Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
зачу, пламом плану, Али путник још не ману: „Ти, ох, ти, што небо мило Давно мени наменило, Да л' си близу ту дегоде?“ Тако путник тужит оде: „Од' на беле, оди руке, Одлани ми тешке муке!
Јаде, јаде, па прекрасан тада, Бар се теби још дегоде нада; Срце здраво, огањ разгорео, Ма је сада веће догорео, Две-три искре једва још тињају, Па се опет тебе осећају.