Црњански, Милош - Сеобе 2
Махалчани су ту кућу звали: Трифунови двори! Иза те куће била је преостала једна, каменита, чатрња, у којој више није било воде, а која је била зазидана сад и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ове тзв. стајаће речи јесу нпр.: двори (за кућу), љуба (за жену), чедо (за дете) итд. Стални епитети као, на пример, сиње море, беле руке, врани коњи, рујно
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За дете ничије што без недра мајке живот поче, коме не остави отац штита, за нахоче коме нема нико да двори, нико да мости, нико да тепа, самилости!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће!
“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће!
Севну муња — гледај тамо горе Оне беле поносите дворе, Стоје двори, слава нека стара, Кажу двори силна господара, Ударени на стење високо — Баш се види где царује соко.
Севну муња — гледај тамо горе Оне беле поносите дворе, Стоје двори, слава нека стара, Кажу двори силна господара, Ударени на стење високо — Баш се види где царује соко.
Гледни само — видиш тамо горе Оне беле поносите дворе, То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка. Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека,
Гледни само — видиш тамо горе Оне беле поносите дворе, То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка. Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека, Мајка, сеја за тебе се боје, Јер
Мајка, сеја за тебе се боје, Јер си самац оставио своје — Но љуто се млада заговори, Ваљало је да сам већ на двори, Збогом сада, ал' кад отле пођеш, Немој наших двора да мимођеш.
“ И већ су се поља прихватили — Већ и двори Мустови се виде — Хајдуци се мало уставише, Прозборише, страже наредише, И остало што је за потребу, Те с' макоше
Одавде није, дакле откуда је? Одавна слуга ту се његов бави, Ал' ото време где он проборави? У двори тешког рекоше боника, А то се њему не види из лика; Па ако беше, сада већ преболе, Могâ би амо силазити доле; Већ
дођу нека момчад млада, Донесу гласе и још ситне књиге, А ово њему грдне гради бриге; Јер каткад он њих задржи на двори, И пет-шест сата с њим' већа и збори. А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше.
Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал' ето
Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал' ето амо његовога злата, У избу уђе и стаде крај врата,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А онога стид што га она тако стара двори, па надохват посрче кафу, извади из појаса лимун или поморанџу и оставља, одлази. Она га испрати чак до капије.
А тамо јој и муж био отишао, и, на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међ њих, чак у чело.
И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори... Били су испод винове лозе, до собе. Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани. Завалили се.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега зета. После тога оправи се Стојша на пут, опрости се са сестром и зетом, па пође да тражи трећега змаја.
ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се и захвали пустинику, па пође како му је казао.
царев син опет, дуго путујући, срете једног човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара? Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда. Она му показа да су то њихови двори. Ту јој се он сад каже, узме је за руку, па с њоме у те дворе, нађе Таригору и Кривигреду а они се разгњилили од
Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста. Тада их благослови анђео и остави онде, те су срећно живели до свога века.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета; кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета; над кровом плави вије се дим; ту живи Мјесец и бака с њим.
У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета, кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета ... Носећи капу невидљивицу ...
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Крик његов ужасни мој свршетак значи. Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну, што ме мучи и душу ми мори!
Залуду му поје бродарице виле Чудновате бајке и песмице миле, Залуду га двори сав чаробни свет — Мутно му је око, срце пуно студи, А бледу је главу спустио на груди, Баш к'о бритком косом оборени
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ено познатог тела стене и покрета реке што се баца од гајева до кланца, сунце као никад сјајно и двори високи, без броја.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи младо момче Накићено, наређено, Мањ што није ожењено.
Благо двору, у који ће доћи! Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?
Чија л’ сеја међу њима бити?“ Братац сеји тијо одговара: “Сејо моја, буди ми весела! Наши ће и двори дочекати, Наша мајка даром даривати, А ја ћу и вином напојити, Ти ћеш, сејо, међу њима бити.“ 56.
58. Кум дојезди, двори зазвонише. А где ћемо куму коња свезат’? Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом
“ 84. Кад сам била с мајком мојом, Мени фале ове дворе, Да су двори самотвори, И у њима златни столи, У столима паунови, И по двору паунице.
Кад ја дођох у ’ве дворе, Али није, како фале: Двори миром саграђени; Што у њима златни столи И у њима паунови, То су свекар и свекрва; Што по двору паунице, То су
“ “Жен’ се, благо, жен’ се, драго, сретно нек ти је, Врани коњи попуцали, њу не донели! Двори твоји опустели, њу не чекали! Браћа ти се покривила, тебе не било!“ “Чујеш ли ме, верна љубо, шалом говорим!
- скрушити, скрхати, здробити; осетити се жалосним, покајати се салаш - пољско имање изван села самотвори (двори самотвори) - који су се сами створили самур-капа - капа од самуровине, од крзна куне зване “самур“ севдисати -
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Жена његова морала је сама код куће да седи И тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме. На саборима, славама са њиме морала да се појављује.
Долазио би кући заједно са јавним женскињем. Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи. И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.
пошали, насмеје, помилује је, камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује. После овога, све је то нестало.
из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који,
и готово слепом деда-Митру: — Деда-Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде да вас двори!
Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.
је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.
А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече. И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.
да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.
Софка, огрнута колијом, лежала је. Није могла више да двори, нуди. Од умора једва је очи држала отворене. Била је сва врела.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5) МЕСТА И ГРАЂЕВИНЕ ДВОРИ БОГАТОГА ГАВАНА У Имотскоме, у Далмацији, имају два језера, од којих се веће, које нигде не пресуши, зове Црљено
Играчица: Ево ти се дати нећу, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су мермер-двори, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог баба и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.” Кад ујутру сване, царев син устане, оправи | се, и захвали пустинику, па пође како му је казао.
еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?” Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
дана, запита Стојша змаја за друга два зета, змаја огњевита, и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где су двори другога змаја, а онде рече му да ће чути за трећега.
Кад прође недеља | дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега зета. После тога оправи се Стојша на пут, опрости се са сестром и зетом, па пође да тражи трећега змаја.
” Онда се мати врати кући и идући путем није се освртала, а кад дође својој кући, а то место њезине куће двори бољи од царевих.
” Кад мати дође пред цара она му каже да су у њена сина двори бољи од царевих и запита га хоће ли јој већ дати девојку, а цар јој одговори: „Ако твој син узима у своме двору свашта
Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста. Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
њекијех педесет корака пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори. Тако се учини Бакоњи, који стаде. Разјапио уста и избуљио очи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи... О мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан! ......
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мртво, безмјерно вријеме. XВИИ Болничарка која ме двори отишла је на неколико дана кући. Са села је, негдје из околице. Позвали су је због смртног случаја у породици.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се, и захвали пустинику, па пође како му је казао.
царев син, опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара? Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
Ишли они, ишли дуго и дуго, док једва једном стигоше у ту другу царевину. Кад ал̓ ту велики цареви двори и крај двора сакато воће, насред воћа дрво јабука, а на њеном врху златна јабука. Да сакате јабуке, боже!
Кад ту, ал̓ двори цареви велики и гадни, и крај двора велика штала. Кад бише пред шталу, рећи ће лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала
Тако опет ишли, ишли, журили се да што прије стигну, док дођу и у четврту царевину. Кад тамо, али красни цареви двори, а нигдје се нико не види. Једна соба отворена, и тамо далеко на крају види се златни кревет.
Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда. Она му показа да су то њихови двори. Ту јој се он сад каже, узме је за руку па с њом у те дворе, нађе Таригору и Кривигреду, а они се разгњилили од
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ће с њим доћи и пород нежељена порекла; напослетку, затворили су је у кућу и довели Парапуту да целог века само њега двори и чува.
Код ње је тело однело победу. Али је зато уследила и позната нам казна: хаџије су јој досудиле да навек двори божјег човека Парапуту.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером смерно двори!.. Тад му је то било теже од свега, али је ове године био срећнији.
И аге и Арнаути бацили су око на његови баштину. Како то да један каурин има своју земљу и да у сво– јој кући не двори аге и субаше и не откупљује прве ноћи сво– јих снаха великим новцима?!... Па и глобе он харамбашама неће да даје.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Та то нису сјајни двори, Ту је слама до појаса. Ту пастири... зар пастири? Јест, пастири духа чиста, Достојници да им руке Приме, носе,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна. И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна.
Јован Ст. Поповић ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ (Одломци) 1. Гди је Призрен, славни град, Гди су царски двори? Гди Душанов златни век Што чудеса створи? Све прогута Косово, Оде српска слава, Гди су били градови, Сада расте трава.
Кад свануле беле Цвети, Разболе се Сабља-момче, Двори њега Цвет-девојче, Залаже га понудама, Са неранџом и лимуном, Морским грожђем и смоквама Преко мора узабраним.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али... Напоље, рђо!... тражи колибе, Нису за тебе двори Ђурђеви; Јунаци само... смелост, освета, На мекојзи ће свили лешкати По којој престо сина Ивова Камења драгог зрна
Јер у тој крви бесне пучине Потоње снаге риком самртном Утону, Ђурђе, наша галија — Жалосни двори сина Ивова... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Умир’ се, чедо, И заборави Санова лажних грозне призоре — Почини, иди, сневај и даље —
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид: Мука је мене и разумјети, јер сам врло ћошкаст чојек. Чуо сам ђе говоре људи да су двори некаквог чивутског цара Соломона били на дван'ест ћошкова, а ја би' се смио својом дјецом заклети да на мени има
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи, Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи... О, мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и Wаглер у Паулy-Wіѕѕ., 1, 919), двори (Вук, Пјесме, 1, 514). У једној митској клисури са митским препрекама помиње се ј. шума (БВ, 9, 138; упор.
о прозорчић »не забату старих сламом покривених кућа« (да вештице не би преко тавана ушле), и отуда у старим песмама »двори шипком ограђени« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 144). Младожењу за време свадбе штитила су три трна д. р.
Ћипико, Иво - Пауци
У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест—шеснаест година, нека је у кући бар когођ од њезиних.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Где поклоник сêди у чаробној ноћи, Смерно двори бога и беседи с њим; Где молитва шуми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим, И шум тихо струји од Мртвога
Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну што ме мучи и душу ми мори!
Дух ће овај гласник бити за народе на Балкану, Да не клону у надежди белој зори, јасном дану. Опустеће двори ваши, а остаће кула стара, Да сачека ново доба, општа љубав које ствара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Поред њега се виде краљеви двори, лабиринт белих палата које се огледају на глаткој површини пристаништа. Средина острва Фароса спојена је великим
Њега красе камени кипови, а бране високи обалски торњеви. На левој обали реке, високо на брегу, уздижу се царски двори; око њих градски бедеми са двадесет две куле испод ових пошумљена падина брега.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ред је по обори, Чисто све у кући, Мислиш гледајући Господски су двори, Мило моје село, Буди ми весело! У моме сеоцу Задруга је сложна, Чељад је побожна, Син покоран оцу, Мило моје
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да гледам како она, још чистија и свежија, пролази поред мене, чак и служи ме, двори, и по њеном лицу, осмеху, видим како је њој мило што је мени добро код ње.
има Парапуту, онако унакаженог, блатњавог, што се ваља по улицама и спава по камењарима и под плотовима, да негује и двори... Прво њему хлеб да дâ, па онда она да узме. Прво њему воде да дâ, па онда она да пије.
Како се њој не досади да само нега двори, чува?!... СЛУШКИЊА (с досадом): Остави то, остави. Ти сваки дан, свако јутро, само то па то: »Како може да га
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Неке стајаће речи су особина песничког језика: господар (м. муж), бабо (м. отац), љуба (м. жена), чедо (м. дете), двори или кула (м. кућа), дојка (м.
отац), љуба (м. жена), чедо (м. дете), двори или кула (м. кућа), дојка (м. сиса), и неке међу њима (љуба, двори, на пример) свакако су лепше од речи истог значења које се употребљавају у обичном говору.
Код готове совре засједоше, те господску ријеч бесјеђаху; навалише слуге и слушкиње: неко двори, неко вино служи. Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре стари Југ Богдане, с десне стране
уза рамо своје сједе зета Страхинића бана, и ту сједе девет Југовића, низа совру остала господа; ко л' је млаћи, двори господаре.
Каже јаде тасту на уранку: како су ми двори похарани, како су му слуге разагнате, како ли је мајка прегажена, како ли је љуба заробљена: „Но мој тасте, стари
дворове, постојбину моју, у дворове куга ударила, поморила и мушко и женско, на оџаку нико не остао, но ти моји двори пропанули, пропанули, па су опанули, из дувара зовке проникнуле; што су били лави и тимари, појагмили Турци на миразе.
на мејдан, да с' надстрељујемо, па ако ти бог и срећа даде те ти мене данаске надстрелиш, на част тебе моји бели двори, и у двори моје достојање, и кадуна моја верна љуба; ако ли те данаске надстрелим, не тражим ти ни двора ни љубе, теке
да с' надстрељујемо, па ако ти бог и срећа даде те ти мене данаске надстрелиш, на част тебе моји бели двори, и у двори моје достојање, и кадуна моја верна љуба; ако ли те данаске надстрелим, не тражим ти ни двора ни љубе, теке што ћу
На част тебе моји бели двори и кадуна моја верна љуба, тек ме немој, брате, обесити!“ А беседи Краљевићу Марко: „О Турчине, жив' те бог убио!
он тражи ђе је боље вино Тек се Марко вина понапио, и грдне му ране зарастоше, али њему ситна књига дође да су њему двори похарани, похарани, огњем попаљени, стара мајка с коњма прегажена и вјерна му љуба заробљена.
Тад потужи Краљевићу Марко уз кољено цару поочиму: ,,Господине, царе поочиме, б'јели су ми двори похарани, вјерна ми је љуба заробљена, стара мајка с коњма прегажена, из ризнице однешено благо, однио га Мина од
Њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко! Ако су ти двори изгорели, љепше ћу ти дворе начинити — поред мојих, кô и моји што су; ако ти је благо однешено, да т' учиним агом
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије, Цвета се вије! Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није се ни љутио на њу.