Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
у памети двоколице, те упрегни да је вуку правду своју и дику ти, и грех твој са склоњивањем худим, — и видећеш грешну двоколицу да претиче сву правицу; не од своје снаге него од брзе јачине друга ти ниско гледања свога укора, а ону пак натраг
Ко да зна човека какав је изнутра? Високо су небеса, А тешка су наша телеса. И видећеш грешну двоколицу Да претиче сву правицу. Ни за пологу папучну нису врсни. Слатка — велите — реч, отвора нам гвоздена врата.