Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
што постоји овај насип, ова пруга на њему, мочвара испод њега и на малом језичку сувог земљишта Рашидина кућа с двориштем пуним вишања и деце.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кућа у коју беше ушао била је неко старо здање, зазидано са свих страна, са двориштем и шталама, пред којима беше насута нека земља, из које беше никла бујна трава.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Хајде, не дангуби!... Сјутрадан око ручаног доба стиже владика с ђаконом Ивом. Цијело братство дочека га пред двориштем. Јанко сјеђаше под орахом у дворишту.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако се, преко ноћи, бивши весељак и напрдалица преобрати у „Жалобитног Ђуру“. Двориштем се чује коњски бакит. Ђурајица и Милорад стижу пред канцеларију јашући на голу ђогату. — Овамоде, ашигџије.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А деда-Сима, корака крута, двориштем лута и прича важним тоном: „Путујем авионом!“ Много нам дедица памти, ваља признати то, има година сто.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што. Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут ... Шта је то... докле ће тако ? Зар још није умрла?... Тако дуго!..
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Нико га не познаде. Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар. Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би
Старци сјеђаху пред фратровим двориштем. Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту као војник на стражи.
Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, иако су га њихве очи пиле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Уживао је, гледајући је кроз прозор, кад висока, боката а витка, лако као усправан вал заплови двориштем, испуни га свег, па су кућа и зграде и јасенови мали, као играчке; одједном су сва врата затиснута њоме, а руке
Вукао се кући да види Симку. ...Вече се примиче дугим сенкама док стопе сунца отичу Моравом. Аћим луња двориштем: рода облеће око оџака на коме су јој растурили гнездо. Бол је дуг као старачке године.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Већ. је пролеће извлачило травке из земље кад је први пут залепршао крилима. Али тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче!
Зато се нико и не радује кад ораси, сазревши, почну да искачу из својих зелених кошуљица. Да макар једно дете протрчи двориштем, насмеје се, покупи или разбаца орахе, свеједно!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Чини се да и сад му силази пратња За шум чим се јави, за поредак стари. Двориштем су кратке и дубоке стазе, Непомичне сенке, и душа пустиње: Као да чувари невидљиви пазе Да их не посети пролеће и иње.
Ћипико, Иво - Приповетке
Полегоше да се одморе, ако ће и за мало време. У свикнуће нашли су се пред господаревим двориштем. Жупан прикупљао је тежаке да с њима пође у поље. Цвета приђе к њему: —Узми и нас двоје! —Не треба! Има нас доста.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће. Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.
Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима. Удари свом шаком и задрма њима.
Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон. Двориштем разлијега се дивљи кикот младости. А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Лавеж се и граја диже, Што путем праћаше кмета, све докле пред цркву стиже. Храм беше затворен јоште, те Амор двориштем сађе Да вајат клисаров гдегод и њега самога нађе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је у суседно двориште, где је становао сам један стари рибар, али рибарево двориште је другом дером било у вези са двориштем мајке Луке Млинарића, који се школовао у Риму, и за сада се још није знало каквој ће се струци посветити.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече себи, али још своју мисао не домислила, а помрли отац и мајка, син невесту довео у кућу, већ и унук двориштем трчи.