Употреба речи двоумица у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ја болујем од неподношљиве неодређености; двоумица то је моја тешка, фатална бољка. Јест то поуздано знам, а друго: да ће овај рат појести моје нерве до краја и да се он

Он се трудио и све чинио да оне на смрт болне муње двоумица и сумњи силом угуши; и са једном искиданошћу и јадом, који унакажују душу, носио оне слутње и све оно тужно искуство у

ти нисам писао само зато, што се у писму ништа не може рећи, да пред твојим ногама размрскам ово мрачно чело вечних двоумица. Чекај ме, Наташице и опрости То мора бити што пре, овога часа, овога часа...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: — Доле косе! Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у

Ћипико, Иво - Приповетке

но да их у слику уоквири, па да мирно усне; и дуге трепавице већ се склапају, кад изненада наметне јој се силом нова двоумица и поруши већ установљен ред — и никако да мирно усне. ...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности