Јакшић, Ђура - ПРОЗА
године. Народ се искупио на бденије и побожним срцем ишчекиваше да се молитва са свећеникових усана захори. Двери се отворише, а из њих лаганим и озбиљним кораком ступи мој отац.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
των πραγμάτων αμελών εκπεσείται της των καλών θύρας: Ко благовременство вешти пренебрегава, испасти ће добру испред двери”, вели Исидор Пилусиотски.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у велику кијевску Лавру, где се не зна у што ће се најпре гледати; или ћу слушати анђелско пјеније, или ћу гледати двери и иконе и велико темпло, које се сво у сребру и злату блиста, и сам човек не зна где се нашао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Деспот га погледа благо, заставши му чело главе, говорећи: „Отверстиа вижу двери смерти твоје, Исаковичу, при последњем издихани! Жена твоја с червми истљети будет. И горкост душе твоје проиде.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
збира, ловци скупљају рогове јеленске, преписују ти дијаци јеванђеља, сликари дарују иконе и фреске, ковачи кују двери манастира, у кадионице тамњан точи смрека, златна кандила ти искивају тује за жир ти се једино молим, жира у шуми под
О ОЛТАРУ У олтар да не улазе жене Ни трудне, ни нероткиње, ни удове, ни неудате. Ако преко прага часних двери кроче властелинке, госпођа царица или царске кћери, нека их свештеници врате и нека им архијереја свита десет
помоћи, те ће комад железа усијана, љућег од жара, осим свих људи, моћи извадити из кључале воде и однети до часних двери, а да му руке остану без рана и на лицу се ниједна црта не помери. О ПРАШТАЊУ Ја нисам бог.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— пита владика. — Нико! — рече ђак. Владика се замисли. Након дуга мишљења, нареди да се отворе двери, па с крстом у руци изиде на амвон.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И тако старањем и најтежим трудом би младеж доведена и до двери филозофије.« Али ни ова школа није била дуга века. Раздор у српској јерархији кочио је сваки већи рад у просвети;
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На амвону, окренут леђима овамо, к нама, стоји ђакон са уздигнутом десном руком, главом упртом више двери и чита, — не, него пева на сав глас јектенија!...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Треће певање Рајска благота: зверје трепери, пиринач вуче мравиња војска; запад је исток, олтар без двери север и југ су жаришта воска.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЧУДО С РАЗБОЈНИЦИМА Дигли су ме од обеда оскудног, извели у ветровиту ноћ и показали ми руком маслинастом: двери на манастиру разваљене и таласи преко зидина — похара, на дан топлих хлебова! Коледари су певали под смоквама.
ми, говорим као да сам се понео, као да хоћу да проричем, но и пророци су говорили о прошлом да би у тами двери будућег дотакли.
Ко ће ту саборима да одоли јуче данас ил у веке видим један сабор уз двери иза којих се спремају многомирисна јела четири стотине њих гладних други се бочно крај извора хладе после
крвником него са сином ког не жеже ни грех ни похлепа ни другарске везе Орловићу причај где ми војно паде где су двери Самодреже цркве устај узми воде вечне и тражи оне костурнице теби ће се одазвати у вину нека дођу с прстењем и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда поп Коста беше танак, сух и висок као ова звонара, а после, хе ... једва уђе кроз јужне двери. Па ето, поп Коста умре, и ако је појео безбројне ћуране с тртицама као песница, а Марко ће још и даље да се превија
Зачешљасмо дуге косе, само господин прота, по обичају, не дирну своје гргураве седе власи... Изиђосмо кроз царске двери и почесмо благодарење...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али у самој цркви јој би боље. Ваљда што | она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама. Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену
Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са
| У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу. Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.
И онда одједном и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева: Миром Господу
И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала. Само је њега осећала, како јој допире до
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Мт. 25, 1) Чувајте себе, о љубимци моји, јер се бојим и трептим и страх ме хвата да неко од вас не остане ван двери као и пет девојака, и да страшан и грдан одговор онај не чујемо: „Идите од мене, не знам вас ко сте!“ (Мт. 1З, 23; Лк.
да жури, а други да заостаје, него сви да имају наставника еклисијарха или дневног јереја, који стоји близу свештених двери указујући ред. Ово овако држимо када не појемо „Бог Господ“ на јутрењу.
И тада, ставши пред свете двери, знаменује кадионицом лик часног крста и заједно са знамењем узашиље славу Пресветој Тројици, овако говорећи да сви
тропар и кондак Успењу Свете Богородице, дају светитељ и сви игумани постављеноме Свето Јеванђеље и воде га пред двери.
И прилази државни господин све Српске земље и узима га за руку од светих двери и приводи ка Пресветој, и узевши жезао као из руке саме Пресвете, даје га игуману.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијех што крупнијех у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан да купи
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
турски војници, лица смрешкана од чуђења, јурили су са бакљама, Васин лик је севао на њиховим светлостима, оковане двери велике капије цy це, ево, расклапале и Змај од Авале се, у скоку, нашао на улазу у Београд.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Који је на њеним девојачким груд'ма Сањао небо, Бога, рајске двери; И чију љубав чисту И дубоку Сва вечност не би могла да премери. Зар све да згази?... И на се мисли...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
исти „дух нашега језика“ и иста „наша песничка традиција“ – који је Попину Кору мргодно пресрео, сада је бар одшкринуо двери.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
] овамо што свечаније, што јасније и потресније бивало”. Затим: „Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу [. . .
из истих призора: „И онда одједном, и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери [. . .
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Л А молиш ли се, свете? Ти с’ Богу не молиш! И како ћеш се молит’ Кад неба не видиш! А зар се неба двери За једног отворе, — Тек онда широм стоје, Кад двоје говоре. Две душе загрле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја забравих двери, своју сабљу дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у
— Простите мја вси, О человјеци! Простите мја, љубезни Вси моји потомци! Се двери вјечности Отверстија нижу, Се лики ангелсти Појушчија слушу!
К свободи отворене двери; Победа ј' правим јунаком скора. Ти виде, Вуче, међ њима храбрствене Там' Обилиће, овде Косанчиће И Топличане, старог
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Бездоман, топли нудим кут. Беспутан, даљинама поведем на пут. 4 И судње ме, и мрем, а живот отвара тек двери. Реч своју нем камену завештавам, и звери. 5 Бездетан, на истину грем. Синови прате ме и кћери.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Обећаваш ли то мени, Господе: издржим ли и ово искушење, отвориће се двери тога раја? Раја? Има ли људи тамо у томе рају, Господе? Какви су они које си тамо сместио?
Нема више ни витештва, ни достојанства, ни отмености, ни поноса, отварамо вам нове двери, завирите нишчи иза седам запечаћених брава, сазнајте све тајне неба и земље. Све вам је дозвољено, све доступно.
Видео си ваљда одозго са својих плаветних двери и немој ми рећи, имењаче, да се при том ниси обесно смешкао, кришом од својих светих суседа.
Да, баш из раја, јер знам да си тамо, ко би други доспео тамо ако ти не би. Напусти закратко своје плаветне двери и сиђи у ову нашу јазбину.
стази, хладан цурак воде ми силази дуж кичме, размишљам шта бих могао учинити: да ли да однесем нарамак грања до наших двери или да притрчим у помоћ онима тамо.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где вечно млади трепти мај. Но даље с тугом!...
Све радошћу дише. И, у чистој вери На посао дневни покрећу се они, На храму су давно отворене двери, И у храму кимвал тајанствено звони. 1892.