Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Знаш ли оно када једном, брате, Насрнула она двој'ца на те? „Ацо, Ацо“, вика ти сирома; Аца теби те у помоћ ома; Један итац вешто, те у главу, Крвца лопну у зелену
би т' рану целивао, На освету тада се дигао, Доватио мача пламенога, Потерао би тог убицу твога: Па ол' би двој'цу'скрио тај гроб лађан, Поред брата лежô братац млађан, Ол' би певô крваво бојиште, Како јунаци ту јунаке кољу,
Већ Милета у помоћ притече, Већ загази, веће Турке сече, Већ је двој'цу ил' тројицу скресô; Сече јунак кô да ј' само месо, Та србињска тешка погибија, Љуто њему на срце завија.