Црњански, Милош - Сеобе 1
Рекавши још неколико речи слугама, кир Аранђел је весело махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео да испрати оца, а коју слуга никако није спуштао на земљу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁷⁴ Понегде се чува пупак све до смрти човека чији је, да би се тада заједно са њим сахранио. Девојчици, међутим, пупак не чувају, да не би остала „везана за породицу“, односно да би се удала и отишла из куће!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Аустријски писац Феликс Митерер (Ф. Миттерер, 1948), има причу о девојчици која је волела зеца нацртаног на чаши. Девојчица покуша да за свог миљеника заинтересује оца, мрзовољног човека, уз то
прво научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би); размаженост (Материна маза); однос дечака према девојчици (Нарав се мења); пусти дечји снови (Да сам ја краљ); лењост (Гаша); склоност ка кинђурењу и прерушавању (Мали Јова),
Љубав је додирнута и у Петлићима, и у Кочи, и у Момку и по, и то љубав према девојчици, која се једанпут зове Мира, други пут Палмолива, трећи пут Косара.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
35. Ал' наш јунак знаде и то, Те говори девојчици: „У то доба, срце, злато, Тако сама на улици? Шта ће рећи ко те спази, А туд силан свет пролази.“ 36.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Захваљујући овој девојчици, Суле са Аде упада- наглавачке у све уџбенике о беседницима и беседништву, док писац заувек испада из такозване
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
па се напију воде и седну да се одморе. Онда рече жена девојчици: „Ћерко! да ти легнем плавом на крило да ме мало поиштеш.” А она јој одговори: „Драге воље, мајко.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете девојчици на длан. Дрхтећи, она је прогута и истога трена поскочи на кревету. — Ја ходам! Ја трчим!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
однос који други, највише блиски људи имају према њој; рецимо, из пажње, нежности, љубави које јој свакодневно још као девојчици указују. Мала Софка, међутим, у очима других не види себе без оца, и види оца колико себе.
Јер је у Ђурђевдану и Увелој ружи та љубав истина у сећању, али на јави - оличена у девојчици из суседства, која живи с мајком, а зове се једном Паса, други пут Стана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Стевана (знам да је он већ отишао и да се никада не враћа у току исте ноћи), него што бих да наставим да сањарим о девојчици. Настављам. Где сам оно стао? Да, кад ми распреда косе. Али не могу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А Јулици, девојчици од дванаестак година, наређено је било да крене с адвокатом и са свима потребним стварима, то јест, да се коначно
Лечио ју је млади доктор Мирко, човек кога госпа Нола није бадава много запоштовала и заволела. Али је девојчици остало трзање усана, нека заплашеност у погледу, мало ослабело памћење, и слаба воља да ради и иде у школу.
и „девојчицу”, али најстарији син, Жарко, сушта слика госпа-Филина, био је тешка конкуренција Коди као детету и као девојчици. Вијушкаст и гиздав, као мајка, и још, брате, прави „артист”. У дечјој соби рек, трапез, кобила.
У тој девојчици наслеђе и живот замесили су један несрећан карактер. Госпа-Јелки је природа дала малу али праву озбиљност, и једну не