Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тек понеки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се. И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре
кâ погачу од белије, све око руке... Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца ... »Боже, шта је ово ? Је ли ово моја служба, мој удео ? Зар се овако почиње ?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
даде младе воке, Младе воке витороге, И јармове јаворове, И палице шимширове, И заворње босиљкове, И бич — косу девојачку, Љуту гују ручконошу?
дала младе воке, Младе воке витороге, И јармове јаворове, И палице шимширове, И заворње босиљкове, И бич — косу девојачку, Љуту гују ручконошу.“ 3. Осу се небо звездама, И равно поље овцама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Населих се тада у пансиону, који је гледао у цркву фратара пијариста и једну, девојачку, школу. (Фрау вон Тхиесс. Пиаристен Гассе Но. 54.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти си оставила своју кућу целу, Своје књиге, игре и саксије цвећа, И девојачку постељу ти белу, И успомене свих раних пролећа.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
не зна, коме ће да верује, јер онај каже да није главе одмах посекао него потрчао с девојком к оцу, а кад овај изнесе девојачку мараму, он каже да је девојка мараму од страха изгубила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сватови се не пуштају у девојачку кућу пре но што из пушке погоде ј. поста вљену на »копљу« на каквом високом месту (Вук, Пјесме, 2, 28, 503; 78, 240,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Црква сам — да улезе архијереј. Беседник Тако, ево, у томе склонитој ћуди девојци таки и божије слово уђе у девојачку полату. Тадар и небесне силе с људма се скупа измешаше, јер но несвиђен с телом виде се и испуњен разасу се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је мило да л’жу и зборе кад ништо неје било! Девојачку срећу да батисују... Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?
Мане се трудио да се брани и одбрани. Јевда тада плану: — Ти душу немаш, бога се не бојиш... девојачку срећу да убијеш!... — Ама, несам, нане... — брани се Мане. — Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...