Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање... Да ли могу бити људи толико дволични ?«... И то остаде за њу неразрешена загонетка. А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Људске благонаклоности Добродетељ не тражи Као дволични пријатељ. Он, Кад се смејеш ти, смеје се; тужиш ли Ти, и он ће, верност сваку обећава Уст’ма, серцем не мисли Тако,
Наклона види л’ да ти је срећа, у Ватру скочиће због тебе, за живот свој Тај дволични не мари Доброжелатељ: духне ли Пак откуд ветрић ма најмањи, тражи га, Вичи, зови тог твог красног пријатеља — Јест!
био твој, Две грозне, пуне године беда, Што посла људма Бог, Без страха ти си преспавао тихо Заблудом ума твог. Дволични језик пријатељства лажна За тобом није бацао јед, Нит љута стрела душмана силних Нанесе теби вред.