Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Е, то те сами бог просвитлија и научија! — викну кнез устајући. — Е, златно моје дите... али не пет него двајест, Иве, круно моја! Бакоња одмахну руком и отиде.
— Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет. То се већ разуми! Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају, и Антицу, и Марију, и Јозицу,
— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! — вели киез, стављајући сребрњаке у кесицу. — Ја да иштем двајест да искучим пет! Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич! Млого си примија од вратрина у мало вримена!
“ А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, нашли смо око двајест талира. — Ја, то је, борме, мајсторски било! — рече ковач. — Мајсторски, борами — потврдише Бељан и Тртак...
да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сад име вра-Брне! Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“ Нови фра-Брне није нипошто хтио да се сврће код Велике оштарије, но да се заомине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шта кажеш? — грмну Лука. — Питао сам стражњицу да ли може да издржи двајест пет батина. Она ми казала да може. И ја одо... Шамар пуче преко његовог лица, да се Исајло занесе.