Употреба речи дворишну у књижевним делима


Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Одједанпут неко је закуцао на дворишну капију и мој зет јује отворио. Пред њима је стајао јахач, који је једном руком држао запенушеног коња, а у другој руци

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

приказује са осетне удаљености ако рачунамо - а морамо тако рачунати - од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну капију, а Тодора „поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи”.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности