Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Петре! — Ој! — одазове се не осврћући се. — Та твоја глава не допушта никакве двојбе у вриједност опипљивога, је ли? — А зашто би је допуштала? — И зато је та четвртаста глава задовољна?
осјећање и на своје „суздржаније испољавање” тог осјећања, побуђују у нама оправдану сумњу: троглодит, је без двојбе, свом унутрашњем животу давао још „суздржанијег” израза; а столица, на примјер, још суздржанијег.