Употреба речи двадесет у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Отпора... ако се отпором може звати: неколико мртвих, погинулих, и десетину-двадесет рањеника, што, с дуге борбе малаксали, последњи пут из пушака шаљу смрт непријатељима народа свога.

Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице! Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!

Треба једанпут и онај кош довршити што сам га још јесенас почео градити, а после, кад то издржи и извуче својих двадесет пет, нека кида испред очију ми!... А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Колико ли ме намучи, да од бога нађеш!” „Шта ти је учинио?” — запитају официри. „Како шта ми је учинио? Ево равно двадесет година како трпим неисказане муке!

” У овој стотини година Волф, Германије просветитељ, професор хадски, прими оштру краљевску заповед: у двадесет и четири сата да се не нађе у Хâли ни у пруским державам, ако хоће да главу на рамени носи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А сва три бурета слане рибе су однели! А обе заклане свиње су однели! А преко двадесет комада перади, што гусака, што патака, су однели! Маст однели, месо однели, чизме однели!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад тамо, седи шест паша, ту је и наш домаћин Сирчић, и више од двадесет капетана. Седе, а ми стојимо. Пита нас један: „Зашто се ви с царем бијете, и зашто се цару не покорите?

Тако дође Чупић, и с договором свију ја сам очô с Чупићем. А нашим одласком ми смо и̓ на Дрини задржали барем двадесет дана, ако не више”. Узе он малу чутурицу, напи се, пак пружи мени. Ја принесо̓ устима и не мого̓ се напити.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо. — Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!... Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу

« Умало што не би и за вратове. Ја духнем те изиђем од њега... И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...

— Те лажу, море не ти пројде, жив ми господ! — Ама јуче је човек продао по двадесет и пет гроша. — Човек? У Београд рече? — Усред Београда на пијаци. Продао је Витомир восак по двадесет и пет гроша.

— Човек? У Београд рече? — Усред Београда на пијаци. Продао је Витомир восак по двадесет и пет гроша. — За Витомира ти мени рече? — Јес', јес', Витомир. — Восак за двадесет и пет?

Продао је Витомир восак по двадесет и пет гроша. — За Витомира ти мени рече? — Јес', јес', Витомир. — Восак за двадесет и пет? — Јес', за двадесет и пет. — Те лажи, џенабет! Не продаш ни по петнаест.

— За Витомира ти мени рече? — Јес', јес', Витомир. — Восак за двадесет и пет? — Јес', за двадесет и пет. — Те лажи, џенабет! Не продаш ни по петнаест.

Нећеш ти да платиш. — Што не платим, не платим; ће ти платим сос лепи пари. Што иштеш за ока? — Па рекох ти, двадесет и пет гроша. — Хм! двадсет и пет! Не се прави будала... Ти платим шеснаест. — Каки шеснаес'? Ни за дваест ти не дам.

— и опет се маши за торбу да је понесе. Ћир Трпко га тако салети да му мораде дати восак како су измерили и по двадесет и један грош. Прими Тиосав паре па оде гунђајући сам: »Лепо мени вели Живана: ,Не свраћај, море, оном Цинцару!

— Двадесет пети! — одговори путник. Мојсило ућута, а опет га обузе нека сумња. Утом уђе адвокат. Упита се с путником и Пупавцем.

Зовну гостионичарског слугу да му исплати данашњи трошак и упита га: »Колико«? — Двадесет пет гроша! — одговори слуга. — О, како то, зар опет двадесет пет? — упита Мојсило као слутећи нешто.

— Двадесет пет гроша! — одговори слуга. — О, како то, зар опет двадесет пет? — упита Мојсило као слутећи нешто. Слуга му поче ређати шта је потрошио и сведе рачун: — Равно двадесет пет

— упита Мојсило као слутећи нешто. Слуга му поче ређати шта је потрошио и сведе рачун: — Равно двадесет пет рпоша! — То није због плаћања, пего како се то трефило увек двадесет пет!?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А... са њима бих лако!... Него бег. Путује Сали-бег са пратњом. — Има ли их колико? — Дева вели до двадесет. — Ту ће бити лепа ћара... Шта велиш ти, Сурепе? Суреп само слеже раменима.

— рече Станко. — Боље нашли! Па је стадоше љубити. — Отуд ви? — Ово је по договору. Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.

— укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!... Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... — Тако је!... Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Подари иконе цркви Архангела, Златне канделабре Пречистој код Преспе, Два товара блага и двадесет села Цркви у Леснову... Склопи очи сетне, У исход уштапа, једне ноћи летње.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Њега! Сад се морамо вратити натраг. Натраг са мном за читавих мојих двадесет година! Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.

Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.

Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!

Дућан готово и не ради. „Зар ја — каже мој отац — да мерим гејаку за двадесет пара чивита? Ено му Чифута!” — Мати не сме ништа више ни да прослови.

Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гледају на страну. Има му двадесет и двије до три године. Ништа не говори с кочијашем. Пуши цигару иза цигаре. Гледа само око себе и као да није весео.

Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као момак од двадесет година. У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе. Било нас је који смо помислили да је помјерио памећу.

1. И 187.. Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао. Већ су два месеца од мога последњег писма. Ти си писао, молио, запомагао — ја ти ипак нисам

— Та пењите се! — виках ја смејући се. — Зар вас није стид? У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.

сном, и у том сам сну отприлике нацртао како сам ја заволео Немицу која није лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири године.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

ШЕСНАЕСТА 129 ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 138 ГЛАВА ОСАМНАЕСТА 143 ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА 147 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 153 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 164 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 174 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА

СЕДАМНАЕСТА 138 ГЛАВА ОСАМНАЕСТА 143 ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА 147 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 153 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 164 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 174 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И

ОСАМНАЕСТА 143 ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА 147 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 153 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 164 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 174 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП

ДЕВЕТНАЕСТА 147 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 153 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 164 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 174 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме

ДВАДЕСЕТ ПРВА 164 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 174 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору

ПРВА 164 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 174 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА

« пита жена, докле га не нађе под столом. »Јао, терету мој!« виче жена и диже га. А господин попа само седи. У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће

какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.

су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година. Оженили су се из истога места у коме данас попују.

Али опет се нешто ипак изменило. Изменили се телесно оба попа и обе попадије. Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад

Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером. Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач. Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.

»Срдили се ви или не срдили, ја дођо’, каже, на једну чашицу«. Кад ал’ јест, врага, чашица! Буде ту и десет! — Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!?

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Она ево двадесет година како не излази из куће, нити се појављује у свет. Па и сада, ма да од старости обневидела, поштапује се, поред

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу. Двадесет и девет година!

Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу. Двадесет и девет година! То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се жени.

Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.

Реч пак држати, на то није много давала. Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет година, једну годину више или мање. Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.

„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти. „Госпође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.

Отишло ми у штету — лагала је. „Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи! „Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четири форинта.

„Опет нове непчане хаљине — сто педесет форинти. „Нов шешир — десет форинти. „Нове чизме — двадесет и два форинта. „Други крупни и ситни трошкови о женидби — сто двадесет форинти. „Два — осам — четрнаест — осамнаест .

„Нов шешир — десет форинти. „Нове чизме — двадесет и два форинта. „Други крупни и ситни трошкови о женидби — сто двадесет форинти. „Два — осам — четрнаест — осамнаест . . .

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

2 ИИ. 14 ІІІ. 20 ИВ. 34 В. 47 ВИ. 52 ВИИ. 58 ВИИИ. 62 ИX. 70 Х. 76 ЦРВЕНЕ МАГЛЕ И. А у четвртак јула двадесет трећег ултиматум лудачки груну у престоницу, те сав онај живот у њој узрујан, нередован и напет од атентата, задоби

најужаснији исход ствари: — Њихови улани, та морали сте кад год слушати о њиховим хусарима, само њихови улани за двадесет и четири сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи

морали сте кад год слушати о њиховим хусарима, само њихови улани за двадесет и четири сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи били па видели, чувени су њихови улани.

Јер овај Алексије Јуришић, који је пуних двадесет и шест година живео без икаквог плана, имао га је јасно овога лета и први пут у свом животу.

— Ником није лако па ни мени, — одговори Јуришић. — Ипак, ипак, замисли ово: двадесет и три дана од кад смо се венчали. — Верујем потпуно. — Али мој муж неће ићи, ја му недам.

рата и све треба пустити да иде како иде. И онај Христић што се оженио пре двадесет и три дана мора оставити жену, оно дивно витко и ватреностворење, и са мном заједно у батерији понова пунити оне

Ево осећам лепо, како ме милује црно крило гавраново”. Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући.

А опет с друге стране, шта он има да се чува? Ја сам тај који би требао да се чува. Јер ја нисам имао ни оних двадесет и три дана његовог уживања.

Ја сам тај који би требао да се чува. Јер ја нисам имао ни оних двадесет и три дана његовог уживања. А двадесет и три дана то је по некад вечност; и да сам ја имао толико уживања сам бих вечерас свечано тражио да ми одреде

Ето рецимо, спавам ја и пробудим се и видим да сам двадесет и три дана био ожењен. Е па, да ли би онда оно урадио? Дакле, ево у чему је ствар: ја то не знам баш сигурно Али знам

Африка

Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели. Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих.

близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до тридесет столова.

Дивим се својој жени како је она то одмах разумела и ниједан мој поступак није рђаво тумачила. Тек после двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији.

само чинило, већ нарочито што тако широкогрудо закључује он који је, да упозна који крај света, проводио у њему по двадесет и тридесет година. Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери.

Преко брата шаљем јој више од двадесет ниски најшаренијих стаклених перла. У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија.

Најзад се опраштамо од краља. Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује. Његово краљевство дуго је сто километара, његови поданици зову се

У Ђавали ми смо набавили за дали пут читаву ђакуљицу кориа. Његова вредност је нешто мало мања од једног сантима (сто двадесет кориа за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена

Виче: „Напред! Овде су бели, не црни. Дижите се!“ То је први пут што сам видео у животу, и у стварности: двадесет црних, скоро све атлетских људи, у својој рођеној земљи, усред дивљине, где је тако лако збрисати један живот, боје

Онда исплатисмо носаче, којима на њихову огромну радост дадох још и по сто двадесет кориа бакшиша. Руковах се са свима, и они одоше весело кућама.

Најближе село удаљено је од Бобоа читавих двадесет километара. Осећам велику радост да сам, поред свога новога пријатеља, у његовоме спортском Реноу који даје сву снагу

Прелазимо преко речице која се зове Црна Волта; њен извор је само на двадесет до тридесет километара одатле. Удружена тек у Голд Косту са Белом и Црвеном Волтом, она постаје једном од највећих

Рибар, Гор, коме тражим да ме преведе на острвце поред кога пролази, тражи двеста франака и неће да чује за двадесет иако је за њега то иначе велики новац. Све то једино из распуштености.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Сад су већ другојачије почели радити. Тако јуче читам у новинама гди један момак јавља да је од двадесет и четири године, леп и добро воспитан, и жели изиграти се на лотерији. ЈАЊА: Кирије имон! да си аусшпилуи?

О, чекај, шкиљи! Нећим да ти узмим. Да узмим боље на Јуца!... Аферим, Јања! На Јуца? Дођи млад момак од двадесет и три годину да види Јуца. Он леп, Јуца лепо; он миги, Јуца миги; он си заљуби, Јуца си заљуби, теће кир Јања у купус.

Видим да све једи карталцетли из џепу, е, мислим, боле га срцу. Кад плати и отиди, броим моја кеса, нема двадесет форинта стребру! МИШИЋ: Е, гледај ти сад! Да не будете погрешили пређе кад сте кесу бројали?

Шупу ти пало, убила ти скупи коњи! Кукуруз си покварио, толики новци коштуи. Чивутин украли двадесет форинта стребро, и Рошилдова облигација од кир Дима од хиљада форинта стребро. То и штета што не си може да плати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Та жена, тада у својој двадесет и другој години – већ три године у браку – била је једно плаво, витко, ружичасто створење, мало риђе косе, а очију

једне турске карауле, био је опкољен рововима, пуним воде, а у њему је било места само за један топ, једног официра и двадесет бомбардера, који су били лотариншки насељеници.

који је био са натегом почео, претворио се брзо у махниту љубав те стасите, лепе, девојке, према човеку старијем од ње двадесет година, али снажном као бор. Трифун у то доба није био овакав какав се беше начинио.

То је лепо! Њен муж је остарио давно, али ето брбља и сад женама оно што му је, можда, пре двадесет година, и пристајало, али што је сад смешно.

Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога. Личила на сахат‑кулу у Белграду – који су Немци држали више од двадесет година.

Он се на жени понашао као на коњичком јуришу. Иако је Исакович, за последњих двадесет година био, дакле, претворен у лутку рококоа, у аустријској војсци, као што су то били и други официри, из туђине,

Био је то, по старом, шеснаести, а по новом календару, двадесет девети јули. Била је среда, и запара. Над Бечом су се били окупили облаци. Грмело је.

У њему је сада било затворено тридесет и седам људи, Чрногораца, са двадесет жена и децом. Били су пошли, за владиком Василијем, у Росију, као први транспорт, пресељења, народа.

Бајевич на то цикну: шта да чекају? Чекали су доста, био им је да их пали, пре двадесет и пет година, Ченгић Бећир паша. Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима.

Чекали су доста, био им је да их пали, пре двадесет и пет година, Ченгић Бећир паша. Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима. Доста се чекало.

Исакович је био примљен, по други пут, у аудијенцију, код грофа Кајзерлинга, у подне, двадесет и првог јула по руском календару, илити трећег августа по новом.

Све јој је то мати покварила. Она зна да је Исакович старији од ње, двадесет година, али шта то мари? Волели би се, док су обоје млади, а кад се зађе у године, брак и тако ништа не ваља.

Теодосије - ЖИТИЈА

Спомену му и летећи цпп, који виде Захарија, чија је дужина двадесет, а ширина десет лаката, којим ће клетвопреступник нераскајан пре смрти за казну бити покошен.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Отада су ове тежње и ови програми постали прецизни. Али је практична акција почела тек последњих двадесет година, нарочито после 1903. године, од оснивања јужнословенског клуба у Београду који се назвао Словенски југ.

Још пре пола века је Павић у својој историји дубровачке драме набројао ништа мање од двадесет и седам драмских писаца. Листа се доцније јако повећала и врло је далеко од тога да буде потпуна.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Из ових стопа потрчи, прођи све редакције, иди од уредника па до онога што савија новине, реци им нека се стрпе, само двадесет и четири часа нека се стрпе па ће сутра већ добити материјал за једну огромну сензацију.

Могла бих јој понудити да пође са мном и да сама изабере сребрни сервис. Гледала сам у две-три радње сервис за двадесет четири особе; то бих желела да јој дам као свадбени поклон, ал' боље би било да сама учини избор.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Маркота није још имао ни двадесет и пет, а вереница му је једанпут недељно долазила из Београда. Можда и због тога, тек приче су се, као дим без ватре,

Тај ујак је већ двадесет година у извесној згради у коју Караново шаље све што штрчи. Једном сам, попевши се на дрво близу болничке зграде,

Било их је довољно бар за педесетак лица. Уздишући, гледао је на сто пун неисправљених писмених задатака. Пре двадесет и нешто година желео је да постане лекар, али се онесвестио чим је угледао прву галванизирану жабу, прешао на

Пре неких лудих пет година набавила је два, сада их има већ двадесет и седам. Тамо, у шупи, они смрде као ђаволи, али она не да ни једног да испечемо, а што је најчудније стари јој при

- Онда си се преварио. Четири! - Није неопходно. Енглеска граматика и није нека граматика. Има двадесет страна. - У том случају остаје ми да набавим још две корњаче.

Једино такви имали су потребу да покажу како им мишићи још раде. Код оних од двадесет то је било очигледно. Разбацани и љуљаћу се на куковима као шерифи из филмова о дивљем Западу, они су ходали између

- Открио си Америку! Будало! - Рашида узе ваздух у уста и загњури се. Бројао сам до двадесет, али се она није појављивала. Гњурала се као да тренира за подводни риболов, или за шампионат остајања под водом.

Отац је ту био кратак: Меланија је нашла оно што је тражила. Они од педесет немају права на оне од двадесет и пет. Хтедох да га подсетим на ону Станикину пријатељицу с носем као у пекинезера, тој заиста није било више од

Хтедох да га подсетим на ону Станикину пријатељицу с носем као у пекинезера, тој заиста није било више од двадесет и пет, али не можете подсећати људе на све ствари сваки пут.

Требало би да видите Старог док говори како ћу их и ја за двадесет година осећати! Требало би да видите и мене како одговарам да то није важно: за двадесет година моћи ћу их извадити и

Требало би да видите и мене како одговарам да то није важно: за двадесет година моћи ћу их извадити и заменити. Било је смешно мислити да ћеш једнога дана ући у продавницу и рећи: „Једно срце

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину. Тешко ми је било до три хиљаде доћи. Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.

Док је врело гвожђе, треба га ковати. Та се ствар уговори, а сутра прстен. Даривао сам је са двадесет и четири дуката. Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.

— Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку. — Ево, ја носим десет хиљада! — Ја двадесет. — И ја двадесет. — Ја тридесет. — И ја тридесет. — Дај руку. — Ево.

— Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку. — Ево, ја носим десет хиљада! — Ја двадесет. — И ја двадесет. — Ја тридесет. — И ја тридесет. — Дај руку. — Ево. Господар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен.

Господару Софри је дан дугачак као година. Наступи двадесет први дан. Лечник каже до сутра ће сигурно што казати. И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.

Нема праве газдарице. Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде. Она већ има двадесет и осам година. Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.

— Прави господски коњ, — рече. Пера није дуго држао тог коња. Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио. За те новце купује лађарске коње и храну.

— То је лопов, тај ће на вешала доћи! Па је л’ много украо? — Тако једно двадесет форинти, каже шегрт. Но нека га ђаво носи. Друго да се разговарамо. Хоћеш ли се женити? — Хоћу. — Па гледај једаред.

Опет је у кући свакидашњи. Две су још девојке у кући на удају. Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година. Лепе девојке. Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под градом Варадином, где се беше населио, нико

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Прапутнику верују да дете које се роди у последњој четвртини месеца може да постане, када напупи двадесет једну годину, ако је мушко: вукодлак, а ако је женско: вештица.

⁶¹ Бановић Страхиња, на пример, само „једанпут бритком сабљом мане, / бритком сабљом и десницом руком, / пак двадесет одсијече глава“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Миша«, али ценио сам напор светог Николе да се баш на свој рођендан провуче кроз унакрсну ватру немачких »флакова« од двадесет милиметара, кроз мрежу балона и рефлектора, и да баш мени убаци поклоне у чизму.

Биле су то веома узане панталоне: ширина шеснаест, а манжетне високе осам сантиметара. Шеснаест, осамнаест, двадесет... Двадесет су биле најшире! Пристао бих и на најшире, да је неко желео да уложи паре у моје дуге, елегантне панталоне.

Шеснаест, осамнаест, двадесет... Двадесет су биле најшире! Пристао бих и на најшире, да је неко желео да уложи паре у моје дуге, елегантне панталоне.

Коса јој је мирисала на сирће. Одведох је још исте вечери на представу од двадесет и тридесет и, морам да признам, ту сам направио велику будалаштину: љубоморна Одри није хтела ни да ме погледа!

Никада! Фуцк офф! КАРТА ЗА ВАВИЛОН Дошло је време кад већ могу мирно рећи да неког нисам видео пуних двадесет година. Читав живот!

нећу доживети, а сво ме како, не без извесног узбуђења, пишем о томе како сам у Паризу, у отменом »Распућину«, после двадесет година видео Веру.

— Твоје су! — прошапутала је. — Воз иде сутра увече, у десет и двадесет. Ноге ми се одсекоше од страха. У то време није много људи путовало у свет.

дружио се, а онда их испраћао, размењивао адресе, обећавао да ћу писати — али већ сутрадан, првог, десетог или двадесет и петог, стизали су нови гости и говорили за комад обале да је то њихово место, и све је било исто.

Биће ми драго... — И мени — рекох... 29. XИ 1972. Двадесет и осмог у подне, пробијајући се кроз припите чиновнике пуштене два сата раније с посла, он ће се изненада сетити тек

Само понтонски мост, преко кога се преливала ђавоља река. Све у свему, до своје земље Митар је путовао двадесет и два дана и исто толико ноћи. Село је било ђавоље, румунско.

« Била је то најдужа путања једног куршума у историји балистике. Тане је путовало двадесет и седам година, седам месеци, четрнаест дана и шест и по сати, од Трусине изнад Дабровог поља, преко Гацка.

Корњача сада путује брзином од сто двадесет километара на сат. Она је вечни сведок несреће попаљених поља, покоља и лелека; равнодушна сусетка најотровнијих змија

Матавуљ, Симо - УСКОК

Глас оде по пазару да је лијепа дјевојка јединица кнеза Драга и да је од дјетињства вјерена у Цуце. Отприлике двадесет корака према Црногорцима, сјеђаше на струци њеки Личан, бркат Приморац, лијепо одјевен.

Сердаревим, али он, мимо ондашњи црногорски обичај и поред тога што је имао само једног млађег брата и матер, дочека двадесет другу годину неожењен.

Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево. Момци потекоше к вратима. ИВ Уђе око двадесет браственика.

Послије му је и Мали Шћепан притврдио... — И књаз Долгоруки — допуни старац. — Да. А онда је Мргуду већ било преко двадесет и пет и шест година. Дакле, сад лијепо можеш срачунати, колико му је?

— Не мора ни то бити — опази Стево Бајов. — Није ли преко двадесет година међу нама живио онај Долћи и без перчина и без нашега руха!? Па шта му је фалило?

дакле, нека си старији од њега највише двадесет и пет година, то би сад имао око деведесет. Старац се љутну: — Ја тако не умијем рачунати.

Ратнијех бродова могло је бити око двадесет, редовне руске пјешадије до дванаест стотина, Црногораца и Примораца око четири хиљаде момака.

У томе боју отесмо деветнаест топова. Французи изгубише преко двадесет виших официра, међу којима два велика главара... не могу никако да им запамтим имена! Како се оно зваху, попе?

— Мрмоња! Мрмоња! — Мркоња! — повика млађарија усред смијеха. — Мармон — исправи Крцун. Стево настави: — Мрмоња, двадесет хиљада војника, зађе у Конавле, крај ријеке Љуте, гдје ми бјесмо, и у зору удари на нас и потисне нас.

Заробисмо полковника, тринаест официра и три стотине деведесет војника. Сахранисмо наша три главара и двадесет војника, а они шест официра и сто педесет солдата. Нађосмо четрнаест топова хране и џебане.

Колико ти је сад година? — Двадесет трећа. Опет наста дуго тајац, који прекиде Стево Бајов: — А да су те по несрећи јутрос ухватили, би ли те убили?

Јанко изиде на улицу и застаде окренут браственијем кућама. На двадесет корака десно бјеше прва кућа, па на десет од ње, лијево, друга; осталијех шест једва се назираху кроза снијег, не

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

(КОД ДЕВОЈКЕ) ОТАЦ и МАТИ МАТИ: Али, човече, ја не знам шта ти радиш; не бринеш се ништа за кућу. Ето нам девојки двадесет друга, па јошт седи. Зар оћеш да плете седе косе?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

„Није то за мене, не умем да пишем дијалог”, бранио сам се, пре тридесет година, док је био уредник на радију, или пре двадесет година, у време кад је уређивао дечји програм на телевизији. „Ништа не брини, то ће ти ићи лако, само пробај, видећеш!

На једном од таквих, неразборитих излета, Робинсон је доспео на пусто острво, проживевши на њему двадесет осам година, два месеца и деветнаест дана.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Оће ли бити душановог царства? ЛЕПРШИЋ: Будалаштина! Нема нас двадесет милиона. ГАВРИЛОВИЋ: Али бар славенско царство. ЛЕПРШИЋ: И од тога нема засад ништа.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Дуже је трајала »Покрово-Богородичина школа«, основана у Карловцима 1749, која је постојала неких двадесет година. У свим тим импровизираним школама учили су се поглавито црквени предмети, нешто мало латински језик5 и

дворске депутације, оснује штампарија за штампање српских, румунских и грчких књига, да се штампарска привилегија за двадесет година изда Курцбеку и да се у исто време сасвим забрани сваки увоз књига из Русије.

Срби почињу ићи у руске богословске школе, нарочито у кијевску Духовну академију, у којој је од 1721—1762. било двадесет и осам Срба.

Као врло стар човек, са утврђеним гласом најученијега Србина, он је поставио себи за девизу: »Старим учећи се«, и на двадесет дана пред саму смрт писао је: »Дневи се и године поткраћују, тело изнеможе, а душа би јоште нешто хотела.

У Бечу је провео више од двадесет година, готово трећину свога живота, и то у доба јозефинизма, духовног покрета и рефорама који су потресли Аустрију из

Хришћански катихизис беше три, а многобошка митологија двадесет ситно писаних табака. Ту непамет морали смо учити напамет.

У рукопису је оставио двадесет и једно позоришно дело, шаљивих игара, друштвених комедија и поучних и романтичних драма (Шпањоли у Перувији, Жертва

и 1833—1836, и којем је био не само уредник но и готово једини сарадник. За неких двадесет година он је био главни организатор штампе и публикација српских.

године назвао бранкоманија. Последњих двадесет година Бранко Радичевић изгубио је доста од свога гласа, и читаоци његових песама и занесени обожаваоци све су ређи.

отпочео је издавати у Новом Саду дечји лист Невен, који је, неко време и у Београду и у Загребу, излазио преко двадесет година, и на коме је радио до саме смрти. 1874. свечано је прослављена у Новом Саду двадесетпетогодишњица, а 1899.

Неких двадесет година, од 1880, уређивао је и Невен, најбољи дечји лист српски, за који је рекао да му је »мезимче идеалног живота на

У приповеткама као што је Двадесет шести, Поремећен план, Туђа крв, Катанска буна има извесног реализма и локалне боје. Међу тим бољим приповеткама прво

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Јова се хвали да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића. Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.

Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде. Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише: Геотрупеѕ ѕтерницораріуѕ

А што му се цакли лице, цакли се од зноја. Од зноја, јакако! Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' од мене чујде му имена: Њега зову војвода Милета, Младо момче од двадесет лета, Благо чеду која му се нада!... Ал' о томе доста је засада.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

граби гранату из његових руку, као да би купац могао побјећи с њом, и урла: — Рђо над рђама, овдје има најмање двадесет кила чисте ваге, а ти — седам банки!

Тетак Аћим, напротив, зину у мене забезекнуто и без ријечи: зна он добро, као и ја, да се дјед Раде још прије двадесет година упокојио, благо, у Господу, и да сад почива на мирном гробљу Михаилића брда, па му, грешнику, и не пада на ум

— немушто завапих у шумној паници, скоро глув — па ти су твоји дјечаци данас одрасли људи, прошло је отада преко двадесет година. Еј, нема више дјечака!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година. Онда он у радости и у чуду рече царскоме сину: — Кад си ти мене овако обрадовао и ја ћу тебе обрадовати: она

му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.

Девојка, кад га саслуша, рече му: — Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека

— рече му бог. На то се човјек промешкољи, прокашља се, и рече: — Господе, дај мени тих двадесет година које магарац неће. — Узми их, таке каке су! — одговори бог.

— Узми их, таке каке су! — одговори бог. Човјек се обрадова у срцу своме што је стекао још двадесет година. Иза тога, створи бог пса, и рече му: — Што се год назове твоје, бранићеш док те траје; лајаћеш на сваку

— рече бог. Човјек се опет прокашља н приступи: — Господе, — проговори — дај мени тих двадесет година које пас отура! — Дајем ти их, онаке каке су! — рече бог.

Живјећеш и ти тридесет година! — Господе, — рече мајмун — таквога живота мени је доста двадесет година; тридесет ми је много! — Нека ти буде по жељи твојој! — одговори му бог.

) 18. Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19. Андра Гавриловић: двадесет српских народних приповедака, Београд 1925 (друго издање). 20.

Објављена у збирци А. Гавриловића: Двадесет српских народних приповедака, Београд 1906 (друго издање 1925). 22. КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ: Све као под 3. 23.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Па ако узживи јошт двадесет година, куд ћу онда? МАКСИМ: А какав ти је тај нови лек? КУМ: Како уђеш у собу, а ти само овако (прети прстом); па

НЕША: Тамо у другој соби. СТАНИЈА: Како се све измени овде у Београду, откад нисам била. НЕША: Има двадесет и осам година? СТАНИЈА: Прошло о Ђурђеву дне. НЕША: Е шта ћеш. СТАНИЈА: Иза Варош-капије беше неко ђубре и гробље.

СТАНИЈА: Имала сам пре двадесет и осам година, а сад? НЕША: Е, па нису све помрле, фала Богу, а нису се све ни покондириле, као ови полетарци.

НЕША: Фала Богу, дојњи крај јошт је читав. СТАНИЈА: Ајде да останем док не пројде свадба. После двадесет и осам година, ако дојдем, знам да га нећу најти. (Сви се смеју, завјеса пада.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

како је гдикоја лепа господична свој удивленија достојни језик против мене пружила, али — ружа остаје ружа, ако ће нас двадесет реди на дан убости.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Теби говорим шашавице, куд зијаш! Дакле, драге моје девојчице, није уопште важно имате ли четрнаест, седамнаест, двадесет или педесет шест година!

“ Како вам то звучи! А? А тек ово: „Имам тридесет и седам година. Када сам с тобом, осећам се као да ми је двадесет, а понашам се као да ми је петнаест!

Имала бих шансу да ме усвоји неко пристојан. Замисли, после двадесет година зове ме папа Жан-Пол Сартр, шизнуо од узбуђења: „Анчи“, каже, „морам нешто да ти признам... Ти ниси наше дете!

Богами, ово је најзад било озбиљно. Знам, за њега сам била дете из боље куће, уз то млађа најмање двадесет година. Нисам ни ја од јуче! Познајем те системе.

прилажем вам садржај, откуцан по мом феноменалном сећању: О СИРУ ГОРГОНЗОЛИ И ВОЈНОЈ МУЗИЦИ У петак, двадесет и седмог септембра текуће године, купио сам у самопослузи италијански сир звани Горгонзола.

минералне воде за освежење, а командир, као фол, аплаудира, а у ствари пребројава екипу: зна човек, пријављено двадесет и седам такмичара.

а командир, као фол, аплаудира, а у ствари пребројава екипу: зна човек, пријављено двадесет и седам такмичара. Двадесет и осмог, наравно, скембају у фиоку истог часа кад се појави на црти, али се касније испостави да је то државни првак

Погледај: све сам ситниш! Стварно, колико ти оно беше година? — Осамнаест ... У твојим годинама мени је већ било двадесет и три!

да сексуални живот не престаје ни у осамдесетој години, јер је доказано да тамо неки човек у Авганистану са сто двадесет и осам година још редовно обавља своје брачне дужности. Чист некрофил! И шта се дешава?

— Хоћеш да кажеш да макар једанпут недељно нећеш издржати цео дан у нашем друштву? — Издржао сам већ двадесет година! — каже мирно матори.— Све те године, наравно, рачунају ми се дупло! Зар не, Ана? Ја ништа нисам чула.

Једанпут тако извади она два долара, а благајница, пошто је погледала лову, објасни да јој је још двадесет и девете истекла важност у Сједињеним Америчким Државама. Шта је било?

У истом тренутку један милозвучни женски гласић процвркута нежно, као што само он уме: Сада је тачно двадесет три часа, осамнаест минута, тридесет секунди“. Не можеш ни да замислиш изненадну срећу несрећног самоубице!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Је ли млада? АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Има ли рибарских насеобина на оба? — О, Мање је само ловиште господина маркиза. На Већем има једно двадесет кућа. — Могу ли вечерас прећи тамо? — Свакако. Поштанска лађица биће овде кроз један сат.

Међутим та је де хуеспедес за двадесет кућа и, као и цело село, нема чак ни осветљена. — За једну ноћ ће ми то чак чинити задовољство.

Ја сам ловац. — Колико вас има послуге? — Сада смо четрдесет. Али ће са господином маркизом кроз два дана доћи још двадесет. Шофери, механичари, собарице и лакеји. Хоћете ли да видите замак? — Не верујем.

А што сте изабрали баш Мање Острво? — Тамо је дивно. Оно не припада никоме. — Како никоме! То је ловиште маркиза. Двадесет корачаја даље, иза завијутка, изнад пропланка пуног расцветане траве, ред дрвених кућица за пчеле.

— Кортец. — Отац вам изгледа изврстан тип, весељак и румен. — О, да! — Ви сте најстарији? — Да, ја имам двадесет и осам година а мој брат је за две године млађи од мене. Он воли свој занат. — Зар га ви не волите!

Цео дан смо ловили рибу заједно. Он је иначе живео у Толеду. То је био диван младић од двадесет пет година, чист, кротак; ништа није чинио а да ми не каже и чак ми је све о својој кући и фамилији испричао.

Ви га познајете исто тако добро или чак и боље од његовог брата, сина итд. Можете провести поред њега још двадесет година, ништа подробније о њему више немате да сазнате. Осврнуо сам се на ту страну.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ: Ви сте, дакле, човек од закона? АГАТОН: Како да не, забога; био сам двадесет и седам година срески начелник. АДВОКАТ: О, па утолико боље; ви ћете умети да ми дате једно обавештење које ми је

Замислите, од мене је наплаћивао камату. АГАТОН: Море, од тебе – ништа; ако је и узео, није ти узео више од двадесет од сто, али другима је кожу драо, живима је кожу драо. ТАНАСИЈЕ: И отимао је и закидао сиротињи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— капетан све одмери погледом и поче да нас пребројава. Затим се окрете онима који су стајали напољу: — Нека уђу још двадесет... И нико да ми није изишао из вагона!

„Бећарисао“ је до двадесете, тада га други пут оженили и до двадесет четврте године имао је Јанкуљ петоро деце од двеју жена.

Нема ништа ново.“ Али двадесет трећег августа дигоше нас у три часа изјутра. У четири часа батерија је била спремна за полазак.

Пред самом баром батерија застаде. Исток се преливао у разним бојама и сунце само што није изишло. Било је то двадесет четвртог августа хиљаду деветсто четрнаесте.

Други су се већ враћали, претоварени чутурицама напуњеним водом. А позади рова, на једно двадесет метара, протезао се готово паралелно други и овај је са првим био спојен саобраћајницама у цикцак.

— Удри га тобџија сад, мајку му његову!... Не дај му да трепне! — вичу пешаци. Скратили смо даљину још за двадесет и пет метара. Из непријатељских ровова припуцаше пушке. — Нека, нека, писмени смо!... Дође мечка и пред вашу кућу!...

Њему је сада двадесет и пет година и, онако сиров и бујан, по целе ноћи претура се у мрачној и влажној земуници, премишљајући о прошлим

Са тешком слутњом очекивали смо сутрашњи дан. Људска кланица наставила је даљи рад тачно у седам часова, двадесет четвртог октобра.

Командир се пљесну по колену и опет уздахну. Онда очајно викну: — Седам часова сам силазио, треба ми двадесет да се испнем! — Па се окрете нама и утученим гласом рече: Добро... кад је така и така ствар... сила бога не моли.

Наши плотуни су били прво пребачајни, онда је командир скраћивао, затим повећавао да љину за педесет метара, још за двадесет и пет, онда разорном гранатом... Нашли смо их и тучемо њихове ровове. Али онај брђанин досади...

Кретосмо да разгледамо разбојиште. Необјашњиво нам је откуд оних двадесет мртвих наших и аустријских војника, готово на гомили. Неки још држе стиснуте пушке.

Опет су се они из позадине правили важни, и хитно тражили обавештење за неких двадесет граната, колико се јавила разлика између утрошка и пријема. — Ја!...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И они се зачудише необичну изгледу његову. Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и

Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно. Настаде прави лом.

Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости. Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...

тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа: Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...

Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним... Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио... Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... Бога ми, што ?...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: Нисам ја неговала моју лепоту за лопату! ПРВА ГРАЂАНКА: Треба теби опалити двадесет пет! ЈЕЛИСАВЕТА: Сита сам наше запарложене провинције! Сита сам слепаца!

ГИНА: У њој ти и има највише курвинског ђубрета! ЈЕЛИСАВЕТА: Могла би ти мало да бираш изразе! ГИНА: Ово је двадесет година била поштена кућа! А ви сте за сат направили куплерај! ЈЕЛИСАВЕТА: Овакве увреде још нигде нисам доживела!

ЈЕЛИСАВЕТА: Ансамбл од четири глумца не може да игра комад са петнаест или двадесет лица! ВАСИЛИЈЕ: Довијамо се како умемо! ЈЕЛИСАВЕТА: Баш се лепо довијамо, нема шта!

ВАСИЛИЈЕ: Довијамо се како умемо! ЈЕЛИСАВЕТА: Баш се лепо довијамо, нема шта! Од двадесет лица ти пола штрихујеш! А од оних што остану, поделиш нам по две или три улоге на сваког!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

цркве, на Велики петак, имали смо гроб Христа, у цвећу, а чувала га је стража војника домаће регименте Темишвара, двадесет и девете, састављене у 80% од Срба.

Ја сам преживео. Ми смо бачени у ватру (Барбис: Феу) на Злота Липи, у великој офанзиви на Русију, која се, за двадесет и девету, завршила катастрофално, приликом пропасти пука, и армије, којом је командовао Бем Ермоли.

Ствар је била много опаснија. Први пут је један редов дигао кундак на официра, мени наочиглед, код Злочова. Двадесет и девета је марширала, али је на њу почела да пада и сенка вешала.

После те пијанке разилазимо се у пукове. Одлазим у Коморан двадесет и деветој. Очекујем да ћу са њом на ратиште. Међутим, после седам дана долази мој ратни распоред.

Мене шаљу у Коморан, у двадесет и девету. Замишљам како ће цар хватати оне који буду били на рапорту за дугме, или медаљу, па како ће их питати,

Ја стојим пред кафаном, код моста на Дунаву, и посматрам како младе жене трче за својим мужевима и деца плачу. Двадесет и девету били су преместили из Бечкерека у Коморан, да буде што даље од својих, а што даље и од зеленог кадра,

Ја сам био послао Бенешићу Маску и он ми је писао да је то већ дао у штампу. Решавам се, дакле, да одем у Коморан у двадесет и девету, да кажем збогом и да узмем своје ствари, које сам оставио тамо, у свом стану.

Вели, све што се догађа на свету казна је Божја, за наше грехе. Ја се онда решавам да одем до Коморана, до двадесет и девете, да опет уђем у касарне. На крају крајева, после толико година, треба, ваљда, да ме неко време хране.

Коморана има, то први пут чујем, са обе стране реке. А што се тиче двадесет и девете, која се толико пута клела да ће побити све аустријске официре, није, веле, никог убила.

Неки делови једног мађарског пука и, изгледа, и неки батаљон двадесет и девете, на положају Монте Томба („Брег гроба“) тукли су се и ишли су на јуриш и после потписане капитулације.

Ни сањао нисам да ће та нова држава, кроз двадесет и три године, да се, као Аустрија, распада и да ће имати, понова, из крви, да се ствара.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, и над свима су покрајински економи, има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.

Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења, са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.

Чита сваке наше новине, а већ разних подлистака и романа прочитао је више од двадесет. Њега смо послали да студира геологију.

У Министарству просвете све сâм овејани научник. Ту се тек ради темељно и смотрено. По петнаест, па и двадесет дана дотерује се само стилизација и најмањег акта, па, разуме се већ, ту су и језикословне ситнице, падежи свакојаки,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.

Наместисмо се сви у један ред. — Е, сад одбијајте ви у десно, а ви у лево. Између вас не сме бити веће растојање од двадесет корака. Кад их угледамо, ја ћу казати ко ће пуцати...

јутрос је, кад је изишао на вратнице, прво угледао Асу Циганина, а то је добар знак, као и свака претпоставка коју је двадесет факата узастопце потврдило. Дакле, нема сумње: биће питан о Јустинијану.

Мисао поче да му ради електричном брзином, те је за неколико тренутака нашао бар двадесет начина, како би се могао томе »злотвору« осветити.

Овај садашњи наш капетан, господин Мићо Бурмаз, капетановао је код нас још пре двадесет година; после га преместише још на два-три места, па га ставише у пензију.

Најзад је упитах: — Молим вас, госпо, који је ово век? — Двадесет први. — А година? — 2095-та. — Ко сте ви и шта сте овде? — Ја сам Љубомир Љубичић, директор ове гимназије.

— Какву кирију!... Зар десет динара за такву њиву која баца двадесет крстина... — Спасо, иди с Богом, не чини ми зла. — Не дам ти море своју пшеницу... не дам, ја.

Сећа се добро, и ако је то било пре... хмм... колико ће бити?... двадесет и... јест, и седам.... пре двадесет и седам година ! ...

Сећа се добро, и ако је то било пре... хмм... колико ће бити?... двадесет и... јест, и седам.... пре двадесет и седам година ! ... Онда поп Коста беше танак, сух и висок као ова звонара, а после, хе ...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

МАРИНА: Видите, пријатељу, ваша је фамилија, изгледа, врло велика? ЈЕВРЕМ: И моја и женина. МАРИНА: Можда најмање двадесет до тридесет гласова, а то није мало кад се гласа за изборе. ЈЕВРЕМ: Па није!

ЈЕВРЕМ: Па платио сам малопре сто двадесет. СРЕТА: Каквих сто двадесет? ЈЕВРЕМ: Па рачун, што су пили гласачи. СРЕТА: Ама, не говорим ти ја то, него сто

ЈЕВРЕМ: Па платио сам малопре сто двадесет. СРЕТА: Каквих сто двадесет? ЈЕВРЕМ: Па рачун, што су пили гласачи. СРЕТА: Ама, не говорим ти ја то, него сто четрдесет и два гласа имаш досад.

ЈОВИЦА: Не знам како си ти чуо, али мени Сима порезник вели да смо их премашили за двадесет гласова. ИВКОВИЋ: Шта је то двадесет гласова, то се часом може да измени! Па где су ти твоји људи, газда-Јовице?

ИВКОВИЋ: Шта је то двадесет гласова, то се часом може да измени! Па где су ти твоји људи, газда-Јовице? Ти рече, кад си давао изјаву, да стотину

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој

а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним

а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви. И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?

годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша. А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу.

да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по

пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? — Врло добро, врло добро, славно!

И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’. Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!

Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало

После осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме

После осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под

Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту. Како му ништа

Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: — Што рече пцето ниједно?! Зар он па да опорочава влас’?! Ели сум ја влас’, ели несум влас’?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тодор, због тога, издаје свој Правописни речник, Скупио је сто двадесет хиљада најразличитијих речи, Од којих му стан као кош пун зрелих ораха звечи.

Ко сам? Нико! Кад? Никад! Где? У Милочеру? Можда... И већ уздишем: Откад Не видех мој Београд — Дана двадесет осам! У Београду знам ко сам...

Ујесен 1957. имао сам двадесет година, положену Матуру, објављену збирку песама, два-три љубавна пораза, собичак на Бановом брду, и уверење да је

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Први трагови стварности и решење једнога дела загонетке 5 ИИИ. Истраживања Јоханеса Шмита 7 ИВ. Двадесет и пет година крстарења по океанима 9 В. Резултат и значај радова Јоханеса Шмита 13 ДРУГИ ОДЕЉАК: РОМАН ЈЕГУЉЕ 16 ВИ.

Пуних двадесет и пет година он је крстарио по Атлантском, Тихом и Индиском Океану, по свима његовим областима, имајући пред очима

ИВ. Двадесет и пет година крстарења по океанима Као што је поменуто, први брод са којим је Шмит почео своја истраживања био је »То

« »Водени притисак у дубини океана одиста је огроман. На 2000 браса дубине човек би имао да издржи притисак од двадесет локомотива, свака са својим дугачким возом чији би вагони били натоварени гвозденим полугама.

Пошавши, као и прошлога лета, из бретањског рибарског пристаништа Пемпол, велики и брзи рибарски парни брод, са двадесет и пет момака посаде, који тек што се био вратио са Исландских ловишта, донео нас је после тродневног непрекидног

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Његова се кућа угасила, у њу неће кокота појати; а ево је насред њега шупље кâ да си га шилом прошупљио, а по њему двадесет гробовах, и ниједан није изван куће. СВИ ГЛЕДАЈУ ОНО ПЛЕЋЕ И ЧУДЕ СЕ КАКВО ЈЕ.

КНЕЗ ЈАНКО (гледа једно плеће и прича из њега) Има овај двадесет говеди, гувно му је код куће лијепо, на кућу му шљеме доста јако, јаки су му и лијепи коњи; крије негђе замотуљак

ИЗЛАЗИ ИГУМАН СТЕФАН МЕЂУ НАРОД. И НОСЕ ЗА ЊИМ ДВА МОМКА МЕЂУ СОБОМ ЈЕДНУ СИНИЈУ И НА ЊОЈ ДВАДЕСЕТ ОКАХ ШЕНИЦЕ ВАРЕНЕ, ИЗМИЈЕШАТЕ ЗРНИМА ШИПЧАНИМА, НАЛИТЕ ДОБРО ВИНОМ И МЕДОМ.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ У мрак су били на кућнем прагу. Сердар уведе свога госта и посади га украј огња. Бијаше то момак од двадесет година, висок, танак, бјелопутаст; смеђа наустица тек га се хватила; очи му бјеху крупне, плаве, а гледаху мило.

Бијаху отприлике вршњаци; ни један ни други не навршио двадесет година. Прије тога дана никад се видјели ни чули. С почетка обојица се осјећаху некако неугодно један према другоме.

Но је и он невоља и нејелица, Господару, нема нигђе ништа, право ваља рећи!“ „А колико је дуга?“ „Главнога и добити двадесет талијера!“ одговори жена, а избуљи очи као да се препаде од те грозне суме, замишљајући је.

Владика извади из џепа један кључ, па га даде ђакону, рекавши: „Узми из столића двадесет дуката и подај их овој јадници!... Ајде жено! Бог нека благослови тебе и твоје сироте!

ђе напада Милић Грујичић и узањ Благојевић Симо и узањ Горановић Мијајло, ђе нападају, вели, те три арамбаше са двадесет друга. Од триес и три Турчина, вели, три су главе изнијела, а тридесет их посјекоше четници.

Било их је, вели, тридесет и три а нашијех двадесет. Три су, вели, жива умакла, а тридесет их наши посјекоше. Сам бег Адумовић, соко сиви, посјече шесторо влашади!

А било је овако. Та три четовође, које поменусмо, са двадесет биранијех друга дочекаше карван што је силазио од Требиња у град (Дубровник). Турака је било нешто више.

Наброји равно девет стотина. Затијем попуши лулу дувана гледајући у златну гомилу, пак стаде дијелити на двадесет гомилица, мећући све по један дукат на двадесет мјеста. Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?“ „Јест, јест!

попуши лулу дувана гледајући у златну гомилу, пак стаде дијелити на двадесет гомилица, мећући све по један дукат на двадесет мјеста. Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?“ „Јест, јест!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Али су већ успелије: Који је чам низак као трава? (Јечам); Иде сељанка и носи котарицу са двадесет јаја; испало једно; колико јој је остало (Ниједно, јер испало је дно).

Испод твога високога и јакога шљемена износио двадесет и четири сретња шјемена, твојим воловима орао, а твоји синови сијали.

Остала деца поређају се у један ред. Војвода и улаци удаље се од остале деце за двадесет до тридесет корака. Војвода се окрене улацима и почне певати: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака,

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад тако прође двадесет година онда змија дође и проговори матери: „Ја сам она твоја змијица што си ме родила па сам од тебе у траву побегла;

Сад пошто је прошло двадесет година, змија дође к мени и посла ме к теби да просим у тебе за њу девојку.” Цар се на то насмеја па јој рече: „Даћу

Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и

Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: „Сад хоћу да ме жените.

рече му: „Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.

Девојка кад га саслуша, рече му: „Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека

“ Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година. Онда он у радости и чуду рече царскоме сину: „Кад си ти мене овако обрадовао, и ја ћу тебе обрадовати: она

“ даље стане се зет фалити, како има више од десет крава и волова, а слуга рече: „Има ваистину и двадесет.“ Даље рече, како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: „Може, и преко шездесет,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

начин треба да појете и на дан блаженопочивше, која је била некада супруга његова, Анастасије монахиње, месеца јуна, двадесет првог дана.

и на дан успомене блаженопочивше, која је била некада супруга његова, Анастасије монахиње који бива месеца јула, двадесет првог дана.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

у лошем стању ЦМИЉА, према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ, старији човек, представља се као

новине ПРОСЈАК, невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом схватању, модерно; могла би да одговара опису Вукосаве, који Скитница даје у првој

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ј Зато намеравам различне случаје, који су ми се у време двадесет и пет година мојега странствовања догодили, написане оставити.

ОБЗНАЊЕНИЈЕ Намеравам издати на тип триста ови[х] књига; свака ће состојати се из двадесет илити око двадесет и пет табака у великим октаву.

ОБЗНАЊЕНИЈЕ Намеравам издати на тип триста ови[х] књига; свака ће состојати се из двадесет илити око двадесет и пет табака у великим октаву.

има каково друго склоњеније, добро је и потребно да од своји[х] старији[х] и пријатеља савет иште, и да чека своји[х] двадесет и пет или тридесет година, да је кадар познати оно што мисли изабрати.

Мало ће се ко после двадесет година покалуђерити, кад себе позна, а навластито кад сазна шта је монах, шта ли се од њега изискује.

Ко има срце чувствително, може помислити како ми је било! И сад пишући, по двадесет и пет година, возмуштава ми се утроба, сузе ми теку и весма тужим.

и проклели, и оно шта је узакоњено, и оне који су узаконили; јоште к тому да у самом | Цариграду било је више од двадесет и седам сабора који су проклетству и анатеми предати.

| ИИИ ДРАЖАЈШИ ГОСПОДИНЕ МОЈ! У тартани, с којом пођем пут Корфа, било је око двадесет корабљеника, сви Греци до једнога, а ја гречески нигде ништа; расудите како ми је морало бити.

Платим капетану за превоз, а он зовне човека с барком, којему наместо две газете што би ме на брег изнео, дам му двадесет с уговором да се постара наћи ми квартир гди се [и]талијански говори.

Пођем с неки корабљеници на службу у церков светога апостола Андреја Првозванаго. У време причастне, навале око двадесет калуђера с[а] сандучићи и с костима у њима просити; међу којима зачудим се кад угледам некога древнега Исаију Дечанца

изјашњавали и неудобразумитељна места толковали, тако да сваки од нас имали смо не једнога учитеља, него десет и двадесет, који би једва чекали да нас у чему наставе.

Но, одавде двадесет цели[х] дана имали смо непрестано противне ветрове и, што је горе, разболи се мој Максим, а на мору боловати, сохрани,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Така се племена зову: свете лозе. Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.

двадесет и пет фратара. Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половине овога вијека, њих двадесет тројице.

Кâ што су вридни били сви наши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе! А ти писме пиваш и молитве диваниш.

Фране. Бакоња стаде гледати манастир. Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.

како се његов син том досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници како је дао двадесет талијера соџбине.

А он је био тако јаје, па је пукао од студени... — Сакррр! — викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!? Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четири године у Моравији, у Штирији, у Шлованији,

Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека. Сахранише несрећног ђакона, пак се, мало-помало, поче повраћати стари ред у

— заповиједи Лис. Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом. — Пиј, пиј, колико год мош! — виче му Лис. Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима. — Још, још! — вичу ђаци, иако осталијема то не бјеше мило.

талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо не више но по двадесет, то је сто и шездесет.

А знаш ли ти да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника и провинцијал? — И провинцијал!... Ама, дакленка је умра гвардијан?

(Зачудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра. Од двадесет и три фра-Јерковића који заменом „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају.

Око двадесет колонаша долажаху од воза. Не зна се који је од кога прикладнији и стаситији! На свакоме токе, копоран с пуцима, за пас

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Он се још више смањи, толико да се могао увући у кесу. Зашто ја двадесет година страхујем да ми не располуте главу? дукати жуље и пеку. Боли њихова тежина у недрима.

Оном код суднице. Онде где је твој отац, кад је кметовао под кнезом Милошем, ударао сељацима по двадесет мочуга по голом. Дуго ћуте и удишу густ, љут ваздух. — И зато нас прозваше Чађевићи.

и туру, и сада, то село око шупљег бреста пред општином сложно слуша њега, Аћима, спремно да и у смрт пође за њим. двадесет година за њега народ гласа, на зборовима виче „живео“, на раменима га носи чаршијом.

А ја, опет, кад ми беше двадесет, наситно и полако нисам хтео ништа. Меније таква нарав била. Окренем се и видим: година је таква да, ако буни понудим

„Данас сам ти, сине, купио још једну ливаду. Двадесет и шест ари је велика. Спојио сам је с нашом старом куповином и сад нам је та ливада два и по хектара велика.

Једну, биће око седамдесет ари, узећу још до јесени, јер ми Милетићи дугују двадесет и три дуката. Са интересом, биће око двадесет и осам. Двадесет и осам!

Са интересом, биће око двадесет и осам. Двадесет и осам! Они су, далеко било од наше куће, у овој години имали два смртна случаја, па, несрећници, не

Са интересом, биће око двадесет и осам. Двадесет и осам! Они су, далеко било од наше куће, у овој години имали два смртна случаја, па, несрећници, не могу паре да ми

Овако клонулог само га је једанпут видео иако се двадесет година познају. Онда кад га је молио да иде у Београд и види да ли је лепа Вукашинова заручница.

Сунђер је наквашен и креда неначета. Андри се овлажише очи. Зар је и он, као Аћим, овде у апсу открио да је у заблуди двадесет година лудовао? — Ја сам, Аћиме, пре тебе много шта морао да знам — рече растужено.

Зашто су његови Преровци гинули? Зашто су Тимочани гинули? Зашто је умро Адам Богосављевић? Зашто се он борио? Зашто? Двадесет и пет година, тридесет година, зашто све? Клону насред ћелије.

Србијицу је нашу тада тресло златно лудило. Ћакну и мене, и ја ти се, Адаме, дадох у трагање за златом. Двадесет година сам рударио по нашим планинама и шумама.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак ближи. Кад се сасвим приближило, Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му живот почети да личи на старинску причу. А прича је већ била почела.

ће кренути уз бедеме, према данашњој Париској улици, пребројали су се: више их није било деведесет, било их је само двадесет пет.

Европа се са одстојања занимала за судбину ових осам путника које је пратило двадесет и четири војника, два подофицира и један официр; били су оптужени да су у аустроугарској монархији припремали устанак

Остваривао се њен највећи страх: њено је дете имало да испашта њену кривицу а лепа Петрија, после двадесет годила, долази по свој дуг. Кад је битка за устав била добијена, Љубица је већ била много изгубила.

Јун 1839. био је кобан за породицу Обреновић: првог дана у том месецу Срби су испратили, у изгнанство, старог Кнеза; двадесет и шест дана касније оплакивали су смрт младог Кнеза.

своје узалудности, који се, са звуком црквених звона, у киши што је ромињала, ни о шта одбијао под муклим небесима. Двадесет и шест дана касније Кнегиња није плакала.

У олујним небесима и бесном мору, на пример, онда код Коринта у пролеће 1768, кад се лађа којом је путовао, двадесет дана и ноћи, без престанка, љуљала и никако није могла да исплови за Крф.

Више од двадесет година пре Пирхове посете двору, и Доситеј је желео да га оставе у тој одаји али га, у томе, нису могли послушати.

Пре отприлике сто двадесет година, док је зидано, сасвим се друкчије осећао: стално је, узбуђен, обилазио градњу. Није се чудио свом узбуђењу

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

На највећој од пирамида, на Кеопсовој, радило је барем сто хиљада људи преко двадесет година док се грађевински материјал спремао, довезао, обрадио и узидао.

„Па рецимо дванаест дана“, рекоше једни, „петнаест“ рекоше други, а кад један од њих рече „двадесет дана“ почеше сви да се смеју. „Е па чујте!

За то време одменило се на престолу Египта двадесет и шест династија са преко стотину владара. Њихова дела овековечена су безбројним сликама и исписима на зидовима

год сам дошао, говорио сам са најученијим људима, поучавао се код египатских геометара и халдејских астронома и пуних двадесет лета прикупљао знања где год сам их нашао. Натоварих њима своју главу и своју лађу, и вратих се кући.

Као што знамо из „Алмагеста“, вршио је своја астрономска посматрања године 146 пре н. е. у Александрији, а двадесет година доцније на Родосу, највећи практични астроном старога века Хипархос из Никеје.

“ Потапшах га по рамену. „То је богме добро намештење!“ Он се насмеја задовољно. „Добих га пре двадесет година и задржах га до данашњег дана“.

„Изволите!“ „По којој цени продајете ваше преписе?“ „По утврђеној цени: Мардохај нам плаћа двадесет пиастера по табаку“. „Толико? - Па то је врло мало!“ „Па и није.

„Шта кажете? - Није коштао четиристо форинта. - Причајте ви то коме другом!“ „Па Герардо ми рече да му плаћате само двадесет пиастера по табаку“. „Двадесет пиастера? - Праведни боже! - Ве сте Герарда рђаво разумели“.

- Причајте ви то коме другом!“ „Па Герардо ми рече да му плаћате само двадесет пиастера по табаку“. „Двадесет пиастера? - Праведни боже! - Ве сте Герарда рђаво разумели“. „Добро сам га разумео“: „Онда се он рђаво изразио.

- Праведни боже! - Ве сте Герарда рђаво разумели“. „Добро сам га разумео“: „Онда се он рђаво изразио. Двадесет пиастера по табаку? - Куд је забраздио!“ Мардохај поче да се шета по соби млатарајући рукама, обливен знојем.

„Платио унапред, звечећим парама! И много више но двадесет пиастера. Та имао сам и својих издатака, губитака на каматама, посредника и ризика.

Математичари говоре о њему са великим поштовањем“. „Знам. И још нешто више. Родио се у Санкт Галену, са двадесет година прешао је, против воље својих родитеља, у католицизам, променивши своје име Хабакук у Паул, и постао језуита.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Шта? А један од оне тројице из окова говорио је дуго и убедљиво о Петронију Свилару, коме је двадесет година, зидару, другом неком лицу, из другог места.

Управљала је сама, и сасвим сама и била у машини. То је било први пут после двадесет и неколико месеци да сам видео жену и збуних се, збуних се јако.

А и како не би зрачила радост из мене онда кад сам се налазио само двадесет километара до места где су ме очекивали са највећом радошћу.

Баш на половини пута био сам позван од команданта одреда, који ми издаде ово наређење: — Са двадесет одабраних војника задржите се на овом месту, и тек кад будете пропустили и последњег заосталог војника, крените се

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Имао сам школских другова који су некако од своје шеснаесте па тамо до двадесет друге или треће били управ огорчени списатељи, редовно пјесници.

Најкасније око двадесет и пете, то је код већине нагло престајало. Дакако, уколико им међутим није прешло у рђаву навику, као грицкање ноката,

Даље, код типа роёта праецоx неријетко око двадесет и пете наступа једна криза из које поета праецоx излази мутиран у критичара, и такав обично остаје до конца живота.

Чиме се интимно храни? Испуња ли га још оно исто што га је испуњало прије двадесет, тридесет година? И, ма каква била та храна, како да му траје толико дуго вријеме?

У том случају читаво ће књижевно дјело оног првог бити упрегнуто у том правцу и подвргнуто том циљу. Двадесет волума сабраних дјела — да мистифицира сам себе.

Скеч је знао потрајати и четврт сата, и двадесет минута понекад. У особито надахнутим данима, обогаћиван је новим, сретно импровизираним појединостима.

— Мислите да је човјечанство постало храбрије? — Не, данас се човјек боји рака. Знао сам једнога који је двадесет година плаћао мисе да би умро од туберкулозе. — Па како се свршило? — Умро је. Од рака, разумије се.

А што би тек значило кад би се људски вијек опћенито продужио, нећу да кажем ад инфинитум, али за самих петнаест или двадесет година.

Али је смјеста закочио своју кретњу: не, још ћеш двадесет и четири сата постити! — Па што онда? помислио сам. Свак бира оно што воли; неко воли снагу воље, а неко цигаре.

Сухоњав, шутљив човјек, тибетански мудар. Такви мудраци живе по стотину и двадесет година!... Не, с таквим човјеком није ред лукавчити!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица већ беше побелео од нестрпљења. Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није

Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.

Мало је што и остало од оних двеста... — Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти че тири стотине и двадесет! — Тако они увек раде. Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више.

Није вас мало. Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи ,а још двадесет у другим срезовима... Хе, душу ли му, није то лако надавати. — Знам, Рако, али опет...

— Хо, па овде је само сто двадесет дуката! Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. — Јест, јест, брате... сто двадесет равно... Нема више. — Како нема?

— Хо, па овде је само сто двадесет дуката! Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. — Јест, јест, брате... сто двадесет равно... Нема више. — Како нема? Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. — А, е то јест...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Када то чу цар, пећи ће одмах млађима да се момку натовари двадесет товара блага и даде, али нуто чуда, момак неће на то ни да погледа, но ће цару: — Хвала ти, царе, на благу.

Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и

Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: — Сад хоћу да ме жените.

рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.

Девојка, кад га саслуша, рече му: — Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у сваком дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека

— Нећу ти много: даћеш ми кћер, двадесет коња, двадесет чифта врећа, и двадесет слуга. Краљ се задуго цењкао да му не да кћер, али он не хтједе друкчије, те

— Нећу ти много: даћеш ми кћер, двадесет коња, двадесет чифта врећа, и двадесет слуга. Краљ се задуго цењкао да му не да кћер, али он не хтједе друкчије, те краљ напошљетку

— Нећу ти много: даћеш ми кћер, двадесет коња, двадесет чифта врећа, и двадесет слуга. Краљ се задуго цењкао да му не да кћер, али он не хтједе друкчије, те краљ напошљетку пристаде.

Али се слуга не даде ни осолити, но прихвати краљеву кћер, двадесет коња, двадесет слуга и четрдесет врећа, па одмах натовари и ону робу што је доћерао, и врати се натраг да обрадује

Али се слуга не даде ни осолити, но прихвати краљеву кћер, двадесет коња, двадесет слуга и четрдесет врећа, па одмах натовари и ону робу што је доћерао, и врати се натраг да обрадује везира добром

— Е добро, — рече слијепац — кад ти је он казао, и ја ћу ти казати. Бијах крамар, имадијах двадесет и четири коња. Путујући једном сретнем једног дервиша, који ме упита: „Крамару, би ли ми нешто натоварио?

Опет ми мало, те ја у дервиша заисках све паре, а он ми све даде, те тако двадесет и четири товара имадијах све пара што ми их је дервиш поклонио.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

За двадесет година није било ниједног изузетка. А зашто би и било другачије? Инжењерство, електротехничко и машинско дају позитивне

да се смањује, њихов интензитет је временом постајао све јачи и чини се да је достигао свој максимум када сам имао око двадесет и пет година. Када сам боравио у Паризу 1883.

Била су то прва дела Марка Твена (Марк Тwаин) којима вероватно дугујем чудесно опорављање које је уследило. Двадесет пет година доцније, када сам упознао господина Клеменса (Цлементс) и када смо постали пријатељи, испричао сам му то

Невероватно је колико су људи мало знали о узроцима овог зла које се појављивало у земљи сваких петнаест до двадесет година. Веровали су да се смртоносни узрочници преносе ваздухом и испуњавају га оштрим мирисима и димом.

Звук кочије која би пролазила неколико миља далеко потресао би читаво моје тело. Прасак локомотиве удаљене двадесет до тридесет миља заљуљао би клупу или столицу на којој сам седео тако јако да бих осетио несносан бол.

Када ме је господин Пушкаш упитао како се сналазим у новој средини, описао сам тачно ситуацију рекавши: “Последњих двадесет и девет дана у месецу је најтеже.“ Живео сам врло напорно, што би се данас могло назвати на “рузвелтовски начин“ .

Марсел, где сам становао, до купатила на Сени, загњурио бих се у воду, испливао двадесет седам кругова а онда ходао један сат да стигнем до Ајврија (Иврy), где се налазила фабрика компаније.

“ У том периоду сам израдио нацрт за двадесет четири различита типа стандардних машина с кратким језгром и стандардних конструкција за замену старих типова машина.

У ваздуху се потенцијал повећава око 50 волти по стопи у вертикалном правцу, због чега настаје напонска разлика од двадесет или чак четрдесет хиљада волти између горњег и доњег краја антене.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Овај феномен је основа открића до којег сам дошао двадесет пет година после ових нових искустава стечених у пастирској летњој школи у Идвору.

Распоређивали смо се дуж једне одређене линије на међусобном растојању од неких двадесет јарди. Та линија је делила пашњак од кукурузних поља и била је наш ”брисани простор”.

године. Прескачући неколико делова ове моје приче, згодно је да поменем сада да је двадесет година после мог открића електричног усаглашавања, један мој студент, мајор Армстронг, открио електрични осцилатор са

нашао оглас паробродарског друштва Хамбург-Америка, које је нудило јефтин, неконфоран превоз од Хамбурга до Њујорка за двадесет осам флорина (форинти).

Један од њих ме је упитао колико сам дуго у овој земљи и када сам му рекао да сам ту само око двадесет и четири часа, насмејао се и рекао да је тако нешто и помислио, судећи очигледно но непогрешивим знаковима

Друге вечери имао сам следећи час и добио сам најбољу оцену од моје учитељице. Додао сам још двадесет нових речи свом оскудном речниКУ.

Са мном је говорио енглески, али по мишљењу његовог сина Кристијана, много горим од мога, иако живи у Америци већ двадесет година. Кристијан је био жутокос и имао је пегаво лице. Био је отприлике мојих година и брзо смо се спријатељили.

али кад је видео да сам се забринуо, шапнуо ми је на ухо: - Не брини, тако му и треба; хтео је да му се посао од двадесет долара уради за пет, јер те је сматрао ”жутокљунцем.

Воле нас, драги мој, али чувај се да те то не одведе у неку глупост. Угледај се на мене. Ја увек лепо с њима већ двадесет година и као што видиш, још сам нежења и то мало постарији.

купао сам се и ронио у реци Пасеик и на крају лета био сам сав у мишићима те сам могао учествоваш у трци на двадесет миља без претходног тренинга. Ово се показало као врло значајно на почетку моје универзитетске каријере.

математички ас кога је икада било на универзитету у Кембриџу У свом животу припремио је неколико стотина ”ренглера” и двадесет две године је водио ”сениор ренглере” на свакој години студија.

Ово је било слично као кад би неки џокеј двадесет две године узастопно освајао прво место на тркама у дербију. И он је био ”сениор ренглер” 1854.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Куда ћеш? —У О... —Дај новац! — и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу!

Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се. — Ето све! прегори се Цвета и истресе новаи у његову руку. Агент брзо преброја.

— понавља агент љутећи се. — Ето све! прегори се Цвета и истресе новаи у његову руку. Агент брзо преброја. —Још двадесет хелера. Дај! Ала! —Немам више! —Онда што занрветаш, бештијо! — и утисне јој силом новац у руку.

Истиснуше је. Звижну по други пут. Загорци се намирише. Укрцају се. Цвета приступа опет агенту. —Попусти оних двадесет хелера, замоли га сузним очима, да одем с осталима. Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу!

Капетан погледа у новац, па на кошарицу, и вели јој: — Још двадесет пара за робу. Старица ћутећи плати и то. Уто близу смо луке, а и олуја попушта.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Сложено преношење – видљиво код хипалаге – наћи ћемо доцније, у Откровењу, сажето у готов троп. У песми „Двадесет неприкосновених стихова“, наиме, ноге се чудно називају: „стоваришта друмова“.

Он је врло кратак зато што ми је редакциони одбор Историје српске културе као меру и одредио двадесет куцаних страница. Спочетка сам мислио да је то немогуће, јер је довољно навести само писце и њихова дела, па да то

Спочетка сам мислио да је то немогуће, јер је довољно навести само писце и њихова дела, па да то испуни двадесет страница. Тада сам се сетио старих мајстора за писање кратких прегледа.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

И купуј, и прекрајај му, и никад ништа на њему цело ни двадесет и четири сата. САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне,

ЖИВКА: Ух, кћери, све друго не марим, али само да ми је да госпа-Драгу свучем са државног фијакера, па макар за двадесет и четири сата. Прилепила се за фијакер као таксена марка, па мисли нико је не може одлепити. Е, одлепићеш се, синко.

ДАЦА (кроз зубе): Чудо! ВАСА: Па добро, како по женској линији, чији си ти? КАЛЕНИЋ: Моја је мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се

) КАЛЕНИЋ (љубећи јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се

И АНКА, ДАРА АНКА (долази споља, носећи свежањ новина): Ево, госпођо, нисам могла више да купим од двадесет бројева. (Оставља на столицу поред осталих.) ДАРА (пакујући): Шта се то мене тиче!

(Оставља на столицу.) А ти Анка? АНКА: Ја, бога ми, двадесет. РАКА: Па доста! АНКА: Господин Пера из административног одељења је највреднији, он је купио до сада триста.

РАКА: А и ја. Знаш, једва сам купио дванаест бројева. Онај Карагу плаћа по двадесет пара комад, па све њему продају. И ове сам добио само тако што сам једном продавцу подвикнуо: „Мораш ми продати, ја

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

злослутни Арнаутин, и за њим учестали очеви гласници, јунакиња - сада већ одрасла, јер је назначено да је навршила двадесет шест година - најпре у мајчину забринутост учитава свој некадањи инфантилни страх: „Софки онда би јасно да се она зато

од туђе воље, наглашава ванредна тананост његових чула: „Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под градом Варадином, где се беше населио, нико

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

ЉУТА ПРАВОСЛАВКА Још пре двадесет дана суседи су јој донели ту црну вест, у коју она никако није могла веровати. Калудрани су били у граду једне суботе

Нарочито се поуздао у својега побратима Хаџића из Црколеза, који има у кући више од двадесет пушака, који је његовом помоћу тако добро прошао за трогодишње наше владавине и од којега вазда стрепи и дреница и

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо! ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи. Нећу ја непотковану краву да имам, него девојку од моде. ПОЗОРИЈЕ 5.

ФЕМА: Видиш како је лепо. Сад се све француски говори. Пропопо, Жан, погодила сам једног ламура за двадесет форинти. ЈОВАН: А мене да отерате? Мајсторице, ја мислим да вас поштено служим. ФЕМА: Тумо! Тумо!

Тумо! То је псето, магарац, зар ти ниси видио да свака ноблес псето води! ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти? ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо!

одеш к вратма и напишеш кредом велико З, затим дођеш и пољубиш ме осам пути, пак опет напишеш 8, трећи пут пољубиш ме двадесет и четири пута, пак као и пређе напишеш на врати велико 24.

САРА: Цела истина. Али апропо, мадам де Ружичић, какве ћемо аљине за венчање? ФЕМА: Ја сам двадесет пари наручила, али морам јошт три за јашење. САРА: Амазон-клајдер, шармант!

Тко вас је сад разумео? РУЖИЧИЋ: Кажем за госпоју Мирич како изгледа, канда двадесет прво дете доји. САРА: Ха, ха, ха, наш младожења оће своју супругу с комплиментом ала бонер да пробира!

Петровић, Растко - АФРИКА

Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели. Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих.

близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до тридесет столова.

Дивим се својој жени како је она то одмах разумела и ниједан мој поступак није рђаво тумачила. Тек после двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији.

само чинило, већ нарочито што тако широкогрудо закључује он који је, да упозна који крај света, проводио у њему по двадесет и тридесет година. Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери.

Преко брата шаљем јој више од двадесет ниски најшаренијих стаклених перла. У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија.

Најзад се опраштамо од краља. Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује. Његово краљевство дуго је сто километара, његови поданици зову се

У Ђавали ми смо набавили за дали пут читаву ђакуљицу кориа. Његова вредност је нешто мало мања од једног сантима (сто двадесет кориа за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена

Виче: „Напред! Овде су бели, не црни. Дижите се!“ То је први пут што сам видео у животу, и у стварности: двадесет црних, скоро све атлетских људи, у својој рођеној земљи, усред дивљине, где је тако лако збрисати један живот, боје

Онда исплатисмо носаче, којима на њихову огромну радост дадох још и по сто двадесет кориа бакшиша. Руковах се са свима, и они одоше весело кућама.

Најближе село удаљено је од Бобоа читавих двадесет километара. Осећам велику радост да сам, поред свога новога пријатеља, у његовоме спортском Реноу који даје сву снагу

Прелазимо преко речице која се зове Црна Волта; њен извор је само на двадесет до тридесет километара одатле. Удружена тек у Голд Косту са Белом и Црвеном Волтом, она постаје једном од највећих

Рибар, Гор, коме тражим да ме преведе на острвце поред кога пролази, тражи двеста франака и неће да чује за двадесет иако је за њега то иначе велики новац. Све то једино из распуштености.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Осматрао сам непрекидно и ја... Била је ведра ноћ и пред нама се назирало на даљини до двадесет метара. Човек би се видео и даље, према звезданом небу... Чекали смо.

Болови су били толико ужасни да сам се обезнанио. Носили су ме тако једно пола часа, а мени се чинило у бунилу као двадесет година. Најзад су ме спустили. Чујем жагор људи. Неки се надносе нада мном и загледају ме.

Тек смо тада увидели да смо наишли готово на уста топовске цеви једне брдске батерије. Нисмо били даље од двадесет метара. Сунули смо низ падину, као да смо ми из топа избачени, и заустависмо се тек после стотину метара.

Рекао сам му: Господине пуковниче, од сто педесет људи, колико имам у чети, сумњам да ће прећи читаво двадесет... Боље је да сачекамо вече.

Из болнице ћу изићи као богаљ. — Влајко климну главом, и у очима јавише му се сузе. — Замишљам себе кроз двадесет година, ако доживим.

Када будете регулисали ватру батерија, треба да удесите тако да се наши шрапнели распрскавају на двадесет метара испред њихових ровова. Схватио сам...

Бугарске објавнице биле су потпуно разорене. Наш војник на стражи рече ми да је ноћас бачено око сто двадесет бомби. Мало подаље лежао је леш оног бугарског војника. Ветар је дувао и уз цику струјао између жица.

Њих двадесет и пет. Они су одређени да погину вечерас. Онако збијени, телима својим чинили су непробојну масу, из које су цаклиле

— Море Ђуро, да ја теби кажем... Не ратују старци већ деца од двадесет година... А ти не бирају. Кад сам био арслан од двадесет година, ја сам прво налетео на једну бабу.

Не ратују старци већ деца од двадесет година... А ти не бирају. Кад сам био арслан од двадесет година, ја сам прво налетео на једну бабу. — А то ли тебе мучи! — заграјаше остали и почеше да задиркују чича Данила.

Из разговора са њим сазнао сам да ће на фронт наше дивизије бити довучено двадесет нових батерија. Командир закључује да ће се на овоме делу фронта извести један од најглавнијих напада.

Слушао га капетан Бора, и наједном је закукало његових двадесет девет година. — Јаој, скршисмо младост на овим планинама.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

То накратко сама нас учи природа, Млада лета у тим губити јест шкода. Видите ли, једва от двадесет лета Може бити један [...] способан поета, От двадесет и пет једва реторику, А кад ће свершити лођику, физику?

Видите ли, једва от двадесет лета Може бити један [...] способан поета, От двадесет и пет једва реторику, А кад ће свершити лођику, физику?

сам имао један, малко оштећен, примерак Славјанке, и рекох Пајевићу да ћу му га одмах донети да га пошље Змају у Беч. Двадесет и једну годину доцније кад сам приликом шестонедељног парастоса Змајевог дошао био у Каменицу и том приликом, са

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти. Десет узе поп себи за опијело, а петн'ест однесе кнез суду и сасу у царску касу.

— ако Симеун није досада попио толико ракије да би се на њој, кад би се пуштила кроз бадањ, могло самлети двадесет улчека сирове зоби! — Ти, мајсторе, увијек прегониш! — љутну се Мићан. — Двадесет улчека сирове зоби!

— Ти, мајсторе, увијек прегониш! — љутну се Мићан. — Двадесет улчека сирове зоби! Не гријеши, болан, душе! — Не гуди ни ти, Глишо, баш тако дебело!

иако сам се родио некако кад се први пут почела трећина од народа купити; још ја имам снаге и кувета, иако се већ двадесет година немам чим ни на Ускрс омрсити.

мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм мање ни драм више од двадесет и пет ока! А кад се Срб у мени напири и надме, нема тог царског кантара на 'вом свијету који би ме могô измјерити!!!

И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну? Судац: Па има тако двадесет и три, и четири године. Давид: О, млого, по Богу брате! Збиља, кад ћете ви већ...

Судац: Па ето, Давиде, у име његово закон осуђује Јолпаза Давидова на двадесет... Давид (претрже га): Молим те, главати господине, кô што се Бог и старији моле, држ' се само реда и закона!

Де-де, господине, настави, да чујемо! Судац: Славни суд у име његово осуђује Јолпаза Давидова, стара двадесет и двије године... Давид: Е, 'вала ви за то! Сад видим да си чојек од реда и закона.

Е, 'вала ти за то! Де-де, господине, дале. Судац: Славни суд у име његово осуђује Јолпаза Давидова, стара двадесет и двије године, ожењена... Давид: И за то 'вала. И то сам заборавио казати. Ожењен је, кости му у Зеници сагњиле!

Де-де, господине, да чујемо. Судац: Славни суд у име његово осуђује Јолпаза Давидова, стара двадесет и двије године, ожењена, из села Мелине, котара Бање Луке, окружја Бање Луке, земље Босне, а кућне нумере оне као

Ш.), на двадесет година тешке тамнице у Зеници... Давид (скаче од радости и удара јазавца по њушци): О-о, јазо! Чуј-де, јазо!

двори некаквог чивутског цара Соломона били на дван'ест ћошкова, а ја би' се смио својом дјецом заклети да на мени има двадесет и четири ћошка.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МАРИЦА: Иде, бога ми! До деветнаесте године нисам ни мислила на удају, оставила сам то вама; од деветнаесте до двадесет прве мислила сам и казала сам вам: нађите ми.

Кад сам навршила двадесет прву, а ви никог нисте нашли, казала сам вам: ја ћу наћи. Па ето, нашла сам! АНЂА: Ама, како то „нашла сам”... И...

То вам је, господо моја, као на пример на патарицама: скупе се жене, десет, двадесет, тридесет жена: е, 'ајд' сад ти, ако можеш, познај која је међу њима непоштена?

” А они тамо знају да тај свршетак у моме распису значи двадесет и пет у затвореном простору и без сведока. Разумеш ли ме, господине Милисаве, хоћу да напишеш тако да се председници

Запиши му тако, господине Милисаве, како се оно каже, па ћемо видети већ. (Ђоки.) А колико ти је година? БОКА: Двадесет и шест. ВИЋА: Пиши! Јеси ли био који пут осуђиван?... БОКА: Нисам. ВИЋА: Чекај, не прекидај!

Кад је у питању држава и династија, завешћу и цензуру и тортуру и секвестуру и позитуру, и ударићу свакоме двадесет пет по туру. Не бива друкче! 'Ајде, бога ти, господине Милисаве! МИЛИСАВ (оде).

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Десет списа за двадесет година. Избеглице с балканских простора испред турске најезде доносе у Србију и другачије литерарне токове.

у наџњевање момка и девојке, у похвалу девојачкој вредноћи и издржљивости (Наџњева се момак и девојка,/ момак нажње двадесет и три снопа,/ а девојка двадест и четири/ Кад ујутру бео дан освану,/ момак лежи, ни главу не диже,/ а девојка ситан

Већ у Рјечнику 1818. године Вук објављује више од двадесет шаљивих приповедака и предања о функцији објашњавања појединих речи, да би како и сам каже, "показао шта народ о

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

прича да мушких глава није ни било све дотле док није постала трава одољен, јер би без њега свако мушко дете умрло за двадесет и четири часа (ЗНЖОЈС, 6, 129). Ако вештица савлада чељаде, треба му дати у крштеној води о.

Ћипико, Иво - Пауци

али не мари .... — И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна. Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и оклијева спремити га; па, пошавши, једнако о нечем премишља.

Што је? —А што ћу ја вама? —Ништа! ... Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера. Ти ништа не рискираш. — Али ја се надам за мало купити ... Оно се не разумије у посао...

— Дакле, погодили сте се, а? —Чекај! А простите на којој сте, — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесет и пет талијера равно... Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш!

ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића, и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера. Је ли тако? Добро је!

Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године. Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да

Па, ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други? А колико ти је година? —Пасем двадесет и четврту. —Ето, пунољетан си!... Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...

—Сви сте ви једнаци... И други тако веле кад треба враћати. — Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун? —Све је убиљежено, — вели мирно газда.

— Одсјече ми главу! А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу; ја уживао ораницу, а он талијере...

А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли бог на небу... Ето, па помози кога! Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе

Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у' расап, а да би зашто]... Заја .. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...

Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека”, говорили су, „само кад се је нашло!

Наједном судац се диже. Сви упрто у њ гледају. Прогласи осуду: Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. — Колико? — бесвијесно упита Цирило. — Двадесет дан... И зафали богу! — А ми ? — упита стари Анте.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Једно ми није јасно: траваре сам обично познавао као старије људе, махом старце. Овај нема више од двадесет и пет година. Макарије Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј.

Дотле ћу се опоравити. Напиши да сада располажем са тридесет стрелаца пешака, двадесет копљаника пешака и шездесет коњаника. Обучени су и увек спремни за покрет. На тај одред може да рачуна одмах“.

Кирчу је Лауш узео у службу кад му је било двадесет година. Он је иначе син себра из Клиса, сиромашног, остарелог човечуљка, претовареног бројним породом кога је једва

нешто да вичем, у ствари да се копрцам као риба избачена на суво („господар је у мене имао поверења у току читавих двадесет година“). Зар се у мене сумња? У моје способности?

Северни бедем је сазидан на самој ивици стрме литице и готово му је немогуће прићи. Ипак је ту Дадара распоредио двадесет стрелаца и поставио пет каната са облуцима, што је мени изгледало као залудно расипање и оно мало снага којима је

На западном бедему, на којем је и капија с две куле, поставио је главне снаге: двадесет копљаника, десет стрелаца и седам каната са облуцима.

Тридесет коњаника оставио је у резерви. Тако је он поступио са деведесет и осам војника (четрдесет и четири стрелца, двадесет и четири копљаника и тридесет коњаника) и са дванаест слугу које је одвојио од свакодневних домаћих послова.

Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди. Неколико пута су рашке војске сатирале до задњег

Изашли су на чистину. Млад човек. Двадесет и неку годину. На кљусету жена и дете умотани у тежинову поњаву. Долазе до потока.

Преостаје ми да се надам да ће их нагло ухватити стид, поцрвенеће и престаће. Хоће ли? Требало би. Имају ли они по двадесет и пет година? Имају. Па? Морам ли ја да црвеним за њих?! Дадара, ратник, витез — да црвени!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Све, што год осети живот, на свет се радосно јави: Из мрачних јазбина вуци, из земље сићушни мрави. Двадесет пријатних дана дуваху ветрови.

Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много. Он јој је веровô слепо, И после двадесет лета она га обману лепо!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тако смемо у овом класичном облику, без зазора прескочити двадесет и два века и закуцати на вратима Архимедове палате у Сиракузи.

Чудна је то варош! Када је Александар Велики освојио персиско царство, положио је он, пре сто двадесет и три године, на египатској обали, између мора и језера Мареотиса, темеље нове вароши, која је добила његово име.

Клеопатри је тада било двадесет година, а Цезару педесет и две. Буран живот оставио је јаснога трага на његовом лицу са упалим образима.

„У дому Хипатијином проведосмо двадесет четири срећне године. Али кад нашу драгу господарицу хришћани нападоше на улици, одвукоше у цркву и онде каменоваше,

Било му је тек двадесет и осам година, а звао се Галилео Галилеји. Ипак је његово име привукло толики број слушалаца, да се приземна сала, у

Дозволите да Вам пољубим обе руке и косицу. Погледајте! Мој модел планетског система стоји готов око нас. Он је двадесет милијарди пута мањи него што је стварност.

Оне су споља опточене широким међупростором од двадесет седам и по метара, који их дели од спољних планета. Због тога морамо оставити за један часак овај павиљон, да путање

Путања Нептунова имала би у нашем моделу пречник од две стотине двадесет и пет метара, па би добрим делом пала у Дунав, али се не би од његове обале удаљила више од сто педесет метара.

метара, а ваљало би је поставити тако да њена најближа тачка Сунцу буде удаљена од наше билијарске кугле двесто двадесет и четири метра.

Са Земљиним Месецом, свега их је двадесет и девет на броју. Онај велики простор који лежи између Марсове и Јупитрове путање није празан.

О величини простора који је она населила у васиони добићемо јасну претставу ако наш модел увећамо у мислима двадесет милијарди пута.

То је врло једноставно, ваља само сваки милиметар нашега модела заменити дужином од двадесет хиљада километара. Двадесет хиљада километара! Колико је то?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

КАФЕЏИЈА Има, има. РЕШИД БЕГ Доћи ће моји момци и даћеш им двадесет-тридесет ока. КАФЕЏИЈА Хоћу, хоћу. САРОШ (Нази узбуђено и досећајући се): Шта је? Шта је? Да ниси нешто?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Шнајдерница се запрепастила. Мајстор је променио десет израза лица, а први калфа и двадесет. „Па добро, а где си ти видео те маказе што саме кроје?” запита напослетку мајстор.

Шта бацаш, шта носиш, изброј штихове, плаћај, — све кроз зид. Узео сам Бати двадесет крајцара, све кроз зид... Ето, Нано то је било с картама, без карата.

Могло би се с мало претераности рећи да је и оно некадашње гробље у гробу, јер се и гробље мења. Садашња гробарка има двадесет шест година, и гледа вас као вампира ако почнете разговор о госпа Ноли и њеном друштву.

Првог у месецу код оних који имају; петнаестог па и двадесет и деветог код оних који немају, али онда тачно петнаестог и двадесет и деветог.

у месецу код оних који имају; петнаестог па и двадесет и деветог код оних који немају, али онда тачно петнаестог и двадесет и деветог.

„Не могу за Србина, ја сам Гркиња, морам чекати.” И дочекала је Харисијадеса, двадесет и три године старијег од себе. Маћеха и пасторак, дечак од дванаестак година, заволели су се много и искрено.

Гледам је, крсти се, по руски, под брадом, брзо, брзо бар двадесет пута; шета по цркви као по улици, пали свеће, клања се, и опет удари, крсти се, бар двадесет пута...

брадом, брзо, брзо бар двадесет пута; шета по цркви као по улици, пали свеће, клања се, и опет удари, крсти се, бар двадесет пута... А ако је мало после потражиш очима, отишла је, сто празан, не блиста из њега, по руски, читава бижутерија!...

да је египатски краљ, мраморну, надземну, а над њом, хе-хе, не капелу, него цркву, краљевску цркву, басиликé, преко двадесет степени се човек пење изнад гробнице да у цркву уђе... Победа наша! слава наша!... — ...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

да вам ја спасеније ове наше иројкиње, као паденије и страданије, представим — али ја вам чест јавити имам да сам већ двадесет први рукописни табак прешао, које је моја граница, и да више писати не смем, јер ви нећете да се пренумерирате кад је

— Тако често младић који је двадесет и више година у скитању и левентању, без учења и без радње провео, при наступању брижни безновчани година, од бивши

једна прекрасна девојка, каква јошт из Лединог јајета изишла није, на једном јелену у најбржем трку бега, за којом на двадесет корачаји грдна нека дивија зверетиња с највећим вожделенијем касаше. Роман стане.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

На двадесет година доцније, пошто су се биографи дочепали разних његових приватних писама, ја сам на основу „нових података“ читао

уво на леђа, узме ти петнаест динара; а ако напише две-три речи, које нико под богом не може прочитати, он ти узме двадесет динара.

су ситна посла; кило пиринча четири гроша, закинеш муштерији на мери неколико грама, па шта, једва му закинеш десет и двадесет пара. А тако ти је и шећер и брашно и све остало.

Ако, рецимо, пиљарев син не би знао лекцију а донео му је данас, јуче или тих дана, двадесет главица купуса и три венца лука, онда би га овако саветовао: — Видиш, синко, ти имаш честита и ваљана оца, па би

није ништа, не вреди ни пола луле дувана, а кад је метнеш уз један, онда је десет, а кад је метнеш уз два, онда је двадесет. Зашто, бог ће свети знати, али тако је! Није то лако ни објаснити! Ал' ето, на пример, моја жена...

Њему би много лакше било водити целу ноћ борбу са двадесет и пет пограничних бандита но разместити у своме рапорту толики број тачака и запета.

Причао нам је, на пример, како је Митридат ВИ, краљ понтијски, који је владао читав век пре Христова рођења, знао двадесет и два језика, па нам је причао како је он лично знао једнога Црногорца који је много лутао по свету и знао пет страних

Било је и других мука и невоља. Професор би нам, на пример, задавао сваке недеље по двадесет речи, које смо морали научити напамет, и да смо то успели постићи, сваки од нас би морао постати живи џепни речник.

Настала је једна паклена дрека, зујање и мумлање, јер би тада цео разред запео да научи задатих двадесет речи, како би их, одмах по свршеноме часу, заборавио.

Он је још тада, пре двадесет и четири века, измислио једну математичку загонетку, коју су сви они који не знају математику давно и давно решили и

у школи да реши ни овај најобичнији рачунски задатак, из ниже математике: „Кад ти дневно зарађујеш пет динара а трошиш двадесет, колика је то разлика на крају месеца?

нисам ништа добио на крајцарицама, зато се у петак ујутру увучем у шифоњер и поодсецам са очевих зимских хаљина двадесет дугмета те их продам у школи за десет пара, колико ми је требало за кифлу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Молио сам, претио, али шта да се ради, кад се комора заглавила и тамо, иза клисуре, за неких двадесет километара. — Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко.

Јер иначе, открили би наше намере, те би онда Бугари навукли још веће снаге. Моја је команда у року од двадесет минута била: по десет, разорном гранатом, по десет... по десет. Са људи је лио зној.

То је и моја жеља. Уосталом, сада ћу ја доћи. 3апитах га шта је после било. — Било је то двадесет четвртог октобра... А збиља, сада ми то паде на памет... Овај је датум за пету батерију фаталан.

Сећаш ли се прошле године, када нас нађе хаубичка батерија, па поби људе, удари у топ... кару. Сећаш се?... Јест, баш двадесет четвртог октобра. — Командир заћута, па ме значајно погледа. — Замисли...

Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте. — Прошло је равно пет стотина двадесет и шест година, када је разбијена војска на Косову бежала исто као и ми сада. Разговарамо о свом безизлазном положају.

— Нигде нема, господин поручник... На једноме месту нађох једну пројицу, ама волицна, и тражи ми две банке. — Двадесет динара! — повикасмо у чуду. — Очију ми... Боље да глођемо кору, него толике паре да дамо.

Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка. — А тешко и нама с вама када нам продајете хлеб за двадесет динара — одговара наредник Обрадовић. — А је л’?... У шакама носим земљу зарад крува.

— Па ми смо платили собу... Е, то је сувише! — плану командант. Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће. Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода.

Вукло је двадесет војника. Други су гурали одостраг и пазили да топ не склизне. Кретали су се лагано, с камена на камен. Али наједном...

Један се срећом дохвати за точак. Оних двадесет затегоше конопац и топ оста висећи заједно са оним војником. „Држи“, „Не дај“, „Спасавај“, „У помоћ“, „Јаој, браћо“ —

Подлога је била клизава, и претила је опасност да топ тежином својом повуче и оних двадесет који су били везани конопцима... Требало је видети израз лица тих људи... њихове напрегнуте жиле, исколачене очи...

На оној обали привлачили су журно конопац од руке до руке, било их је преко двадесет, и конопац се затеже, те обрнуше коња уз воду. — Хајд сад, вуци, вуци...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И КАНИБАЛАЦ ЧЕКАЈУЋИ НОВОРОЂЕНОГ 70 ЈЕДИНИ САН 76 ТАЈНА РОЂЕЊА 79 СВИ СУ ЧАНЦИ ПРАЗНИ 81 НОЋ ПАРИЗА 85 ЗВЕРСТВА 87 ДВАДЕСЕТ НЕПРИКОСНОВЕНИХ СТИХОВА 89 ПРЕИНАЧЕЊА 91 ЗИМСКА РЕПЕРТОАР 95 ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ 99 ПРОБУЂЕНА СВЕСТ 102 ПОСЛЕ

Наш син, наш брат, наш унук Никад непрежаљени, Јован, Умре у цвету своје младости На двадесет и прве године рођендан. У недрима хранитељке земље побелеће његове кости: Док уцвељена мајка исплакаће до слепила

бачен за храну псима, и предаје се најзад неким величанственим заносима растрзања; ја имам толико генија да би двадесет манекена постало од њега духовима, па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига: историја. Шта историја!

Париз, 1922. ДВАДЕСЕТ НЕПРИКОСНОВЕНИХ СТИХОВА У устима још гадно од великих имена, И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље: Ево ја

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

овде су богови пропаст Троје одлучили у четвртом певању, али та је одлука остала мртво слово све до последњег (двадесет четвртог) певања, јер су и даље и после одлуке, као и пре ње једни богови помагали Ахејцима а други Тројанцима; у

А у боју он је био онај „добар јунак“ „што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава“. Какав замах и откос!

) Саградивши тврђаву у Смедереву (у облику троугла са двадесет и четири куле), Ђурађ је предузео низ мера да обезбеди своју државу.

Таква је, на пример, у двадесет другом певању Илијаде иронија упућена на рачун оних који су „јуначки“ задавали ударце мртвом непријатељу: кад је,

1966, резимеу у коме има низ неочекиваних ограда, могло би се закључити да је Зоговић као и његов узор Кравцов, иако двадесет година после њега — напустио своје круте ставове и да је прихватио оно што су други пре њега одавно открили: да се на

ТРИ ДОБРА ЈУНАКА „Који оно добар јунак бјеше што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава?“ „Оно јесте Бановић Страхиња.

Када Турчин ријеч разумио, машио се руком у џепове, пак извади двадесет дуката, те их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо, кад ти сађеш у кршне Котаре, те се налиј вина и

Кад је Туре ријеч саслушало, фатило се руком у џепове, те извади двадесет дуката, па их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо, кад ти сиђеш тамо у Котаре, те се налиј вина и

У тавници двадесет сужања, а сви плачу, један попијева, те остало друштво разговара: „Не бојте се, браћо моја драга! Еда бог да каквагођ

Кад свануло и сунце грануло, а повика двадесет сужања: „Бог т’ убио, ага Бећир-ага! Што доведе к нама Радојицу? Јер га синоћ објесио ниси, већ се код нас ноћас

Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио: већ узмите двадесет клинаца, удрите их под ноктове Раду, хоће ли се помакнути, курва“.

И узеше двадесет клинаца, ударају под ноктове Раду, — и ту Раде тврда срца био, ни се миче, ни душицом дише. Опет вели Бећирагиница: „А

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Осамдесет шест хиљада људи Само један лик Не нестаје без трага Када одлази Особа која је драга У једном дану Двадесет четири дуга сата Двадесет четири госта Можете скинути с врата Само једног Увек натраг зовете Када одлази Ваше

Само један лик Не нестаје без трага Када одлази Особа која је драга У једном дану Двадесет четири дуга сата Двадесет четири госта Можете скинути с врата Само једног Увек натраг зовете Када одлази Ваше рођено дете Сваког дана Ма

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Устанак! Минуло је већ мјесец дана од тога разговора у кукурузима, од онога ватреног двадесет седмог јула, кад су крајишки устаници, партизани, ослободили Дрвар од непријатеља.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ТРУС У ЦАРИГРАДУ Двадесет четвртога лета, за грчких царева Лава и Савре, деветога индикта, на 26. дан месеца октомврија, врло голем и страховит

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

ШЕСНАЕСТА 97 ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 100 ГЛАВА ОСАМНАЕСТА 103 ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА 106 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 114 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 120 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА 123 РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 127 ЗОНА ЗАМФИРОВА ГЛАВА ПРВА У

СЕДАМНАЕСТА 100 ГЛАВА ОСАМНАЕСТА 103 ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА 106 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 114 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 120 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА 123 РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 127 ЗОНА ЗАМФИРОВА ГЛАВА ПРВА У којој је описана јегна

јер и исти тај Манасија био је красан младић. Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку.

— запита Васка и портча за њим. — Рекни гу: Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу. ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА У њој је описано последње момачко весеље Манино. Мане је отишао задовољан кући.

Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше... ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.