Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ено, па их гледајте! Остраг до „келнераја“ седе два кочијаша и један шлајфер (оштрач); њих двојица подбочили се на коштуњаве руке, па чисто неким парламентарним редом преслушавају један другога.
Нећете ми веровати, ал’ баш је човек тај мој побратим! А знате ли по чему су њих двојица побре? То је такође чудна историја. Један је вучићевац, а други обреновићевац!...
Попа довео свога нећака чак из Старе Србије. Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука!
Никола Белић их погледа, па се сам пита: шта ли ће ова двојица код суда?... Али га њих двојица и не гледају, него тихо разговарајући се, гледају сваки час на врата од ходника.
Никола Белић их погледа, па се сам пита: шта ли ће ова двојица код суда?... Али га њих двојица и не гледају, него тихо разговарајући се, гледају сваки час на врата од ходника.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не крши гране које ће ти догодине родити. 92 Два путника и сикира Двојица путоваху у друштву. Један од њих нађе сикиру, и почне се хвалити говорећи: „Нашао сам сикиру.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Онда ти двојица ђипише, свезаше бабе за шљиве, загрнуше зубуну, па голим ножевима пљостимке, одсекоше и од шљива гране: „Казуј, баба,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!
— Ух, ух! — повика ћир Трпко уплашено. — А колико ги има? — Виђају се двојица, а јамачно их има још. Ваљда су где на великом Космају. — Е, е! несрећа! — учини ћир Трпко. — А да ли то зна капетан?
— Где? — упита Тиосав, токорсе изненађен. — Горе у Космај! Двојица ги има. — Е јес'? — Јес', богами ти кажем! 'Едан је хтео да убије момак Витомиров сос пушку, теке му не упали.
Кад тамо, а око једног гроба њих два-три нешто завирују. Једне празне таљиге притеране плоту. Двојица држе будак у ћускију, као хоће да копају. Мојсило загледа боље, кад ал' однекуд онај путник што му је причао 25.
« Учитељеви, опет, пријатељи бране учитеља и веле: »Није попу ваљало, што је то радио!...« А већ њих двојица — где се год нађу свакад се сваде. Напослетку поп тужи учитеља.
Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: — Лопови! Пушку амо! Не дај! За њим испадоше још двојица из куће. Груну једна пушка. Зарожани нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није се могао скрасити на једном месту. Груди му набрекле, а срце игра од радости. — Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке. Повучем страну једном, и он добија... Један пада, други скаче...
— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. — Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? — Да видимо ко је бољи рвач? — Остави се! — рече Станко. — Да ти паднем „с колена”!
— Добро — рече. Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. Лавеж се одазва. Није много прошло, а двојица оружаних луди појавише се иза грма... — Водите овога харамбаши! — рече стражар.
— Полази! — рече стражар. Пођоше... Станко је био изненађен. Он није владао собом него се кретао по заповести. Она двојица иђаху поред њега као сенке... Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...
у једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...
Само сам ја одвајао сву да. Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели. Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте. Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и...
— Морају! Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој. То су већ два јака човека у Црној Бари. Више ће вредити двојица него један. А после, Лазар ти је на синџиру. Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!...
Ни поп ни кмет ништа не рекоше. — Него... знате ли шта? — Шта? — упита кмет. — Да се вас двојица измирите с њим. — Нисмо се ни свађали — рече поп суво. — Знам. Али је он чуо... — Шта је чуо?
— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. — Знам. Али је он чуо... — Шта је чуо? — Као да вас двојица врчите на њега. — А ко му је то казао? — Не знам; али, вели, врло му жао.
Па, опет, моје би злато било ђубре!...” — Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... И оде. Станко и Зека осташе сами.
То је мој друг, побратим!... — Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. Станко позва Јелицу себи.
И онда не може боље бити! Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... — Не седимо, Ногићу!... Али, брате, нисмо знали. Ко може знати шта је у оној ђаволској души?.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку, кад мрак стиже пре лађе и не могадијаше се видети ни златан перваз на агентовој капи, и њих се двојица покуњени вратише у механу. — Нема је, па нема! — рече казанџија љутито, као човек коме не иде карта.
Тај је Јеротије чак и ишао њему. Шта су њих двојица говорили, то се не зна. Једанпут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалисати како га је учитељ научио.
У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима! — Сједајте! — викну он. — Сад ћемо га ухватити! Двојица тројица метнуше попа у кола. Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.
Поп полетје на један прозор. Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и
Дон Карлос је остао с лајтнантом. После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу да пију каву. Ја сам им поручио да мене не чекају.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу. Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику сину који је у
Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму »шлајбера«, — још од тога доба мрзили су се њих двојица.
Африка
Седећи по ивици, сасвим на рубу стабла, младићи завеслаше. Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла.
Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј. да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где је
Ови су одмах ухапшени. у околини, на ивици шуме, нађена је једна рука и остаци ватре. Исте ноћи двојица од ухапшених били су отровани.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули се био сместио и сео до Енгелсхофена, и рече: „Зар то није чудно да се данас, овде, опет, сретнемо нас двојица, где сам Вас први пут срео, пре тридесет и пет година. Мали је број био оних који су се вратили из Турске.
Писало се и Плацкоманди, па ништа. Одговор гласи увек: лепра! Копша је био чуо да, у лазарету, умиру двојица, па се надао, кад умру, да ће се, ваљда, неко сетити да њихово питање реши.
Павле је био застао и гледао их је разрогаченим очима. Штенгл је тврдио да се та двојица, ипак, још, разговарају, и тако, са дрхћућим уснама, умирући.
Па су ипак сви официри лудовали за њом и двојица то платили, смрћу. Поружњала је тек на седмом порођају. За све то време, Павле је, ћутке, замишљен, седео.
Њих двојица су, затим, весело, ручали. А после ручка Клајнштетер је дао Исаковичу пратиоца, да га по Грацу води и цркве са њим обил
Све би то могло да се сврши, за неколико минута. На ходницима, где се двојица састану, само би један могао остати жив. На авлији би остали само мртви.
Та жена би била у стању, ако би њих двојица, мушкараца, пошла, да доведу њену ћерку, да се баци, као Медеја у точкове његовом кочијашу.
Само су двојица из његовог транспорта умрла. Од срца. Тако се то звало, у оно време, али то није био бол срца, него пролив, дизентерија
У буџаку? „Је ли ти је, Петре, сврака, мозак попила?“ „Ти си, дијете, брат Трифуну!“ „Ја нисам! Вас сте, двојица, исту матер сисали, блаженопочившу. Ја нисам! Ја постадох ајлугџија и немам ни куће, ни кућишта, а сахранио сам жену.
Оставља га, да јаше укорак, јер шта би разговарали, њих двојица, после свега што се међу њима десило? Зачудо, међутим, Трифун, не оде љутито, нити са мржњом на лицу, него рече Павлу
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају њиве. Тек што мачак и миш стигоше на десетак метара од једне велике крушке на
— Погледај, она су двојица већ појела мјесец, сад је ред на мене! Морам да се сакријем у ону велику пећину, тамо ме, ваљда, неће наћи.
Тако се заиста и догоди. Чим се њих двојица завукоше у папрат, стазом крај њих појури чича Брко вичући: — Чекајте, Шарове и мачору, од ваше коже начинићу себи
— Аха, овдје су се сакрила она двојица! — злурадо прогунђа он и полако, на прстима, стаде да се шуња све дубље у мрачну пећину.
— Е, куд ћемо сад нас двојица? — забрину се Шаров. — Останемо ли у планини, може нас појести вук. — Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци.
И тако двојица наших путника, један шарен, а други сив, кренуше у сусрет новим доживљајима водећи са собом своје вјерне сјенке, обадви
Кад су њих двојица наишли путељком поред крчме, у њој се управо разлијегао громки глас крчмара Винка. Грдио је своју куварицу Провалију
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују. Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.
Преметнуо се; тек је једаред рикнуо. Навале још двојица. Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег. Ето сад четвртог.
Чамча пружи руку. Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. — Ал’ си баш јак ко коњ! Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.
Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу. Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут. Дођу до једног села.
Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности. Све се њих двојица разговарају.
Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван. Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају. У сали се увелико игра, све сам „лендлер”.
Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. Њих двојица сами у соби. Почну се разговарати: — Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?
— Суза му кану. — Сад је свет такав. Остави се; како је тако је. Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. — Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ухваћена, у граду, беху само двојица, обојица при тучи. Тек ујутру, кад је свануло, похватани су многи, напити, који су били легли по кућама и по шталама
Друга двојица, један леп и мек као нека жена, са смеђом косом, а други црн и брадат, наслоњени једно о друго, леђима, певушили су,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Још тројица, двојица, још само један — и он се нађе очи у очи са девојком у црном трикоу. Гледала га је са благом неверицом коју смени
– Нисам имала услова... Један члан комисије је куњао, други је нешто записивао, трећи зурио у празно; остала двојица су је гледала са очигледном досадом. Већ трећи дан како испред њиховог застртог стола дефилују таленти и обожаваоци.
— Добро, реци ти Жики чиме се тамо, у ствари, бавиш? – пита га стари друг и сипа нову туру пића. — Нас двојица — каже Жан Жик — бавимо се истим послом. Разлика је у томе што ти људе свлачиш, а ја их облачим...
Из таме тада искрснуше и остали. Неки од њих су држали боце пива у рукама. — Придржите је! — нареди им вођа. Двојица је ухватише за руке, док трећи уђе у кола која су стајала паркирана у близини, упали мотор, усмери фарове на Нину и
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви допратише кнеза и госта му до дворишта, па се опростише. Њих двојица уђоше, дочекани лавежом двају крупних торних паса, привезаних десно, гдје је била дугачка, ниска стаја.
— А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто. Њих двојица задуго пушаху ћутке, па кнез започе: — Шта мислиш, Јанко, има ли ђегођ на свијету земље и народа као што је ова наша?
Прекосјутра, на Божји дан, можемо заједно! По свој прилици, ићи ће и кнез и још двојица-тројица од наших! А ја бих желио, господине Јанко, да ти сјутра обучеш нашке хаљине! Наћи ће се за тебе!
Кнез му даде нафору, па је подијели и осталијема. Напише се ракије, па се Крцун опрости. Њих двојица сједоше за велики букови сто, који је био даље од огњишта, на коме бјеху искресана пецива.
Ја имам унука, а он два синчића, па ако бог хтједне и наша ће натрага бити главарска; а ако бог буде судио да се нас двојица истражимо, истрага ће бити добра, јер има ријеч „боља је добра истрага, него рђава натрага!
постало у старо вријеме, кад је дужд владао у Приморју; он је тражио да поред владике буде још један главар, те да њих двојица, у име Црне Горе, говоре с дуждом, кад треба што.
Домаћица му, Живана, бјеше му сушта супротност, висока, суха, болешљива. Одатле њих двојица отидоше ка Ћором весељаку, уз кога се смијаху више од часа.
— Причали су у нашем племену — настави дијете — да се ноћу пред вратима његове ћелије може чути разговор, баш као да двојица разговарају! А то, веле, дође му у походе свети Василије Острошки, у помоћи нам био! Је ли то истина, стрико?
Ђакон нагласи те придјеве, јер су та два племена најкршнија и најсиромашнија, што изазва мало смијеха. И њих се двојица осмјехнуше и испише.
Тако му протече први дан на Цетињу. Сутрадан врати се Крцун с Његушâ. Послије ручка њих двојица појахаше коње и отидоше путом што се пење уза стране близу брда Вртијељке и што води у Ријечку нахију.
И још њеколико пута њих двојица водише разговор о томе. Најпослије, како се владика спремаше да се прве недјеље великога поста пресели у манастир
Од истока, на савијутку ждријела, на једно три пушкомета даљине, помоли се поворка путника, пет пјешака и двојица коњаника за њима. Стража их бјеше угледала много даље, јер гледаше с виса.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регетале жабе па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
XИX века дубровачка књижевност, као целина, гаси се, и дубровачки писци прилазе или српској или хрватској књижевности. Двојица од најпознатијих дубровачких писаца из доба око 1840, Матија Бан и Медо Пуцић, опредељују се за српску књижевност.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше. А јутрос коња он појаа зором Па некуд крену каменом и гором; Ал' де он беше,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с
— То тебе не буди брига — отреса се самарџија. — Ти само сједи под том твојом колницом и пеци ракију, а нас двојица знамо свој посао.
), старац би се сјетио свога млина и разњежено ми напоменуо: — Сад ћемо нас двојица да спавамо, а наш ће млинчић да меље, меље, читаву боговетну ноћ. Ишли смо заједно и у прави млин, и тамо ноћивали.
Огранула пуста мјесечина баш као вечерас, а нас двојица . . . — Аха, кажем ли ја, прави лоповски светац! — опет се утаче самарџија.
— Вала, баш и на њега. Како си погодио? Ујутру је откривено да су само из њихове чете побјегла двојица. Колико је из осталих у батаљону, не зна се.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали. А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да
— Ништа, ништа. — Опет заћута Мита. Убрзо устадох и ја. Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. ИВ После, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно. Умре он, Мита.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати. Те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше.
Хајде ти да ми ударимо на њих и пре рока. Змајевски цар пристане, и тако пођу њих двојица да ударе на змајеве. Кад она три брата змаја чују да се Стојша удружио и збратио са змајевским царем, и да сад
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи
Кад она двојица дошла из лова, питају за ручак, а Таригора им све исприповиједа како му је било са старцем. Сјутрадан рече Кривигреда
беломе свету ништа више нису имала до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу. Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну.
Кад је подигну и видеше шта има у њој, а они се јако обрадују, и овако се договоре: двојица од њих да узму нешто новаца из кесе, па да оду у град да купе меса и вина и да донесу овамо у шуму, па ту да се
Тако и буде. Двојица отиду у град, али се тамо мало поднапију, па се договоре да купе отрова у вино, и кад отрују ону двојицу што су остали
Што смисле, то и учине. А она двојица у шуми, видећи их издалека где иду накресани, рекну мећу собом: — Хајд' ми ову двојицу да смлатимо, па ће само нама
богаља који нема ни једне ноге, него само труп; па да их доведеш овдје и да их лијепо нахраниш и напојиш, а нас ћемо двојица гледати шта ће они радити.
— Па настави: — Дерте ви двојица, држ'те тога Влаха; нек и он запамти да не може без изума турске ливаде пасти. Турчин и Циганин једва дочекају, те
Таман кад га научих гладовати онда црче. ДОБРА ХВАЛА Састану се двојица сиромаха, два главна пријатеља, који се нијесу задуго виђели.
Сретне их четврти човек, пак рече: — Ала сте ви чудна три друга! Зар није доста да двојица иду пјешице? Не би ли лакше било да један од вас јаше?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
не остане ништа друго сем телевизора у боји… И када је све било побацано што је могло да се одлепи од патоса, њих двојица изађу иза заклона да битку заврше голим рукама. Утврде тада да се познају и да су чак најбољи френдови!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор. АГАТОН: Е, то ми је мило. Нас двојица и треба да разговарамо о свему, јер једино смо ја и ви онако људи од закона. АДВОКАТ: Ви сте, дакле, човек од закона?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било их је много. Негде један до другога... на размаку од десет метара, опет двојица... читав ред... И баш ту, испред Текериша, зауставише нас. Командир нареди да војници сјашу.
Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух. Покрај топа лежала су двојица...
Онда се одмичу, као да некога траже. Ево... једнога воде, нешто разговарају... Двојица дохватише лафет!... Окрећу топ! Да ли је могуће... Коса нам се диже на глави. Један приђе седишту нишаџије.
Онда ножем расекосмо блузу и кошуљу, која је била сва влажна и задах свеже крви запахну нас. Двојица га лагано подигоше, те му широким завојем обависмо целе груди.
Вечерњача заблиста. Траило помоли главу, па изиђе, а за њим и ми остали. Двојица последњих изнеше лагано Рајка. Али његова глава и руке биле су млитаве, очни капци непомични, а уста широко отворена.
Собом су вукли две велике тестије, из којих се нешто пушило. — Је ли тако?... И то без дозволе!... И опет вас двојица! Танасије и Јанкуљ су ћутали.
— Како нађосте село? — По кучићи... Насмејасмо се. А смеју се и њих двојица. — А у село коморџије из штаб... баш кувају кафа. А Таса каже: „Добро вече“, а и ја кажем.
— Море, пустите ви мене кући, ја бих знао где бих отишао. — Пуштамо те. И вас двојица га пуштате... Ево, Милутине, Мићо, Микуле, слободан си. Пожури, воз само што није пошао.
не окреће, као да се ти стражари узајамно поздрављају, људи и даље изврћу рукаве, и најпажљивије загледају сваки шав. Двојица се наднели над једном даском и сасвим озбиљно разговарају: — Пази, славу јој њену, колика је!...
А нас двојица гурали смо се главама, као овнови, око једног прореза. Вероватно смо шушкали те Александар крвнички погледа у правцу
Пратимо га... Скрете у онај забран, где сада угледасмо више њих. Сигурно подноси извештај. А она двојица још стоје. Из групе се издвојише тројица и приђоше оној двојици... Крећу се сада на одстојању. — Хоћете ли да гађате?
Договарамо се да им шрапнелима пресечемо пут. Али тада бисмо одали своје место и био би поремећен план одбране. Ено двојица полазе косом. Ухватиће их, ухватиће... Журно се крећу и друга двојица, сви прелазе у галоп...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена. После овог саопштења, писар се диже.
Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?... Овакав весељак, па се одједном промени... И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа. И то све Веља, он избегава... Да окушам ја завести разговор међу њима ?...
Влајко и Љубица остадоше сами у соби. Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дрхћући сва и тресући се од узбуђења.
ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању. — И ти си пошао к њима? — Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. Па ја да га зовем... — Чекај, молим те ту...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Тај ме земљак грли са сузама у очима и каже да смо се, из Галиције, вратили смо нас двојица, Иланчана. Доцније сазнајем да нас има и више. Један ми се и сад јавља, из Београда.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах: — Шта је са зајмом? — Не знам! — Преговарају? — Сигурно! Министри све јаче
Али, напред се мора. Једног дана се деси нешто важније. Вођа иде напред, уз њега најодважнији (мање двојица. За њих се не зна где су. Опште је мишљење да су издали и побегли.
На њему се не опажа никакве промене. Из јаруге избауља онај говорник, а за њим још двојица. Обазреше се око себе, онако нагрђени и крвави, да виде колико их је остало, али само је још њих тројица.
За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад тек отпоче мутљава и тумарање. Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање. Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке
Кад их угледамо, ја ћу казати ко ће пуцати... — Е, кмете, а шта ћемо, рецимо, кад нас двојица или тројица нагазимо на њих, а тебе нема. — У месо, брате, ја шта ћеш друго! — одговори кмет, после краћег размишљања.
Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала глава. Подигоше га двојица, изнеше на траву, огрејану сунцем, и изврнуше га на леђа.
И други ме оци не остављаху, него све један за другим (никад неће по двојица, — чудио сам се и томе) долажаху мојој кући.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: То бар није ништа, то је сасвим невино. Чим се двојица не трпе, онај други мора бити издајник отаџбине. Тако је то у политици.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Оћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! — Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога! Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЦИГА И РАДОЈИЦА Иде један са Уба Наоружан до зуба, Страобална момчина, Са крвљу у очима, Крупан као двојица, Зове се Радојица. У сусрет му стига Цига из Сврљига: „Тебе мучи брига? Па добро ми дошао!” — Каже, и грли га.
Од Рима до Гетеборга, од Москве до Магреба Свуд су по један, по двојица, и чекају, ако затреба. Ћуте и чујају, као пшеница озима, Као семе, ил мустра, коју нико не узима.
Тамо хоћу да живим, ништа боље не тражим, Тамо, где се улице зову по људима неважним, Где двојица, опкорачивши клупу, и задржана даха Од поднева до вечери играју партију шаха, А мало даље — сатима и сатима — Један
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Како си, пријатељице? Јеси рада пријатељима? Она је само муцала: — Како да не, како да не! И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им
што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.
И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима. Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ За њим уђе други, за овијем још двојица, један за другијем, сваки понављајући оне ријечи што их је први изрекао. Вјетар суну кроз отворена врата и пови
“ То рекавши бркоња, уприје руком пут ове тројице својијех другова, те згоднијех момака, у првом цвијету младости. Двојица, Марко и Петар, бјеху рођени синовци сердареви, дјеца неког му млађег брата те је давно погинуо у Дуги.
Ваљда су стари знанци, они двојица! Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан. Фала Богу, кога гледа по томе пустоме снијегу?
„Ајде Крцуне, остави шалу, биће вам је до мало!“ рече Спасоје, видјевши да се она двојица не раздвајају. „Богами, поједоше!“ викну Крцун, те једним скоком стани се украј торбице. „Ха, ко је Озринић...
Око феса обавио чалму, лијепо се види како му кита на глави вије. За овијем указаше се још двојица. Иђаху раздалеко један од другога. Три коњика шљедоваху, а за овијема још тројица пјешке.
“ гракнуше Турци смичући веле пушке и потекавши напријед у буљуку... Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше. „Ха ко је Озринић!“ „Ха ко је Његуш!“ „Удри за крст часни!
Јанко се поврну и сагну да прихвати, а у тај мах двије пушке са стране плануше и саставише Јанка са земљом. Бјеху двојица другова Имбровијех, што доскочише гором, испод мергина.
“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје. И још двојица тако се потужише. „Боле вас једнако сву четворицу, јер сте се једнако и утрудили!
Дјевојка не мицаше се, колико ни камени кип. Сјеђаше оборене главе и прекрштенијех руку. Она двојица лежаху наузнак, један до другога и покривени струкама.
Бјеше ту и молитве и срџбе и очајања, колико би једну књигу написао. Огањ се бјеше разјарио, те она двојица почеше се врпољити. Медик обрну плећи огњу и поче да говори иза сна.
Видар пошто се умио, сједио је у авлији, чекајући да цура поспреми кућу. У толико дођоше из комшилука двојица-тројица, па сједоше крај њега и заметнуше разговор.
Овај с Чева, овај Цуца, нас три из Ријечке нахије, тај до тебе и он отуда прео брда!“ одговори Петар, шура му. Она двојица за које Петар помену бјеху са Цеклина, његови браственици.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко (је) јачи, тај (и) квачи (тлачи). — Тко мало може, ваља да пуно трпи. — Јача су двојица, него сам Радојица. — Јаче село од сватова. — Тежи је хатар од силе. — Чија влада, тог и правда.
— Свако звијере своје оружје има. — Сиромах броји јаде, а зенђил хиљаде. — Слабу животињу двојица јашу. — Слађе је даровано но куповано. — Спрам потке снуј основу. — Сребрни крст и Турци вјерују.
(Слеспи миш) 145 — Један вечера, двојица свијетле, четворица дворе, а хиљада игра? (Коњ — кад зобље те очима гледа, на ногама стоји, а репом маше) 146 —
“ А овај четврти, љутица, цикнуо: „Ако чек’о, не пораст’о!“ И зато није ни порастô, већ остао колики је и био. А ова двојица (први и трећи прст) порасли мало више, јер нису толико увредили баба.
ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА Одаберу се тројица од играча који лепо певају. Један од њих буде војвода, а друга двојица улаци. Остала деца поређају се у један ред. Војвода и улаци удаље се од остале деце за двадесет до тридесет корака.
ВЕЗИР Друштво изабере ко ће да буде везир, која ли двојица два коња, на којима треба везир да јаше, ко ли кадија, ко ли мудир.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одајући тако по земљи њи двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају; онда рече
Хајде ти да ми ударимо на њих и прије рока.” Змајевски цар пристане, и тако пођу њих двојица, да ударе на змајеве. Кад она три брата змаја чују да се Стојша удружио и збратио са змајевским царем, и да сад
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи
” По том они пођу сва тројица заједно, али старија двојица стану путем једнако ружити најмлађега и смејати му се, па га најпосле отерају од себе, те он удари другим путем молећи
” Тако се браћа умире и старија двојица отиду куда су знали, а најмлађи управо к царевој кћери, па кад изиђе преда њу, она га запита: „Шта ти је сад отац
беломе свету ништа више нису имали до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу. Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну.
Ходајући тако по земљи њих двојица заједно дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају, онда рече
Онако трудан сједне испод једнога високога дрвета, да такога у свијету није, и зачује наврх њега ђе се двојица у велике дегају, па погледа, кад ли долећео виленик и вила, и виленик хоћаше да му вила нешто силом каже, а вила
Онда најмлађи брат рече: „Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати“, те тако | оно двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше: прође неко доба ноћи, док се све
Синови послушају оца, па кад застреле старија двојица, стреле им падну у два града; а кад најмлађи застрели, његова се стрела изгуби, па је стану тражити на све стране, и
Једну вечер лежећи заједно ова двојица, рече откупљеник: „Мени се додијало већ овако живјети, а још ми је жалост виша тебе гледајући ђе с мене страдаш, него
“ А он му одговори: „Небој се, ово је све моје посестриме и њезине матере, па и наше, само теке знади да се ми двојица не можемо њима на један пут изненада јавити, него ја отидох к њима да им се јавим и да им кажем да смо дошли к њима да
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ГЛАВА 26 О томе да братија нема работника Недостојно вам је да имате служитеље. Треба да буде по двојица у ћелијама, и сасвим доста!
црковницима које је изабрао игуман да имају и ћелијски устав држати, да се даје по три литре уља годишње, али да су по двојица у ћелији, навикнути да једним кандилом свршавају своју службу, еда би им осветљење истрајало за годину.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
био силом ни с пратњом велики[х] ђака у школу ићи; ово је обичај био мог млађег брата Луке да га сваког понедељника двојица ил’ дотерају у школу или довуку.
Једва се један сметне с врата, ал’ ето ти двојица трче да узјашу! Бог и[х] знао откуд изничу и произлазе; ваља да се и они, зар, негде плоде.
спремили, пак изиђе из града, почем ми каже гди ће ме чекати, а ја пођем у мајсторов конак, да кажем слушкињи да ми двојица нећемо бити тај дан с други момци при ручку. Ово смо овако били одредили за заметнути трагове.
Пођем драговољно. Допрате ме двојица до Свети[х] Четрдесет; они се врате дома, аја пођем на мој посао с уговором да кад им пишем из Корфа, да дођу узети ме.
Тако ми [х]ле6а и соли, што смо заједно јели, хоћемо стајати онде како паше!” „Добро“, речем му, „док сте ви двојица онде.
Ови двојица били су начална причина да сам у Скрадину желио коју годину провести, најпаче зато што ми се речени доктор обештао био
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „Ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никад не би у граду).
се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац? — запитаће понајстарији, дигнувши наочаре с носа на чело.
Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час. Грго допаде. — Шта је!?
редовника сједијаху са страна великог олтара; два ђакона клечаху мало даље; од три ђачића један бијаше у стихару, а двојица послуживаху. Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.
Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара. Залуду се ова двојица опираху да се бдјење не чати јер ће се тек након тога распалити машта младежи.
Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. — Бештија! Кушмељ од Кушмеља! Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! — шапну Лис.
А-ну, прикините говор, па ћете чути као рче! — вели Шкељо. Ућуташе. Заиста Букар хркаше како не би двојица да саставе заједно. — Зовните га! — рече Лис. Говедар га гурну ногом. — Дижи се! — Је ли ја? — пита Букар.
Ножић ми дај когод и воде донесите! Та не видите ли да је човик при смрти! Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре. Ножић амо или бритву!
Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије. Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше. Фра-Брни не оста друго, но да легне и он. У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.
Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а
Дакленка, нека буде његова воља! Али, нас двојица не можемо више заједно. Даклен, или тражите сами премештај, или ћу васја тужити, а за то вам дајем три дана на
Ковач и млинар прионуше ва рад, те прековођани почеше долазити. Возарима свану што се та двојица морадоше отканити рибања. Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње. Балегану се узе кључ од пивнице.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ћутали би и, као да су у завади, клонили се један другога читавог Бадњег дана; разговор би почињали после вечере, њих двојица сами, и слушали један другога све док село не букне пуцњавом и вревом петлова.
је веровао да ће он изменити живот и доћи памети после разговора с њим, овде у кући у којој се родио, овде где су њих двојица некад разговарали, и молио га да узме неколико дана одсуства и дође. Како је Вукашин некада паметно говорио!
и дуго је плакао и причао нешто о калупима и неуштављеној кожи, па се клонуло завукао под Ђорђев сто и заспао. Двојица с фесовима, обојица терзије, узеше ибрике с ракијом, клекоше на. колена и, шиштећи, насуше му ракије у уши.
— застаде, налакти се и у раширене шаке смести месечасто лице. — По начелима, Аћим је мој ђак. Вас двојица сте скоро истовремено почели да учите школу код мене. Ти си, господине докторе, код мене пао на испиту.
Лука није веровао да толико слова има колико је он торби риба морао да улови Гаврилу. Сумњао је да њих двојица у договору измишљају шаре, па би по неколико пута нагонио Аћима да му свако слово покаже, а онда га у рабош рецне и
Имао је времена да се чуди: како то да он раније није знао какав је човек Аћим? Знао је, иако о томе њих двојица никада нису разговарали, да је Аћим туђом руком убијао своје непријатеље и палио им куће.
Издржао је више од свих, колико и Аћим Катић. Апс је био пун. Сада су само још њих двојица остала. Време је да и они изиђу. Он ће сваком погледати у очи: преварен сам. Људи се морају постидети.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
„Уосталом, ако ни та двојица неће заједно, нека дођу сваки за себе“, погађа се он и даље ни ца ким, без успеха. На углу Капетан-Мишине улице увек
Тако су се њих двојица, кнез и генерал-мајор, браћа, нашли на супротним странама, а чинили су се као да није тако. И заиста, Устав од 1838.
катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена него су, у историји, забележени као неки): неки Младен и неки Карловарија.
Бећ тада, мегдан је одлучен иако се двојица мегданџија, некад још дуго, огледају у тучи за смрт. Победа је, разуме се, Стојана Чупића, Змаја од Хоћаја; али, од
У тим преговорима, које је одобрио и Карађорђе, ова су двојица имала двојак задатак: први, да увере и везира и окупљене паше да су Срби и даље, упркос устанку, покорни султановој
Иако ниједан од ове двојице, ни Вожд ни Добрача, није сматран за разговорног, ипак су та двојица, кад би остали насамо, умели дуго да разговарају.
али се путеви Капетан-Мише Анастасијевића и Господар-Јеврема Обреновића и у смрти разилазе: ни на том углу ова двојица никако да се сусретну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Судбина не лежи увек у нашим рукама“. Оне три дворске даме ослушнуше добро шта она двојица говоре. Када се редом опростише од александријаца и изиђоше на копно, а лађа подиже своје котве и отплови из луке,
Наста рвање око те трубе. Они је поцепаше у ситне парчиће. Друга двојица опазише земљани ћуп који се налазио под Архимедовим столом за цртање.
А сада изиграваш патриоту, ћифто!“ Реч по реч, па се ова двојица ухватише за кике. Герике их једва раздвоји и рече: „Маните се сада кавге!
Да смо онда и почели преправљати наша утврђења, до данас их не бисмо довршили“. Но она двојица свађаху се даље. „Ето видиш да сам онда имао право што ти извукох асуру испод ногу!
„Оче!“ прекиде га његов син, чим је приметио да су у собу до наше дошли нови гости. „Не говори тако гласно!“ Нас двојица погледасмо га зачуђено.
Тек сте вас двојица са том заставом у рукама, прокрстарили васиону и њене планете потчинили власти науке“. „Тако је! узвикну одушевљено
Прва двојица били су по свом позиву инжењери, наредна двојица лекари...“ „... а последњи је био пивар“, допуни ме Дарвин.
Прва двојица били су по свом позиву инжењери, наредна двојица лекари...“ „... а последњи је био пивар“, допуни ме Дарвин.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Слушај — рече он заплићући језиком — видео сам пропалица, али као што смо нас двојица — нигде нема. Па се лудачки смејао као да јеца.
„Док није прорадио воз, рекоше ми, било их је више, а сад су свега њих двојица, од којих је један сасвим глув и још с једном маном (и ту се погледаше и засмејаше) а други велики намћор.
Пошто су је пренели у собу гробљанске управе, спровод продужи право ка ископаном гробу. Нас двојица, најближи и најбољи другови човека који је био узрок свега овога, нисмо могли тамо ни да приступимо.
— Ти остани — виче однекуд референт артиљерије референту инжењерије; — ја одох. Нас смо двојица, господине потпуковниче, одређени за овај посао, и обојица ћемо и остати! — Добро, добро, дее!...
Тако оду у Беч њих двојица, истога дана кад је она замршена и особито досадна процедура у судском рачуноводству око легата најзад свршена, и
Драгутин Кнежевић — сада професор негде у јужној Србији и Радомир Милаћ — сада београдски адвокат; од којих су прва двојица покојни.
Урнебес онај доле на Земљи, а због кога нас двојица не могасмо ништа да радимо, не потиче ни од кога другог, већ главом од Срба, од оних који Ти иначе никада мира и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду. Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...
— 'Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. — Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике
Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом. Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.
Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.
Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца. Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету.
Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава
— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке. Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза. Њих двојица стадоше да ручају. При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром.
И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. Вујо беше задовољан. Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.
Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. Ђурица застаде; једним брзим погледом
— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо. Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему. Па, напослетку...
Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема. Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се...
На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица. Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћy ја стражу чувати, — те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше.
Он ти се наљути, заповједи да му се спреми ручак од, меса, али, чим први залогај поје, скоче двојица људи (то бјеху његова два брата, који исти овај час оживише) те га убију, узму коња, златну јабуку, очев трс и
Кад она двојица дошла из лова, питају за ручак, а Таригора им све исприповиједа како му је било са старцем. Сјутрадан рече Кривигреда
Прах његов истресем из авана на длан, па пухнем, а праха с длана нестане. Тако ћу све радити док још двојица онијех другова мојијех не свисну, као и они остали, од муке и зависти. Сада хајде збогом; ко те спремио, тако му кажи.
А кокот лисици рече: — Дај, образа ти, причекај мало, ево иду двојица к нама, не би ли нас како умирили. — А који су то двојица? — Наш шаров и мрков.
— А који су то двојица? — Наш шаров и мрков. А лисица, чујући, побјеже и рече: — Међу мном и тобом и међу оном двојицом нијесмо још
богаља који нема ниједне ноге, него само труп, па да их доведеш овдје и да их лијепо нахраниш и напојиш, а нас ћемо двојица гледати шта ће они радити.
— Јок ја, те нећу да ми говори оно што никад нијесам био нити ћу бити. ОПЕТ ДОБРА ХВАЛА Састану се двојица сиромаха, два главна пријатеља, који се нијесу задуго виђели.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
По питањима тачног тумачења старих учења, мој отац је увек био спреман да прихвати мајчино мишљење те се тако нас двојица измирисмо.
Понекад сам се питао, зашто су ова двојица уопште дошла овамо код Хелмхолца кад им је било тако добро код куће. То исто питао се и Ејмс па се крајем године
На крају првог семестра, а на предлог Вебстера, нас двојица смо у лето 1887. године отишли у кратку посету Паризу. Хтели смо да видимо шта се дешава са физичким наукама на
Ћипико, Иво - Приповетке
Тргом се однекуд вуче старица; уљегне у отворени дућан наврх улице и из њега се врати с купљеним хлебом у руци. Уто двојица младих варошана изненада приступе Загорцима. Приближе се некој женској.
Ето их гдје долазе: једнако сумњиво се обазиру и потискују један другога, док изнебуха овога ухваћенога она двојица не потискоше у лац... Ја потегох што сам боље могла, а оно двоје, док им друг паде, — побјеже.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сачекали га њих двојица и право с њим пред ћивот Светога Петра, затворивши за собом врата. Прота Томовић одмах натакао епитрахиљ, запалио три
— потресно завапио кнез и клекао покрај њега. — Ти ћеш се тобоже потурчити — прихватио је на ово прота — а нас двојица дајемо ти јемце Господа Бога и Светога Петра да ћемо тајну сачувати и рећи Србији кад дође како је у истини било.
Краков, Станислав - КРИЛА
Под нагнутом стеном се пискаво свађали официри. Говорило се о храбрости, чиновима и ордењу. Чак су двојица и револвере потезали. На крају се изударали песницама, испсовали, и онда су сви пили коњак из исте чутурице.
Био је рањен негде крај Црне Реке. Њих двојица су били сами у соби, јер су пуковника пре два дана послали у депо. Једна сирена је пиштала негде далеко у ноћи.
Ипак се Митфорд смешио задовољно. Само се Душко љутио, шкрипао зубима, но није говорио ништа. Онда су њих двојица обилазили куће са женама, или пили коктеле по баровима. Увече се опет сви нашли на вечери код Бастазинија.
Петровић, Растко - АФРИКА
Седећи по ивици, сасвим на рубу стабла, младићи завеслаше. Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла.
Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј. да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где је
Ови су одмах ухапшени. у околини, на ивици шуме, нађена је једна рука и остаци ватре. Исте ноћи двојица од ухапшених били су отровани.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
У мојој торби биће са хлебом Ил’ сува меса или сланине; Па кад се, брале, мало прихватиш, Прозборићемо и нас двојица; Има времена. ИСАК: Али је време пуно бремена! Пуно несреће!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
наиђемо на наше добровољце, батаљон кнегиње Наталије, они помисле да смо Турци, повичу ура и оборе ватру на нас. Двојица од наших падну с коња и коњи им утеку; ми се сакријемо у један јендек покрај друма и једва довичемо добровољцима да не
веле да на свирање збора и стога нису смели доћи, што су се бојали да то није какво турско лукавство, те да њих по двојица-тројица не западну у заседу каквог повећег турског одељења.
Немаштина смо ти љyта... Ишли смо у ланцу прикупљајући непрестано гомилицу за гомилицом. Двојица до мене разговарају се: — О Бућкало. — Шта је, Трбо?
Ми се расусмо да не будемо нишан, па тако потрчасмо низбрдицом, да се двојица-тројица преметнуше заједно с коњима. Ствар је стајала рђаво с нашом батеријом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Около војска лежи као снопље. Болничари превијају рањенике. Неки су већ помрли, те им ту, поред нас, копају раке. Двојица дељу неке гране. Веле, праве крстове. Командант батаљона вратио се однекуд и позва нас, командире.
Изузев ако Бугари крену на јуриш. Зато ћемо морати и нас двојица да осматрамо. Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима. А четворица да иду одмах и нађу муницију, где знају.
“ — чује се кроз хуку глас. Пред нама се наједном створи читав строј Бугара. Лица су им ужасна. Опалих револвером. Двојица сунуше на мене бајонетима. Једног сам оборио. Други паде. Уби га неко. Чујем нечији ропац... „Држи везу!“... „А-ха!
У неко доба ноћи зачуо сам нечије кораке. Позвао сам их полако. Двојица притрчаше и, не говорећи ништа, бацише ме на носила. Стиснуо сам зубе, јер би се јауком одали. Они су одмицали журно.
Међутим, Дринска дивизија није имала више снаге да јој дотуче и оне две главе. Онда сте пристигли вас двојица. Мислим на четнички одред и седми пук.
Био је сунчан дан, те су готово сви лакше рањени и они болесни изишли у двориште. Остали смо нас двојица сами. Питао сам га тада како га тако несрећно ранише. И он поче да ми прича: — Заузели смо Старков Гроб.
Одмакао сам нагло главу... Дрво се више није видело. И она двојица кажу да је довољно мрачно. Поднаредник диже први главу. „Не виде се“ — рече. Скочили смо.
Померио сам се и ја, одгурнувши онај камен испред себе. Граната удари позади и земља ме засу. Сад грмну испред мене. Двојица ускочише у рупу где је ударила граната.
— Пали! — командовао сам. Поизврташе се за трен ока. Двојица су покушали да умакну, али падоше после десет корака. Моји војници су били подељени у две групе, и окренути леђима
„Фикус“ се попео на кревет и диригује. Двојица га држе за ноге да не падне. Врата се нагло отварају и дежурни официр посматра у чуду шта се ради.
Опет се пољубише. Сергије Николајевич даде руком знак и батаљон крете, а њих двојица, држећи се за руке, пођоше за батаљоном. — Откуда се њих двојица познају? — пита Пера „Ђеврек“.
— Откуда се њих двојица познају? — пита Пера „Ђеврек“. — Капетан Воја је свршио академију у Петрограду. Сигурно су другови из корпуса —
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1842. са Бранковом поезијом па сагледати јаз који дели ова два песника и све оно што су њих двојица — и не само њих двојица, дабогме — носили и значили.
1842. са Бранковом поезијом па сагледати јаз који дели ова два песника и све оно што су њих двојица — и не само њих двојица, дабогме — носили и значили.
свештеник, а сви остали, сем неколицине писаца од имена, чиновници су, највиших и сасвим незнатних положаја; само двојица међу њима су ђаци.) Између осталих, и ово је један од узрока што их је време тако немилосрдно прегазило.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Турци су љути на те и на оца Партенију, јер се пронио глас по Крајини да сте вас двојица кријући око поноћи сваке ноћи добивали некакве несретне депешине из Црне Горе, и од српског књаза из Биограда.
А сад се јопе' говори да сте вас двојица неке ноћи у глуво доба некакве чет'ри проклете и несретне депешине — из Беча добили.
„Зар си удовицу оженио?...“ Судац: Вас се двојица не разумијете. Мене ћеш ти боље разумјети. Је ли те та твоја жена, на име садашња, оженила као удовица или као
Ћипико, Иво - Пауци
— нуди их Илија и налије. Попивши сваки своју на искап и, руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће. Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.
—А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти! — А да, упутисмо се из приморја лицем на Туциндан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно. Разговарали и шалили се...
С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића. И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен
Ала су то фигуре !—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. — И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. — Ти си луд! — Хоћемо, брате! Сутра ћемо га срести негдје у путу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прибојавам се Прохорове злобе. Казаће: уплашио се старац смрти, сувише му је стало до живота. Прохор Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли на манастирску капију био је већ увелико сутон.
Веровали смо да ће нам сачувати главе. И збиља од нас тридесет само су двојица погинула а тројица рањена, међу њима и Лауш.
Тешко Вратимљу кад се у њој уснула ала разбуди. Прохор Ноћ седма. Ноћас смо овде само нас двојица, Господе. Ти горе у дубинама небеског свода, међу ројевима звезда, ја доле у раци међу трњем.
Ови безазлени момчићи стоје онде укипљени, смешно неспретни и блену свињским очицама како двојица ислужених војника, Јовиша и Адам, показују вештину борења. Држе они копља као да су то притке за припињање трешње.
Једне ноћи допола, друге отпола. Треће ноћи поставиће њих двојица лестве од конопаца са дрвеним пречагама од једног до другог клина.
Сви су стајали непомични и ужаснути. Она је поново питала. Поново су ћутали. Онда су се нашла двојица међу окупљеном гомилом којима је било стало да се истакну пред господарицом у том тешком часу.
Нисам то могао да поднесем. Отишао сам. Касније су ми причали да је она стајала све време док су он двојица претраживала корпе, вадили комаде и ређали их на платну.
Но њих троје су остали доле у доњем дворишту, све док она двојица нису распоредили тела према остацима одела. Саставили су пет крвавих безглавих лешина.
Напротив. Најежени и накострешени чекамо најмањи повод да бисмо се устремили један на другог. Нас двојица, авај, припадамо различитим световима који се тискају у претесном простору, сваки с тежњом да оном другом остави само
Не, ја се збиља не бих уклештавао између Доротеја и његовог малог друга глодара, и не би ме се тицало што њих двојица проводе време у слози и љубави, да то тако очигледно не понижава оно што се може назвати уљудношћу.
Тада Анчица уздише као да је неко тера узбрдо, руменило јој попадне по јагодицама а наусницу јој ороси зној. Њих двојица се церекају. Хи, хи, хи — Димитрије. Хо, хо, хо — Доротеј.
Нас двојица, ја и Димитрије, скупљали бисмо и сушили биље а Доротеј би лечио. Тада се ја умешах. А зашто, рекох, не бисмо бацили
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У овај акорд, који бруји у векове, уплео сам име Хомера као симбол грчкога генија, јер су само остала двојица стварни утемељитељи александриске културе, која се одликовала више науком него поезијом.
Од шест Тодорових синова остадоше у Даљу само њих двојица; Георгије, који је свога оца наследио у његовом звању код властелинства даљског, и Антоније, мој деда, који је,
Од те генерације Миланковића остадоше у Даљу опет само њих двојица: Јован, син Георгија, и Милан, син Антонија, мој отац.
перипатетичар Кремонини, који је из године у годину читао, преводио и тумачио јестаственичке списе Аристотелове. Двојица од његових слушалаца зауставише се пред Галилејевом слушаоницом, старији погледа некако презриво на гомилу која је ту
Гале је то одмах јавио свом управнику, и њих двојица су без оклевања измерили отстојање те звезде према суседнима. Наредне вечери учинили су то исто, и нашли да се та
Ја сам већ причао кака су ме њих двојица, још док, су живели у Хамбургу, позвали на сарадњу на њиховом делу „Климати Земљине прошлости“.
Ту је затекла Георги-ја, Леве-а и Сорге-а у животу, али Вегенера и Расмуса није било међу њима. Њих су двојица, иза дводневног боравка на тој станици, 1 новембра 1930, баш на педесети рођендан Вегенеров, кренули одатле натраг.
А када сам наишао на тешкоће које су ми изгледале несавладљиве, био сам потстрекаван на даљи рад његовом успоменом. И двојица мојих колега, професори Билимовић и Жардецки, помагали су ме у моме раду.
Заиста, они ми машу својим шеширима, а двојица од њих показују ми онај балон са вином који блиста у зрацима сунца као огромни рубин.
Она се тицала напредака технике, које смо нас двојица доживели и, донекле у њима учествовали. Од доба инжењерске праксе у Бечу створила је техника ваздухопловство, радио,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као знало се да су Петра напала двојица. Кућна послуга, између себе, доказала је неучешће. Ноћни стражар се клео у децу да „приконоћ” нико није крочио у кућу.
За трен ока је све било јасно, и све било ту. Три човека под маскама, двојица са секирама у руци. Страховит крик девојчице, која се занесвестила. Један од нападача је још удари и обори.
је други пролаз, до у ходник, отворио кључем улазна врата, а њој заповедио да на том месту стоји док не прођу и она двојица, да не писне, а да се не враћа у собе док с друма не чује звизак.
” Па се смеје као луд. — Дај Боже да салаш држите сви заједно, ако ја сутра умрем. А кад се вас двојица збринете, зна се ко ће га држати: моја сестра, Јулица, а она нема ћерку за тебе! Немој тако напразно да говориш, Србо!
Волео је да се смеје, и умео је смејати се. — То је као кад би се казало да Св. Кузман смета Св. Дамјану. Вас двојица сте Кузман и Дамјан у математици. — Добро, за математику. Али има друго.
Бранко и Милан се виђали врло често; чак су неке ствари заједно прелазили. Била су дивна јунска јутра, и њих двојица су почињали да раде одмах после три сата.
Канцеларија, у хору, много је жалила м л а д о г човека. — Све удара по младима! — Изван хора, она двојица кандидата помирили се, лакше им дошло без трећег конкурента.
Њих двојица, као да се све више воле. Имају потребу да то на неки начин један другом и кажу. — Ништа нас на свету не може раставити
— Хајде, Чупоња, хајде матори мој, кажи лепо господин Бранку лаку ноћ па да нас двојица идемо да вечерамо и да спавамо. Пас арлаукну језовито.
Лекари око њега нису имали много посла. — Оваквог пациента сигурно нећу више никада добити. Она двојица тамо на селу, и поред музике, просто се васпитавају за смрт.
И зато, кажу, морају помало и пити... Каплар Радован прича ми, каже, „Пре твог очува, двојица су нам старешина погинули. Једнога је заклао пијан апсеник, нису га добро претресли, имао је нож...
„А ја сам вама то казао пре него ви мени, и молим лепо да се то зна.” — Пауза. Она двојица се гледају право у очи, са изазивањем: који ће од њих смети превалити преко језика више и јаче. Уздржали су се.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И да је то један или двојица, али цео стари век пун је тако страховитих имена да је човеку лакше проћи кроз непроходне америчке џунгле но кроз
Твојим ће књигама сваки дан падати цена, а мојим ће акцијама расти; твоју ће књигу ценити двојица-тројица таквих као што си ти, а моје ће акције имати цену и на самој берзи; теби ће се смејати кад прођеш кроз
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нехотично зарих мамузе коњу у трбух и он поче да потрчава. Командир се наже према мени. — Пред портом нас двојица зауставићемо коње, да пропустимо батерију. — Разумем! — одговорио сам тихо. Одговор је дејствовао сугестивно на мене.
Онда разгрћу ашовима снег. Неки обавијају копите коњске џаковима, па наново товаре и по двојица вуку коње. Али коњ наједном застане и дрхти. Они чекају да се примири...
Командант пешачког пука обрати се оној двојици војника: — Пошто сте вас двојица дошли са овом женом, то узмите дете и од сада ћете ићи са мојим пуком. — Онда приђе детету: — Како се зовеш, мали?
Окретох се. Река се црнела. Војници су у масама прелазили, јахали су преко товара, а на јачим коњима било их је и по двојица. Мали коњи су се очајно упињали, тонули, пропињали са теретом, неки су и падали и вода их односила са товаром.
А за ово сада, ја сам осетио... И почеше обојица да се смеју. — Знао сам ја да ћемо тебе тешко преварити. Али она двојица су пали у замку. — А ко овако потписа команданта? — Ја — вели Лука.
Јаој, мајко, кад пуче!... Кад оне женске заврискаше кад заглавише врата... А она двојица одскочише у страну и као по команди дигоше руке увис, И један, и други имали су поглед пуњене птице. — Напред!
Командант се окрете мени и поручнику Ђаји: — Вас двојица имате за задатак да утврдите вероватан положај оне хаубице, која туче нашу трећу батерију!
Сад не знам како да ти објасним. Капетан Радојчић слуша објашњење и поче да се смеје. — Вас двојица можете тако до сутра да се прегањате, и опет на крају да кажете: „Баш ништа!“ Него да вам ја објасним.
Је ли тако? Она двојица ћутала су и посматрала га замишљено. — Дај карту!... Ово је Црна река... Она скреће. А у углу који прави налази се
— Ја стално очекујем кад ће се једном појавити на сцени ова двојица — смешка се Мишић. — Видећемо већ... Продужи, где си стао? — обрати се Светиславу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Донесите лествице! — рече Царичин други доглавник. Али, још пре него су лествице биле донете, двојица највештијих младића успуза се уз зид на коме је, као да је са неба пао, блистао сићушни цвет зевалице, пркосећи свим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
купи на цареву војску: где с’ у кући четир’ мушке главе, од четворо узима тројицу; гле с’ тројица, узима двојицу; гле двојица, онде обојицу; гле је један, и оног једнога.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Охо, ево га! Ево још двојица! Иха, брзо хватај, у њедра трпај! Наш бјегунац, задихан и црвен, већ је био на ивици Прокина гаја.
Ни ово му није било довољно, па зато викну и трећим гласом, пискавим, женским: — Шта то вас двојица причате? — Шта је тебе брига! — дочека обични Лазарев глас. — Шта је тебе брига! — понови и онај дебели.
Знаш, онај из приче. Мачак му чврсто стеже руку и промуца: — Хајде па шта нам буде. Он је један, а нас двојица, бићемо јачи. Упали само да га видимо.
XXВ Из Прокина гаја измиље на друм необична колона. Везани канапом све двојица по двојица ћутке су корачали мали одметници. У посљедњем пару у поворци ишао је мали Николица.
XXВ Из Прокина гаја измиље на друм необична колона. Везани канапом све двојица по двојица ћутке су корачали мали одметници. У посљедњем пару у поворци ишао је мали Николица.
Сјећаш ли се како нас је Николетина јесенас бранио кад је заузет наш логор. Још истог дана, у повратку из школе, њих двојица накупише у Прокину гају по бреме суварака и отклипсаше до Николине куће. — Откуд ви тако изненада?
Поробише нас, ево, скоро без једног метка. Момак невесело погледа у дјечаке и хукну: — Ех вас двојица, најбоље би било да узмете те своје чобанске штапове па да ме пребијете као мачку! — А због чега то? — зинуше дјечаци.
— Тако је — потврди Јованче. — На Лисини увијек морају стражарити по двојица, па чим се усташе појаве, нек најприје на врху бријега запале ватру и тако селу даду знак да се опасност приближује.
—А шта ће радити остали дјечаци? — упита Вањка Широки. — Двојица ће стражарити на Голом брду на супротном крају села, па чим спазе дим на Лисини, нек одмах пале ватру код себе на брду.
Тамо су наши! ИX Четворица усташа, униформисани и наоружани, стигоше на раскршће и послије кратка договора двојица окренуше према школи, а двојица се упутише десно, према засеоку Николетине Бурсаћа.
усташа, униформисани и наоружани, стигоше на раскршће и послије кратка договора двојица окренуше према школи, а двојица се упутише десно, према засеоку Николетине Бурсаћа.
— Не гледај само доље испод себе, добићеш вртоглавицу. За дјечаке, лаке и окретне пењаче као што су били њих двојица, ово није представљало неки нарочит подвиг.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И полегаше сви док оздраве. Кад се напољу дочу да они сви болестни леже, трећега дна двојица — Симеон и Левија (једноматеричићи с Дином) — Јаковљеви синови, латише мачеве онако назубни ка лавови, слободно
А кад би на утрњи, те исто двојица нека уђоше у цркву на правилу стајати. И по очатању двојих катизми, рече игуман слово о мучењу светих да се очати, а
Тамо доиста изврши се оно Мојсеово проречено што но се вели »Један ће потерати хиљаду, а двојица ће кренути таму« — што но је десет хиљада.
У томе турскоме табору двојица им паше бијаху поглавари. Пак учинише мећу се договор да се раздвоје. Рекоше: нашто је толика силесија под једним
Имаше он јоште једнога млађега брата му свога Јована, а отац им онде се бијаше преставио. Они тек сама двојица код цара се борављаху.
) О ПРИЈАТЕЉСТВУ Свакад су у љубави садружној боља два сиромашка, него ли самац бољарин. И срећу врлу имаду добра двојица по труду своме: ако један не стече свакад, оно придобави други.
ходи а и сам зло чини, кад се у коју беду, невољу ли ували, ко да му поможе, око њега ли дангуби и пристаје ходећи? Двојица једноживци свуд су пристали с добром, дома и на путу, на јелу и на спавању. И срећа им бољма служи.
А бог је недознат никим. Штоно вели свети Златоуст, да би се која двојица међу се надпирали и један би се инатио да све вешто сазнаје небесну висину, земљану ширину и морске дубине, где ли што
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
(Ономад су се чак и сликали тако са шахом како, задубљени у игру, играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.
Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше
Ено, узми по новинама! Споречкају се двојица, два сиромашка, реци погурају се мало, а по новинама све распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала
два сиромашка, реци погурају се мало, а по новинама све распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци,