Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Забринуо се силно и ноћу често устаје. Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка. Али поши, како која недјеља, све горе.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
кад би он престрашен, побеснео од тога почео да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и да јури по дворишту, башти, једнако бацајући са себе одело и дречећи бесно да се чак и слуге склањале од њега...
А обично и не чека да му се дâ, већ чим уђе, залети се по дворишту и пошто покупи све по њему крпе, пруће, враћа се. И тако, дрхтећи, скупљајући, јури из куће у кућу, из маале у маалу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пред њим, у дворишту, један велики петао шареног и растршеног перја, праћен кокошкама, кљуцао је шепурећи се и тражио мирно нешто онуда по
Кад је Јуришић стигао пред капију и застао, он се загледа у осветљене прозоре оне мале, дубоко у дворишту увучене куће пред којима се повијало, као да ће се наједанпут срушити, једно високо и разгранато дрво.
Шета он тако за дуго после вечере у пошумљеном дворишту испред куће, зева и гласно отегне о-је, о-је. А у том отегнутом зевању и у оном о-је имало је нечег од песме и нечег
Африка
Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.
Неуредан је, бос, неотмених, простачких покрета. Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош.
У главном дворишту, између масе округлих житница и тремова, налази се жртвеник, саграђен на форму неког уздигнутог престола од црвене
Изнад свега су велике грабљивице са змијама у кљуновима. У дворишту главна краљева жена, крупна четрдесетогодишња црнкиња, још лепа, седећи на прагу чисти неко семење.
Жене љубимице су у нарочитом дворишту и краљ одлази да их доведе. То је шест сасвим младих, збуњених жена, истих као оне које су јутрос играле.
Неки од носача стигли су били још пре нас, нашли шефа села и поседали, у његовоме дворишту, око ватре. Између колико се колиба, житница и зидова требало провући, преко колико дворишта је требало прећи, да би
Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту. Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас.
У дворишту је врло мрачно. Она једна или две светиљке што је там–там донео једва да осветљавају колико да се виде задивљена лица љ
Белац ми одговори, сасвим озбиљно, да су ствари растоварене, да мој бој већ пегла у дворишту моје одело, да ћу ја с њиме ручати, да ће ми сам спремити кесу с ледом за теме, као предохрану од сунчанице, да ћу ту
Видео сам је тога дана неколико пута у дворишту; Фонтен је платио за њу родитељима, и чувао је за себе. Говорио јој са више нежности и срдачности но што белци обично
Нигде једног живог бића. У дворишту кућице од које Фонтен гради себи филијалу налазимо једнога црног младића, Фонтеновога повереника, који није родом из
У дворишту, само два-три метра од мог сточића на коме имам да једем, лежи на асурици губавац чије су ноге сасвим покривене ранама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде? Неколико тренутака у дворишту наста велика тишина. Гарсули је и сам био као занемео.
Оних, везаних, тридесеторица војника одведено је у казамат, који је био крај бунара. Остали делови пука стајали су на дворишту касарне, која је била кирасирска.
Споља је личио на аустријске дворове у Бечу, са великим, барокним, прозорима, а унутра, у дворишту, на каравансераје, у Турској.
Понављао је да би се до гувернера затвора могло продрети, лако. А на дворишту тврђаве, непомични, остали би само мртви. Волкову се то брбљање Исаковича било досадило и једва је чекао, да тог
На њеном лепом лицу блистале су капљице зноја, од порођаја, као роса. И њено детенце је спавало. Кад су Исаковичи, на дворишту, седали у саоне, Сунце се помаљало. Небо је било ведро, снег се топио, било је топло.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Једва се извукоше напоље кроз неку рупу под кровом, а кад су већ били у дворишту, мачак Тошо командова: — Јаши ме, Мишу пророче, тако ћемо брзо бјежати!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Да, и мене не би изненадило ако се њени агенти већ овога тренутка налазе пред мојом кућом или можда у дворишту, чак и ту, пред вратима. МАРИЋ: Тако сам опасан?
СПАСОЈЕ: Софија, чека ли ко напољу? СОФИЈА: Да, овде је пред вратима један господин од полиције, а у дворишту су два жандарма. СПАСОЈЕ: Реците том господину нека уђе. СОФИЈА (оде).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
може изаћи, а друштво из разреда задржа дах, тако да се сада сасвим добро чуло како фискултурник Маркота понавља у дворишту: „... ена... два... три...” а ноге вежбача меко се спуштају на земљу. - Ти, Слободане, на тебе мислим!
Кад сада мислим о томе, чини ми се да нисам ни желео да се извучем. У дворишту је осми осмолетке изводио ритмичке вежбе и фискултурниково: „ ...
Иза куће, у самом завијутку мртве Тисе кричале су сарке а у дворишту се о гране две патуљасте вишње вешао читав чопор клинаца између две и дванаест.
Кајсија у дворишту око које се јурио читав чопор првошколки била је осута цветовима који су искочили из голих грана као кокице на одвише
У дворишту њене куће плакало је оно малецко и она се готово изван себе сручила низ насип. Тако сам остао сâм на шинама још топлим
Станари наше зграде били су већ у дворишту и нисам могао да избегнем пролазак поред њих. Жене су истресале јастуке, а чилагери и клинци чварили се на сунцу.
Помислих на улице пуне шетача и сустанара који су играли преферанс у дворишту под оном шугавом крушком. Помислих и на милион других идиотских ствари.
- понављао сам себи, као што понављате деци кад су уплашена. Вреле н сјајне шине су блештале на сунцу, а у дворишту Рашидине куће мигољили су се они мали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Комесар био му је, уосталом, за време целе вечере досадан. Опран и умивен, посматрајући шта се у дворишту дешава, Исакович је стајао дуго пред великим огледалом и гледао широк ожиљак ране, на десном рамену, исто тако
као ћуран, црвен у лицу и зелен у потиљку, Комесар је, вичући на гомилу својих официра, по собама, по степеницама и по дворишту, спасавао што се спасти дало.
За звоником висило је чудно, дуго уже, пало по земљи као клупче неке беле и дебеле змије. У дворишту је била потпуна тишина. Међу високим зидовима видела се узана и плава површина неба, непроменљива и чиста.
„Да ме не држе за блудника“, помисли – „да нису дочули што“, мишљаше – загледан тупо у дрвени звоник и воћке у дворишту.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На Копаонику је обичај да млада у тренутку када напушта вратницу на дворишту, испод себе истргне јастук и снажно га баци уназад, да би се она тако лако и брзо породила.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
сопствену дечију собу која је данас изнајмљена неком туђинцу: то је она иста боја зидова, прозор што гледа на кестен у дворишту, патос пребојен уљаном бојом за подове, и плавичаста таваница — али унутра су неке непознате, туђе ствари и нечија
«), док се око његовог аутомобила у дворишту буду окупљале гуске. И, одједанпут, изгледаће му као да никуда није ни одлазио. Глупе ли куће.
– Играмо клиса... — одговарамо. а све очима тражимо изгубљени клис. Ено га, лежи покрај новог аутомобила у дворишту, баш се некако згодно наместио. Гледамо ми, а гледа и Бајчетић, свеједно што је превалио четрдесету.
Његова слика са шестим три разредом, где сви дечаци гледају према фотографу, у школском дворишту — само он пиљи у небо, правећи се оргиналан. Фотографија извесне Ване, нека њена писма. Није важно.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Домаћица бјеше висока и суха, а снаха јој омања, једра. Уз кутњи зид у дворишту бјеху прислоњени бадњак и бадњарице, а на ражњевима четири пецива.
Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево. Момци потекоше к вратима. ИВ Уђе око двадесет браственика.
“ — Пунте! Урте! Појте! — викало се у дворишту наизмјенце, између пуцњаве и пјеванке. Гост, оставши у кући, стојаше као укипљен.
Ускок изиде из куће. Снијег падаше једнако крупнијем меким пахуљицама кроз топал ваздух. У дворишту бјеху с обје стране читави брегови, а средином иђаше пртина од кутњега прага до дворишнијех врата.
Све су биле ниске, под сламенијем крововима, све ограђене сухомеђама; управо у свакоме том дворишту бјеху по двије-три зграде: једна главна, кућа, а остале стаје, или кујне.
Права кујна бјеше у засебној зградици, у њеком малом дворишту, које се налазило на боку старије зграде, и које захваташе, с једне стране, бедемчић, подигнут ради одбране, а с
Опрости, не могу те послужити оваквим рукама. Де, Ђузино, поспи Јанка. Крцун је дера брава објешена о дрвету у дворишту. Рамо и још њека дјеца гледаху работу.
— Ево ме, соколићу мој! Жао ти је Јанка гладна, ма више себе, бојим се! Прије него што сједоше да једу, у дворишту Мргуда Шутова узаври пјесма.
Као што знамо, требало му је проћи поред куће Стева Бојова, попа Марка и Мргуда Шутова, гдје је била удавача. У дворишту Стевову, Маркиша, син, му, такође дераше овна.
Јанко додаде смијући се: — И онај принцип, о коме се толико причало. У дворишту попову пристав окреташе пециво, а Гојача се деси на прагу.
Теже ће ми бити видјети стрину Стану, него све што видјех! У дворишту затекоше десетак Озринића, који бјеху спремили двоја носила.
Цијело братство дочека га пред двориштем. Јанко сјеђаше под орахом у дворишту. Пошто му људи цјеливали руку и пошто им изјави сажаљење, додавши неколико дирљивих ријечи о Крцуну, владика отиде ка
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
би, можда, личило Прустово дело даје остало на пуком призивању Мадлене, Вентејеве сонате, звоника и неравне калдрме у дворишту Германтових, да није заковитлано у висину, обухваћено широким планом и синтезом.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. Још је рано. Деца се по школском дворишту јуре.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
зрачио тако повјерљиво и умиљато да то није могло измаћи чак ни дједову оку и он би удобровољено гунђао мајући се по дворишту. — Пазидер га, сва се башта модри као чивит.
— већ смо хтјели тога чаробног јутра а у школу да не идемо. Под предсједништвом мога дједа, у дворишту, на дрвљанику, засједао је свечан скуп: ваљало је малој кобилици изабрати име.
— Добројтро, стриче! — скаче цура као да је изненађена, а сељак повлачи очима по дворишту и у себи мрмља: — Какав сам ти ја стриц, загрмило у те! Види је како се упреподобила ко шокачка Госпа.
Као да је у својој кући, Раде одмах проналази и мјесто гдје ће се у дворишту сјести, и најпогоднији начин како ће примирити разлајана зељова и голицаву ријеч да насмије врцкасту цуру.
Већ под саму зиму, једног сувог дана пуног оштре голомразице, појави се дорат у нашем дворишту. Довео га коморџија без руке, неки сељак с околних брда, који је, такођер, имао коњско име — Зекан.
Пола сата послије бомбардовања стајао сам у дворишту и замукло зурио у остатке свога тавана. Раскривен, сурово изложен сунцу и свачијем погледу, он је још увијек мамио
— Оставите ви дјечака на миру, то је мој Василије. Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па да, сад она бира: ваља јој
Већ је кокнуо једног поред самог бунара у дворишту, а канда је неко и у кући добио по репу, јер нешто ређе пуцају. — Ех, само да није пусте жеђи!
Командант само хукне и наставља: — Тамо иза музеја, у лапидаријуму, налази се у дворишту њихова батерија, а под аркадама су сложене гранате. Тамо се мора продријети.
— Онај мали. Он га тако зове. Командир затеже униформу и гологлав излази напоље. По сунчаном дворишту, држећи се за Видаков прст, несигурно набада малишан с огромном милиционарском капом на глави, једва види куд иде.
Испекла баба посинку за вечеру питу и поставила софру у дворишту. Нека, нек и драги бог види како је она одгајила своје бивше сироче и војника од њега начинила.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око кујне, згурени уз зид, начетали се просјаци и остали гладан свет...
За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се. Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком. Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. — Дом!
Ми се од страха сакрили по амбаровима. Станоја у том иза куће, у дворишту, цепаше дрва на дрвљанику. Док стрина ћуташе, ништа; али кад је стриц ухвати за косе и, обвив их око своје руке,
Пукне ли лето, у кућу се не завирује. Сем што се износе или уносе спаваће хаљине и готови јело, остало све у дворишту, у башти. Не знате, како је то, кад се увече попрска двориште, простру асуре, душеци и јоргани.
Из куће сваког часа излазе послушници, доносе јела, котлове с вином. А до куће, испод стреје, између мушких у дворишту и женских у собама, сели Цигани. Сви у сенци. Свирају. Само за Шабана, шупељгџију, нема места.
Једва наиђе на баштенска врата. Као да се ослободи нечега кад се виде у нашем дворишту и кад седе на постељу... Поче да се таре руком по челу, скупља косу, хлади...
Навише, изнад угнутих, старих кровова и башта, диже се велико, жуто здање, окружно начелство, у чијем дворишту по калдрми, обраслој травом, и испод багренова одскора посађених лешкаре у гомилама сељаци и чекају да их позову у
увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к
већ је само био ручак, а на њему њена и његова породица. И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.
На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се
— Ја, ја. Ништа, тето! — умирила је она ашчику и изишла. И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да предвидим читав заплет унапред, чак и то како тај блесавко поред мене на каучу почиње недељом да пере своја кола у дворишту, а то је више него могу да поднесем. То кад се недељом перу кола, мислим!
младих удовица, распеване канцонисимо италијанске краве — уопште, све награђене краве које су: у штали љубавнице, у дворишту лепотице, а пред вече млеконосне — чиме, дакле, испуњавају сва три потребна услова за идеалну краву.
У једној руци држи кофе за воду, у другој кожу од синтетичког јелена. — Наша су кола апсолутно најпрљавија у дворишту! — закључује. Недеља — максималан дан!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Можда памтиш моје сузе давне у свиленом предвечерју млаком, када су ме у дворишту школе са подсмијехом назвали сељаком. Низао сам невеселе дане и мислио на моје Хашане.
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! У дворишту ломача се пали, букте свеске попут сува грања, бурно пламте домаћи задаци, огледала нашега незнања.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Ама, реци ти мени, пријатељ-Агатоне, каква је то тетка? АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година.
Не може она то, ми морамо остати у кући. Даница ће се и онако уселити у велику кућу, а ми ћемо у ону малу у дворишту, ону где ти сада станујеш, само да будемо ту, крај тебе да ти се нађемо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се... У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали.
Овде смо дуго остали... Желели бисмо и да заноћимо. Сељаци износе воће. Војници у дворишту музу овце. Јанкуљ завлачи испод топовског јастука шареницу, и хвали се да му је дала нека девојка.
Пројахали смо поред запрега, и упутили се право једној сељачкој кући. У дворишту се виде гомиле шаше, а на доксату су обешени клипови кукуруза.
Чудили смо се само како је све пусто. Чак ни посилнога нема. Неке кокоши су само чепркале по дворишту. А када смо обазриво отворили врата собе, на кревету се налазио велики картон, где је писало крупним словима:
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском. Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.
Људи почеше долазити. После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке. У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.
Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.
Није ни излазило међу људе. Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу.
Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор. Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност. — Шта ли си сањао ноћас, братићу?
В Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима. Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.
Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту;
А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту. Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су.
Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће. Стојан му са прага од стана махну руком. — Виде ли, братићу ? Они се нешто поџевељаше...
— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. У том се отворише вратнице на дворишту. Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. — Ето га!
има времена за то... Па најпосле што ?... Нека!... То ће нас зближити, кад опази да ја ништа... Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.
Шта је то... докле ће тако ? Зар још није умрла?... Тако дуго!.. И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4—5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
НА РАКИЈСКОЈ ПИЈАЦИ У УЖИЦУ 4 ИИ СЛИКА САСЛУШАВАЊЕ ГЛУМАЦА У ПРЕДСТОЈНИШТВУ ПОЛИЦИЈЕ 16 ИИИ СЛИКА СВАЂА У АЏИЋА ДВОРИШТУ 28 ИВ СЛИКА ПЕЧЕНА БУНДЕВА НА ХРАСТОВОМ СТОЛУ ПОД ЛИПОМ или ПРОБА ШИЛЕРОВИХ „РАЗБОЈНИКА” 64 МЕЂУИГРА 81 ДРУГИ ДЕО 84 В
ВАСИЛИЈЕ: Шта? МАЈЦЕН: То, да вам на позорницу пада сенка вешала? (Затамњење) ИИИ СЛИКА СВАЂА У АЏИЋА ДВОРИШТУ (Право према публици, унутрашња фасада једноспратне куће покојног мајора Аџића. Дуж целог спрата велика веранда.
Доле десно је приземна кућа Благоја Бабића, пред којом Гина, у кориту постављеном на две хоклице, пере веш. У дворишту се налази пумпа за воду. Преко дворишта могу да буду разапети, још увек празни, конопци за сушење веша.
ВАСИЛИЈЕ: Нисам мислио буквално, у правој Русији... Него, ово сам хтео да вас питам: ми бисмо овде у дворишту држали пробе, ако не смета... Знате, да не бисмо и за пробе плаћали посебно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.
Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. — Хууу!... Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Други ред лево! И они се кретоше лево. Настаде читава маневра по школском дворишту, у којој ми директор напомишање поморског адмирала..
Дете изиђе у двориште, завуче се у неки кутак, гледа... гледа... и тек почне се чиме забављати. Нешто шушну у дворишту. Дете диже главу и усијаним, жудним погледом стаде мотрити: »да није тета.. ..?« Ах, тешко је! ...
У њему је нека жива журба и затајена неизмерна срећа... У дворишту бруји: свирка, игра, смех, говор. Дошли сватови! Све се ускомеша.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Гледа на сат.) Још мало па ће се затворити капије на општини, и онда нико нов не може ући. Оно што се затекло у дворишту гласаће. Сад, видиш, треба убацити што више гласача у општинско двориште. (Чује се музика.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” МАМИНА ДУЖНОСТ Мамина дужност је да чарапе пре зиме исплете, Да надгледа траву која расте у дворишту и на њиви. Али њена највећа дужност — с тим се слаже свако дете Јесте да дуго живи.
видео сам их како су спавали; На неки велики интернат подсећао је депо; Нису се много разликовали ни распознавали; У дворишту су шумеле гране ко небо, бескрајно, лепо.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утуткани је, намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске халине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.
Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела... Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.
Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама. Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.
И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.
чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...
гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде | у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу: — О, алат! Ја, алат! — Живи ли сте?
Међутим дан је већ био почео. По дворишту увелико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена
Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се
Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих. Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја: — А, бабо, бабо!...
И она се брзо трже, поправи. Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.
Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена. Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.
Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
) ИКОНИЈА (виче напоље, Анђелку): Анђелко, чесма ти је у дворишту! Има и струја! (Цмиљи) Мани мало том метлом, неће ти отпасти! ЦМИЉА: Колко су само блата нанели!
А и за просјака има места и хране! у дворишту овнујски рогови, алат, Свињске длаке, ћуреће главе, дрва, Кокошје перје на пању и око пања!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стипан и Бакоња пођоше. Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан иђаху што су боље могли,
Ајде сад са оним дијацима. Ајде поведите га. Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка и нађе се одмах у дворишту, гдје видје да је манастир озидан налик творила.
Ајде, ћаћо, и поздрави мају и све, све остале... Кад се Бакоња поврати ка прозору видје у дворишту само провинцијала са пет-шест фратара.
По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.
Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге. Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи. У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.
Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“. Послије вечере било је сијело у дворишту. Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови. Кнез их почасти вином.
Старци сјеђаху пред фратровим двориштем. Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту као војник на стражи. Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, само толико.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Где то беше?... Мала радња у дворишту на Сен Мишелу. И Елен. Где ли је сада она? Очи падоше на кревет. Ову чегру је мајка ткала. Био је на распусту.
У Катићевом дворишту је тихо. У кући не светли лампа. Где ли је Симка? издалека помисли Никола. Зна да јој је он ноћас једина мушка рука у
“ После је ошамућена тумарала по кући И дворишту. Мајци није могла да погледа у очи, избегавала је, изналазила послове ван куће и од мутног страха ни реч с њом није
одбио је вечеру, обукао се и, с једном мучном намером, припио се уз прозорске решетке чекајући да станари у кафанском дворишту погасе лампе.
Кафеџија ни за дукат није хтео да се лиши будилника који тачно, на време, буди келнере и послугу. У кафанском дворишту играла се деца.
“ „Ја више нећу да живим у селу.“ „Добро, живећеш у Београду. Онда се снег у кафанском дворишту сасвим отопио. Кошава је једне ноћи побегла са београдских улица, уплашена млаким југом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Када ли ће порасти?« — питала се. Недеље и месеци су пролазили, поново пролеће као златна веверица скакутало по дворишту, а изданак никако да се дигне од земље. Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било.
Нешто је светлуцало из мрака. Убрзо оданде допре неки лагани звук. Ах, то је мачка прела! Старац се окрете ка дворишту, али у први мах не спази ништа. Свуда, докле је око допирало лелујала се месечина као вилина косица.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ту где је сада његова улица, негде близу раскршћа Симине и Добрачине, још не на стрмини, Добрача је застао, сам, у дворишту рабатне турске куће. Зауставио се случајно и наслонио се на ограду од камена кроз коју је промицало слеђено шибље.
Између турбета и зграде Совјета, у дворишту, били су силни ситни зградурци. Ова доцније неугледна кућа у којој су, за време Првог устанка, боравили многи
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Хоћемо да пљачкамо“, одговорише му они. „Како год хоћете!“, рече им Архимедес и пусти их у кућу. Он оста у дворишту, војници уђоше у његове одаје.
“ „Ја у оно доба не бејах више код њега у служби, но једног дана - то беше некако пред јесен - сретох га у дворишту Универзитета. Он изгледаше врло измењен, оронуо и некако чудновато забезекнут.
“ - „Пасе!“ одговара ми он, навикнут на надмене и расејане посетиоце великог научника. Нашао сам се у великом дворишту зграде.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пред само подне, у дворишту велике зграде, десетак озеблих војника, у двоврсном строју, са снегом на брковима и обрвама, зарумењени и узнемирени,
да сместа морају заспати и запретио да ћу сваког извести команданту на рапорт ако га приметим да се нешто врзма по дворишту. — Другим речима вршиш осигурања за ноћни напад.
од дасака рзали су коњи и грицкали сено, а ја сам пипао по мраку да разазнам где сам и спотицао се о разне предмете по дворишту.
А тамо у дворишту било је ваздуха и пуно сунца и неба се доста могло нагледати. И удисао је Свилар алапљиво онај, усред јулске припеке,
Све је замрло, све. Само пас нашег суседа, везан у дворишту до нас, кобно и промукло урла, те се његови дивљи И злослути тонови топе у самим мојим грудима, и пуним рана и пијаним
ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ У дворишту је нова грађевина, углавном, била готова. Појавила се она као преконоћ и поникла, радосна и млада, између старих
сигуран и са силним кликом живота спреман да прне у плаво радосно небо, да се нису зачули брзи, звонки одјеци корака у дворишту и привукли му пажњу. Сасвим доле, ка чесми што се сијала на сунцу, враголасто девојче долазило је за воду.
су прешли у прву кавану да тамо сачине протокол, у веома живом разговору, и клањајући се са осмехом онима што су у дворишту остали. Са онога истога злокобнога места зачула се идућег дана нова песма. Била је изазивачка, пркосна, дрска.
Баш утом зачули се кораци у дворишту... То је била иста она што је донела смрт његовом претходнику. У погруженом ставу њеном видео се јад преживелога
Изашла је са малом ручном метлом којом је стала чистити сасвим ситне струготине по дворишту. Изгледала је мирнија и тргла се тек кад је наишла на крваве остатке трагова код мале гомиле камена.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
По дворишту иза куће шетале су годинама, снуждено и нераздруживо, двије погрбљене, мучаљиве бисерке — „фараунке". Годинама нису дал
Ето, за мене је у дјетињству у том дворишту лежало недјељно поподне; одатле се оно ширило по цијелом свијету. Егидио је дошао, прије много година, још сасвим
У једном дворишту Егидио је спазио на балатури танку црномањасту дјевојку са живим црним очима. (А није ни слутио како ће се нагло
Убога дјеца, слинава, рахитична, големих ошишаних глава, гацала су по малом каменитом дворишту, а танке су им се ногице повијале под теретом звучних имена.
Похитао бих на прозор према Егидијевом дворишту: Калпурнија је сједила на клупици под шипковим стабалцем, забачене главе, с танким кажипрстом између страница књиге
Таква је била моја Калпурнија из дјетињства, паунска љепотица међу гомилом ругобне браће у уском дворишту обућара Егидија. Таква је била и дјевојка коју сам упознао као гимназист кад сам дошао у град.
Заостао човјек који цијепа дрва у нашем дворишту није ни издалека онако занимљив, онако подобан да побуди наш алтруизам, као онај из Гоби пустиње или из Полинезије.
Радило се и у малом обзиданом дворишту иза опћине, па је сад биједни Густе трчкарао између маурске сушионе говеђих кожа и опћинског дворишта, с вјечитим
У том дворишту изграђивало се џиновско стабло, круна читаве инсценације, са свим могућим нијансама зеленила у раскошној крошњи и с
Запустили смо све раније игре, и чим бисмо изјурили из школе, сјатили бисмо се око њега. У том је дворишту владала ужурбаност и врева људског рада као око градње катедрала. Само, једна нам је бојазан засјењивала задовољство.
Сухо врело љето, посљедње које сам провео код куће. Преко уличице, у узаном Егидијевом дворишту, из кога је заувијек нестала Калпурнија, њена најмлађа сестра, мала Алда, израсла је у дјевојку.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући. Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. — Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.
Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића. Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви. Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.
Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао : — А гле, Ђура! Од куд ти сад?
Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом. Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље,
Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.
Сад му све изгледаше друкчије. Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...
Свануло је, виде се јасно сви предмети... — Камо девојке? — викну капетан. Погледаше сви по дворишту. — Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. — Она је, убијена!... — повикаше други.
дадох ватру и — готово... — Зар баш на месту? — пита капетан, мр штећи се. — Није ни мрднуо. Ено га у дворишту... Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. »Као да им сам ђаво помаже!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Наједанпут заурлаше пси на дворишту. Млада искочи да види, а кад се врати, свекар је упита: — На шта лају пси, снашо? — Па на уста, свекре.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једне од тих вечери шетао сам по четвороугаоном дворишту Тринити колеџа очекујући да се Нивен врати са своје вечерње молитве из капеле Колеџа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Једва дочекаше дан. Марко се није дигао, него остаде лежећи на влажној слами. Ујутру у дворишту десио се жупан. Цвета му приђе: —Сина ми ноћас заболило, — јави умилно. —Па шта ћу му ја? — одврати жупан. —Ништа!
Довео га господару неки окошчасти Црногорац; сјећа се, то је било некако пред Божић. Кад је дошао, била је у дворишту, а чини јој се да сада чује глас и ријечи онога човјека, које је рекао господару када је у двориште дошао: — Довео
Види га сваки дан у дворишту; мимогред, погдекад, добаци јој покоју реч, али она не сме да се с њиме упусти у разговор: чини јој се да свако у њу
И сваки пут кад га гледа у дворишту где цепа дрва, чисто увиђа да јој неће он лако из воље изаћи. Снажно и окретно маше секиром и мушки дахће код сваког
Узбуђен, сиђе у двориште. Беше на измаку зиме, у суботу, када се у дворишту семинарија скупљала сила просјака, тражећи милостињу.
А топло лето пожури ту његову одлуку. Немиран, раздражен лутао је по просторијама сетминарија, дворишту и башти. Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра.
У унутрашњости капије стоји војник. Ноћ буди успомене, јача машту. Како дању мирно је у томе дворишту! Иво Полић разгледао је разне музеје из доба турске славе и величине. Шаролике боје и облици играју му још пред очима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
доласка из Турске и тиме најава удаје - јунакињу често затичемо на горњем спрату, крај прозора, али и доле, у кујни и дворишту.
Очигледно је да су светлост и дневни жагор напољу опонирани са тишином, тамом, влагом и јаким мирисом унутра у кући и дворишту.
И управо је сасвим тако - још док је свадба трајала - у једном часу доживела разграђеност свекрове куће: по дворишту су запаљени многи огњеви, „чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао”, па „та
Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела . . . Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.
и дете и стар човек, придружује се просторна контаминација: лежи у соби а једновремено види оно што се налази у дворишту, башти, у суседним улицама, па до реке и ван вароши.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Иза њих засовница као у старо доба и као да ограда није од прошћа но озидана да боље чува господара. Унутра, у дворишту још добро неискрченом и са неравним стазама преко њега, видимо нову пространу и ниску кућу.
Но тај човек нагнао његову попадију да напуни кадионицу жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он трипут обишао, мрмо– лећи неке речи тобоже да га освети.
Краков, Станислав - КРИЛА
Васиљ, са прљавом брадом довео је кћер официру у први сумрак. Баш када је једна дебела жена у дворишту музла козу, Васиљ је скрстио руке на појасу, поклонио се, и молио да му војници са бачија овце не дирају.
Мија је потражио од њега ракије. Рекао је да буде што љућа. у дворишту срушене куће прикупљали су заробљене. Сељаци се скупили и тражили да се злотвори побију.
Петровић, Растко - АФРИКА
Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.
Неуредан је, бос, неотмених, простачких покрета. Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош.
У главном дворишту, између масе округлих житница и тремова, налази се жртвеник, саграђен на форму неког уздигнутог престола од црвене
Изнад свега су велике грабљивице са змијама у кљуновима. У дворишту главна краљева жена, крупна четрдесетогодишња црнкиња, још лепа, седећи на прагу чисти неко семење.
Жене љубимице су у нарочитом дворишту и краљ одлази да их доведе. То је шест сасвим младих, збуњених жена, истих као оне које су јутрос играле.
Неки од носача стигли су били још пре нас, нашли шефа села и поседали, у његовоме дворишту, око ватре. Између колико се колиба, житница и зидова требало провући, преко колико дворишта је требало прећи, да би
Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту. Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас.
У дворишту је врло мрачно. Она једна или две светиљке што је там–там донео једва да осветљавају колико да се виде задивљена лица љ
Белац ми одговори, сасвим озбиљно, да су ствари растоварене, да мој бој већ пегла у дворишту моје одело, да ћу ја с њиме ручати, да ће ми сам спремити кесу с ледом за теме, као предохрану од сунчанице, да ћу ту
Видео сам је тога дана неколико пута у дворишту; Фонтен је платио за њу родитељима, и чувао је за себе. Говорио јој са више нежности и срдачности но што белци обично
Нигде једног живог бића. У дворишту кућице од које Фонтен гради себи филијалу налазимо једнога црног младића, Фонтеновога повереника, који није родом из
У дворишту, само два-три метра од мог сточића на коме имам да једем, лежи на асурици губавац чије су ноге сасвим покривене ранама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Е, људи, никако ми не иде у главу, како извукосте овога коња. — Изведи га у предсобље — нареди једном војнику. У дворишту се чула ларма. Неко је питао ужурбано: — Јесу ли овде?
Један пас лежао је поред извора и дахтао. А у суседном дворишту врли су жито. Одатле су допирали повици и чуо се шушањ сламе испод коњских копита. — Е-е-е-еј, нане!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд
Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...
Што се, лудо, млад не жениш? И то по цео дан. Од јутра до мрака. Радећи, било по кући, било по дворишту. Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?
Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење. И ту, у дворишту, седели би, служили би се.
Уђе на капију њихову. Љутитим кораком појави се у дворишту. Она је седела на камену у средини. Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.
ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно,
Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(»крушчица је моја црквица«) и молитве му помогну, јер се посвети (постаје »краљ Давид«). К. се радо сади и у дворишту новоподигнуте куће (СЕЗ, 19, 278). »Жута рана« натрља се крушком, па се онда та к.
треба схватити и обичај да се пред вечеру на месне покладе посипа по кући (СЕЗ, 40, 1927, 34), а уочи Ђурђевдана по дворишту, и око кућа и торова (ГЗМ, 6, 1894, 660; СЕЗ, 14, 59; 40, 1927, 64; С.
Бурјан. У околини Зајечара на Велики четвртак »пале у дворишту бурјан за мртве« (ГЕМ, 42, 1978, 429); тога дана, на Ваведење и Ђурђевдан палиле су се од б.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде изби у двориште. Киша сипи. По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме
Погледавши боље, спази Васу у дворишту у друштву двају сељака. Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у
Жена, ухвативши дјечака за руку, оде од Васе. Раде гледа како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима док се у кућу не поврати. Дакле, то је та нова господарица!
Дакле, то је та нова господарица! И већ, ето, у кућу се усели, и шета се по дворишту што се сучељује са његовим најбољим земљама.
Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље. Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци. Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.
Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли. У њеним добрим очима запази бригу. Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи,
У дућан униђе млађи му брат Марко. Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. — Стопру је сад дошао...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Устао је, то се не може порећи; почео се шеткати као раније, најпре по манастирском дворишту, а онда и по пољу. Димитрије Глас о игумановом оздрављењу нагло се проширио по читавом крају.
Гледам те несрећнике што леже у хладу липа у дворишту. Окупили су се овде као гроздови чавки, чекају на ред код Доротеја.
Прохор Игуман се узврпољио. Цело пре подне је тумарао по дворишту и сваки час погледао према истоку одакле је требало да се појави његов љубимац.
таман и непостојан, готово случајан, и опет сам знала да ни сада као ни раније није био у вези са мном, иако смо се у дворишту затекли само ја и Кирча.
Прошао је мимо мене и отишао уз степениште, према горњем дворишту а да се није ни осврнуо на нас двоје. Чинило се како не зна ни толико да сам овде ипак некаква домаћица, да сам жена
му је зарасла и мада још помало храмље, осећа се толико добро да понекад узјаше коња и тера га да каса укруг у доњем дворишту. Ове године су кише рано почеле. Магла испуњава долину по цео дан.
Сви су се ужурбали, по цели дан се мувају по дворишту, галаме, једни одлазе, други долазе. Изгледа да Дадара попуњава војску младићима из околних села, које после искусни
Манастир изгледа жалосно. Зидови су напукли, малтер је опао на многим местима. Купина се заврежила по дворишту, сву да аптовина, коприва, чичак и паламида.
Но њих троје су остали доле у доњем дворишту, све док она двојица нису распоредили тела према остацима одела. Саставили су пет крвавих безглавих лешина.
Кад је свануло, могли смо да видимо исход ноћне битке. Призор је био стравичан. Свуда по поплочаном доњем дворишту лежале су крваве лешине и њихових и наших.
да лижемо зној са његових угојених кљусина које му служе само зато да би их гледао како се пропињу и ржу у доњем дворишту, док их узјахују његови кицошки ћурани што се шепуре онде под својим ћубастим калпацима.
Збогом моја лепа, промајна кутијице на врху торња. Рат је завршен. Победничко славље се разгорело. Доле, у доњем дворишту, игра коло. Свирачи цијуличу у свирале и двојнице. Јекће бубањ од свињске коже. Меша се свеколика свирка и галама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
евнух уморни дрема на меком наслону свом: На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом. У тавно зеленом сâду мирише травица мека, И небо над нама шири звездани вео свој Не бој се евнуха, јагње.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако сам, после двогодишњега отсуствовања, угледао опет зелене шалукатре мога очинскога дома, и у његову дворишту примио огромни кључ његових тешких гвоздених главних врата.
У једном од њих сазидана је митрополитска црква Светог Вида, диван споменик готске архитектуре. У суседном дворишту окупљено је много господских каруца. Ту сиђосмо и ми.
Кад сврших десету годину, морадох поћи у Осек, у средњу школу. На дан мог одласка скупише се у дворишту сви наши млађи, трговачки помоћници, кочијаши, винограџије, кравар, циглар, подрумар и остала служинчад да се опросте
Она ми је изгледала као преноћиште на моме путовању по васиони. Сутра ме изведоше у шетњу по дворишту. После једног сата, вратише ме натраг.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Хај, урани па устани, Све већ чека – на тебека! Сунце грану па засветли По дворишту поје петли. Па и голуб већ полеће Да уграби зрнце веће!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Види се чак и преко капије супротна страна улице са поређаним кућама, баштама. По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по амбарима носе на леђима џакове кукуруза.
ТАШАНА (наставља): Да, оставите ме саму. Ти у два, три дана ако навратиш, а отац, и кад дође, све тамо, на дворишту, по амбарима, шталама, са момцима, чивчијама, а ја сама овде по кући, по пустим собама, нико да дише поред мене а
МЛАДЕН (сам): А ја, ох, ја идем отрова да нађем... и да јој га ја, рођени отац, дам у руке. (Нагиње се ка дворишту и виче): Димитрије. ДИМИТРИЈЕ (из дворишта): Сад, газда! Улази момак Димитрије и уплашено стаје пред Младена.
Жиж, Парапута! ПАРАПУТА (отргне се од Јована и изван себе бежи по дворишту): Изгоре Парапута, изгоре! ТАШАНА (иде ка Парапути): Нећеш, не! Не бој ми се! Нећеш изгорети!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
код старог Јеврејина Исака учио је фино резбарство, а он је старом за то доносио у тестијици воде с чувеног бунара у дворишту синагоге.
У дворишту, магазе као ред малих кућа; све врло чисто, али пуно мириса од разне колонијалне робе, од сувог грожђа, бадема и смокав
неминовно срећни људи ти који су тамо оставили тањир лепих јабука на столу; заденули за икону босилак; или се смеју у дворишту, а заборавили да у соби угасе свећу, па им он превиче преко ограде колико стаје то паланачко осветљење.
Дубоко у дворишту су стаје; стан за женску послугу; шупа за кола; шупа баштована; и дрвљаник увек крцат дрвима. Клостер зими брекће од
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Додуше, у дворишту је, међу домаћим животињама, био и један јеж, који је, с обзиром на своју спољашност, могао евентуално представљати
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чујемо неко клопарање, тумарање уз дрвене степенице, и онда се све утиша. Тада уђосмо. Војници остадоше у дворишту. Ја и Ђуро пођосмо уз мрачне и уске дрвене степенице.
Село пусто. Неке су куће порушене од артиљеријских зрна. У једном дворишту испред разгранатог ораха било је превијалиште, где су лежали рањени војници са крвавим и отвореним ранама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Утом, заплака у дворишту мали син. Ћушну Лепотица сакупљену парчад међу кошуље, па потрча у двориште и заборави и огледало и своју нејасну
— рече жени један охоли бркајлија и потрча ка својој кући, ка свом дворишту. Али, само што до њега стиже, а метлица му се отрже из руке, и полете ка жени која је хтела да почисти болничко
»Баш којешта!« помисли младић. »У дворишту а ни на пушкомет унаоколо нема бунара, а и багрем је одавно сух. »Шта ове о бунару трућају!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Што рекох да не буде! Уста ми отпала, уста што изрекоше... ДРУГИ ЧИН Собина, предграђе врањско. У пространом дворишту воденица од трошних зидова, побелелих од брашна.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Спремни коњиц фркће, ногом копа, бије, Као да би на пут господара звао... Зора је. Ми деца крај мајчина скута У дворишту стали, срце нам се тресе — Отац, ево, свима из јаспрене кесе По маријаш вади за сретнога пута...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Народни певач је ту појединост прећутао. Али, по свему судећи, он је Југовићку у томе тренутку видео ван двора, у дворишту, како седи на ниској троножној столичици или на трави, јер иначе не би могла да јој падне у крило синовља рука.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пролазили су нови авиони. — Госпојице Лано, је ли то рат? — Не знам, дјецо. Док су се ђаци збијали у гомиле по дворишту и узбуђено ћућорили, Лана је у свом стану нервозно окретала дугме на радио-апарату и сагињала главу да боље чује.
ИВ Једног јутра дојури Јованчетовој кући дугоноги Стриц џилитајући се уз пут као ждријебе. Растјерао је кокоши по дворишту, ритнуо се на крмачу и силом повукао Јованчета у скровити кут иза штале. — Ехеј, донио је! — Ко донио? Шта донио?