Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И догод Жидови у свади не исекоше се међу собом унутра, дотле града не могоше узети. Дванаист година што у шанцови лежаше под њим тобоже за инат, а за љуту невољу кроз божију заповест ваљало им је то подносити.
ГОРЊИ ГРАД У њему су, вели, сокаци, улице од чиста злата, дуварови, тојест беден градски, с драга камена асписова, с дванаист великих капија; свака та врата по од једнога су бисера; троја су му врата од Истока, три од Запада; троја од подне, а
И дванаист високих кула има у њему, на којих но написана су имена дванаистим апостолом. Ал' је ли, није ли то?
Него ли Христос зато понапре у Сихар дође зашто оно је понапре онде Јаков стајао са својих му дванаист синова. И једну лепу кћер своју имадијаше од старије му жене Лије.
брадвом одфирим, зашто он, ђидија, моју старост обезчасти, те ми образ оцрни, да сам за ругу и чпот међу свих дванаист колена Израиљевих! Девојка Не смућај се, прав си ти и без хиле!