Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
61 Занимљиво је да је то управо она прва реченица чија је композициона улога нашироко већ описана, што бар двојако може бити значајно: прво зато што ју је због иницијалног места критичар, очигледно, морао врло пажљиво читати; друго
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То чудно време паланачко, дугачко и кратко, тако се двојако јављало и над двојицом васпитаника госпа Нолиних. Срба је надугачко и споро сазревао.
Растанак је сад почео да боли двојако: као растанак од наставника и старих зидова и навика, и као растанак од другова и браће.
Основно становништво варошице било је у то време, пре више од осам деценија, шездесетих година прошлог века, углавном двојако: Срби и католици. Једни су се називали по народности, други, бројнији, по вери.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
: од сестрића од Војиновића; Мурат пао на Мазгит на поље), двојако изрицање истог падежа (нпр.: побратиму НоваковићГрују, њему даде златна бошчалука), употреба непотребних речи: ми, ти,
Ђе се глава код муке нагнала, а та глава муци не помогла, в ту главу посјекли крвници!“ двојако су тумачени. По Продановићу, они значе: „Нека је проклета мука која не изазива у човеку отпор, не развија његову
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило. Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.