Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Давно очекивани и жељени дан дошао је. Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије, кћери поштованога пароха Кирила Николајевича, био је и прошао. Били су лепи сватови.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Преда мном лице зоре умиљано, Но мисô моја није онде била, По јучерањем дану се је вила, Ја гледа лице девице љувано. Око сјајно, чарне миле власи! Обрашчића, усничица краси! Дево, дево, да л' ћеш бити моја!
Ћипико, Иво - Приповетке
У тој невољи он се сетио мајчиних препорука и сав подао молитви. Тражио је заштиту од Пречисте девице. . Сутрадан приђе олтару њој посвећеном и, клечећи, топло мољаше пред чудотворном мајком за заштиту.
Али, сетивши се Пречисте девице, престраши се од толике закликтале радости живота и силом сврну своје мисли на њу. Пришао је својој мајци чист и
Бунио се, није им више веровао. Још се по навици молио, али све ређе и ређе похађао олтар Пречисте девице. Једнога дана побеже у варош да потражи Јелицу; није је већ видео од оне суботе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
из бајке Попа непосредно понавља: Сребрна риба у души У риби мало сламе На слами шарена крпа На крпи три звезде девице („Риба у души“) Говорило се и писало о херметизму Попинога песништва, и оно је доиста херметично за читаоца навиклог
рибом и девицом, односно са девичанском звездом са Богородичинога мафориона на иконама (што је трансформисана Спица из Девице), а слама је божићна, али и она коју је кум од кума крао и онако му је испадала остављала је траг који је назван
у кутији: у души је као у некој кутији сребрна риба, у риби слама, на слами шарена крпа, на шареној крпи три звезде девице.
једва да је бежала Отворили смо рибу Из рибе се расуло мало сламе Распала се шарена крпа И три звезде девице Изгубиле су девичанство Што се сребрне рибе тиче Ни мачке је не би јеле Грдно смо се преварили Мрачно нам је
А паралелно с тим: девичанска звезда Богородичина (тј. „три звезде девице“) губи девичанство, и то га губи исто онако – ево још једне, шире паралеле са песмом „Небески прстен“ из нареднога
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
проливало српске у окови турски, Страдала невина деца у мајчиној утроби грозно, Гнусним и блудом чистота оскверњена девице, брака; Образ и закон, и црква и свеци погажени јавно: Све је пропиштало ливајућ сузе у невољи горке.
савремену белешку која објашњава постанак ових стихова; у белешци се каже: „В некој компанији в Новом Садје некоторе девице јавиле что би оне раде за официре удати се; на которо слово сказао стихотворац да би лучше, по их желанију, било и
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ВЕЧЕРЊЕ ЉИЉАНИ Топи се дан. По златном одру девице мру, драгане болу, сестре моје миле. Путују несмехнуте за нечим што су сниле. Сâм ја. Топле пониру реке.
И радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе. ТУГА 1 Засветле дани, девице мру биљке тихано мило. У срцу туга се стани за нечим што се давно, давно збило.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јарца су, Пипац и његови људи, пронашли чак у Диљу, после двомесечног упорног трагања. Што се тиче девице, то је ишло мало потеже. Ивањдан се примицао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
се већ уздигао изнад влажних ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у звезданом јату Лава блиста Јупитер, а покрај Девице заруменио се Марс. Сваки од тих богова зауставио се код свога најмилијег створа.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Нисам ни слутио тада да се те бедне девице необично пријатно осећају у канџама таквих дивљих зверова. Та љубав моја остала је и вечита тајна моја, коју никоме
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да киша тада доносила Данаиде За ратарима да скакутале чуме, Дрва су била девице врло блиде, Уздисале некад под парима све хуме. Не растужујем.
Јунош на водама Када се у срце усели пролеће, Младићи пред дивке капе бацише и поклонише се, Све се девице насмешише с олтара На грохотне трбухе жандара. О! По грохотним трбусима жандара Изниче младо лишће и окруни их цвеће.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
похуљени Христос, Бог наш којино свуда види где се што чини, изаради намољења му за христјане да не изгину пресвете девице Марије блажене му матере, раскиде им то скројено поуздање.
Хор Радуј се врло кћерко цара Давида и мајко истини тога небеснога Христа цара, нелажна девице Марије који но земљаним царем најпаче верним барјаке развија и владост им над непријатељи даје..