Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: — Не брини! Добро је. — Добро? — Како се само пожелети може!