Употреба речи деветорицу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је удов, каже, за њим не остаје, да проси, нико. Не жали умрети. А нашао би још деветорицу, у Енгелбирти, за ту авантуру.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ко зна нису л’ поробили пошту? — Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака.

о чему то говоре?... Какви ђаци... коме они требају ?... Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појави се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим. Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.

па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке: — Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете. — А морају ли се они засебно уписивати ? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности