Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
50. Све лепше сад чувени звуча глас И крећати се започеше звезде У двогубо и деља њиов крас; Од свију две ја види како језде, И како стижу, миле точке, вас, У вами види како с' оне гњезде...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала. И тада већ зна да је настало, ухватило је оно нено „двогубо“, када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
удвајања какво ни раније ни касније не налазимо у српској прози: „И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено 'двогубо', када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.
Њена уста и тај пољубац, и одмах још јаче, двогубо, да му снага и душа дрхте и миришу. У ушима једнако би му зујали одавна заборављени напеви.