Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам при тој мисли уздахнуо; а кад су ми дали невесту да је као девер водим на прстеновање, у груд’ма ми се учини тако тешко као да ме је змија опасала. Ни речи не говорећи, ишао сам даље.
А на сам Илијиндан држани су сватови у Сремчевој белој кућици... Учитељ је кум, а млади Гружанин девер. Сви се веселе, а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученику све што се од бога пожелети може. . . . . . . . . .
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кумоваће Пурко, јер већ ионако пада Радојци кум; стари сват биће чича Мирко, а девер Срдан, као понајмлађи, међу њима. Таман се они тако договорише, док зовну неко озго с Голог брда: — О, Пурко!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!... И ускипе му бујна млађана крв... — Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...
И ускипе му бујна млађана крв... — Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!... То ћу ја теби бити!...
И ускипе му бујна млађана крв... — Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!... То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...
Нема, синко крвави, то се главом плаћа!... И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!... Будибокснама!... Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на егзаменима, па сада к’о неки патвариста практицира код
све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другоме веру да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени да онај други буде девер. Дође и дан свадбе и венчања.
и задали један другоме веру да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени да онај други буде девер. Дође и дан свадбе и венчања. Освануо је лепи Ђурђевдан.
— ’Ајд’ девере, ’ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз ошкринута врата на младиној одаји. Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па дограби пиштољ, и на месту уби рођенога брата. Жена убијенога, која је била на сенокосу, кад виде шта јој девер уради, оног часа, поведе децу и јави се Турцима. У оно време кад Србин убије Србина, друге казне није било, само 1.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика. Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса. Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.
Договоре се о дану венчања. Не само дан, него и сат. Свећеник девер, све је већ у реду. Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести. Јуца је рано легла и рано је устала.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Језа је пређе само кад наслути, колико се сад, свакако, брине за своје ћерчице. Желела је да види шта ће јој девер учинити, кад једног дана потпуно полуди.
Била се скаменила, видевши да ће јој девер провести ноћ у њеној постељи, али је слушкиње ипак отпустила. Обавијајући му главу пешкиром, натопљеним сирћетом, она
Пробудила се, кад јој је девер тихо одшкринуо врата. За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна.
ствари, које са мужем никад није доживела, биле су јој се учиниле много више бљутаве, него сад, кад их се опет сетила. Девер јој није био баш сасвим недорастао, како је испрва мислила.
Све јој се чињаше некако бесмислено. И то што је учинила, али и да није учинила. Све оно што јој беше девер Аранђел недељама говорио, учини јој се сада право.
Није се зачудила ни кад послуга поче да је занемарује, ни кад јој девер поче од куће да бежи. Ћутала је упорно, проводећи дан за даном код прозора, над водом.
Смирила се тек у зору, кад чу како ведрима запљускују интов Аранђела Исаковича и изводе његове коње. Девер јој је збиља одлазио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја испроси дивоту девојку: Да си мени девер уз девојку. Питаш, чију, брале, — то не питај, Седлај коња, на веселе итај.
Гајде, чауш, коњи под ратови!... Цика, звека. .. Купе се сватови! Кум и девер и друго остало — Ко сте, да сте, што нам до вас стало? Младожења војвода Милета, А младица, то је дивна Цвета...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Зашто би сагињала главу, нисам ништа украла. ПИЈАДА: Код нас младу невесту не води девер из цркве, него младозења. ЉУБА: И овде су неки почели. ПИЈАДА: Како мислиш ти? ЉУБА: Да видим шта ће рећи Милан.
ЉУБА: Па да је воде као слепицу. СТАНИЈА: Ако је воде, не води је туђин, него девер. ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
падати у ситним капљицама, сипити рујно вино - црно (црвено) вино русица - деминутив од руса, ружица ручни ђевер (девер) мужевљев брат који води младу на венчање Саба (сабах) - 1. зора, рано јутро пре изласка Сунца; 2.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Данас, сутра Видов-дан, Па ћемо те женити: Сврака плете чарапе — Оће’ кума да буде; Врана пере кошуље — ’Оће девер да буде; Миш препаса кецељу — ’Оће кувар да буде. Гледи мачак с тавана. Скочи мачак с тавана. Па улови кувара.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја, истина... шта му ради жена... Матова? — Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу. Њину кућу обилази далеко! — Шта ли раде моји, да ли си чула ?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту, они јој – према Јастребовљевом сведочењу из 70тих година прошлог века – веле „Испружи
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
могу бити од користи при тумачењу описа као што је овај, колико танан толико и динамичан: „Пробудила се, кад јој је девер тихо одшкринуо врата. За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна.
се субјективно осећање тегобе и безизлазности даје као сопствена окренутост наглавачке: „Желела је да види шта ће јој девер учинити, кад једног дана потпуно полуди (кад посегне за њеним телом Н. П. ).
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И бог са сином Ког сам за живот срамно продао! ГЛАВАШ: Ано, дете, Ено те гледа девер старији! (Ана љуби Хаџију у руку, а он њу у теме.) Но, Бошко, Сад сеја неће више кукати!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак крилат, То је Реља од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо, — И њега ћеш тамо наћи: Војвода је Богдан јунак, Љутица му име даше, — И он ће нас дочекати; А
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ није ђаво — Твој девер, госпо, Канда је узô место његово, Те по вечноме мраку лутајућ На отпор спрема луду светину. ЈЕЛИСАВЕТА: Мој девер?
ЈЕЛИСАВЕТА: Мој девер?... Станиша?... КАП. ЂУРАШКО: Он! — А с њиме, канда, тајно шурује Лисица стара, сердар Радоше.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 44). Б. се кити домаћин кад уђе у кућу и честита Божић (іб., 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на Тодорову суботу (коњски празник!
У Ресави баца млада ј., коју сватови грабе (СЕЗ, 7, 40). Негде девер баца јабуке или новчиће преко куће, а деца трче н грабе их (Стражилово, 6, 539). За време ручка сватови у ј.
Сено. На везу с. са култом предака указује и обичај у Доњој Лепеници да стари сват (или девер) прстенује снаху пошто је наведе на ћилим стављен преко сена (које су војвода или домаћин прострли уврх совре) и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И несрећа моја тог се часа заче: Одох где се пева, место где се плаче. Сватовима неким разносач ме даде, Те по ручку девер читати ме стаде: „Сажаљевам случај који судба узе, С тобом и ја тужим и проливам сузе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
унесене су природне промене — оне које обележавају њихов различит однос према њој (један ће јој бити кум, други девер, трећи ће је узети за „верну љубовцу“), и има се утисак да се три побратима — спремна за борбу и погибију, уједињена
Милана мога, за Милана, богом побратима, кој̓ је мене богом побратио, вишњим богом и светим Јованом; ја ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И сад јој већ говори девер њејзин, Давид, невестоводац: »Слиши дшти и вижд!« — Послушај — вели — кћерко, и погледни зашто ваља ти пред младожењу
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ама брго, рекни, да дођеш!...“ Не прође много а ево чорбаџи-Тасе. Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.
Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.
И-и-ич не може! М-м-ладожења ’оћу сам, а д-е-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!“ А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак“.
— Неје ни тој... — Ама, де!... Збори си, жива ти ја, што је! — Сараф и банкер... — Е, сараф! Како може сараф девер да бидне?! Нећу сарафина! — Ама де, није Чифут... наша си је вера!... Ем, млад, убав, богат... сарафче и банћерче...
— Што, јоште не може да се сетиш?! — Јок... — Ама ће бидне девер! Ама антика девер... поубав оди гардијског поручника, ете... — Ама, збори, де... — Манулаћ... — вели Мане.
— Што, јоште не може да се сетиш?! — Јок... — Ама ће бидне девер! Ама антика девер... поубав оди гардијског поручника, ете... — Ама, збори, де... — Манулаћ... — вели Мане. — Ба, нећу си!
Мане је без ичијег питања, онако по својој памети, учинио тај корак. Позвао је Манулаћа он лично да буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и
се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа, то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.
је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер. Дакле, мора!... Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?!
може; из чорбаџијске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин, — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер. А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.