Употреба речи деверу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према деверу, као и према мужу, није био ни тако обичан, ни тако прост, већ прилично надземаљски. Тако она са девером није говорила.

Њој се није журило. Нити је желела да се да, том младом, сувом и жутом деверу, који је сећаше њене куће и браће, нити је волела његове руке са жутим ноктима, нити његове калуђерске брке и браду,

В ОДЛАСЦИ И СЕОБЕ НАЧИНИШЕ ИХ МУТНИМА И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА Док је госпожа Дафина пала шака своме деверу, дотле је Вук Исакович, са својим људима, био почео да се пење у Штајерску.

У исти мах говорила је о деверу врло похвално, истичући да ће се са њим преселити у Будим. Мало доцније, она опет погледа својим великим модрим очима,

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Танка Подунавка Млого дара носи. Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара Осталим сватов’ма. 36.

милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и староме свату, По закону и ручном деверу. 59. Шта се сјаји кроз гору зелену? Да л’ је сунце, да л’ је јасан месец?

— Јел’ колика, војно ле! та девојка? — Милом куму, војно ле! до рамена, Старом свату, војно ле! до појаса, А деверу, војно ле! до колена, С младожењом, војно ле! равно расла. 65.

“ — “Идите одатле, прекупци трговци! Ја лава тог раним куму венчаноме, Белога лабуда деверу ручноме, Сокола сивога том драгу мојему.“ 126.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

»Ах, кад би ме тета повела! ... Па нека њега много воли... више од мене. Само да сам уз њу! ...« Наместише деверу бео везен јаглук. Поведоше младу из одаје. Дете истрча на двориште...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

умеју да се смире и уживају, на Северу — Шаљу поклоне (аута, ко некад бесне ђогате) Пашеногу и брату, куму, стрицу, деверу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ 2 Једна врана куса Прелетела Овче поље И украла Гргу свилу, И напрела мужу гаће, И деверу кошуљицу, И свекрви прегачицу. Смоква, Локва, Дивиња; Потркушо девојко!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Капетан Ђурашко одлази.) Сад, срце, стани крепко на меру Да казниш ону подлу неверу, Да на пут станеш своме деверу, Да га уништиш, смрвиш, растопиш — С поочимом му, старом лисицом — Осмехом једним или сузицом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности