Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући тако задуго по свету, дође један пут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дво- | ре, и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку бабину кћер, па запита бабу: „За Бога, бако!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
што се читаоцу сигнализује да у Рајићевом гласу постоји још један глас, и да његов опис није прост, него удвојен или дво-смислен. И тиме се већ суштински умањује његова миметичност.
с краја на крај романа исприповедано учини потенцијално (што читалац може, делимично или потпуно, учинити и стварним) дво-смисленим зато што је управо приповедача удвојио.