човјека на прозору. Замишљен, дашто!

“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе. Владика се прошета два-три пута по соби, па изиђе и он и сиђе низ камене степенице од доксета, упутивши се к цркви.

Три Петровића: Саво Марков, Станко и Јоко Стјепови, уђоше. Први бијаше брат Владичин а ова два бијаху му братучеди. „А Мартиновићу, крило господарево, не стој!“ опет ће ђакон. Драго Мартиновић, смијући се, уљезе.

“ Сваки се поче бранити од тога сажаљења, наводећи како и Црногорке иду у дрва на два пушкомета даљине, а камоли неће они, војници, да прегазе то мало намета, да виде свога Господара о новоме љету!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ 318 В) ЗАГОНЕТКЕ-ПИТАЛИЦЕ 332 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 340 И ИГРА 341 ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ 342 ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА 343 РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК... 345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ...

ДРАМСКИ ТЕКСТОВИ 372 1 ЛЕК ЗА ЗУБОБОЉУ 373 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА 374 3 НАЗОВИ ЈУНАШТВО 375 4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ 377 5 ДВА КУМА 378 6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ 379 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ И РЕЂИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА 380 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА О

Као и игре одраслих, и дечје игре остварују се у два основна вида: говором и покретом и, према томе, могу да буду: говорне и покретне.

). И овакви драмски текстови, и када нису имали глумачку намену („Два кума“, „Под прозором драге“ итд.); као и они који се само јављају у извођачкој интерпретацији појединаца или највише

Дабогда омастио својим вратом личину! Дабогда не умрла, док те муха са стôца не оборила! — Ова клетва има два значења: кад је каже унука баби коју воли, — она изражава жељу да јој баба живи до крајњих могућности; а кад је каже

Царује као гуја на леду. В) ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА 1) ОЗБИЉНИ А) ЧОВЕК (ЊЕГОВЕ ОСОБИНЕ И СВОЈСТВА) Ако му кокош по два јаја не носи, он је не храни. Би се на сребрној пари обрнуо. Бржи је од срне, хитрији од куне.

До подне мрзи на себе, по подне на цео свет. Дохватио би с неба таране. Жедна би те преко воде превео. Завадио би два ока у глави. Завезана врећа. Зна ђавола на леду поткопати. Зна шта је цар вечерао. И камен би рјечма подигао.

Невине Неке, брајине секе, рођени рођенастији ђеверовски пасторак. Од рођене тикве дршка. С два плота трње. Чорбине чорбе чорба. Г) НИКАД Кад гавран побели. Кад на врби роди грожђе. Кад нестане петка у години.

Боли га зуб па рамље. Боље мртав пијан, него мртав трезан. Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена. Вредан је: више уради за два дана, него за дан.

Боље мртав пијан, него мртав трезан. Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена. Вредан је: више уради за два дана, него за дан. Газда сам: где ми је лане стајала со, ово године стоји ми брашно.

Био сам у млину. — Одговори у шали онај кад га питају: ето, почео си седети! Два краја и сриједа. — Одговори се у шали кад ко запита: има ли још много неурађено од каква посла.

— Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити. — Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добру се надај а зло ти не гине. — Удри добро да је боље; удри зло да је горе.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

127 43. СОЛОМУНА ПРОКЛЕЛА МАТИ. 128 44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 129 45. КРАЉ И ЧОБАНИН. 131 46. КО УМИЈЕ, ЊЕМУ ДВИЈЕ. 133 47. ДВА НОВЦА. 134 48. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. 136 49. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. 137 50. ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ. 138 ДОДАЦИ 140 1.

сваде се, и човек удари жену, па јој стане викати да ућути; а жена пристане поред пута уз човека, па му унесе два прста под очи, и њима стрижући као ножицама, стане викати: „Стрижено! стрижено! стрижено!

Пригријала врућина, вољани Боже! да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведете овђе ону нашу кобилу, што је два дни дуга, а до подне широка, а по леђима јој врбе порасле; нека начини лад по њиви.

15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20.

16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20.

18. Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22.

20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23.

21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23. Двије горе упоредо расту; једна цвати, а не роди; друга роди, а не цвати. 24.

71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73. о клину виси, о злу мисли. 74. Напријед виле, у сриједи буре, остраг слинац. 75.

76. Ни брадвом брадвито, ни сврдлом сврдлито, а све рупа До рупе. 77. Ни од педао ни од чеперак, а два дућана покрило. 78. Нити мисли, ни говори, само ти се каже. 79. Нит' шушну, нит' бушну, а у кућу дође. 80.

126. Трчи трчи трчуљак, виси виси висуљак; Бога моли трчуљак, да отпадне висуљак. 127. Уби вола бивола, окрвави два дола. 128. Уђе курјак у тор, овцу увати, па кост изједе, а меса се не дотаче. 129.

137. У пете нишани, у нос згађа. 138. У соби напето, у кући раздрто. 139. У шта је срце пртено. 140. У шта су два грла, једна шија. 141. Цар вечера, буздован му игра. 142. Царевић воду пије, копље му се врти. 143.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А то, ако би и било тешко, треба по могућству одстранити. ГЛАВА 10 О светим постовима великим и о два мала поста, светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.

Прву ову свету недељу светих великих постова тако да проводите. А у суботу и недељу ових великих постова два јела: вариво са уљем и хоботнице. Давати и пиће уобичајеним великим красовољем. То да вам бива.

четрдесет мученика, осим прве недеље целе и затим осим среде и петка, нека вам је разрешено да једете хоботнице и два варива са уљем, а вино великим красовољем. Рибе никако не окушамо.

него и сутра, што је остало од јучерашње трпезе треба да једете и вино да пијете, такође и рибе ако је остало, и два јела са уљем, ради окончања празника, као и у остале отпусне дане, а рибе јести, као што је речено, на свети празник.

Тада да једете два јела, осим среде и петка, јер у те дане никако не окушамо уље, нити вина пијемо. А у уторак и у четвртак и хоботнице

Ако ли мојим гресима многи у болест падну, да им се дају два работника, арула велика, то јест огњиште сковано од метала и преносиво.

Амин! СТУДЕНИЧКИ ТИПИК (ИЗВОДИ) ГЛАВА 10 О светим постовима великим и о два мала поста, Светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.

Прва ова света недеља светих великих постова оваква да вам буде. А у суботу и недељу ових великих постова два јела са уљем, и ако се нађу хоботнице или икре.

А у суботу и недељу ових великих постова два јела са уљем, и ако се нађу хоботнице или икре. У та два дана да вам се даје на обеду и пиће великим уобичајеним красовољем, а за вечеру малим красовољем, упола већег.

А у уторак и у четвртак два варива да вам се изнесу без уља, а пића по мало, то јест колико је упола великог красовоља.

четрдесет мученика, осим прве недеље целе и опет осим среде и петка, нека вам је разрешено да једете хоботнице и два варива са уљем, а вино великим красовољем. Рибе никако не једемо.

Такође и рибу ако имате на појутрију једите, ради отпуста празника, као што ћете и пиће узимати великим красовољем, и два варива са уљем.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

„Шарган”; тридесетак година, али у лошем стању ЦМИЉА, према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ,

Је л важи? ПРОСЈАК: Није да не важи... ИКОНИЈА (Цмиљи): А ти спреми двапут шкембиће, два пива, и две купусалате! Теби ћу ја да наспем! МИЛЕ: Чу ли је, леба ти? Комплет вечера за шаку глиста и мува!

Живота ми, ко руком однето! Дајде наруџбину за оне напољу! ЦМИЉА: Шта оно беше? ИКОНИЈА: Рекла сам два пива, али ладна! Колики пљусак, срећа што сам прекрила терпапиром!

Па шта из љубави, и то се офуца. Сваки дан исто тело, исте речи, исто дисање, да ти се смучи! Пива два сам ти казала! ЦМИЉА: Мени се богме не би смучило, ја би то друкчије! ИКОНИЈА: Свако мисли да ће друкчије!

Заборавила сам Анђелку пешкир! (Излази) ЦМИЉА: Да ми је димам неку собицу, собичак, макар најмањи, два са један, па и мање ако треба, ал нек је моје, да накупујем суботом новина, па до понедељка да не откључавам!

АНЂЕЛКО: Анђелко. ЦМИЉА: Па лепше вам је име, него надимак! АНЂЕЛКО: Шта ћете, никад два добра зајдно! ИКОНИЈА: Је л те то боли? АНЂЕЛКО: Ово на нози? Наравно да боли, а и тешко се крећем.

А видео си чиме се то доказује! Зато пази! Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја. Сад је поноћ. Пробуди ме у два...

ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја. Сад је поноћ. Пробуди ме у два... (Манојло се умотава у шињел и пелерину и леже иза канти за ђубре.

) ИКОНИЈА: Кад га видим вако, без говорнице, не би га познала ни за два милиона! ЦМИЉА: Замишљала сам га да је висок. ИКОНИЈА: Не знам што стално звирка напоље. ЦМИЉА: А Миле шмугно!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Горе, на средини, до узлаза степеница двоја врата, једно до других, затворена, с обеју страна од њих по два прозора, затворена, са спуштеним завесама. Десно, на доксату, испод прозора, миндерлук с јастуцима, застрвен ћилимом.

Доле, под десним вратима, већа, кујинска врата, отворена; десно од њих два мања прозора, отворена. Под степеницама врата од подрума и прозорче с решеткама гвозденим.

С лева, врата за Васкину собу отворена; с десна, два прозора кроз које се виде лиснате воћке. МЛАДЕН (стоји у дну и ослушкује, ако би га Васка позвала, да је послуша).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Било ми је тада девет или десет година. По смрти матере моје, два брата моја, старији Илија и млађи Лука, и ја, вратили смо се к нашем стрицу Грујици који нас је као родитељ примио.

Не знам је ли то његова милост к мени била или мајсторија моје слатке матере, која је два посла с овим измишљењем исправила: мене сиреч у веће познанство и љубов с[а] старцем мештером довела и мом брату Илији

Пошао сам с њим до Сенђурђа. Мој добри тетак то осетивши, узјаше на коња, пак ето ти га око поноћи у манастир; два игумна, домаћи и странски — јоште при чашами.

Истом, спремајући се да пођем к мом даскалу, ал’ ето ти два велика ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са мном разговорити се, и да

у Тамишвару да говоре немачки, и солдате Талијанце — талијански, почела се рађати у мени жеља к[а]ко би[х] могао ова два језика научити.

Сматра и види у њима два богодана источника живота, колико свога, толико свега человеческога рода. Лепа је и благородна добродетељ.

И пре него се вратим на моје прво говорење, ваља ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси друга твога, а други, у ком жалиш што си зло твоју | младост

„То је доста“, одговорио ми је, „три грошића хлеба доста ће нам бити за два дни.” Дође ми на памет Маленичин разговор, пак рекнем, смијући се, „да и та три грошића нејма, у калуђере идемо, мора

Рекне нам да чекамо вечера, кад људи дођу с поља, да ће нам наћи кога ко ће нас за два или три марјаша превести. Но, откуд нама три марјаша? Ми нејмамо ни три крајцаре. Нужда даје савет.

| ЕВО МЕ МЕЂУ КАЛУЂЕРИ; ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО Било је око два сата после подне кад смо ушли у манастирску авлију (јер смо лагано ишли од Ирига до Хопова); истом братија изишли из

Била ми се почела крв возмуштавати и јежити кожа, као да сам се хотео препасти, кад ето ти упази[х] однекуда два малена калуђерка, који дођоше и стадоше близу нас, гледајући нас веселим образом.

Право је рекао Антоније да ти нећеш код мене ни три дни бити.” Ја сам био изван себе. Мислим, какви су ово људи! Пре два сата милостиво ме је примио, а сад гони; да сам му што скривио, не би[х] жалио. Онда он опет: „Знаш ли зашто те терам?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Први број значи годину рођења, један крст значи које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет, а два крста значе годину у којој је збиља умро, онако као што и ми мремо.

“ „Фра-Мартин (1545, † 1565, ††1630). Жупникова је у... Бижа је од Турака прико воде два пута... Бија је рањен из пушке од ришћанах...

Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра!

Па онда се браћа пољубише усумит два пута. Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп којим се опасују фрањевци.

Ето, мати му прича како је мудар, како се привукâ да слуша шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из колâ два пршута и да су и’ заједно појили... — Лажеш! — рече Осињача кроз плач.

Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола. Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.

Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док, у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну. Стипан је на чуду био да маломе све разјасни.

Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир. Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину. Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.

Након њекијех педесет корака пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори. Тако се учини Бакоњи, који стаде.

(показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ. Уто се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.

сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ! Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.

Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом: један чати, други прати очима. Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ГОДИНЕ 72 КАМЕНА УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде? О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха.

Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола. ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ Отвори дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови га

Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста. Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да очи нису ми две раке.

Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да очи нису ми две раке. Отвори сву тишину — нагни сан Да откривам тајну ноћ и дан.

Нема краја. Прислонимо на зрак ува: Кроз шупљине између нас ветар дува Што времена по два спаја. Леже испод мрачне сене Мртви, а још нерођене Слути ваздух који крај нас засветлуца.

Ви нисте на јави. СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ О та слика на огромном зиду Хладног, скоро опустелог дома: Два рошава стабла и пут боје хрома Са неким колима што никуд не иду.

Где се то обретох: сред воде ил копном Ходам као увек с нејасним ожиљком? Камен ми под главом: јаој два камена. (Знам који је стамен а трошнији који.) Плавило ми неба капље низ рамена.

сунца брадва Прљав од бусења а подобан ласти У гротло ћу првог кладенца наг пасти Макар ме сломила ледна вода на два. Дан се сломи, не ја: слази плава вечер. Док се земља хлади — свет нејасан бива.

И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да сам био цео И с главом чак у некој ватри.

Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње труни Осећам како амо бежиш. То тражиш лежај у мом телу. На два си места: онде труни, Да бих те овде имо целу! НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР Не пронесоше кроз Шпанију флор.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Човек о коме се у Прерову прича да има песницу као мал, леђима је поломио плот .и од стида се два дана није појављивао на послу.

Само у јесен шапућу каце пуне шљива. Тада ја. слушам, ћутим и гледам своје небо. И на њему два бела, загрљена месеца.

замисли се. Тражећи му новац, Вукашин га писмом обавестио да се вратио у Београд. Тада је заболело, јер му је два пута писао да одмах дође кући. Не, онда кад су се први пут срели.

Народног крвопије. Мој Вукашин Тошићев зет! — шапуће загледан у два велика ока, туђа и пуста, мора да га гледа. — Јесте. Али ћерка није што и отац.

— застаде. Сети се призора с пута: ...Човек носи плехану пећ и велики дењак ствари, а за њим иду два малишана са лонцима у рукама и жена са дететом у наручју. „Куда ћете ви, човече, по оваквом времену?

Миражџику неку дебелу он ће да здипи. А овом левом, Ђорђе, левом не може нико ништа. Ни ти, ни Бог. Поделило се на два, а погледај какав је! Три дана је стар, а главоња, какву враТину има. Види га, Ђорђе, какав је рутавко.

Ход му је и дотурио до свести: опет је побеђен. А она нада с којом је после два покушаја трећи пут одлучно дрмнуо браву на очевим вратима, та снага се сва претопила у страх.

Ђорђе га не чу од пијане дреке која зали кафану. Два Циганина са ћеманима застругаше гудалима по олабављеним жицама радикалску песму, а сељаци прихватише хрпом свакојаких

Он је држао краву за реп, док је Вишња, стрина му, седећи музла. Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у пени, кидају и опет туку.

Кад год је могао, обарао је на јасле, и после оног кад их је отац затекао, њу, псето, премлатио вилама, а он два дана није смео да му изађе на очи, и увек се због тога стидео пред њим, и сада се стиди, иако носи браду.

“ — „Бежи!“ повикаше остали. Само што је Лазар исправио колена, зачуше се два праска, и сви му видеше чађаве образе. Василије се врати и седе уз багрем.

Пред Аћимом, официр нагло заустави коња у касу, колона се ускомеша и испуни пут, два војника испадоше из седла, једноме оста нога у узенгији; сељак који је зажалио што је печат мали пође да помогне

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ипак би одлучено да се испита Татагино кретање. А ко би за то био спремнији од два оштровида младића? Њима Татага ни у најгушћој шуми неће умаћи! Но, гле врага! Шума је и од њих сакри.

Девојчица до сада није лагала, али ово је и за лаж превише чудно. Каква деца! Два суседа, два одрасла мрка човека ћутке су се приближила Татагиној кући.

Девојчица до сада није лагала, али ово је и за лаж превише чудно. Каква деца! Два суседа, два одрасла мрка човека ћутке су се приближила Татагиној кући.

ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО У време кад су светом летеле сребрне пчеле, у Улици кестенова расла су два дечака. Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци.

— Бар да сам лав, цар животиња! Само што изрече Плачко своју жељу кад виде како по жутом песку пустиње трче два лава, оба једнака, оба жута, оба гипка. Али један је трчао лако, радосно, други је једва одизао њушку од песка.

— Шта ми ко може? — смејао се. — Најсмелији сам. Најјачи! — на ударац је одговарао с два ударца и нико ни на сенку није смео да му стане. Муке заробљене деце мора постале су му смешне.

Остали... — Који остали? — зграну се старац. — Моја браћа. Сваки од њих зове се само Орашко. Ја једини имам два имена, јер сам најстарији!

— Ружнијег никад није било! — прихвати хор околних галебиха, а мајка од стида саже главу. Зато су два старија сина била лепа и расла као из воде. Већ им је и перје пробијало, али шта је са најмлађим?

ЗЕМЉА ВЕТРОВА У време када је земља била још млада, а облаци се тек рађали, два моћна цара утркивала су се ко ће бити богатији и јачи, ко имати оно што онај други нема, ко бити цар царева!

му се да му број бродова споро расте, све док му не паде на памет: »Гле, за један потонули стари брод могао бих добити два нова!

су тонули тамо где се несреће обично дешавају, али и тамо где их никада није било, а за сваки потонули брод куповао је два нова. А морнари? Шта се ту може! Таква им је судбина!

Узалуд је покушавао да га задржи, а онда поче да тоне. Ко зна колико је тонуо: тренутак, два, читаву вечност? А када га је вода избацила, узалуд је тражио тело свога сина.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Могла је настати од прашине нролазности коју је слепила људска патња или од отпадака страве измешане са светлошћу. два млада научника, школована на страни, позвана да ово виде, нису видели ама баш ништа, само су били изненађени видом

америчке бомбе, које су прекинуле онај можда привидан али свакако замаман спокој који се у овој улици настанио између два рата, још од тренутка када је, децембра 1918, држећи стројеви корак, Позоришном ка Теразијама и Народној скупштини

магистрат био одлучио „да полиција, убудуће, ради одржавања поретка и мира шаље по једног свог чиновника и по два пандура на све скупове, на балове и забаве, који се у вароши одржавају“.

Дежмекасти Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву улицу и чуди се како му младост, у сећању, обележавају два мириса са којима је растао: мирис ружа и мирис измета.

Код Пижона су се, чуо је Господар Јован (гласови се преносе и у смрти као и у животу), у овом веку а између два рата, сваког уторка састајали браћа Поповићи и научник Тихомир Ђорђевић.

Хита терџуман а иза њега су Ђорђе Нишлија, спадало које говори невероватним наречјем, и још два жандарма. Прескачу згрчене сенке ружиних жбунова и опуштене сенке шам-дудова (у којима се згодно сањари о љубави).

Тако, пре два века, сањари Чарапић, али не на пропланку где је и сада његов, Чарапићев брест, него на самом врху Авале где је

Изгледало је да је стигао у прави час, јер су два бећара таман хтела да убију терзију и да му оробе дућан. Мирко заштити свог некадашњег газду, забрани насиље и плачку,

У игри у којој је испитивао мене код других, није приметио како се мења и он сам: и игра, изгледа, има два краја. Догађало му се да, у својим улогама, смањује одстојање према себи а повећава га према другима; догађало му се,

Ту кућу, на самој чесми, сазидао је Геца Кон, који је, између два светска рата, био издавач од највећега утицаја у Београду.

Европа се са одстојања занимала за судбину ових осам путника које је пратило двадесет и четири војника, два подофицира и један официр; били су оптужени да су у аустроугарској монархији припремали устанак који је требало да

прибежишту на почетку своје улице, у подневном спокоју који се не разиђе ни онда кад се трамвај са линије број два пење или спушта поред Малог Калемегдана, Рига од Фере памти, са смешком, како је у почетку и сам веровао у разумност

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Нема сунца миленог, Нема мог! Ој вечери, о слатко чекање, О ви ноћи, моји бели дани, О ви дани, а са два сунашца, Где сте јако, где је злато моје!... Плачи, траво! запевај, славују! Злато моје земљица покрива!... Бр.

Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек. Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј. Јовановић Змај XXXВИ Два се тића побратила, до два сокола, Посред боја, посред мила, посред покоља, Крили су се загрлили побратима два, У бој

Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј. Јовановић Змај XXXВИ Два се тића побратила, до два сокола, Посред боја, посред мила, посред покоља, Крили су се загрлили побратима два, У бој лете, ране љуте храна им је

се тића побратила, до два сокола, Посред боја, посред мила, посред покоља, Крили су се загрлили побратима два, У бој лете, ране љуте храна им је сва. Тако тићи загрљени прелетају свет: Бела једна голубица сусрете им лет.

океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова. Два грдна Сфинкса према небу златном Стражаре немо и безгласно тако, Док она плаче...

Тако горко пада неко вече бледо На све моје путе; болно, по све доба, Дубоко у мени док љубав и злоба Као два анђела поју напоредо. Ј. Дучић ЛXXИ ДЕ ПРОФУНДИС Ти утеху чекаш.

Ја знам, ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле сиње; Младост - љубав - огањ - све у гробу спава. По косама мојим попануло иње..

светли, Ми ћемо славити мудрост и тихи живот свој; А кад јутарњег Феба огласе далеки петли, Тад - збогом, друже мој! Два верна и снажна роба под руке повести могу Потомка Ромула храброг. Ах, то бар није грех!

Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна. С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји син Два дивља трна И један крин...

С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји син Два дивља трна И један крин... Јутро је; ал' још свитања нема; С Јерусалимских Тврдих бедема Још се не диже тама

“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола. И тад к'о дуси јурити узесмо, Преко мостова, брда, и долина, У дивљем трку...

О, зашт' се нисмо мимоишли, драга, К'о до две лађе на сред океана, Што црних једри, а с два мртва кана, Плове и мину у магли без трага? В.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Мјесто очих да два сунца никну и идеју један вијек смртни да по царству небовлаца прате, не би њини свијетли погледи величества

својим видом небо украсила, бјеху њеним пламом веселијем узиграла небесна свјетила и сребрне струје бесмртија. Два војводе небесног воинства одлећеше к престолу вишњега на огњене своје колеснице, спровођени с много легионах и с

Ход се њихов уподобит може хучну ходу два морска војводе, кад се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу

крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу с' валови; тако дивно небесно воинство два војводе своје спровођаше. У двор сјајни уђоше војводе, а војнство се с славом хучном врати.

нигђе не буде до предјелах нити за предјеле, кад јој облик прегнусни погине, кад сви краји запламте свјетлошћу, два војводе, небесни првјенци, тад ће општи творац починути и свој свети завјет испунити; тад ће мири и простори

“ „Два војводе св'јетлијех полковах! Ја сам - каже - сам по себе био, бит по себе већ ништа не може, јер је против закона

Кораци су моји божествени, но ја могу то назват простором. Два најсјајни моји творенија међу свјема бесмртним дусима, како име опширног простора разумјети вама се допушта?

ал' простора не знаш значеније: простор мраках и простор свјетлости које умом твојим воображаш - да се ц'јела ова два простора у шар један зраках свијетлијех преобрате и правилно слију, и шар овај да се пружи право у најтању што мож

Адаму је почест обећао посље нас два највишу на небо; војника је од обадва лика обећао сваког окрунити по над једним великијем миром.

“ ИВ Дан к вечеру бјеше већ нагнуо у цвијетне небесне равнине, два вјенчана славом полковоца уљегоше у густе полкове врага неба, а несреће оца; ка дв'је лађе крилах надутијех када

“ - Гаврил поче архангел зборити; но хулења хиљаде криковах на вишњега и на два војводе око њих се почеше хорити, Гаврилову ријеч пресјекоше.

Дигоше се два вјерни војводе, на зефирна полећеше крила међу своје блажене полкове. Сатанини злоумишљеници иду к њему с општег

Попа, Васко - КОРА

су изврнуле Горке џепове соба Да их вихор претражи Дуж наших ребара Уличне светиљке Свлаче хаљине крваве Два смо листа новина Сурово залепљена На рану вечери Запаљене птице Из обрва мојих На кључњаче су ти пале 12 Теку нам

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

За дан два та соба доби свој стари изглед и уређај. У њој је био смештен главни део моје библиотеке, ту је стајао и писаћи сто, а

Тако се нађоше у Абдери два највећа природњака онога доба, а можда и целе Антике, а експертиза Хипократова сврши се тиме што саопшти адберићанима

Све што бисмо о томе имали да кажемо је да су наша два светска грађанина провела цело вече и добар део ноћи у разговору, да им је то време изгледало сувише кратко и да при

Моје дело доживело је три српска и два немачка издања. Спремало се, шта више, и треће немачко издање, па би их, како то показује књижарско искуство, доживело

Свако ко се интересовао за културу Антике и њену науку морао је упознати та два филозофа, а ја сам имао још прилику да стигнем онамо где се некад налазиле њихове школе, Академија и Ликејон.

тренутак када се млади Аристотелес нашао пред Партеноном и Ерехтејом; имао сам само да опишем своје утиске пред она два храма, па да видим Аристотела жива пред собом.

Између тих кула смештен је био портал, а пред овим уздизала су се, небу под облаке, два витка стуба, окићена заставама.

слику у саме подударне равнокраке правоугле троугле, једнаке задатом троуглу, од којих квадрати над катетама имају по два таква троугла, а квадрат над хипотенузом њих четири, тако да је доказ мога правила очигледан.

Није тако као што си мислио! Немогућно је наћи два цела броја која нам дају размеру катете и хипотенузе нашег равнокраког правоуглог троугла.

је корпу, напуњену зељем и воћем, окачио на своја плећа, а ону другу на своје груди, лево и десно постројише се остала два роба, онај са телетом и онај са јагњетом, у своје симетричне положаје.

У то доба послаћу ова два моја роба са једном носиљком и са достојном пратњом да те, мили госте, из Демокритове куће допрате у моју“.

На крају његова пута уздизала се поносито атенска Акропола. За непуна два сата стиже до ње и нађе се пред Пропилејама. Ту застаде.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Корачајући по соби тамо-амо трљао сам ногу о ногу и мицао раменима да, тренутно, одагнам преко два милиона жмараца што су гмизали под кожом мојих леђа и доводили ме до лудила. Никаква посла нисам имао.

Растали смо се по свршеним студијама, а једнога дана пре ратова извести ме да ће да се жени и позва ме да дођем два дана пре венчања. Сећам се лепо кад сам стигао у паланку где је он живео са својим старим родитељима.

Потом човек с новим торбама удеси своје ствари па се намести, заузимајући само за себе два места, онда скиде ципеле које остави под седиште и одвезујући завежљај с јелом обрати се жени: — Јеси ли гладна?

— Тај опат Коањар — рече онај први — То је нека фамилија Сирану од Бержерака. Или боље: Сирано и опат Коањар то су два брат од којих је првог опевао Ростан у стиху, а другог Анатол Франс, својим сјајним стилом, у прози.

Студент без прстију скромно слеже раменима и насмеши се. — Не бих рекао, не знам ја не налазим. Напротив, то су два различита човека. Онај витез, убојица, борац; овај боем краде карте у игри...

а ја остах сам у оној истој врелој атмосфери у којој је, после њиховог одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни дужна, уосталом, што се нису могла, нити ће се икад моћи споразумети.

Задрхтасмо и загледасмо се тамо одакле треба да се појаве два црвена ока воза који и не зна да носи једну љубав тако одлучну, необичну и верну.

После два дана клацкања на коњу по каменитим и вратоломним стазама стигох увече до резерве његовог пука, где ми рекоше да је он

Ја сам, после тога, устао и предложио му да прошетамо до његове осматрачнице... И тога дана, и друга два што сам тамо провео, нисам се могао довољно надивити душевној снази и херојској вољи овога узора од човека, обхрвана

Рече ми да је свратио кући на два дана, али да би боље учинио да је обишао, јер му ови први дани ослобођења не би били горки као сад.

Сутрадан испратио сам га за Суботицу, одакле ми је, два месеца доцније послао по војнику једно доста опширно писмо, из кога сам сазнао понешто о његовом расположењу које

тек после неописаних мука успео сам да га положим на постељу у истој оној соби у којој смо разговарали оне вечери, на два дана пред његово венчање. Није се мицао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља.

Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му неке папире.

Зато су говориле наизмјенично, и отприлике у једнаким оброцима, као два клерика за налоњама који наизмјенично читају пасусе еванђеља.

Био је неколико година млађи од мог оца: између њих двојице умрла су два брата, у нејаким годинама. (Њихова имена знао сам с мраморне плоче на породичној гробници.

Јутрос је рано упао к мени у собу млади доктор, свјежа, насмијана лица. За њим, у отвору врата, два болничара у бијелим капама. — Дошли смо да изнесемо овај други кревет.

У нешто касније послијеподне, након сат-два сијесте и спавања, у благоваоници су се окупљали дједови пријатељи и сарадници из опћине, људи лијепо оцртана профила,

И то најмилије друштво. Па и кад је најзад отишла од нас, опет се редовно к нама навраћала, по два пута годишње, каткад и на више мјесеци, нешто привучена приврженошћу према нама, а још више отјерана од куће оскудицом

„Извадили смо из ње све што се дало извадити!” рекао ми је у ходнику доктор. Два црно заобручена ока лежала су као двије рупе у јастуку. Гледао сам је као шупаљ дуд, улиште клица смрти.

црвени геранији у лименкама од рајчице, а за кућицом мало неравно каменито двориште, у коме су под зидом расла два шипкова стабалца.

Руке су заплесале над здјелицом као два бијела пламена и распрострле бјелину салвете. У свему томе било је неко мало чаробњачко чудо.

и поворка дјеце, шапутава, журајива, под пратњом једног учитеља вратила се о подне у мјесто, док је други учитељ с два одраслија ђака остао уз мртво тијело у планини. Дјеци је строго препоручено да не причају ништа о догађају.

Сад су га почели дирати да се дотјерује ради Бепине, а он је због тога трпио и црвенио преко разумне мјере. Два или три пута путовао је у град по оне смотуљке свјетлуцавог папира и листове картона.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Беше то стасита и ретка појава. Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.

Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.

Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.

Али такве га очи не погледаше. А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.

Чудна беху та два ока. Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и

Овце пођоше и окретоше главе низа страну. Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору. Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.

Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца. И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво

дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника. Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.

После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому. Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе.

вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату. Дакле, пријатељу, куцнимо се!

И шта да радим сад? — Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа. Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити.

— Зар није сигурније да останем у шуми. Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... — Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У СТАМБОЛУ 241 ДВА НОВЦА 245 МУДРА СНАХА 249 СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ 253 ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ 256 АГА И

306 ПОП И ПАРОХИЈАНИ 307 КУДРОВ И КУСОВ 309 ЦРНОГОРСКИ ПОП 310 ДВА ПОПА У ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ 311 ПОМИРУЦКА И — ПОМРИЈЕ СВИЈЕТ 312 ТЕСТАМЕНАТ 313 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ

Кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори. Тек што легне, али долете два гаврана те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где

Али међу псима бијаше један матори пас, који само још два зуба имадијаше у глави. Онај мотори пас стане говорити курјацима: — Тамо њима то и то!

Онај мотори пас стане говорити курјацима: — Тамо њима то и то! Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару. А то газда све слуша и разуме што они говоре.

Тад се тек сјети прстена, па га принесе к ватри, а два Арапа па преда њ: — Шта заповиједаш, господару? — Заповиједам да ми подоста донесете, и то одмах, сваке захире, и

— па принесе прстен к ватри, а два Арапа па преда њ: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у

Баџа ће на то цару: — Дај, царе, мени два џелата, па ћy га погубити. Цар јој даде, те ти мога сиротог јабанџију поведоше џелати с баџом у једну велику планину,

Тако је прошло два дана, кад, једном у ономе мраку попипа око себе, кад му нема мачке ни штенета. Сада му још теже бијаше сносити своју

Цар одмах викну два стара миша, те их посла, и не потраја дуго а они донесоше преко педесет прстенова разне величине, а то је све што су

Него, царе, дај ми два поуздана и јака друга, који ће ме носити, јера ја као сакат не бих могао отићи. Цар му одмах даде, и они га упртише,

Баба кихну, а из уста јој излеће прстен. Хроми шчепа брже-боље прстен, а она два друга хромога, те умакоше прије него се је баба освијестила, — утекоше срећно и весело, и однијеше прстен да и другове

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И спавале. Ноћ кад плава мине, Отвараху своје црне кање, И два ока као две врлине, Што још нису знала за плакање. И два ока к'о два црна мора, Обасјана снагом и животом, К'о

И спавале. Ноћ кад плава мине, Отвараху своје црне кање, И два ока као две врлине, Што још нису знала за плакање. И два ока к'о два црна мора, Обасјана снагом и животом, К'о тишином говор древних гора, Као цвеће бојом и лепотом.

Ноћ кад плава мине, Отвараху своје црне кање, И два ока као две врлине, Што још нису знала за плакање. И два ока к'о два црна мора, Обасјана снагом и животом, К'о тишином говор древних гора, Као цвеће бојом и лепотом.

О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво.

знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво.

волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен пожара; И све што је с тобом, и тугу далеку, И још твоје очи, та два ока стара, Узета из ноћи, водâ, из дубинâ, Непознатог мрака што живот одмара.

ПРОСТО ИМЕ Кроз моју душу прошла су два рата, Два стара орла завета и славе, Прошла су црна, засићена јата, Пали крсташи и заставе праве.

ПРОСТО ИМЕ Кроз моју душу прошла су два рата, Два стара орла завета и славе, Прошла су црна, засићена јата, Пали крсташи и заставе праве.

Пошли сте у рат са ножем и пушком На нож и пушку два зликовца стара, И у два марша својом снагом мушком Народ сте спасли мрака и Татара.

Пошли сте у рат са ножем и пушком На нож и пушку два зликовца стара, И у два марша својом снагом мушком Народ сте спасли мрака и Татара. Пошли сте у рат, поносити, скромни, Без много “ура!

данас уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата.

нама уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас, децу Србије, понос неумрли.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

” Људи су имали обичај да причају смешне приче о мени. Имао сам две старе тетке избораних лица, једна од њих је имала два зуба, која су стрчала као слоновске кљове, које је она забадала у моје образе кад год би ме пољубила.

Илустрације ради, могу да наведем један или два примера. Међу послугом смо имали и неког разроког момка по имену Мане, чији је посао био да испомаже на имању.

Онда се са десне стране појављује дивна слика два скупа паралелних густих линија који су међусобно управна и у свим бојама, а преовлађују зеленожути и златни тонови.

Само у нади да ћу некога преобратити својим поукама и уверењима, подсетићу на једно или два од њих. Пре извесног времена сам се враћао у свој хотел.

По правилу ниво воде у реци је био само два до три инча изнад бране и пливање до ње није било тако опасно, у шта сам се често упуштао.

Ово су само два примера од многих, али и они су довољни да покажу да није било изумитељског инстинкта у мени, ја не бих ово могао да

Нужда ме је натерала, па сам некако прибавио комадић неке гвоздене жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу у одговарајући облик и причврстио је за јак канап.

Убрзо после тога, почео сам да правим неку врсту пуцаљке која се састојала од шупље цеви једног клипа и два кудељна запушача. Кад бих хтео да пуцаљка окине, клип бих упро у трбух а потом цев снажно повлачио уназад обема рукама.

Кад бих хтео да пуцаљка окине, клип бих упро у трбух а потом цев снажно повлачио уназад обема рукама. Ваздух између два запушача је бивао сабијен и јако загрејан и предњи чеп би излетео уз гласни прасак.

Замислите цилиндар који се слободно окреће, ослањајући се на два лежишта и који је делимично оклопљен прецизним паралелопипедним судом.

Непокривену страну суда затвара преграда, тако да цилиндрични сегмент у затвореном простору дели ту шупљину на два одељка која међусобно потпуно раздвајају клизни спојеви који не пропуштају ваздух.

Он се нарочито заинтересовао за моје напредовање и често би остајао у слушаоници сат или два дуже, задавајући ми да решим тешке задатке, у чему сам ја уживао.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

се звао Франклину а који је помоћу кључа и змаја открио да је муња последица електричног пражњења које настаје између два облака, а да је грмљавина последица експлозивног ширења ваздуха нагло загрејаног проласком електричног пражњења.

у Идвору и прећутно одобравање мога оца, пробуди у мени живи интерес за Америку Линколн и Франклин били су прва два имена с којима су били повезани моји први појмови о Америци.

Кад је дошао дан мог одласка у Праг, мајка ми је већ све спремила за дуг пут, пут од скоро два дана пловидбе Дунавом до Будимпеште и један дан железницом од Будимпеште до Прага.

У Бечу си, у престоници његовог величанства цара Аустроугарске. - Да - одговорио сам - али само пре два дана су ми украли из једне од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су баш

осетио глад, извадио сам из торбе мој снежно-бели хлеб и својим чобанским ножем, са дугом дршком од дрвета, исекао сам два комада хлеба и понудио их мојим пријатељима.

Тада сам им показао два писма проте Живковића у којима ме је препоручивао Ригеру и Палацком, великим апостолима панславизма и национализма у

Он се због тога много наљутио и назвао ме најгорим ”жутокјљунцем” кога је икада срео. После два дана поново сам био на послу, захваљујући стручној нези жена на фарми.

сам нове податке о Вилијем Пену и Бенџамину Франклину, видео сам многе зграде чија је историја била повезана са ова два велика имена, и питао сам се зашто је Бенџамин Франклин уопште напуштао Бостон и тражио нове могућности у граду као

ранијег сусрета у Балтимору, рече: ”Познајем ја професора Пупина и велика ми је част - да се возим истим лифтом са два истакнута човека који имају много изузетних академских одликовања.

Хтео сам да од једног посла направим два. - Чини ми се да ће ту бити више послова - рекао је Кристијанов отац - јер је сутрадан после писања слова на

Често сам, међутим, морао обуздавати свој апетит. Имао сам увек довољно новаца да купим шољу топле кафе и два комада штрудле за доручак у ресторану на точковима, смештеном у близини Куперове Уније, где су у хладна зимска јутра

Сваке недеље морао сам са његовом породицом да идем два пута у цркву и тамо да седим између женских чланова породице. Имао сам утисак да сви верници сматрају да г.

Ћипико, Иво - Приповетке

С вечера их господар настани у кућици на крају дворишта. На тлеху, по учеоцима, разбацана је слама и стручје бухача и два стара гуњца. На среди ложи се, што се и познаје по разасутом лугу у округу и по недогорелим поцрнелим угарцима.

Над огањ неко од оне тројице беше надвисио бакру; стога је она морала своју поставити са стране, на два камена, и чекати да вода узаври, па да наједаред успе брашно.

Залуду уфање. Време није кренуло набоље. Опет се размахала југовина и запрети новом кишом. Још два дана радило се до подне, затим је наступила истиха хладна киша, као да је одредило да испере све до ноката.

Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу! Биж'! Ето иду још два господина, — и окрене се према њима, не слушајући Цвете. Приспије један виши чиновник и за њим неки трговачки путник.

Отац гледа своја два сина, млада и јака, и мисли: „Док је њих, биће и хлеба!” Па се договорише: дигоше од своје владе путне листове и

Иде насипом крај мора, а и нехотице устави се код војничкога брода што је тога часа кретао из луке. Два војника опиру се с краја да брод макну, и онда се вјешто укрцаше. Брод полако закреће, а она за њим гледа.

Код врата Боке, чија два рата чувају подигнуте тврђаве, дјевојка у мисли сажали јадну омладину што ондје, издалека доведена, под земљом живи,

а жао јој што се није срчаније с познатима на одласку поздравила, већ онако хладно, савладана хитњом и узбуђењем. Два дана чекали су да пароброд крене, да их понесе у други свијет.

Два дана чекали су да пароброд крене, да их понесе у други свијет. Та два дана, — особито кад је Лазо за послом избивао — била су јој дуља од цијелога пута.

Но даномице врућина је све жешћа, гори... ни маестрал не пири, за два—три дана узастопце ни роса не пада, а сигурно по цијеломе шкољу нигдје ни капи воде...

— Људи божји, — вели им благо, — ја сам ваш пастир, а овако нећемо ништа учинити, но изаберите два човјека нека дођу к мени, па ћемо се лијепо поразговарати, да се нађе свему разлога.

Дангуба баци два зрна соли на рибу и метне је на жеравицу. Махом осјети се мирис што јаче цјећа на морску свјежину, и он, одложивши

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

ПОДЛОГА ПОПИНОГА СТИХА 105 МИШИЋЕВ ПРИЛОГ РАЗВИТКУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 122 НА ИЗВОРУ ЖИВЕ ВОДЕ 139 ИИИ ДВА ИНТЕРВЈУА (разговоре водио Александар Јовановић) 143 ПРВИ ИНТЕРВЈУ 144 ДРУГИ ИНТЕРВЈУ 158 УЗ ОВАЈ ИЗБОР ТЕКСТОВА

до свести разлика које нам показују да једна иста или слична конвенција може да има и има две различите функције, тј. два смисла у двема суседним и блиским културама.

матерњи језик има глаголе вабити и викати (који се и на основу стилских обележја опонирају са глаголом звати), ми та два глагола у суседном словеначком и македонском језику можемо врло лако криво да вреднујемо, јер нам слично звучење

Нама је историја приредила два зла: дуге прекиде, праве зевове у културноме развитку, уз њих још и вековну дијаспору.

Више Тоде сив сокол вејаше. Љупка слика девојке која на реци Ситници пере хаљине дата је у ритму таласавог смењивања два по два стиха, што је и графички истакнуто: Била сам на реку, на реку Ситницу, На реку Ситницу аљине сам прала.

Љупка слика девојке која на реци Ситници пере хаљине дата је у ритму таласавог смењивања два по два стиха, што је и графички истакнуто: Била сам на реку, на реку Ситницу, На реку Ситницу аљине сам прала.

падају доле у ливаде, у често опеване косовске доње ливаде: Мало заспа, Цвето, сан ти видо: Створисмо се, момо, два голуба, Те летнусмо, момо, те паднусмо Тамо доле, Цвето, у ливаде, У ливаде, момо, на крстине, Све крстине, Цвето,

је језичко раздвајање почињало и најјаче се осећало у нормираноме облику који служи за официјелно општење у култури: два књижевна језика у двема културама.

Ти облици настали спајањем два типа културе нису довољно проучени, а изгледа помало парадоксално да њихов значај данас боље сагледавамо, после

приповетке, уопште нису могле разумети док у њима нисмо препознали врло старе слике и значења који нам дотичу кроз два канала дијахронијског културног памћења: фолклорномитског и византијскохришћанског.

“17 Наиме, наша песма има шест стихова и шест симетрично размештених мотива: у сваком стиху по један мотив и у два дела песме по три мотива.

Сада тај смисао губе. Два разумевања песме, очито је, нису само различита него су и међусобно непомирљива. Јер девојка на градским вратима

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ИX ЖИВКА, ЧЕДА, ПЕРА ПЕРА (улазећи на средња врата): Извините, ја сам два пута куцао. ЖИВКА: Молим, изволите! ПЕРА: Господин није код куће? ЖИВКА: Не! ПЕРА: А није ни у канцеларији.

Шта се утрпала између мене и Симе ова удовица! (Броји.) Један, два, три, четири, пет, шест, седам...Глас (броји у себи) кућа... брзо... новац с вечери. (Говори.

брзо... новац с вечери. (Говори.) Знам, то ће тетка Савка да ми донесе...Цела истина... кревет! (Скупи два доња реда и почне покривати карте.) ДАРА: А што покриваш себе? ЖИВКА: Па да видим то, хоћу ли бити министарка?

ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам!

Истина, мој министар ће вам казати: па он је добио класу пре два месеца, али ви му реците: то је било под старом владом а потребно је и под овом да добије класу. Рећи ћете: а зашто?

Не могу те свих шест погодити, буди сигуран да ће те бар четири промашити. РИСТА: А она два!... ЧЕДА: Е па, боже мој, два метка ваљда можеш прогутати за љубав тога да спасеш част Никарагуе.

РИСТА: А она два!... ЧЕДА: Е па, боже мој, два метка ваљда можеш прогутати за љубав тога да спасеш част Никарагуе.

Идем код Анке у собу. (Даје му динар.) Ником, разумеш ли? Ја знам да би ти мама дала и два динара само да јој то кажеш, али ти буди карактер па немој да јој кажеш. Је л' нећеш? РАКА: Па нећу, дабоме!

РАКА: Зет Чеда ми је дао динар да будем чврст карактер и да ти не кажем где је он сад. Ако ми даш два динара, ја ћу бити још чвршћи карактер па ћу ти казати. ЖИВКА: Говори, где је? РАКА: Два динара, па да чујеш?

Ако ми даш два динара, ја ћу бити још чвршћи карактер па ћу ти казати. ЖИВКА: Говори, где је? РАКА: Два динара, па да чујеш? ЖИВКА (даје му): Ево ти, стоко божја, говори! РАКА (пошто је примио): Ено га у соби код Анке.

ЖИВКА: Је ли истина? РАКА: Сада је отишао. ЖИВКА (усхићена):Ју, слатко моје дете! (Љуби га.) Ево ти још два динара. РАКА: Олрајт! ЖИВКА: Иди ми брзо зови Дару. РАКА (оде десно). XXИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало..

Овде госпођа министарка. Молим вас хитно, али врло хитно, одмах пошаљите мојој кући једног писара са два жандарма. Да, хитно... па није баш право разбојништво, али је ипак разбојништво...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Новица Петковић ДВА СРПСКА РОМАНА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www. аск. рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Новица Петковић ДВА СРПСКА РОМАНА Садржај Студије о Сеобама и Нечистој крви 1 ПРЕДГОВОР 2 СОФКИН СИЛАЗАК 4 О склопу и значењу

крви 4 И 5 ИИ 19 ИИИ 41 ИВ 63 В 79 САН ВУКА ИСАКОВИЧА 96 О песничкој структури Сеоба 96 И 97 ИИ 114 ИИИ 133 И 151 ДВА СРПСКА РОМАНА Студије о Сеобама и Нечистој крви ПРЕДГОВОР Две студије које су се нашле између корица ове књиге у

У важније разлике ваља убројати и то што су они својим настанком везани за два, као што је познато, по много чему другачија књижевноисторијска контекста, за два периода у развитку српске

су они својим настанком везани за два, као што је познато, по много чему другачија књижевноисторијска контекста, за два периода у развитку српске књижевности: Нечиста крв је писана током прве деценије овог века, у време српске модерне, а

Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су 1962. године у два тома Сеобе и Друга књига Сеоба.

Као што се из једног разговора види, а такође и из преписке коју је имао с издавачем, Црњански није желео да се два романа заједно штампају и тиме створи утисак као да је други једноставно продужетак првога.

Могло би се без претеривања казати да се радња развија, призори и описи се смењују тачно у два корака: прво Софкино предвиђање, па испуњење.

Тако, на пример, у већ помињаној приповеци Они болесни Мита у присуству своја два блиска пријатеља, од којих је један приповедач Миле, чини симболички гест пред својом женом Мариком загризавши у

укрштеним млазевима свећа из дућана и кућа”; кад скрену у течину улицу и приближе се његовој кући, у сусрет им светле два на капији обешена фењера; улазе у двориште, и већ се види велика осветљена соба а кроз дрвене решетке промицање сенки;

Рукописи Нечисте крви ни из једне етапе пишчевога рада нису сачувани; сачувано је зато оно што је у два-три маха објављивано у периодици, и што пружа поуздану грађу за, макар и делимичну, реконструкцију генезе.

буде још гора, сазнало се да је Станковић био приморан да текст у самој штампарији при крају скрати за, отприлике, два табака.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

сви скупљају, који је већи и од Ускрса и Бајрама, и кад планинци готово неосетно осете да су једно, и ако их ова два празника деле у непомирљиве таборе. Најизразитији у овом погледу, Галичник, има свој Петровдан.

Дуже косе, у бради, са огромном дервишком капом, испод које сјајаху два крупна зелена ока. Пуши на дугом чибуку, а белокори јатаган извукао из ножница и метнуо поред десна колена.

Те су просторије на два пода и са уздужним тремовима: ради њих је стена, која све пећине затвара, испробијана за онолике прозоре колике су

Кад човек с противне стране погледа на манастир, учини му се да гледа два реда ластиних гнезда припијених уз голи, од времена као мѐд мрки крш.

Одмах је ту иза њега мала зараван, на њој два новија пространа конака и кладенац, а изнад њих се издиже висока и стрма планина под шумом и са мање литица но што је

Зато је он на данашњем сабору тако суморан. Осим два човека њега цео овај свет презире и ненавиди на правди Бога. Он је за све њих само потурњак, нечовек и душегубац.

у обичај мартинке, о раме је вешао стару пафтајлику, која се још само у колашинским песмама помињала као пушка „од два грла а шеснаест зрна.“ Иде он озго још младалачки и раширио се као орлушина.

Само су два турска првака продужили ракију. Пиће је драгало све одреда, да се није знало ко је веселији. Лаутари су ређали своје

!... Па и глобе он харамбашама неће да даје. Ако га когод уцени, он нађе другога, два пута му више плати, али зато не може нико да се похвали да га је гло– био. Узели га на око сви. Имао је два сина.

Узели га на око сви. Имао је два сина. Једнога му Турци позвали у војску. Дошао је у Гилане и плаћао и законски откуп и нудио мито пуну шаку лира.

Уосталом, и побратимске. Украј њега ка обору беху наперили своје запете пушке два војна пабирка, иначе двоје одрпане колашинске олако хроме зверади, које је тај недостатак чинио да лакше, још брже

Скрајнуо се био надно села код своје мале, шумом укривене цркве са ова два младића и ишчекао да они прођу, само да га нечастиви не би довео у искушење да дигне своју вазда преку пушку.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ на земљи таких места Нема више, само два; Једно ј’ место с једне стране, Друго с друге живота: Мајци под појасом У зачетном добу, То је једно место, —

Дуго уста неће моћи Да се растану, А у то ће и два дана Да се састану. — Горо, горо, долина вас Залуд раставља; Дане, дане, ноћ вас дели, Љубав саставља!

НА ГРОБЉУ Гробар је копô гроб — Обикнут њему рâд — Три лакта уздуж доста, У шир ни пуна два. „Што дубље, то је боље“, Помишља копач стар Тарући с чела зној; А онај прамен магле, Што му с’ над главом вије,

ко си? стој! „Ја долазим из далека!“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!“ Зар га имаш? — „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна. Та што бунцаш! Буди свесан! Гле, крвав си, модар, блед.

Рујне усне молитвенски трéпе, Њене руке — два скрштена крина; Крила нема, али и без крила Слетела је из рајских висина.

Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира.

С овим рупцем отари ми Хладан с чела зној. Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На мргођење.

Не велико звоно већ прапорци мали Нек’ отцингиличу: свршује „Стармали!“ Још некол’ко дана па ме крије тама, Два последња зрна на бројаницама Али иза леђа имам више зрна, — Ваљда нису гадна, ваљда нису црна...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Како се онај и онај грубо показао, у комплименту два прста фалио од мере; како је нека другарица на балу намештала локне, у игри изгубила такт, и овакове ствари тисућама.

ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за леђи, нек они раде. ЕВИЦА: А зашто ми је бог дао руке? ФЕМА. Видиш да си мућурла: да се белиш, да се

) ФЕМА: Што је невоспитано, невоспитано! Анчице! Аа, не треба викати, велике госпође звоне. (Узме два цванцигера и почне куцати.) Аја! Не зна паорка шта је звонити. (Виче.) Анчице, Анчице! ПОЗОРИЈЕ 7.

(Забележи.) Јошт вам један сат треба. ФЕМА: О, имам, Анчицема, остало мије од покојног два сата. (Извади.) Истина, сребрн је, но ја ћу га дати позлатити. АНЧА: То је врло велики сат.

ВАСИЛИЈЕ: Да видиш кад згрнем дванаест иљада. Онда нећу у оваквом јанклу ићи, него герок од најлепше чоје и два пара панталона. А теби ћу начинити виклер од саме свиле. ЕВИЦА: Немој виклер. Боље иберок.

да не кажу људи: ено, видиш, добила на лутрији, пак дигла нос. ВАСИЛИЈЕ: Па знаш гди ћемо кућу купити? На пијаци до „Два пиштоља“. Ја сам већ питао. ЕВИЦА: О, шта ће ти, богати, та кућа, гди ћемо држати марву, краве и другу живину?

САРА: Дакле, ништа нема од свадбе? РУЖИЧИЋ: Химен само два једнака серца стеже? САРА: Имате право, невоспитана је, а и свашта. Него, мати јој је друга жена.

ФЕМА: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године. МИТАР: У Паризу свака госпођа има по два мужа. ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!...

) Ох! (С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш? По два мужа, ах, ах, а кукавне просте? МИТАР: Е, оне имају по три. ФЕМА (дуго га гледа): По три?...

) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш? По два мужа, ах, ах, а кукавне просте? МИТАР: Е, оне имају по три. ФЕМА (дуго га гледа): По три?... Мужа?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

БИЉУ 108 ПОХВАЛА СВЕТУ 112 ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА 114 ПОХВАЛА ВАТРИ 116 ПАТЕТИКА ВАТРЕ 118 ДВА ПРЕЛИДА 119 ФЕНИКС (И) 121 БОЛ И СУНЦЕ 123 НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА 125 СВЕСТ О ЗАБОРАВУ 126 ФЕНИКС

О сјај на тебе њен док пада нек је и сакрију Ти ћеш наћи улаз два мутна пса где стоје. Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим.

Једно је име узрок томе сну. Руке које употребљавају камен и време стало на померљивој линији између два времена, где мру два гласна камена и отворен је пут, нека узму пустињу за сведока ил сунце пало, да је једно име

Руке које употребљавају камен и време стало на померљивој линији између два времена, где мру два гласна камена и отворен је пут, нека узму пустињу за сведока ил сунце пало, да је једно име узрок томе сну.

О страшни преображај мој у срцу сна где васиона почиње ми птицама, с два ока варница да л ће да зна да пут ми нађе летом или клицама. ИИИ Сам у сну своме — ко ће да ме спаси!

свога леша за њихову смрт тако потребну против смрти за оне који су сада једно јер свет је подељен људском кожом на два дела а два и два су један кад падне последња ноћ за оне који су се утопили у водама вечитог сна као што умре сунце

за њихову смрт тако потребну против смрти за оне који су сада једно јер свет је подељен људском кожом на два дела а два и два су један кад падне последња ноћ за оне који су се утопили у водама вечитог сна као што умре сунце удну далеких

њихову смрт тако потребну против смрти за оне који су сада једно јер свет је подељен људском кожом на два дела а два и два су један кад падне последња ноћ за оне који су се утопили у водама вечитог сна као што умре сунце удну далеких

од глине отварају стабла и узимају отуд срце слично ружи Оне су најмање измишљене Не мењају недељу за понедељак ИВ Два света је измишљају: подземни и онај чији је дан имитација невидљивог сунца Биљка са кореном изван овог света Отвара

мора (Конфузне птице не схватајући простор) Њена безболност њен цвет без памћења лишише је бескраја иако је дело два света Иако експлоатише једну супстанцу нимало конкретну у дубинама дана. Биљке!

било чега што је прошло и видећете да је то још увек ватра или да то може бити ПАТЕТИКА ВАТРЕ (1956) ДВА ПРЕЛИДА И У заборав зашто рече Што непогрешном погрешком стече Кад бљутави свет с дуге стране Таче те да ти укус

ненацртани цвет и још ће остати толико да се напише епитаф: две су звезде заноћиле у чијем срцу у чијој ноћи затим су два цвета никла из чије крви из чије крви и две су птице полетеле из чије главе у чију ноћ две звезде два цвета две

Краков, Станислав - КРИЛА

Тада би пљачкали и силовали. Редови су ипак остајали мирни, само је и даље звонио одјек оног такта: — Један, два...

Било је доста тихо и чуло се хркање поспалих. Један стражар се дуго загледао у џиновску сенку два огромна топа, која су као две дуге претње штрчала врх блиндираног воза.

— Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета. Капетан је при смеху открио своја два златна зуба. А Душко се смешио, јер се сећао пољупца који је данас са златних зуба у лету примио. Сећао се и Мија.

Људи осуђени на смрт... — Донели су нам савезника, горогана, — радовао се један мали. Друга два војника пунила су луле, и гледала у сувог писара Казимира. Плаве маље дрхтале су по мршавој бради.

Посилни се био примакао ватри. — Опет је онај комита долазио... — Ма шта слушаш те лажљиве јаружаре... Два војника се довукла до ватре и поверљиво питају писара: — Има ли штогод да је дошло? — Има ли?.. Биће, биће...

Ордонанс је брисао орошено чело. Носио је црвену бразду од шлема. — Потпиши у књигу... — Има ли писама? — Два, три... из Србије нема... На лицима се живост отромила. Поседали су. — Ништа, ништа... да ли живе они?..

Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио. Из мрака су сијала задовољно два ужарена ока грудоболног бунтовника.

Кричала је од болова. Била је уплашена, и скупила се сада украј кревета покривеног црвеном поњавом на два места подераном. Имала је тринаест година. Официр је лежао крај ње на леђима. Хркао је победнички.

Дуго се још црвени дим дизао изнад рушевина. Поломљене греде штрчале су као избијена ребра. Два задувана војника доводе заробљеника. То је мали Грк са великим очима од ужаса.

— Меѕѕіеурѕ... припремте дланове... овако... почните... такт пазите... један, два... брже... тако.. Дланови су под тактом ударали.

Велики адмирал давао је гозбу. Оркестар на палуби свирао је савезничке химне. У салону су лудовала два мала оркестра. По столу се просуло цвеће. Много генерала. Плаве књегиње. Племените болничарке: војвоткиње, баронице.

У бараку су ушла два авијатичара. То је Бора са Сергијем дошао да тражи пилота Синишу. Пао је са апаратом и изломио ногу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Колико је за мене срећа да путујем са њиме! Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари. Он је пре тридесет година водио једну од најважнијих мисија по

У Тулону сам био остао између два воза да узмем од њега још последња упутства за укрцавање у Марсељу. Познао сам га одмах по лику, толико сличном лику

још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво. Пошто јој је глас влажан и мутан, а речи нагле, нема сумње да је заљубљена.

До Дакара је још увек далеко. Чекамо да се најпре појаве „дојке“ Дакара, што су два пупчаста брега изнад саме вароши.

Прилази Вуије да ми покаже шта да гледам. Торањ који се види иза два брега торањ је гувернаторове палате. Дале се продужава дакар, космополитско пристаниште на обалама Африке.

Смешно је да у Африци, између два црнца који се прихвате одевања, много је ближе примитивности и голотињи онај који носи европску одећу, састављену од

Што је занимљиво, на овој џиновској змији, због аномалије или случајног атавизма, виде се са стране као два нокта или као остаци ногу. Врућина и поред белог одела и ципела платнених. Главобоља.

У ноћи брод се није смео приближити обали, и зауставио се на два-три километра од ње. Велика гужва због црнаца који се искрцавају у чађаве петролне шалупе, осветљене само лампама

Не зна се колико ће требати броду да искрца и укрца робу. Гужва. Чим нам кажу да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази обали.

Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу која пробија из њих на све стране кроз танке

Гомила црнаца која вуче пус-пус, опкољава нас и намеће своје услуге. Пус-пус су колица на два точка која вуче по један урођеник.

У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне! Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

„Тиче л’ се роба то? И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он. А мени, своме робу, поклања Два века бола, јада, чемера: На оштар колац поред Пајсија Братову главу бесно удара; Па да је гавран не би кљувао,

СТАНА: ’Ма шта ће овде таки разговор? ГЛАВАШ: Па ништа, бако, Хвалим вам само моје дворове, Не би л’ у мене дан-два остале. Та ја сам жудан госте примити. СПАСЕНИЈА (у себи): Ах!... То је он!...

ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну! — Ја само да вас нисам видео!... ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају...

А, вере ми, и ту нас гонише све до мокролушких баруштина... А после престаше... Тек око Горице угледасмо два-три Турчина... (Порфирије долази и доноси читаво бреме дрва.) ПОРФИРИЈЕ: Да л’ да их сложим доле да ватру?

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Угодно је, бабо, и здраво је, само што је ноћас ружан сан уснио: као да му је керуша два зуба избила... ДРУГИ ТУРЧИН: Па сад нема ко да му сан протумачи. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Већ ако ти не хтједнеш?

А сада слушај, верни Ћериме! Два’ест момака узми са собом, Па јоште сутра крадом полази; На путу да те нико не види, То добро пази!...

А не буде ли, С муселимом се лепо саветуј, Па за њим журно сви у потеру! Донде ће баба, још с два Турчина, Пасторку силом украсти... Разумеш, бабо?... СТАНА: Мудар си, пашо!

ИСАК (Ћериму): Добро би било да прибележиш! Јер тупа памет мозга лабавог Једва ће пету за дан тубити, А за два дана... оде уветар!... Шаку ћеш магле паши носити!... ЋЕРИМ: Крмак!... ХАСАН: Опет те питам: Хоћеш је дати?...

ЋЕРИМ: Њу... Ту жену своју. ХАСАН: Шта? ЋЕРИМ: Док је Главаш још овдје био, маћеха жене његове са још два Турчина украли су је и насилу је везиру одвели... Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости!

Ено, умаче“ итд.) СЕДМА СЦЕНА Исто место Спасенија расплетена; Вук, Радак, Исак; за њима, везаних руку, Стана и два Турчина, а после гомила наоружаних сељака. ИСАК: доцкан је све, У крви својој лежи војвода!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

ђенералштабна карта и... не, не, већ неке флаше и два тањира са иструганим реном и исеченом и осољеном ротквом!... ИИИ Делиград, 7 августа у суботу 1876 год.

А у кочијама отац прота ца пуно којекаких ћилимова, јастука, бунада, шалова, сандучића, кутија, стакала, два грдна револвера и једном красном пушком од шест метака, на форму револвера, а до оца проте ја са мојом архивом.

Баба ми стаде да запева и јала (полети) да закута (завије, заклони) два ми унучета, а они силдисаше проклетници и исекоше ми и бабу и унучета.

Око два и по часа после подне Турци изменише свој стрељачки ланац, уведоше у борбу одморне трупе и њин се ланац одмах крете пол

Ђенерал је ђипао од муке. Брже боље дозва капетана Цветка Павловића и посла га са још два Руса и два ескадрона да заустављају и терају напред бегунце.

Ђенерал је ђипао од муке. Брже боље дозва капетана Цветка Павловића и посла га са још два Руса и два ескадрона да заустављају и терају напред бегунце. Руским официрима генерал рече на поласку: удрите их камџијом.

Ура! ура! пр.. пр.. пр.. пр... Комаров посла једнога коњаника да види шта је. Још це коњаник и не врати, кад дотрчаше два коњаника из београдског батаљона (Бајлони и Никола Ђорђевић, чини ми це помоћник Терзибашићев).

Све је то било до 9 часова у јутру. Дакле за два-три часа сви су данашњи планови нашега ђенералног штаба покварени, цве наше намере оцyјећене; целе се ноћи спремало и

Да се сузбију Турци што се почеше кретати пред самим алексиначким фронтом, пошљу им на сусрет два батаљона, и по шумарцима више села Глоговице (четврт сата пред Алексинцем) заметну се чаркање које је трајало до мрака.

И тако, рујевачка коса, шуматовачки вис и шуматовачка коса могу се сматрати као једна коса, пресечена дољачама на два места, пред шуматовачким шанцем и иза шуматовачког шанца.

Баш кад ја стигох у шуматовачки шанац, два наша батаљона прве класе прођоше поред шанца и упутише се преко рашчишћене пољане оној шумовитој коси о којој сам

Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун. Батерија заста на пољани, опали на вис два-три метка, па се у галопу поврати и одјури шуматовачким путем натраг алексиначким шанчевима.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Теби лете — ти их вратиш, Дивље ти се птице чине, Не познајеш јаде њине, Склапаш од њих очи своје — Моје среће до два врутка — Мила ружо, душе душо, Шта ти желиш тог тренутка?

Ох, како би била празна, Једно друго да не чује! Двоје груди, два су срца, — Једно друго допуњује. ХХХІІ Снивô сам те, а ти пуна цвећа, Међу цвећем лековита биља, — Било ститка,

Две душе загрле. се, А срце бију два, У Тој се срећи рађа Тек права молитва. У сузама се купа Па све јој трепти сјај, — И повије се у меки, У топли

Овај прамен косе црне, То је коса мог бабајке. Ово су ми кô два цвета Из детинства, из давнина; Ова роса на том цвећу, То је суза њина сина.

Ал’ мени се то трзање Чини, да су — песме њене. XXXВИ На студени срца мога, Кâ два зрака поврх леда, Остала ми два соколка, Два пупољна братучеда.

Ал’ мени се то трзање Чини, да су — песме њене. XXXВИ На студени срца мога, Кâ два зрака поврх леда, Остала ми два соколка, Два пупољна братучеда. „Не вара ли све на свету — Бранко ће ми мелем бити!

XXXВИ На студени срца мога, Кâ два зрака поврх леда, Остала ми два соколка, Два пупољна братучеда. „Не вара ли све на свету — Бранко ће ми мелем бити!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Господа су, а зорт велики, па им је потребно да чешће перу веш — намигује поручник Мишић и показује на нас, два артиљерца, који смо лежали на суседним креветима. — Са њима је био и један наредник. Погледао сам га летимично.

Нисмо ни слутили да ће тај исти Кајмакчалан доћи на крају и нама главе. Кад сутрадан стиже наређење да се наша два батаљона, први и трећи, извуку из борбе и прикупе код Бродске реке. Питао сам се: зашто?... због чега?

За све време док смо прилазили рововима, и за време саме смене, трајала је пушчана паљба. У мојој чети рањена су два војника.

Грозно су измрцварени. Рашчистили смо те заклоне. Око подне стигоше и два француска официра да виде може ли бити шта од топова.

Сунце замрачи, тешки облаци нас обавише и утонусмо у потпуну таму и мрак. Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“.

Овај се невероватном снагом изви, и избаци нашем војнику пушку из руке. Онако, са забоденом пушком у леђима окрете се два пута око себе и тресну на земљу. Наш војник му притрча, одупре се ногом о леђа и једва извуче бајонет.

Позвао сам двојицу и објаснио им где се отприлике налази тај поток. Они покупише чутурице и изгубише се у ноћи. После два часа лутања и спотицања преко мртвих и кроз читав рој од куршума, вратили су се са водом...

Неки почели да дувају у шаке од зиме. Погледао сам на часовник. Било је два часа. Ако шта буде, биће сада. Далеко је до сванућа. Али опет мислимо: а шта ће бити сутра, ако се дигне магла?

„Потребно је апсолутно да одмах кренете на јуриш.“ „Немогућно је. Моји су извиђачи утврдили да се пред нама налазе два реда жица. Али ако ме артиљерија помогне, ја гарантујем да ћу заузети Сиву Стену.

Но сад свеједно. Ми морамо да слушамо онако како нам се нареди. Сазнао сам да ће нам бити стављена на расположене још два батаљона пешадије. Наш батаљон налазиће се у првом борбеном реду.

Војници ми рекоше да је старији водник на челу, у близини изласка из клисуре. У чети је било само нас два водника, јер нам је командир погинуо претходнога дана.

При врху налазили су се бугарски ровови... Један се пресамитио преко рова и осматра. Преко врха прелазила су два њихова војника и носила неке судове, као за воду. Свуда на бедему лежале су приправне пушке. Повукли смо се лагано.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

1842. са Бранковом поезијом па сагледати јаз који дели ова два песника и све оно што су њих двојица — и не само њих двојица, дабогме — носили и значили.

народе освешћују, дижу и буне, у значењу и дословном и пренесеном, само они који говоре јасно, и речи бритке, без два, произвољно схватљива смисла... Али има и друга ствар, и од ове важнија.

Заправо, а што је далеко горе, имали су чак два језика којима су, каткада једни те исти писци, писали паралелно, и често исте песме у оба језика, већина од њих

“) Гете је, својим познатим неустручавањем, отворено писао да су за њега говорни и писани језик одувек били два неспојива феномена, иако је и он слушао аделунговске савете о томе да треба писати како говориш, а говорити како пишеш.

ситније од њих: — они паралелно пишу на оба језика, незадовољни са оба, не присвојивши, неки међу њима, ни један од два коначно. Шта све то значи?

Шта све то значи? Значи: да су дубоко негде у себи већ поколебани; да не верују заправо више једном од два (а којем то?); да је писање на два језика у неку руку и опрезно обезбеђивање за случај да један од њих потоне...

); да је писање на два језика у неку руку и опрезно обезбеђивање за случај да један од њих потоне... Битно је: већ у овој појави,

Шта поуздано знамо о њему? Када се остави на страну оно анегдотско у његову животу, а што је тако свеже, и бар у два маха, износио Јаков Игњатовић, његова уметничка физиономија је прилично нејасна.

Преко баре белило је Што ми игре видило је Са детињства милим друштвом; Дунав оно левом спира, Острова два десном дира Са угнутим к југу пруштвом.

У сну чудесним околне ми планине синуше зраком; Лишће с’ узвијаше дувањем с истока сунца на запад; Нада мном два се указаше трептећа сјајношћу лица.

” ” С тим је ишчезнуо сан, и света и небесна лица. Јошт ми се срце и чувства од страве повратила нису, Ал два велика хрта сад прогоне хучно ми стадо; Погледам: Турчина спазим бесна на великом хату Како силовито нагони керове,

прогоне хучно ми стадо; Погледам: Турчина спазим бесна на великом хату Како силовито нагони керове, бије пиштољем. Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други. Срамно ми с’ учини трпит без освете силу и љагу.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Пред њима бесни увређен лав!... ЈЕЛИСАВЕТА: Твој мили брат. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, он — А за њим лете два осветника, Два мрка вука — два Орловића — И оштре канџе крвљу крваве; Где писку чују слабе нејачи Ужасним грлом

Пред њима бесни увређен лав!... ЈЕЛИСАВЕТА: Твој мили брат. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, он — А за њим лете два осветника, Два мрка вука — два Орловића — И оштре канџе крвљу крваве; Где писку чују слабе нејачи Ужасним грлом крикну храпаво И

ЈЕЛИСАВЕТА: Твој мили брат. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, он — А за њим лете два осветника, Два мрка вука — два Орловића — И оштре канџе крвљу крваве; Где писку чују слабе нејачи Ужасним грлом крикну храпаво И моћна крила

Зар ниси још?... КАП. ЂУРАШКО: Јесам. Ал’ нисам знао, светла госпођо, Да једних груди тврде костуре Два жива срца хране челична: Једно размрсках врелим оловом — Он мртав паде...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана — јер је Јаблан најјачи бак у цијелој околици.

— чу се Лујо испод хаљинице. Јаблан пасе, шути, ништа не одговара. Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бака, па леже крај њег'. Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан.

“ — као да се мало Дуле љутну. — Лијепо! Слатке Душе оно је гроб... Он се подиже на кољена и пружи руку између два врхунца, кроз које се бјеласало село доле под планином.

Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и уз ватру као вола припећи, а трећи су га пут свукли гола и држали два дана у тешким гвозденим букагијама под врелим сунцем уз разбукталу ватру.

Кад бијадо' испод Маслиштâ, па да ћу 'вамо кроз Кланац, сретоше ме два Циганина: „Помози Бог, Симеуне! Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'.

Партенији паде с главе камилавка и одваља се у поток, а једно му зрно проби џубе на два мјеста. — Гони, Мићане, поплаћасмо главама на правди Бога! — јаукну Партенија. — Ја мислио 'нако мало...

Е да 'вамо речеш да није учеван, јест, брате, богме дупло, кабасто учеван! Ено у намастиру има макар два товара књига, па коју гођ отвори зна у њој на моју душу кô и сарајевски владика, а да и не мећемо у рачун овог

Свијет се био мало смирио, али још, штоно веле, заудара кокија од барута. Тако то потраја једно два-три дана, док повикаше: „Ето, вели Турака Крајишника на Бању Луку! Ето и', кажу, кô на гори листа!“.

И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра. Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића,

Судац: Пароху дотичном? Давид: Шта је сад јопе' парох? Писарчић: Поп, поп, Давиде. Давид: А, поп! Жалио сам се два-три пута, па Поп вели: „Давиде, каже, пошто није вјенчана, не спада под црквењске палиграпе. Тужи је, вели, суду.

) Погледај ме, господине, добро ме сад погледај; мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм мање ни драм више од двадесет и пет ока!

Давид: Имала, господине доктуре, двоје женске дјеце, двије цурице кô двије златне јабучице. Доктор: Но, два шенска и два мушка деца? Давид (полагано): Е, мој злоглави врнто и мој блентави ћићулајкане!... Да, тако је, тако.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Тај пољубац душе пио нам је до дна, И хиљаде шара, врелих кô страст лавља, Играху кô очи два пантера сродна, Док небеса сива биваху све плавља.

Но гле! Последњи херој срамног чина Замахну мач, јер кроз ноћ кô да спази Два плава ока тек рођена сина. (1913) МУЧЕ МЕ ТВОЈЕ ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô

Тада се зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање

Тада се зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И иконостас зави се у таму. Две скамењене сузе то су биле.

(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову. И чу се громор кô ломњава стења.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Бранислав Нушић СУМЊИВО ЛИЦЕ Садржај ЧИН ПРВИ 3 ЧИН ДРУГИ 31 СУМЊИВО ЛИЦЕ КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА ЛИЦА Јеротије Пантић, срески капетан Анђа, његова жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески

Ал' уме, брате! Ето, онај други, господин Жика, целог ће живота остати сиромах. Њему доста кад му понудиш литар-два вина. Ал' овај јок!

ВИЋА: Па баш зато! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, откуд то иде? ВИЋА: Не би му баш ништа фалило. Одседео би два до три дана у 'апсу, а ја бих га после пустио. ЈЕРОТИЈЕ: Знам ја да би га ти после пустио, али што не иде, не иде!

(Општа тишина. Он их посматра, и пошто прошета два-трипут размишљајући наставља.) Ствар није проста и морамо сви озбиљно да размислимо како ћемо притећи држави у помоћ.

Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак. Завија ме тако и диже ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом... ЈЕРОТИЈЕ: Уха, 'ди си ти запео!

Запитам газду: има ли ово два-три дана кога путника, а он вели: има три недеље како му никакав путник није прекорачио праг.

И ево, читава два сата прошло како је у 'апси, читава два сата како смо спасли државу, а ја о томе не извештавам министра.

И ево, читава два сата прошло како је у 'апси, читава два сата како смо спасли државу, а ја о томе не извештавам министра.

А овај... не заборавите рећи господин– Вићи да позове и два грађанина као присутнике, јер ствар је кривична, па се не може без два присутна грађанина ислеђивати.

не заборавите рећи господин– Вићи да позове и два грађанина као присутнике, јер ствар је кривична, па се не може без два присутна грађанина ислеђивати. Тако му реците и нека почне одмах, нека не чека мене, ја морам да пошаљем депешу. (Оде.

ЖИКА: Е, јеси чуо, баш си ти некакав неучтив човек! Видиш да се два чиновника разговарају, а ти твога Јосифа из Трбушнице.

МИЛАДИН: Па, ја... ЖИКА: Шта, па ти? Чекај, брате! Неће тај твој Јосиф да се истопи за дан-два, нити ће Трбушница да се расели. Чекај! Где си чекао досад, чекај још који дан. МИЛАДИН: Па ја велим...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У седмој деценији 9. века два учена Византинца из Солуна, браћа Константин (доцније у калуђерству Ћирило) и Методије, који су одлично познавали

Излаз се најчешће тражио у томе да се један глас обележава групом од два или три слова. Тако се познати шуштави консонант у енглеском означава са сх, у француском са цх, у италијанском са сц,

Почетком 19. века у српској књижевности остала су практично само два језичка израза: славеносрпска мешавина и народни језик какав је увео Обрадовић.

Структурална сличност српског језика са два велика класична језика омогућава да се такве речи сразмерно лако уклопе у језик. Осим тога, у првим деценијама 20.

Настаће културни тип са два вида, старим традицијским и усменим, и новим, хришћанско-цивилизацијским и писменим. Међу њима настају различити

Сава је овај спис уобличио као спој историје два Немањина манастира, Студенице и Хиландара, а оригиналном концепцијом композиционе структуре као смене наративних и

У бици су погинула два владара, српски и турски (кнез Лазар Хребељановић и султан Мурат), и један престолонаследник (Јакуб, султанов син), а

Герилска борба против Турака води сена целом подручју насељеном српским становништвом, и то у два вида: хајдучком, унутар окупиране земље, и ускочком, у њеним пограничним областима, уздуж читаве крајине, од Вараждина

краљевић обављао своју вазалску дужност могао помоћи обликовању његовог епског лика као народног заштитника показују два податка. Први је архивски. Маркова област је била заштићена од упада турске навалне коњице.

Посебан вид чине лирске песме, такозвани бећарци, које се састоје од само два десетерачка стиха ведрог, обесног и подсмешљивог тона ("Иде лола и подиг'о главу/ зап'о носом о дудову грану").

Из те конститутивне фазе новог стила, осим пригодних, религиозних и родољубивих песама, имамо и два опсежнија дела у стиху: барокну драму Траедокомедија (изведена 1734) Емануела Козачинског и зборник грбова и

На тим темељима у наредним деценијама израстају два свестрана ствараоца, Јован Рајић (1726-1801) и Захарије Орфелин (1726-1785), први теолог, историчар и песник, други

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

У ноћима смрти страшне На раме ми тице слећу И злослутним гракћу гласом: Пакост, злобу и несрећу — Што злокобних Два’ест осам стојим лета, Презирући, смејући се Пакостима безбожника; Хладна, нема — За радости и за злости

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Стани не мини. Из грла да ти голубица загуче, запламти са усана ружа, у недрима ти две трешње заруде, хеј, срца два кад полуде. Стани не мини. ЂУРЂЕВЦИ Сета ме у чедни дан, Кад улицама продају ђурђевке.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Кућа је била тамо, у дну. Висока, на два спрата. Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од

Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима. Одозго, са стране, видела се цела горња варош.

чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...

Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући. Доцније, само би навраћала. И то чешће, по два и више пута преко дана. И то све тобож послом. Не што хоће.

Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу,

Сажаљевао је. Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко. Не што је губи.

И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се... А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће

А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха. И баба му као да је то знала.

Чак није ни ручала. Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. Он и баба јели су ћутећи.

Диже руке од свега. И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана. Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи.

Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи. Слуша грмљавину топова око Два Брата. Три ноћи била гужва и врева по вароши. Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

). Занимљиво је такође народно веровање да б. л. може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не једе се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна

изеђу два завежљаја у којима има б. л. (Беговић, 120). У околини Ђевђелије на Велики четвртак 6. л. ките лесе са свиленим бубама

Девојке удаваче уочи Ђурђевдана откину подједнако два пера на струку б. л., па ако ујутру десно перо буде веће, удаће се, а ако лево буде веће, неће (СЕЗ, 32, 1925, 40;

При томе је важно да је на гробу б. никао сам од себе). Такође постоји и лоцуѕ цоммуніѕ о упоређену човека с бором (»Два су бора напоредо расла, Међу њима танковрха јела: То не била два бора зелена; Већ то била два брата рођена«...

постоји и лоцуѕ цоммуніѕ о упоређену човека с бором (»Два су бора напоредо расла, Међу њима танковрха јела: То не била два бора зелена; Већ то била два брата рођена«... Вук, Пјесме, ИИ, 5, 1 идд; БВ, 10, 1895, 362; упор. и ібідем, 92;..).

човека с бором (»Два су бора напоредо расла, Међу њима танковрха јела: То не била два бора зелена; Већ то била два брата рођена«... Вук, Пјесме, ИИ, 5, 1 идд; БВ, 10, 1895, 362; упор. и ібідем, 92;..). У б.

По б. врше се и гатања о удаји. Девојка, ако жели да зна за кога ће се удати, узме увече уочи Богојављења два-три струка б., оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке.

, 3, 123). »У Темнићу уочи свадбе млада исплете венац од б. и у њега метне два парчета шећера, намењујући једно себи а једно младожењи, па кад ујутру угледа сватове, треба младожењу и њих да

У споменутој причи »Сунчарева мајка« (Вук, № 66) б. се претвори у девојку са златном косом. Има два дана у години која су посвећена б.: то је Свети Макивеј (1. август ст.), и јесени Крстовдан (29. август). Тих дана б.

Жиле од црнога г., куване у млеку, привијају се кад се хоће да што срасте. Народ верује да г. има толику силу да би два прста, кад би се 40 дана овако привијала, срасла један за други (Вук, Рјечник, ѕ. в., цф. и Љ. Ненадовић... Од г.

Г. се терају и змије: у басми која се говори о главном змијском дану, Јеремијином дану, избола је змија очи »на два трна глогова, на четири шипова« (ЖСС, 124; Венац, 14, 1929, 528. Упор. Тхеоцр. 24, 88, где је г.

»Маћуха сједи на два столца, свака њезина кћи има свој столац, а обје пасторке морају да сједе на једном столцу« (ЗНЖОЈС, 16, 39).

Ћипико, Иво - Пауци

—Фала богу, како ви знате. —А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш јш их откупити?

Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу”. Један од двојице пружи перо Војкану да „постави криж”

— Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео што ће собом кући повести своја два вола. Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.

Сјутрадан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека из околних кућа. Ждрале и Крило надимак им је у селу. Нико лежи уз ватру, под кабаницом. Над њим стоји јунац.

Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи! Што су њих два кришом код Илије радили? И Петар премишљаше шта да учини.

— прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене, и пружи дједу руку у знак погодбе. — Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру, — опази писар.

Видим ја: чобани гледају згоду да је макну... „Е, нећеш”, мислим... Два дана стајала је у букви сакривена и, док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у

Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом. До неколико дана вратиће се из војништва гдје га је за два мјесеца узело. Што ће он рећи, хоће ли му бити жао што је земље купио за скупи новац?

Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири. Обгрли је. А тога часа приђоше к њему два друга и ставише их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.

И јавивши поруку отиде. Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана. Трећи дан бане у кућу Радивој. Нашао их је гдје ручају пуру; одмакоше се и дадоше му сточић да сједне до Цвијете.

— Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат.. . —Не мари, сине, мајчин савјет није нигда на одмет... —говори Смиљана својим сувим, тихим гласом.

А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде. Између два круха, кад једнога нестајаше, а друтоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушких што, да одоле глади,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Овај нема више од двадесет и пет година. Макарије Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј. Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо.

Боже какав је то био призор! Док сам то гледао, свршио сам два пута. После су њих двоје ишчезли у шуми, држећи се за руке. Ја мислим да је Лауш тада успео да је има.

Али они запели, глогово па глогово. Видим их како су ме приклештили између два воденичка камена и како долазе у групама, свечарски обучени, са халабуком и грајом, опијени злобом и пакошћу, смехом

Кошутица моја. Гледао сам јој руменило обрашчића зажарених од жеље и крупне сам јој очи гледао, те ми сад светле као два горска језерца.

Како је лично својим очима видео животињу с дугом сурлом толико велику да надвишује два човека кад се један попне на рамена оном другом, да је у Константинопољу видео потпуно црне луде, црне, каже, као

Нисмо затекли ни прегршт живота. Рекоше како су задњу мерицу појели пре два дана, а и та је била буђава, готово да су се потровали.

Нешто мумла. Зној му се цеди низ дебело лице у неколико танких браздица и спаја се у бори између два бупца подвољка. Чуо сам док су пролазили мимо мене како хрипа од сипње.

Први који се горе испењу ућуткаће два-три стражара који ће спавати на својим местима, не слутећи да би се неко туда могао попети.

се од државе и отишао у Усору и тамо међу богумилима нашао неколико следбеника са којима је почео војну против два рашка краља. Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди.

“ После је то изговорила гласно, да је сви чују. Псар Јован Кребуља и шталар Јаков Босиљчић, та два ништака, наставили су да ваде крвавим шакама комаде људског меса и да их ређају по тежиновом платну.

Опет сам био шкртији него што је требало. Дао сам му само два. Лично је видео Дадару како одапиње три стреле, једну за другом, на Доротеја. Шта да додам свему овоме?

Шта да урадимо са толиким месом? При оваквој врућини и у најдубљим подрумима месо пропадне за два дана. Немамо довољно соли да бисмо га усолили, немамо ни дрва да бисмо га осушили.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

) 208 ДВА ПЕСНИКА 209 ПРИЈАТЕЉУ 211 СРБИН У РАЈУ 215 ЕЛЕГИЈА ЈЕДНЕ ЗАЛУТАЛЕ ДЕПЕШЕ 216 РЕАЛИСТА 218 ИИИ 219 ПАСТИР 220 ВАРТОЛОМЕЈ

У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два. У коме има госпођица (Салона наших прави крас!), Жеманство, збиља, бледа лица, Слабачке груди, танак глас.

светли, Ми ћемо славити мудрост и тихи живот свој, А кад јутарњег Феба огласе далеки петли, Тад збогом, друже мој! Два верна и снажна роба под руке повести могу Потомка Ромула храброг. Ах, то бар није грех!

1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око

1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и хтели се

Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника. Како су се дохватили за чупаве своје косе! Па како ли изгребани један другог бурно носе!

Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника. Како су се дохватили за чупаве своје косе! Па како ли изгребани један другог бурно носе!

“ Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази. Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази.

“ Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази. Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази. Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама И мртвачки сандук.

Мамузе му ситно звече, А мач звони о степене... Он је дрхтô кад је стигô До мирисне собе њене. Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије.

Он је дрхтô кад је стигô До мирисне собе њене. Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије.

Већ две ноћи како пева Дон Нунец од Алкантара, А кад паде треће вече, Смилова се дона Клара. Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Од старог господства остали су на згради, која је у светском рату добила два топовска метка, само трагови. И моја соба у њој сада је само скромно, али угодно уточиште.

упознам са најзанимљивијим личностима овог духовног царства, а сада бих само хтео да са достојним признањем напоменем два нарочита украса моје собе за рад.

Астрологија је вештина читати будуће догађаје из положаја звезда, њихове констелације и њиховог кретања. Она захтева два посла: први, прочитати са неба моментани положај звезда, и други, извести из тога положаја закључке о судбини.

Шта тај дрипац све не уображава! Зар нисам некад на бечкој техници употребио два семестра да вештачки нацртам стубове Партенона и Ерехтејона и упознам све њихове мере и пропорције, зар сам зато

Дошавши скоро до ње чујемо иза плота некакав шапат. Приступамо му на прстима и, кроз једну његову пукотину, видимо два човека где седе на каменој клупи. Ослушкујемо. - „Јеси ли, драги Теофрасто, добро закључао сва врата и капије?

Тако смемо у овом класичном облику, без зазора прескочити двадесет и два века и закуцати на вратима Архимедове палате у Сиракузи.

свога писаћег стола од растовине, вештачки извајаног и покривеног белом мраморном плочом, из гомиле папиросових труба, два мања парчета те скупоцене хартије и на њима је написао два кратка писма.

белом мраморном плочом, из гомиле папиросових труба, два мања парчета те скупоцене хартије и на њима је написао два кратка писма.

Прошетали смо се између два вита староегипатска обелиска, исписана хијероглифима. Нагледали смо се, по двориштима војних зданија доброћудних

То се види и по свему осталом. Што дуже шетамо, све се јасније осећамо у интернационалној вароши. Ова два накинђурена војника су без сумње Гали; то видим по њиховом говору, гестовима и погледу којим гутају жене.

Он мораде поново сести. У мислима је гледао пред собом Земљину куглу са њена два полупречника ка Александрији и ка Сијени.

Кад сам говорио о Ератостену и Аристарху, не могу да не споменем - видећете одмах зашто - још два александриска астронома. Један од њих је Хипарх из Никеје.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

гимназије, члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске краљевске академије, управник Народног позоришта (у два наврата), секретар Министарства просвете, као и школски надзорник.

Рођен Доситеј Обрадовић 1753. Буквар словенскиј, словенским и глаголическими буквами (Рим, два издања) 1755. Милет Смотриски: Словенскаја граматика 1760.

Јован Поповић: Робинсон од Кампеа Георгије Захаријевић: Два совјетителна Слова Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о благонаравии јуности (превод с

Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о благонаравии јуности (превод с грчког) Георгије Захаријевић: Два совјетителна Слова Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о благонаравии јуности (превод с

Станковић, Борисав - ТАШАНА

отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК }

На зидовима обешено оружје: јатагани, пушке, пиштољи, разни бичеви и камџије. У дну, један до другога, два широка, покретна прозора, кроз која се излази на балкон, и кроз која се види цело двориште патосано калдрмом, па и

Њихово је цвеће тамо код њих. Деца га узела. ТАШАНА одлази и враћа се водећи два дечка који носе ките цвећа. Ташана их доводи до корпи. ТАШАНА (показујући деци где ће цвеће метнути): Ту, метните ту.

Па ти си овде у својој кући, и како онда да си сама? ТАШАНА (наставља): Да, оставите ме саму. Ти у два, три дана ако навратиш, а отац, и кад дође, све тамо, на дворишту, по амбарима, шталама, са момцима, чивчијама, а ја

Зато, остави ме. КАТА Па како и где да те оставим? Ако дан, два не дођем, а ти плач и грдње на мене: где сам за толико време, што те остављам саму; а кад дођем, ти опет: да идем од

Ако морате због деце, што треба они кадгод да ме виде, онда отворите два отвора, оставите две рупе, па нека ме кроз њих гледају.

(Хоће да скрене разговор, сети се): Баш добро! Знаш, пре два, три дана био сам на преслави у вашем селу, где је ваш чивлук.

(Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема. САРОШ (мрачно): Дај два момка. КАФЕЏИЈА (виче): Костаћи, Ристаћи! КОСТА и РИСТА (споља, иза келнераја): А?

Пих! (Пије): Ја сам мислио на њу, хтео њу, и тиме да им вратим све добро. Ба! Ово се не може више! Два пута покушах да себи дођем главе. Ево никако не спавам. И сад, последње веселе, последње пиће!

« Отерах га. Сутра преко воденичара на редих да два сељака то оправе и у ред доведу. И када она дође, виде да јој је цвеће сачувано, да река није подлокала и однела све,

Ја и кад га сретнем, ма да је и то Божји човек, Божја душа, а ја се по два три сата гадим. МИРОН Зато ће њен грех бивати мањи. Што веће испаштање, мучење, грехови су мањи.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Једног јутра уђе Костица у шнајдерницу са дугуљастом кутијом. Извади нове новцате фине шнајдерске маказе. Два неједнака ножа, клин на опрузи, ушке за прсте како прсти захтевају.

Колико што блеснуше, без једног шкрипа испадоше маказе из платна. Још два три пута тако, и појави се фини модел панталона. Свашта се говорило међу паланачким кројачима.

Обичну паланачку кућу на углу, с три прозора и дућаном на фронт, и са два прозора у сокачету и баштицом позади. Сад му раде неколико момака у радионици. И причају да се мајстор прочудачио.

Оженио се Српкињом из Будима, становао у тазбини, имао два сина, дакле почео не може бити боље. Мало је болело родитеље његове што им, откад се оженио, никако није долазио.

Пише, зове, али сам не долази. Једног дана Ристана опреми мужа на пут. Требао је остати у Будиму, два, три дана, а остао је недељу дана. Ристани мило. Кад се путник вратио, имао је шта да прича: „Много Мађара!

„Ко да је води!” — бризнуо је у плач мајстор Коста. Риста је могао бити помилован још пре два месеца, али није хтео да пише молбу.

Шор није више завиривао кроз прозоре. Нико од укућана није пришао да што пита или предложи. После два дана вратио се стари у благодејање, са два мала сандучића ствари и с богојављенском водом.

Нико од укућана није пришао да што пита или предложи. После два дана вратио се стари у благодејање, са два мала сандучића ствари и с богојављенском водом. Слабости су нагло опхрвавале новог благодејанца.

” — Крезуби гробар се смеје, показује једну безубу вилицу. „Није три, него два. Онај Срећко несрећко, сећате ли се, њега ту више нема.

Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно. Два пута је са успехом био оперисан од рака. „Па шта! Ако је рак, није лав.

Је ли теби врабац под капом?” На повратку у варош госпа Нола никога није могла примати у кола. Кола су тада препуна. Два дућана се снабдевају у вароши и једна касапница.

у кућу је само један, масиван, окован, једнокрилањ Свуд око куће брисан простор, башта чак доле, иза споредних зграда. Два везана вучјака, и једно пуштено чобанско псето.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но питање је (управо ја сам сам себи пре два месеца ово предложио) шта ћу да пишем, да опет колико-толико зевање не проузрокујем?

Но бадава је желити. Желио би и ја сваком читатељу по једно аковче дуката, а мени два, па би уверен био да би ме више уважавали него да богзна како пишем.

другојача бити него гуска, да је дуга дуга, а не качни обруч, упознаје га са системом Буридана, како магарац између два пласта цркава од глади, а не једе ни од једног ни од другог, будући да обадва равним нагоном к јелу вуку итд.

Мајмуни, или страом, или природним нагоном (које је од ова два, остављам филозофима на дистинкцију), пођу шумом, али се Роман није овим оладнити дао; с јуначким кораком следоваше он

Она је била помалена, али здрава и телесна девојка, јер од деветнајсте године овамо није мање од два рифа пантлике за појас узимала.

било брзо говорити, које мало промукле речи њене издаваше као кад у пролеће први пут издалека грми, а будући да предња два зуба није имала, зато није ни чудо да при овој грмљавини из уста њени киша од пљувачке на оног следоваше који је био

да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте се шумом, која је два сата ода од вароши стајала.

— »Ти си магарац«, одговори му Санхо Панзино магаре. »Код два пласта сена цркао си од глади, јер си с твојом филозофијом памет изгубио.

Овај филозоф представио је себи једног магарца, или, школски говорећи, преобратио је своје сушчество у магарца, између два пласта сена стојећа, и био је тврдо уверен да овакав магарац не би ни од једног ни од другог пласта јео, него би

долази; девојка му се допала, и он овако с њом говори: Момак: Господична, ја имам кућу, као што вам је познато, имам два винограда и земљу, имам другог покућства. Ја вас радо имам, би ли за мене пошли? Девојка. Ја вас почитујем. Момак.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

зрелим таласима жита И стојиш на самом врху Изабраног троугла у пламену Пркосиш и сунцосеку И житоскврнитељу Из два царска угла под тобом Корачаш у правцу своје висине И високе љубави У једино могућем правцу Корачај љубим ти

исписан знак Новог обећаног сазвежђа Види свој процветали штап И своју срећно оплођену земљу У зајапуреним пупољцима Два ока затвара Трећим оком у камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад

камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури стасали до неба Служе

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Чим сам се, прва два-три дана, упознао са кућним приликама, настојо сам енергично да учиним из весне измене у начину живота и реду који је

зуба, ја сам се на њима уверио да наука о познавању човека није тачна, јер ја никад нисам успео да имам тридесет и два зуба, колико та наука прописује, све док нисам платио зубноме лекару две хиљаде динара.

ту није требало мало више нереда, мало немирнија фризура, мало неуређених власи, међ' којима би, рецимо, у ушима сјала два бриљантна бутона? Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом?

за којега се шапуће да је на врло мистериозан начин дошао до богатства и за којим се не шапуће, но се зна да је два пута одлежао хапсу, једанпут за лажно банкротство и други пут за злонамерну паљевину претходно осигуране радње.

казан у коме је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два пута сам пао низ степенице са горњег спрата и откотрљао се на доњи.

стога што је понављао и први и други разред гимназије па се дуже бавио на школовању но ми остали; па онда био је и два пута из школе отпуштен те знао у прсте школске законе; а најзад и зато што је писменост сматрао као луксуз, што је

Министар војни је предлагао да огласимо суседима рат и то сутра, у четвртак после подне. Тога дана из два разлога: прво, што у четвртак по подне немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих достава, обавештен

Тачно у 2 часа и 17 минута отпочео је напад. Не знам баш да ли је толико сати било али кад је на цркви избило два, кренула су у виноград кола са суседовом породицом и одмах, мало затим, ми смо прескочили плот, пошто је министар

Па онда, има ферије; десет месеци не брине ништа, не мисли ништа и два месеца се одмара. Шта ћеш лепше! Мајка је моја била за то да будем или доктор или митрополит.

Школа и брак представљају два најважнија периода у животу човечјем, јер, вели се, ко добро сврши школу И сретно се ожени, тај је збринуо живот.

Тако, на пример, када му је кобасичарев син једнога дана донео четири пара кобасица, та је прича гласила: — Била два дечка, Сима и Ненад.

Али кад сам једно два-три пута (о Божићу, Ускрсу и Новој години) однео учитељу нешто завијено у малој, белој коверти, ја сам прешао у прву

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тачно, у одређено време, отварала је паљбу немачка артиљерија. Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет. Нико није био поштеђен њених граната.

Запитах га како се то збило. — Гужва је била данас, па се није знало ни ко напада, ни ко се брани. У два маха су Немци истеривали артиљеријом наше пешаке из ровова, и два пута су наши на јуриш освајали своје ровове.

У два маха су Немци истеривали артиљеријом наше пешаке из ровова, и два пута су наши на јуриш освајали своје ровове.

— Послужиоци напред! — викну водник Коста „Турчин“. Срећом, корито није било дубље од два метра. Послужиоци поскакаше у речицу. — Испрежи! — Откачи задњак! — На рукама гурај! — Враћај назад!

— Пази сад! — командује поручник Коста — Један... два... три! Чује се неко стењање и крцкање, као да се кидају мишићи и кости пуцају. — Још мало!

— Е, мој докторе... није тако. Ова деца гину... а шта тражимо више од живота нас два старца... Не говори тако — вели Краљ благо и махну руком ордонансу да принесе лекару јело.

— Мени је место са мојим народом. Тачно у два часа отпочела је артиљерија, тукући појединачно извесне секторе, припремајући се тако за одлучан напад.

Последње остатке државне имовине у Крушевцу народ је разнео. — Чуо сам да су сви чиновници примили плату унапред за два месеца и да су разрешени дужности — вели потпоручник Живадин. Потпуковник Петар тужно климну главом. Остали су ћутали.

А већ од дима се није могло дисати. Тек после једно два часа умину снег. Открављени мало, почесмо силазити у долину, пуну блата и расквашеног снега.

— Помаже бог! Ослоњен рукама о тезгу, гледао је трговац мрзовољно и промрмљао нешто у знак поздрава. — Дајте ми два килограма шећера! — Немам — и трговац уздиже само рамена. — А кафе?

Дисао је брзо и шкрипао зубима... Најзад савлада себе и пригушеним гласом обрати се трговцу: — Измери ми два килограма шећера! Сав црвен, гледајући подмукло, трговац приђе теразијама и одмери два килограма.

Сав црвен, гледајући подмукло, трговац приђе теразијама и одмери два килограма. Лука извади банкноту и баци је на тезгу, говорећи осорно: — Кусур...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам.

Птица запева на грани, дивка заплака у башти, Доктор је спустио чудни бубрег у теглу! Све болничарке беху ту и два чистача болнице. Мирисало је на јод и много вате.

призвата; У час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла, два сата, И мртваца главе бледе и седе.

Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три. Неко плаче у мени ко свештеник у цркви. Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали

Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три. Неко плаче у мени ко свештеник у цркви. Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен

О беде! Рудници Затрвени У Боливији где је планина Сан Симон. И живи од пабирчења осмеха Као од два-три зрна пшенице: Не нађе у тајни греха Чари, па бескраја не нађе у звуку меденице. Спрема се да умре.

И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови као да певају, По пољима јунци да шетају, Кад се у

О, па дивна је та Скадарлија! Два војника крај друма седе, Говоре о вашкама и о сељанци, Затим о оном што се не једе Бар у војсци и железничкој

Те никад њеног одлакшања дочекати нећу, Смрт ће мене најзад растурити сутра; Умрећу. Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би рекао да ко хуље Од старице што их примила Украше

ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота: Ах, један два! ах, један два! У Београду, XИИ 1921.

ах, један два! У Београду, XИИ 1921. Прва песма Откровења ТАЈНА РОЂЕЊА О црвенило ми дотече из матере Светлост, чуј, из дома где се

Ал залуд! у очима електричну визију, У ушима звиждање убице-простора, локомотиве; Два-три сумњива стиха, историју: Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако и до скривеног Ружиног блага дође. — Гле, бисер! Лепотан! — узвикну човек, док су два туђа прста дизала увис тајну Седефне руже, а нечији узбуђени гласови зујали су јој око ушију.

Можда га други неће ни опазити?« Покушавала је мајка да победи своју стрепњу, али није прошло ни два дана а из отеклине је избило нешто налик на крила.

блејале су овце, велике и мале, беле и црне овце, а хитро, као да их луди ветар гони, летела су салом два зелена папагаја, пратећи једног црвено-жутог, и понављала углас: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но!

— Гле! — узвикну млада жена. — Вечерас као да је неко овде био? На столу, посутом мрвама хлеба, стајала су два испражњена тањира, две испијене чаше млека, а на самој ивици кревета спавао је дечак.

Леже иза сетне риба Угор, решен да ту полежи док се оно чудо у његовом стомаку не свари. Али, и након два сата, и након два дана било је исто. У брк су му се смејале морске звезде и рачићи док се превијао у мукама. Шта сада?

Али, и након два сата, и након два дана било је исто. У брк су му се смејале морске звезде и рачићи док се превијао у мукама. Шта сада?

Једва су иза себе погледали, а већ је текла кроз младу шуму. Не једно дрво, не два или три — на благом ветру њихала се блистава, млада шума, све бујнија.

Не сања ли? Прабаба његове баке спомињала је столицу налик цвету, али морало је то бити пре два века! Младић, у неверици, протрља очи!

Пуна два дана трајао је тај посао. Ограђена високим зидом царска башта била је сива и гола. Где би ту могао нићи цвет?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) Коштана! Лепото!... Ооох! ДРУГА СЛИКА Миткина кућа. — Башта испред куће. У прочељу лепа кућа на два спрата, са таваницама, уресима, балконом. Улази Митка вукући за собом Салче, Гркљана, Коштану и остале.

Да умрем! Тој! Земља, црви да ме једев! Тој! Што да се не убијем? (Потегне јатаганом.) У то рупи Арса, с полицајом и два-три пандура. АРСА (забезекнуто, не може да се прибере): Ја ћу, ја ћу да те убијем! (Бије Цигане.) Сви беже.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

биће слова Од бисера, алемова: Овај дарак онај даде, Што пред твојим сјајем паде, И што снива без покоја До два мила ока твоја! Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну!

Каква ли је на њој таласија ткâна, Што јој њедра крије са два ђула рâна! Какав ли је онај над повијом враном Црвен фесић нусти са бисерли-граном!

Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као магле сиње...

Корача и носи и радост и јаде У туробној тами својих позних днева; И још два-три крока, па под брегом стаде, Где споменик с орлом двоглавијем сева. Прекрсти се, мермер целива и очи Подиже.

Прстима, лагано, Јела За бела Узе га Крила, И на длан стави и у длан, два-три пута, Хукну и васкрсну га... Пухором златним обасута Трепнуше крилца и са Јелина длана Преко жбуњева брега,

Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.

Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.

преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.

6 Прислони лице уз моје лице, и тада Сузе ће скупа се лити. И чврсто срце приљуби срцу, и тада два плама скупа ће бити.

То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два комада. 40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих бола Кидају се прса моја.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У то време почели су и Турци да упадају у Србију, и у два маха били су потучени: код Параћина 1381. и код Плочника 1386.

Срђа Злопоглећа је такође „добар јунак“ „што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура“. Он је срдит и злих погледа.

Срђа Злопоглећа је такође „добар јунак“ „што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура“. Он је срдит и злих погледа.

Пажљиво, истрајно, одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два освајача и баца их у реку — нека вода однесе нечистоћу и заразу.

Пажљиво, истрајно, одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два освајача и баца их у реку — нека вода однесе нечистоћу и заразу.

Ретки су тренуци кад се у песми признаје турска надмоћност. То је само у два-три случаја. У једној прилици мајка Јевросима саветује Марка да поступи по турској жељи: И бог ће нам, синко,

бјеше војевода Јанко, ма не бјеше коња Јанковога; кâ да бјеше Старина Новаче, ма не бјеше коња Новакова; кâ да бјеху два Подреновића, ма немаше коњâ њиховијех; кâ да бјеше Бановић Секула, ма немаше коња Секулова; кâ да бјеше дијете

О празницима би им додала нешто боље, али би их сваког једанпут ударила, а Марка и два и три пута. Тако је потрајало три године. А онда су се договорили да побегну, и тако су и учинили.

избавља бега Константина налазимо и ове стихове: Сагнула се Јевросима мајка, сагнула се доле по трпези, и узима два мермер-камена, извадила беле дојке своје, па удара камен по камену и заклиње Краљевића Марка: „Сине Марко, моје чедо

Кадшто по два и по три хајдука повежу и похарају много више људи; али кадшто и они ударе на чудо гдје се не надају...

кадар „стићи и утећи и на страшну мјесту постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку...

и утећи и на страшну мјесту постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку...

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже јела

Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже јела горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак и ноћу лове Ко два супа Само да се

да се хране Ко два чворка Траже јела горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак и ноћу лове Ко два супа Само да се њупа Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то

величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма То пас рече

РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно рже У ЈЕДНОМ ДАНУ У једном дану Хиљаду и четири стотине минута Људи

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Борио се два дана пуцајући из црне угљарске колибе, а онда је, кажу, чак од Бихаћа довучен топ и колиба порушена, а хајдук убијен.

посљедњој клупи, Стриц је осјећао како му се његове дуге ноге све више дрвене од страха као да се претварају у два обична букова штапа. Да лав на њ јурне, чини му се, он с мјеста не би могао да макне.

Како би сад Мачак радо стругнуо, кад би само владао ногама! Али, умјесто ногу, под њим су два дрвена стуба, двије круте леденице, не можеш их помаћи с мјеста.

Гле му само ушију! Па гле . .. Па он има улар на глави! Зауларен вук, еј! Кврц, кврц! — кресну два-три пута нешто у Мачковој глави и онда пред њим сину јасна весела свјетлост. — Па ово је Стричев магарац Сивац!

— Па ово је Стричев магарац Сивац! У два скока био је код магарета и одушевљено стао да га грли. — Драги мој, рођени, паметни!

“ ВИИ Дружина малог Јованчета полако је расла. Дан-два послије Мачка и Потрка, Стриц је у логор довео новог друга, Ник Ћулибрка.

— Зато тебе воли твој Сивац — тјешио га је Николица. — Ех, чудне ми његове љубави! Досад ми је појео два и по шешира, рукав од кошуље, буквар и мој најбољи цртеж на коме је била наша кућа, дрво, бунар, човјек и мој потпис.

— Чекај, да ти се прихватим за опасач — прошапута Мачак. Пажљиво освјетљавајући испред себе, Јованче учини корак-два, па стаде. — Шта је? — шану Мачак иза његових леђа.

кад из дубине ходника, из неодређене даљине, као неки одговор на његове ријечи, доприје једно танко, подземно: — Еј! Два мала истраживача скаменише се у мјесту.

У њиховој сумњи још их више учврсти Ђоко Потрк кад их подсјети: — Јесте ли видјели како су се они прошла два дана нешто договарали и сашаптавали? Има ту нешто. Вањка Широки опет се успротиви.

Да им је сад неко прискочио из таме, могао их је слободно макљати као два говечета, они се не би умјели ни помаћи с мјеста. — Еј, упалите опет лампу! — сад нешто ближе чу се танак пискав глас.

— Мој отац одлази сутра колима по њу. — Е, због тога се већ ваљало радовати. Та неће проћи ни два дана, а Ланина златна коса опет ће бљеснути иза катедре у разреду и сви ће чути њен мио гугутав глас: — Како су наши

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Доиста, бакали и винокрчмари, А не духовници! На врану коњу садиоци С двомерилом ценећи Закон за динар и по два — Што рад следи за њима смртна коса!

БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ Богородица лоза издаје своје две сисе кано два грозда... С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје имаш, погледај одзгор на нас, худе

Остала крстато на врху јој два чапорња, с којом но је у Синајској гори свога му таста овце пасао. И онде је видео неопалиму купину и из оне купине

И тадар се је крстила с Христовом крвљу и водом кад је Христос прободен био и два млаза — крв и вода — истече. А откуд она глава онде дође (само гола кост!)?

И с крвљу га достадоше. ИЗ ЦИЦЕРОНА И ТУКУЛА Два брата — Клеобес и Бетон — врло почитоваху своју им мајку, а погани бијаху, те кад би јој ваљало у збожницу ити (њихову

та тамо руска страна поганска је била некрштена, цара свога нису имали него тек кнезови ш њима владали су, — дигоше се два кнеза с великом силом на галија, Осколд и Дир, Црним морем под Цариград, да га себи освоје.

Што да чини, брже по њега посла да дома дође. Кад дође, пита цара који је посао. Цар га нуди да иде кући својој два-три дни да стоји, а он не хтеде: »Идем — рече — на бој, не стоји се да код жене спавам!« Инди, што ће?

И то не једанпут, ни два, него многопут и за целога свега му живота борави и често му спомиње ако би и многе године прошле с тога времена, пак

од Бога нам дат судија, наша свест не чини с нама тако, нити нас никад остаља не светујући и карајући; ако једанпут, два, три ли пут, ако било и до сто хиљада пута, рекне ти, смути те, препасти.

Лепо га препоручи, даде му два талира и рече: »Лечи га сотим и добро приони виђати око њега, еда би се излечио и оздравио.

Многе их путем погуби када један к другоме своје улаке с писмом слаху. Згађао би им се свакад по крајини бој и по два и по три дни би се били свакад по мести. И никад мирно не би им било проћи ни се састајати.

За цара Маврикија, рече, доби у арабитској војски видеше два јунака врло пристала и лепа, како пред царевим лицем да стоје, и остали људи сви су их почитовали, пак обојица дођоше

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године. Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи-Замфир.

Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи-Замфир.

Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — тол’ко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама — и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голêм капетал!

и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.

— Опери га, драга моја! Твоје руке — ракли-сапун, твоје очи — два кладенца, Твоје лице — јасно слунце!... Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и

Па кад гу вид’о ону њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле, цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување! Леле, тугоо!

један дан убаво запанти’ дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо, сал једно!

“ реко’ гу ја, та си узе једно сикирче: „Зар ће сам трговачки суд та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! Ба! Не чекам си ја!“ Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...

Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој! Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...“ — Лелее! Не збори си!... — вели уплашено Јевда.

Тугооо! Акој тој буде, — што да прајим?!... — ’Оћу, оћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско — а за дан-два да дођем ћу! За дан-два, ете, пâ сам туј!...

Акој тој буде, — што да прајим?!... — ’Оћу, оћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско — а за дан-два да дођем ћу! За дан-два, ете, пâ сам туј!...

— Па поздрави се на даду Костадинку. Ако ли да гу понесеш малко пешкеш од мен’?... Амет! Деде сеци за два гроша од кетену алвицу... А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.