Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ СВЕТИ САВА НА АТОСУ Из двора с длана очевог, Свети Сава босоног оде кроз пелен и чкаљ. Купином се храни, на камену спава, маслачак му је светац,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
народ поздравио и љуби ти скут: да на ту нашу погодбу и уговор зовнеш или ти, или ми да зовнемо једнога од немачкога двора човека, да нам буде сведок уговора, па ако ми преступимо, нека Немци јаве нашему цару да пошље војску своју и нека све
обрану и помоћ молити, пак смо чули за њега, и толико с пута свратили молити га, да и он од своје стране, по свом код двора уваженију, препоручи нас и советује како ћемо се у оваквом опстојатељству владати.
за такво објешчаније, и молили јего да би он (везир) искал јединаго чиновника, ил̓ ми да иштемо от аустријскога двора, котори би сведоком био на погодби нашој, да ако би ми ребелију учинили, или Турки нам по первому својему обичају
) По свему горњему разговору запита министер Чарториски: „А јесте ли просили у аустријског двора, у вашега најближега сусједа, помошчи?
Недоба каже: „То ви боље је да замолите за њи̓ код овог двора, а ми не можемо се мешати у овом царству, но ви молите. Али они њи̓ неће претерати силом у Турску.
!” 28. маја с г. Павковићем одем генералу Оту, молити, да би он и посланик код овог двора нама потребе нужне исходатајствовали.
конгрескими дели отјагошчен, зато ваше прошеније није имао времена извидети, но ја знајући опстојателства и садашње Двора Англијскога са Портом Отоманском пријатељско сношеније, да и кад добро ваше прошеније извиди, неће вам друго
заповедио, да би Генерал-команда, каквим год лепим начином београдском везиру говорила, да би везир за љубов овог двора и комшилука престао од онаквог мучитељства, с којим Србље мучи и истребљује, и покажем му колико Турци Србаља у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић код кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице
Африка
Краљ Пебењани је краљ, шеф расе Уаватара, вођ ратника, син крокодила, крокодил сâм. У ноћи унутрашњост његовог двора, компликована, с масом кулица, кровова, надстрешница, зидова, чудно осветљена, сасвим средњовековна као и оног у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мора да су га родитељи спремали за попа, па говори кроз нос, а само је случајно залутао у војску и дочепао се Двора. Да би њему, Енгелсхофену, ето, загорчао последње дане.
Кад је Бестушев интервенисао у канцеларији Двора, он, обично, те официре – ако су били задржани, или арестовани – није тражио као аустријске официре, него, тобоже, као
Сем, ако би канцеларија Двора доказала да ђенерал, који им је апшит из аустријске војске потписао, није имао права на то!
Бојао се да се, око тога питања, не покваре, између росијског и аустријског двора, добри односи. Међутим, тог, просвећеног, и охолог, човека, јако су занимали – већ док је био у Пољској, и Саксонији –
Исакович је, каже, постигао своје желаније. Сад има заштиту, совершену заштиту, росијског двора, и нема шта више да брине.
То је са дозволом аустријског двора и императрице Марије Терезије, којој Срби треба да буду захвални. Нека му сад капетан каже: Је ли то баш сигурно што
Бивши, росијски, посланик, гроф Бестушев, тражио је од аустријског Двора да им се дозволи наставак путовања, кроз Саксонску, о његовом трошку, или силазак Дунавом, до Будима и пут до Токаја,
Исакович је мислио да све Бечлије мрзе његов национ, а нарочито они, око Двора, и међу аустријским ђенералима – али то није било тачно.
Кад је сама поверовала да је нероткиња, госпожа Монтенуово, видевши шта и друге жене раде, у кругу Двора, узе себи љубавника, па их је затим налазила, више него што је прстију имала, не само на рукама, него и рукама и
Осмех необично топао. А око лепог, бледог, лица, бујну косу, боје поруменелог сена. Облачила се као баштованка Двора. А само су њена уста падала у очи, црвена, са доњом усном, која је била пуна, чврста, шпанска.
Тако се причало, у то доба, у отменим кућама, око Двора. Двор је водио ратове са Прајском, припремао поделу Пољске, хтео је да на престо Саксоније доведе једног францеског
Ласкају. Никад у животу толико поклона није добијао. На крају, добиће и награду росијског Двора, за ревносну службу. Исакович је Вишњевском говорио да му до награда, и богатства, није више стало.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
морао је у Току времена утицати и на њихов менталитет, и њихово политичко понашање се често мењало под утицајем двора и аустроугарског племства. У XВИИИ веку и у почетку XИX века почели су подлегати зарази германских обичаја.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Војвода бечког двора, Карло Лотариншки, нити је журио нити је хтео да води те масе. Он их је терао као велика стада, тамо‑амо, решен да
да мора победити где год се појави, па није више много марио за ратна већа, упутства главног заповедника и писма са Двора. Довољно је било да наиђу кише, или олује, или мрачне ноћи, па да креће.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
басма за рађање синова јесте она која се изговара кад сватови уводе невесту у нови дом, и која гласи: „Около двора дупчићи, а у кућу синчићи“.
(М. М., ЉБП, гл. 2) — Богат је ко има синове, а не ко има волове. (Шаулић, А., ЗНЖОЈС, 1971, с. 687) — Около двора дупчићи, а у кући синчићи (рече ђевојка у себи кад је сватови уводе у кућу, да би мушку ђецу рађала.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ (1843, 21. нов.
Чун ту вежем, лаким скоком На обалу па излетим, Па лаганим онда кроком Двору миле ја полетим. Близу двора гле менека, А на врати оно ко је? Мила моја мене чека — Чекаш и сад, злато моје?
Ити путник, нуто среће! Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора. Диже главу он високо Па девојче спази тамо, Дивно чедо
(1846, 6. јун) ЈАДИ ИЗНЕНАДА Липа стоји насред двора, Сунце сјаје одозгора, А под липом једна дева Везе млада па попева: „Итро, итро, игло моја!
“ Чета ближе, па све ближе, Већ до бели двора стиже — „Боже мили, Боже благи, Та ово је богме драги!“ Па полете пред милога, А он клону с коња свога — Ао јада
ти си из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле двора Рајка Жеравице.
своје — Но љуто се млада заговори, Ваљало је да сам већ на двори, Збогом сада, ал' кад отле пођеш, Немој наших двора да мимођеш.
Што почини неколико тића, А још веће што за дуго није, Већ од скора, од Ђурђева дана, Па већ каквих оста двора пустих, Каквих ага нестануло с гласа!
Заман су му зборили другари, Да се прође, да двора не пŷсти: „А ето се за Милуна чуло Да је близу негдје са дружином, А пашче је, а згода би била —.
И остало што је за потребу, Те с' макоше тајом унапријед, Један на ту, други на 'ну страну, Понајвише пут двора бијели — Ма за Муста већ су потамњели.
Да однесе моје мило, Просто јој не било!... Ја прошета поред њени двора, Она стоји тужна крај прозора, Мало чедо држи у наруче; Кад је згледа, срце мени пуче.
На истоку сину зора, Он из свога шетну двора, Шетну здраво и весело; Зачу жубор, спази врело: „Окле тако, водо драга?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Кад пође свадба одавде, морамо проћи крај двора Хасанагиних... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Баш, богме, лепо! Може и ага, с прозора, да ужива у пуцњави и певању!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
венце сплетавају: Са ружицом прси своје красе И веселе узвишују гласе; На похвалу РИМСКОГА ЦЕСАРА, Аустријског двора господара. ЈОСИФЕ ФТОРИ, мили владетељу, Сунце света и благодетељу!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
отвори врата једној сироти!” дуго је тако куцала була, дуго је нису братија чула, док није један из двора се винô, браву одврнô, врата одшкринô: „Па које добро, лепа хришћанко, ил' невоља која, млада незнанко?
Дуго је тако чекала млада, кад уједаред отворе се врата, излети један коњаник из двора, рекô би трком прегазит је мора, излети и брзо нестаде у гори, цура се крсти, у себи збори: „Да црна коња, да црња
— Ха-ха-ха-ха-ха!” В Аскалон је диван граде, приморје га више нема: двор до двора, храм до храма, стуб до стуба, трем до трема.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрктати. Наје данпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата!
Како сване, они одмах стану гледати да л' има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога трага ни гласа.
Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор', царевићи, врата!
И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону
једном цар пође у лов, а њему каже: — Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и
— Па га отера из двора, а он сиромах онда отиде у свет, и прибије се у једнога кнеза да му чува овце. Царица она што је имала воду, остане
Змај кад то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући.
Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води. Чујући Стојша из двора овај разговор, изиће и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац
Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући.
Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води. Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на њега, а Стојша га дочека те се ухвате у
Пошто једва једанпут напита, дође пред дворе и опази наврх двора зеца где стоји. Онда запита дворане шта онај зец наврх двора ради.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Брзо се кради из твојих двора, обасјај земљу у ноћи благој, у сребро окуј врхове гора, а ја ћу поћи мамици драгој.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе — И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ — и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И вук је кроз коби питом постао, а траве у подрумима мог двора подивљале подижу камен. Са земљом ме растају, узвишености у љуте скутове сам изгнан.
Сићи ћу и ја са стремена кад се јаве трубе с белих двора кад омекшају ватре, кад се покају змије и брат се с братом загрли у срцу кремена.
*** У овом часу кад је племену потребно вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева. Ал’ говори бели Виде: “Изиђ’, љубо, те погледај Шта је громот, шта је тропот Око двора Видојева!
Ал’ говори бели Виде: “Изиђ’, љубо, те погледај Шта је громот, шта је тропот Око двора Видојева!“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с
у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’ пространа слана мора! Вишњи! Вишњи! разбери ме!
“ 37. Код попова двора Гувно преровљено, Златом поплетено; На гувну је рпа, Рпа од бисера, И по рпи пало Јато голубова; Сви голуби
То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им
Сама ми је госпођа код двора, Неће знати да је силна моба, Већ ће мислит’ да је турска војска Млада, луда, поплашиће ми се, Танка, витка,
Те доплови до Ђурђева двора, Па запитај Ђурђеву мајчицу: Оћеш, мајко, оженити Ђурђа? Не жени га младом удовицом, Већ га жени лепотом девојком.
Не жени га младом удовицом, Већ га жени лепотом девојком.“ 114. Чудна ти ми годиница дође! Кад ми драги испред двора прође, И погледа уз пенџере моје, Чини ми се, до мора је моје.
“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!
“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!
150. Вуди мајка свог Ивана сина: “Устани се, мој мили Иване! Прође тебе Мара испред двора, У руци јој сребрни кондијер, Да донесе лађане водице.
Однесох ти грло негрљено И бијело лице нељубљено. Је л’ ти жао, жалосна ти мајка? Кад ти сјутра испред двора прођем, И проведем кићене сватове, На твом коњу и на твом каваду, И под твојим злаћеним прстеном, — Ти ћеш, драги,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не бих је руком за царске дворе мако, за онај блудницâ рај. А шта је мени до тих мраморних двора тучног поноћног сата, што очима слепим одбијати мора, сестри срамној од брата?
За Мојсија су Путници веровали да је отрован, у Бечу, од стране аустријског двора. Гаврило је био особењак и нежења, а Мојсије је умро на народном послу.
штрајком и испразнили учионице, а решили смо и то, да се прође, демонстрирајући, поред Министарства просвете, Двора и поднесе петиција, председнику Владе.
Затим смо, у гомили, изишли на улицу. Прошли смо, дерући се, поред Министарства просвете, и Двора, па смо допрли до Председништва, које је онда било преко пута Официрског дома, у такозваној Ристићевој кући.
Према пропису, жандарми су онда узели пушку к нози, а ми смо опет пробили кордон и вратили се на Универзитет, поред Двора, вичући. Било је свега неколико прободених капута у гужви.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора. Ту тугује она чекајући мене, И са својих гора од снега и леда Уздишући за мном болећиво гледа, И у слаткој чежњи
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
(„Кипурија“ како се у повељама помиње, или „Ћипур“ како се данас изговара, зове се ледина покрај садашњег књажевског двора; на тој ледини виде се темељи од старе грађе).
“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?“ „У млађупницу.“ „Нека их!“ Звона зазвонише. Видјело с двора напуни собу те поблијеђе пламичак од воштанице. „Е, утили свијећу па ајдемо!“ рече владика.
Иза стакала на окнима, виђаху се мрежасте лијепе завјесе. Око двора бијаше пространа авлија засута ситнијем пијеском, и засађена гранатим липама; та стабла при дну бијаху обзидана.
Дјеца се разиђоше куд које једва чекајући да дома повиједају страшно прикључење. Јан и Елвира пођоше мучећи пут двора. Цурица бјеше јако узбуђена и кришом погледаше брата. „Немојмо казивати да смо га видјели!“ рече он молећим погледом.
“ запита дјевојчица. Павле, тужно насмијавши се, поведе их низ друге степенице, што сводише низ наличје двора. При дну скала, под неком одрином, сјеђаху двије старице, мајка му и тетка — стара дјевојка.
Гроф бјеше најмио некога момчића из другога села, који се и про зиме с дјецом састајао око двора, те им уручивао књиге и писамца од стрика. Брат им Венцел, увијек слабуњав и размажен, друговао је сад с њима почешће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао велики прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао на њему.
Који зловољно дошô, од двора му весело пошô, руках пунаних а срца весела, путем ходећи, бога молећи и лијепо зборећи: добра господара, добре
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити | коњу: „Шта ћемо сад?
” С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати; па му
” Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац
Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!” па се | врати натраг и узме буздован па с њим кући.
” Онда змај срдито рече: „Бре није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор изиђе и он пред змаја, а змај како га види стисне се на њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац
Змај кад то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!” па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред кућу, изиђе царева кћи предањ, а он се продере на
” Онда змај срдито рече: „Није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац
Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!” Па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред двор, изиђе царева кћи предањ, а он се продере на
Онда змај срдито рече: „Није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на | њега, а Стојша га дочека те се ухвате у
Пошто једва један пут напита, дође пред дворе и опази наврх двора зеца | где стоји. Онда запита дворане шта онај зец наврх двора ради.
Онда запита дворане шта онај зец наврх двора ради. А дворани му одговоре: „Да се ко нађе да скине онога зеца, зец би се сам заклао, сам одерао, сам исекао, сам
Онда им змај рече: „Идите и кажите му нек ми иде из двора, јер ако му дођем, не ће му ни кост с кошћу остати.” Дворани изиђу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(И Јн. 5, 20; Јн. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Дечице моја, пазите се и чувајте од зла да неко не остане изван двора. Ако ли је, браћо, неко лен као ја, разобличујући своју укорену немоћ и кукавну леност и тегобу сна, ипак, прени се, о
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја немам сина!“ „Твој Вукашин, владин посланик. Он је на другој страни. За сваки случај.“ „Ти си се код двора осигурао.“ „Кад си дигао буну, још онда си се продао.“ „На две си столице. Неће ти преки суд судити, па изазиваш.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али убрзо би се нашао неки други моћник и заточеништво малих свирача се настављало. Бор је био далеко од моћниковог двора, а још дали од царског дворца камо су их одвели једнога дана.
Тако и подне дође, и славно друштво се растури да предахне, али њихова свирка не стаде да би сан цара и двора био слађи.
Сав мрачан, седео је у најмањој соби двора преврћући древне књиге. — Можда је у књигама његова срећа? — уздахну царица мај ка, али принц ништа не рече.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Док се приближавао великом здању двора, које је некада често гледао из Земуна и видео га као знамење турске силе, можда и непобедиве, био је изненађен.
Уплашени, захтевали су да се тај стари човек што пре пренесе на неко место здравије од тих одаја Пашиног двора у којима су се, под дрвеним таваницама, гомилале истрошене прошлости и гласови претворени у трулеж.
разуме се, он није могао да зна да ће, у деценијама што тек стижу, иста соба привлачити и друге становнике Пашиног двора.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Знаш у хладу, испод оне гране, Бистри извор, где смо били лане; Кажу да је из вилиних двора; Од њег' болник оздравити мора“ - „Оздравити мора“...
Копрена дубоког мира Увија поља у равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ; - и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
краља, примљено код Хијерона у опроштајној аудијенцији, вратило се на лађу у пратњи великодостојника краљевског двора. Ту их почасти Еуристенес богатом закуском и вином из Лилибеона, данашње Марсале.
“ Оборене главе изађе Архимедес из краљевог двора. Ноге му клецаху, глава тишташе, а беше велика врућина и оморина. Кад се нађе пред великим зданијем варошког купатила
Извињавајући се испрва обема рукама, он се испрси и рече са поносом :„Ја сам набављач надбискупског двора!“ Потапшах га по рамену. „То је богме добро намештење!“ Он се насмеја задовољно.
У таквом ризичном предузећу могу учествовати само јаке капиталисте, а поред тога уживати и поверење краљевског двора. Мој муж га, у том смислу, ужива већ преко двадесет година“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Врцали су сакакати, обесмишљени „шлагворти” тражећи да успоставе везу међу собом. — Хеј! краљевског двора пјешице! — извикивао је један. — Ко има краљевског двора пјешице? Веза се није одазивала.
— Хеј! краљевског двора пјешице! — извикивао је један. — Ко има краљевског двора пјешице? Веза се није одазивала. — Богаму, ко зна да ми каже што је то? Што му то значи краљевског двора пјешице?
Веза се није одазивала. — Богаму, ко зна да ми каже што је то? Што му то значи краљевског двора пјешице? Други је грмио из угла: — Момци! Чије је рђо чађава? — Глупане! Рђо чупава, а не рђо чађава! — Свеједно!
академици, ректори и проректори, предсједник Касације, предсједник Врховног управног судишта, предсједник Рачунског двора, предсједник Главног привредног вијећа.
Ентхебунг-ом, који се обнављао од године до године, потпредсједници Касације, Врховног управног судишта, Рачунског двора и предсједници апелационих судова, земаљских управних судова, покрајинских привредних вијећа, декани и продекани,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је дошао до двора, није смео одмах да уђе унутра, него оде у једну врло лепу башту, која је била поред двора. У тој башти било је много
Кад је дошао до двора, није смео одмах да уђе унутра, него оде у једну врло лепу башту, која је била поред двора. У тој башти било је много лепог и разноврсног цвећа а поред свију стаза биле су понамештане камените клупе.
Када је била близу двора, опази је онај бивши сиромашак, па ће жени: — Ено некакове сироте жене, голе и босе, но реци матери нека је сврати,
Најпосле се договоре да беже. Брже-боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође. Кад уђе у двор, али царице нема. Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад?
С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати, па му
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац
Али је царица угледа с двора, па стане говорити сама себи: „О боже мој, ја сам царица, па немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни
ноћ стане неко на вратима лупати: задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрктати. Наједанпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата!
Како сване, они одмах стану гледати да л̓ има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога ни трага ни гласа.
Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор̓, царевићи, врата!
И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л̓ се што гођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па yппаво у ону
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Од његове радње до царског двора могло се добацити каменом па су људи из највиших аристократских кругова свраћали до њега да купе дуван.
Ћипико, Иво - Приповетке
куће преко села опет их прати гомила дјеце, па се од њих одбранише тек кад сватови у образ им затворише врата од двора. Обједујући, наоко су сви весели, а на задњу вино их поджига, па боцкају младу невјестицу и тада се и она смије...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја бих теби сваког данка Срце моје давô с нова, Уз то приде нових двора, Дивних села и градова. Али ја сам песник само, А тај песник сиротâн је, — И ти с’ мораш задовољит’ Овом песмом,
шири, — Није тамјан, није, твоја душа мири, Јужни српски цвете, тргнут с Црних Гора, Пресађен у врте руског царског двора! »Стармали« 1889. ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА!
Петровић, Растко - АФРИКА
Краљ Пебењани је краљ, шеф расе Уаватара, вођ ратника, син крокодила, крокодил сâм. У ноћи унутрашњост његовог двора, компликована, с масом кулица, кровова, надстрешница, зидова, чудно осветљена, сасвим средњовековна као и оног у
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
жељом иду престолу, О некаквоме праву сањајућ, Чизмама газе ткиво дебело, Испреплетано златном основом Што се по двора трему пространом Раскошно шири, широм простире!... „Неблагодарни!...
СТАНА: И то да кажем! За сином својим тужим, несрећна; За њега једног тврде прагове Пашина двора чепам страшљиво, Уклањајући просту хаљину, Да ми крајичак какве закрпе Не дирне, како, мермер углађен!
мени, сузом варљивом Поливајући плоче мермера, У занетости обећавала; Да ћеш је златом моје доламе И другим сјајем двора богатог, Као лептирка крила шареног, На свећу мамит вештом удицом, Док је на груд’ма мојим не видим? Па где је кћи?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Знаш у хладу, испод оне гране, Бистри извор, где смо били лане, Кажу да је из велиних двора, Од њег’ болник оздравити мора. „Оздравити мора...
и цвеће, Да се по њем’ шеће; Будих горе, да зелен прихвате, И славује да се песме лате; Причах извор из вилиних двора, Од ког болник оздравити мора; Надолевах црних мисли таму; Клечах надом у божијем храму; Звах природу, која јоште
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сад брадати Руси движут своје лопате, Један другом вичу: „Гледај саде, злопате!“ Сн'јег со двора чисте, на улицу вуку, Крестом себе по персију и по челу туку.
Ја забравих двери, своју сабљу дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у домићу к'о у шуми јелен; Ал' ето ти опет, ко из грозне туче, Са свих страна као
Стадо веће возиграва мени испод гора, Њива око пастирскога разботјева двора; Долина ми нову љупкост јутром даје росна, Нову сладост с хладом својим дрена плодоносна; Сунце с неба, мјесец, земља
” Да је лепа, рећ се мора, И сличнија красу двора Нег’ обичног стана, А притом је научена Шта ће радит као жена Сходно воспитана.
Онај дворац пун је вила, Чаролија, њиних сила, Пленителне песме кличу, Пролазећег сваког вичу, Кад будемо покрај двора, Не сећај се ти одмора, Идућ’ спавај — ал’ не сањај, Нит’ с’ ком’ јављај нит’ поклањај, Ватру тела мозгом мори,
Иза двора измеђ гора Биће доста нам’ одмора.” Покрај двора кад су стигла Два рођена млада брата, Капци златни двора с’ дигли
Иза двора измеђ гора Биће доста нам’ одмора.” Покрај двора кад су стигла Два рођена млада брата, Капци златни двора с’ дигли, Отворила сва се врата Од бисера, сува злата.
Иза двора измеђ гора Биће доста нам’ одмора.” Покрај двора кад су стигла Два рођена млада брата, Капци златни двора с’ дигли, Отворила сва се врата Од бисера, сува злата. Излећеше вила јата.
Виловскога с’ плашећ тела; Кад четврта зора рујна Свану откад брат му тамо, Вика, хука чу се бујна: „Да из двора њега дамо!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— А бих онако сасвим краљевски, Краљевске моћи знаком свакојим: С круном, порфиром и са грбови — Удворника и двора дуждевског, Детињства твога сјајне прошлости — Са покорношћу вашег покора, Љубећи жени меку ручицу — Преминуле те
] ТРЕЋИ ДЕО [Ђурашко јавља Јелисавети о завери коју Станиша и Радошеви синови, Бошко и Богдан, спремају против двора. Капетан обећава кнегињи да ће, заједно са својим перјаницима, брзо угушити буну.
нигде пламена, Нигде клисуре, нигде камена, Све се у сиње море створило — Широко море наше несреће — А твога двора тврдој зидини Бурнога санка машта свемоћна У часу првом свога стварања Несрећан облик даде галије...
(Вујо гунђајући изводи рањеника напоље.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Иди, уклон’ се — На левом крилу двора каменог У трећој соби можеш познати По седој коси салик Баошев — Ту ћеш на сухој видет десници Исписан прстен
десници Исписан прстен вештом кичицом — Лазара светог поклон последњи — Тај прстен само једним додиром Отвара двора тајне сводове, — Онде се склони... а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе.
а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе. ЈЕЛИСАВЕТА: Знам — То су гробови, Ти двора твога мрачни сводови Студеног гнезда, гада мемлиног Што се из мрака рађа земљиног. (Јелисавета одлази.
Ал’ нека! Нек старог двора мермер умије Са братском крвљу глатке образе: Нек чува пеге, нек храни клетву Што ће унука наших унуче Противу
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ЦРВЕНА ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа на очи.
Задња звезда догорева. XИ Север је плео гранама опело, Побожно зима спуштала се с гора, Из свога сиво-плаветнога двора; И јаблању се грчила имела.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Иако пише по налогу двора, Доментијан је био довољно удаљен и од актуелне власти и од догађаја које описује, те може да поступа умногоме као
Као пандан оваквом оснивачу српске цркве, Доментијан је, такође по жељи двора, саставио нову верзију Живота светог Симеона (1264), компилирајући своје претходно дело и Стефана Првовенчаног, и
Међу Даниловим следбеницима јесу и други људи с двора. То је дворска литература. Ту су учена књегиња Милица, удовица Лазарева, прва српска песникиња туге и бола, Јефимија,
за античку историју, рационални дух епохе открива се и у текстолошким и лингвистичким подухватима деспотовог двора и околине.
Ћипико, Иво - Пауци
— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу. Упутише се мучке кроз село. Између кућа бијаше све мирно.
— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. И изведоше козу из двора на узици. Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Показаћу им да ја умем и господин да будем. Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш. Морају запитати која је оно госпођа што блиста у злату.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ - и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, Месечев бледи зрачак озари врхове гора, И вихар дувати стаде. Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор кад и
У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два. У коме има госпођица (Салона наших
То су тужни споменици разорених царских двора. С горком тугом бацајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је
Она посла седог Мавра, Да проведе младог дона Кроз одаје њених двора И редове од колона. Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа.
То беше Бен—Касим главом... Кô путник с далеких мора, Он гледа у чудно вече с развали браминских двора, И целу његову душу обузе суморна сета Над спомеником мрачних, минулих и древних лета А сова с развала кличе и месец
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ти ми нећеш замерити, што ћу се послужити славним твојим именом да ми се отворе врата двора на Храдшину. Наш путни план, драга пријатељице, смишљен је да не може бити боље.
Заустависмо се, да покажемо наше исправе, пред главном капијом царског двора. Он је сличан Лувру, а обухвата, као што видесмо, кад се увезосмо унутра, неколико пространих дворишта.
Знам тачно где он лежи. Саможиви цар настанио се у оном делу свога двора, који не гледа на Влтаву и варош, него на једну уску долину која се зове Јеленов јарак.
Маршал двора окрете се и свима присутним саопшти да данас нико више не може бити примљен у аудијенцију. Нико није тим изненађен,
Сазидана је, у стилу флорентинске ренесансе, на Храдшинском тргу, поред царског двора. Први спрат тог господског дома, осветљен безбројем свећа, пун је Гостију.
А сада је време да пођемо! Навикнути на таква путовања, ми смо, као што видите, већ стигли до прага богињиног двора. Али, пре но што закуцамо, обрнимо се мало унатраг.
У својој верској ревности, они би зажалили да главно васпитно одељење бившег надбискупског двора није више у употреби да ме онамо пошаљу у школу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ . 21. нов.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Никад се не зна: царско је и на ђубришту царско! Каса свечано утону у ћутање. Шта и да каже о сјају царског двора столицама и лонцима који даље од сиротињске куће нису макли?
— додала је, а доглавници и саветници збуњено су погледали један другога, али већ сутрадан из двора и из срећнога Плавог царства нестала су огледала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Омиљени научник с двора деспота Стефана, Константин Филозоф, у биографији деспотовој, писаној 1431 дакле, само 42 године после боја косовскога
И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили. Кад су били близу двора опаке девојке, она их је угледала са чардака, где је везла на златном ђерђеву.
“ Сами Млечићи нису били у стању да изићу на крај с ускоцима, те су затражили од аустријског двора да се ускоци „уклоне из Приморја, а барке њихове да се спале“.
Овамо долази и онај јединствени опис Лекинога двора (у песми Сестра Леке капетана) који може да се пореди са описом Алкинојевог двора у Одисеји и, нарочито, описи
и онај јединствени опис Лекинога двора (у песми Сестра Леке капетана) који може да се пореди са описом Алкинојевог двора у Одисеји и, нарочито, описи узбуђења према спољним знацима — описи који су права мала ремек–дела.
списи, зацело, не заостају за Хомеровима, ни описи мегдана такође, ни они из Женидбе од Задра Тодора, ни опис Лекинога двора. Али у описивања природе и многих других призора Хомер је далеко изнад нашег народног песника.
Народни певач је ту појединост прећутао. Али, по свему судећи, он је Југовићку у томе тренутку видео ван двора, у дворишту, како седи на ниској троножној столичици или на трави, јер иначе не би могла да јој падне у крило синовља
“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора мога: стара ми је на умору мајка, пак ме зове да ме благосови, да на мене клетва не остане; ви чувајте по планине
Кад је био близу б'јела двора, два су брата пред њег ишетала а за њима остарјела мајка. Вели њима Милош чобанине: „Зашто, браћо, ако бога знате!
у планину, позваћемо стара Југ-Богдана, с њим ће поћи девет Југовића; ти не иди у планину, Лазо, но остани код бијела двора, те готови господску вечеру. Кад дођемо из лова планине, ја ћу свраћат Југа на вечеру, а ти свраћај девет Југовића.
“ Павле ћути, ништа не говори, веће језди напред пред сватови. Кад су били близу бела двора, далеко и угледала мајка, весела је пред њи ишетала и господско коло изводила, по тројицу у двор уводила: сади кума
Мож' ли с', робе, јунак откупити?“ Ти ме питаш, ја право казујем: „Могао бих живот откупити, тек да ми се двора доватити, очевине и пак постојбине; имао сам нешто мало блага, млоге лаве и млоге тимаре, могао бих откуп
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се то на свету здесити да и из ропства чили туђ слуга на царство седне и земља га драговољно прихвати а и из царева двора и рода просјак се нађе. И собом сам цар, с које му рад неправде, с царства испада и на љуто сиромаштво потпада.
Глуху на уху говорити. Боље врсни млад разуман и освестан слуга, неголи будаласти цар! И из царева двора и рода просјак се нађе. Један и сиромах мудар, много врстнији од свих сметених градских бољара.
Те и ми тако по натури да учинимо ка што чине неке издалека дошле јабанџије, који но нису никад двора царева ни цара видели и врло за тим желе да могу теке к вратма приступити сунаблизу, те прогледају бар очима како и
— У пјанице! Кога руже људи и псују, шегају се из куће, од софре, из двора, вукући протерују? — Пјаницу! Који се псују, руже, секу се, чупају, туку и бију се? — Пјанице!