Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Однекуд на ум му паце: Греши ли кметица, збиља? Двоумећ, он путем стаде И тихо почеша главу. И дуго стојећи тамо, „Сан је, мишљаше, лажа, а Бог је истина само.