Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године у селу Бранковини, сат и по од Ваљева, од оца Алексе и матере Јоване из куће Ђелмашевића из Гвозденовића. Мој деда звао се Стеван, његов отац Петко, а његов — Станоје, који је негда био кнез у ваљевској нахији.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду. Па и деца му се владају некако господски — истина су мало
Диже се међу децом кикот: откуд сад попова чита у потоку! Шта ће с њом — хајде да играју »вина« (или, како то варошка деда зову, »шоркапе«).
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку. И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао. Тридесет година кметује он Црној Бари.
— Па тако је исто и код мене... Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се мало збуних: — Како да ти одговорим?... да! Ја их не волим. Но ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак. — Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ 31 XИВ Ч’А МИХАЈЛО 33 XВ МАСЕ 36 XВИ МАРКО 37 XВИИ 38 XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45 БОЖЈИ ЉУДИ И ЗАДУШНИЦА Једна пада у зиму, друга у лето, пред летњег св. Николу.
Дâ се отров да га добровољно попије. Али, шта ће с децом. Да су деца сирота, онда би их узео деда, отац њен, да их чува. Али толика имања, богаства. И свет би казао да је он узео децу да чува да би им приграбио имање.
И сад, кажу, да је путања која води од порте до цркве од тога његовог камења начињена. XИX ДЕДА ВЕСА Свако јутро чим се задани ето њега где онако слеп, висок, с лулом у устима, у дугачкој колији и са такође
Сви га познају. Прилазе му. Ко хоће дарује га; ко не, само тек пита: — Деда Весо, шта радиш, деда Весо? Он би, једнако клатећи се, почео: — Етее...
Сви га познају. Прилазе му. Ко хоће дарује га; ко не, само тек пита: — Деда Весо, шта радиш, деда Весо? Он би, једнако клатећи се, почео: — Етее...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Немојте одма’ с дететом почињати. Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо. Муштерија у дућану лупа, иште цигарете.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па јест, имаш је! Е па брате, и стари су ти били јунаци, ето твој отац, читава се чуда о њему причају на јавору, па деда, па сви. Онда завирује у онај завој и пита: — Парче гранате, шрапнел, шта ли је? — Дум, дум!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Куд би, њему, Георгију, била срећа, да је деда продужио до Беча, и Лајпцига. Овако, кад броји пару, и усред бела дана, мора да затвара поклопце на пенџерима, од
Сећам се да су ме тог дана, сви, помало вукли за уво, рекавши: На данашњи дан си се родио, сретан ти рођендан! Деда Гаврило ми је дао неколико ситних пара, које сте ми узели, и има да ми вратите, као и сабљу, као и два пиштоља,
Узе ми их Гарчула. Сећао се, отрчао би, да пољуби у руку деда Гаврила. А баба Иконија, том приликом, обукла би му нове чарапе.
– она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор? Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их угледа, онако
– она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор? Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их угледа, онако изгладнео, извади
Да га вешате! Гут! Јаwохл? А отац? Ватер? Шта, Ватер? Деда Теодор ми је причао да смо имали стару читуљу, која је била стара неколико стотина година, а у њој беху имена предака
Гут! А убиство? Исакович кад то чу, снужди се, па исприча, снуждено, како је деда Гаврило причао, за свог оца, да је био честит и поштован у селу, а да га је убио рођени брат. Гут! Јаwохл?
Обема име беше Анђа. Тада дође и деда, а обе му приђоше руци. А кад деда виде њега, на ујниној руци, повика: Шта ти је, Анђо? Што носиш маторог чобанина?
Обема име беше Анђа. Тада дође и деда, а обе му приђоше руци. А кад деда виде њега, на ујниној руци, повика: Шта ти је, Анђо? Што носиш маторог чобанина? Ујна ће на то: Нека га, бога ти, бабо!
Видиш ли, даће ти пара! Он приђе. Затим отрча матери и даде паре њој: На, Пепо! Чувај ми ово! Да види деда Гаврило, шта сам добио! А мати му узе паре, па му рече, тише: Иди сад деди! Пољуби га у руку!
Да види деда Гаврило, шта сам добио! А мати му узе паре, па му рече, тише: Иди сад деди! Пољуби га у руку! А и деда га зивка, да му приђе, те се он ослободи, па му приђе опет, а деда га нуђаше искрцаним орасима.
Пољуби га у руку! А и деда га зивка, да му приђе, те се он ослободи, па му приђе опет, а деда га нуђаше искрцаним орасима. Видећи га код деде, баба Гоша узвикну: Е сад ми је ово дете добро! Волем га!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Један, сада имућнији, сељак из Пасјана причао ми је да је његов деда променио осам пута своје место становања. Долазећи из села Рајчића (у кумановском крају), да би се стално настанио у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Познато магијско средство очување деце јесте и опасивање. Родитељи којима се не држе деда, у Банији, чине следеће: набаве од девет Стоја девет праменова вуне, од тога оплету уже и њиме повијају деду.
(К-Љ, НБ, 1888, бр. 6) — Од крушке и крушче (какви су родитељи таква ће и бити деда). (К., ГЕМ, 1930, В, стр. 1311).
“ Обично је за домаћина биран најстарији мушки члан, отац и деда мушких чланова породице. То, међутим, не мора увек бити пресудан критеријум избора.
Дете је деобом очигледно било збуњено јер су њему, колико отац и мајка, исто толико блиски и „стари татко“, „бато“, „деда“ итд.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ја имам светитеља оца и деда, имам светитеља за кума, и на небесима све Сухој планини од громада преко Ситнице до Раса и Хума моја лоза влада.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
живео сам потпуно без идеала, све док Божић-Бата није успео да се пребаци у илегалност и узме конспиративно име: Деда-Мраз!
У реду, немам ништа против Деда-Мраза, али није ми некако импоновао: мислим, није се уопште излагао опасностима док нам је делио књижицу Аркадија
а моје веровање потпуно изгубљено, кад сам у војсци, као једини писац у целом гарнизону, морао и сам да изигравам Деда-Мраза официрској деци. Ја Деда-Мраз! Та личност се дефинитивно срозала у мојим очима!
Ја Деда-Мраз! Та личност се дефинитивно срозала у мојим очима! Жртвујући се ради породице, напустио сам бајке, па чак и првенс
Једино што сам успео да сачувам својој деци била је вера у Деда-Мраза. Све остале бајке биле су сумњиве. Држао сам се за деда-Мраза као дављеник за сламку, када ме једнога дана моја
Све остале бајке биле су сумњиве. Држао сам се за деда-Мраза као дављеник за сламку, када ме једнога дана моја рођена кћи обавести како су у првом разреду учили да Деда-Мраз
за деда-Мраза као дављеник за сламку, када ме једнога дана моја рођена кћи обавести како су у првом разреду учили да Деда-Мраз уопште не постоји!
Узалуд сам се смрзавао на симсу куцајући споља у прозор, као, тобоже, деда-Мраз, узалуд сам гутао батеријске лампе да постигнем ону чаробну унутрашњу светлост — ништа није вредело!
Божић-Бата, Свети Никола и Деда-Мраз су раскринкани. Питам се кога ће сада измислити мој ујак? ИГРАЊАЦ Игранке су почеле већ првог дана победе,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су приповедачеви рођаци — стриц Ниџо, деда Раде, тетак, а затим кућни познаници и пријатељи, Петар Чобанин и Петрак Самарџија.
рођаци — стриц Ниџо, деда Раде, тетак, а затим кућни познаници и пријатељи, Петар Чобанин и Петрак Самарџија. Деда Раде и стриц Ниџо су питоми, посвећени заштитници сна о срећи и завичају, па им се писац без престанка враћа, као да
Кад помене деда Раду, песников задрхти: сваки његов чин старозаветно је чист и мудар, провидан и наиван. И кад деда умре, песник ће се
Кад помене деда Раду, песников задрхти: сваки његов чин старозаветно је чист и мудар, провидан и наиван. И кад деда умре, песник ће се још дуго с њим сусретати, препознавати његов дах у лелујању жита, ослушкивати његову реч у свим
у лелујању жита, ослушкивати његову реч у свим важнијим ситуацијама животним, јер доброта и радост постојања, које је деда Раде оличавао, не могу да оду нетрагом са света: Зар неко може да украде и однесе онога мога деда, који је сваке
постојања, које је деда Раде оличавао, не могу да оду нетрагом са света: Зар неко може да украде и однесе онога мога деда, који је сваке суботе увече с фењером одлазио у млин носећи са собом сву језу страшних вечерњих прича, доброг старца,
(У свијету мога деда) Кроз дечје ноћи, и кроз цео живот, разлила се та благост која као да и није од овога света, коју смо наслутили као
Пожури само, не оклијевај! (Повратак ратника) Деда Раде, стриц Ниџо, Петар Чобанин и Малиган Делија средишње су личности ове дечје митологије: њихова је заслуга што се,
Као „прави унук честитог Деда Раде” Ћопић је, више него иједан наш писац, осетио значај дечјег доживљавања света, и, кад год му пође за руком да
Стриц Ниџо, светски човек, причалица и врдалама, добија наступ вредноће; деда Раде одлично зна да од тог, нервозног претеривања вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими
Пуни су разумевања и праштања ови сељачки светитељи, благородни су и увиђавни према свему и свакоме; деда Раде наклоњен је чак и лопову Сави, „никаквој Вјери” Свако иде путем који му је одређен; није на нама да другима
смиреност своје сељачије, остајући веран најранијем доживљају; копа га из нежног сећања, у којем је сачувана суштина. Деда Раде, та лепа праведничка душа, овако тугује за својом умрлом женом: И тако из дана у дан: дедове жалбе све су краће
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
реду, А Ђока по земљи се ваљушка, Не зна за овога света беду, Он изнутра на вратôца гледа: „Мати, мати, ево један деда! Слеп је, мати, седе дуге браде, Ал' у торби нешто он имаде.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо? Да се не угаси наше огњиште?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Светла круно, славо млада,” свећенички збори деда, „мислиш ли му ти милостит, израиљски народ не да. Пустиш ли га мирна, здрава, његов народ смрт му спрема: камењем ће
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
У детињству за ништа се набури, па не можеш реч од њега да извучеш. Зато су га и прозвали деда „срдило, бурило“. Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути.
СТАНИЈА: Опет ваша несрећна мода. Што је добро, не ваља, што је зло, треба. ЉУБА: Зар је тебе деда туко? СТАНИЈА: Јес’ ја, и бог да прости! Млого пута оће луда жена ово, оно; ама муж господар у кућн, па не да.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Све из главе, све слободноручно! У ствари, једанпут сам хтела да као напустим тај свет и пођем тако са извесним деда Дрљом Аласом његовом апатинском шикљом низ Дунав, према Црном мору. И шта се дешава?
вам испричам шта се све исподогађало с мојом бакутом и њеном рођеном кућом коју је подигао из свог џепа лично покојни деда Гаврило.
о Београђанкама, и да правећи једну невиђену литерарну кристијанију, упознам читаоце са скицом за портрет покојног деда Гаврила (1878—1965), човека који ме је на неки начин увео у књижевност, јер је баш захваљујући њему моје име први пут
ГЛАВА ВИ Историја деда Гаврила и његовог високог одликовања, без икакве друге сврхе у овој књизи сем да забави површног читаоца.
Ани на размишљања о даљим судбинама Београђанки и базању по априлској киши. Посљедњих десетак година живота деда Гаврило је провео не напуштајући своју стару, излизану фотељу. Читао је, углавном, новине све док не заспи.
Неколико година доцније уфураше у моду беџеви и разне ситне џиџе. Сетих се деда Гаврилових гвожђурија и тако окачим на своју црну џемперишку неку звезду са два мача.
—Одакле ти одликовање? — дрекну на мене. —Од деда Гаврила... — процвилех кроз плач. —Па зар Карађорђеву звезду с мачевима на ланац? Где ти је кућа?
То је, укратко, прича о томе какав је човек био деда Гаврило. Али, вратимо се нашој старој кући, коју је на једвите јаде подигао још после онога рата, „одвајајући од
И узалуд га је деда дочекао окићен џиџама као божићна јелка, узалуд му се хвалио колико је „пропешачио за ову земљу“ и све, тај ти се даса
Јер, знате ли када би успели да ме исфурају на чист ваздух? Никада! Добро, казао је деда Гаврило и одселио се у тамо неко двориште са заједничком чесмом у средини.
За то време онај даса у кожњаку, што је испљувао деда Гаврила као проклетог буржуја, узимао редовно лекције из једења ножем и виљушком, а на његово учење енглеског језика у
А, и поред свега, даса у бившем кожњаку још увек говори енглески као припитомљени орангутан! Деда, зна се, у међувремену одапео, није дочекао да прочита у новинама како је даса кожњак скикнуо — али мислите ли да нам
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Јербо је Батићева сестра од тетке удата била за брата вашега деда. То је оно што сам хотео доказати да сте сирјеч род. МАРКО: Па како да ја о том ништа не знам? АЛЕКСА.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА 113 ХРАСТ И ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА
ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ
256 ПРОДАНА СЛОБОДА 257 БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА 259 ДЕДА ПУТУЈЕ АВИОНОМ 261 ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ 267 БОСАНСКИ ТРКАЧИ 272 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 274 МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА
Сања и у сну гледа афричке тајне путе, на њима слонче, мајмун и лав од вуне жуте. ДЕДА ТРИШИН МЛИН КОД СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног
Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину овом заволи мачак псето!
Одоше оне у топле земље, ваљда су прешле и Средоземље.“ До трске стиже брујање млина, вредан је деда Триша ту је и Жућа, сања о зецу, а мачак сања миша. Врти се жрвањ у сетном хуку, облачни сати споро се вуку.
Има их, богме, невиђен број. Заспао деда, малко и хрче, док пламен шару чудесну плете: Лептири сјајни, ватрене птице у њему ничу, трепте и лете.
“ Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!
“ А Тоша рече, сретан ко дете: „Како ли бели лептири лете!“ Нато ће деда: „Све је то варка, ово је зима, опасна старка!
“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!“ А деда рече, мерећи кров: „Оно је, децо, путнички зов.
“ А Тоша за њим повика брзо: „Заспао није, него се смрзȏ!“ А деда Триша повири ван и рече: „Пао у зимски сан!“ Текли су дани унедоглед, на млину старом тишина, лед, смрзла се
“ И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду, по точку пљуска!“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни
За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Како је смешан сад тај грдни град који нам је одузимао руменило са лица. Прадеда, деда, отац, и ја, сви смо ту изгубили веру.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чича Пера позелени, задрхта сав к’о да га је ухватила тролетница, скочи и подиже обе руке у вис. Деда вриснуше и разбегоше се куд које, и он, као да се одједном трже, спусти руке па само узвикну: — Бог и свети Илија
После неколико дана он ступи у преговоре са деда Миланом, који беше инокосан: један му син у војсци, а други одељен, па нема ко да му ради, а остала му једна добра
И он му се покорио слепо, без размишљања, без протеста.... Кад наступи пролеће дође из војске деда Миланов син Спасоје. Првих дана по доласку изиђе у поље да разгледа имање, па сврати и на њиву у брду.
Видиш, сад се сећа и шта је згрешио, те му светац не хтеде молитву примити. Кад је погодио са деда Миланом и платио му кирију, онда се он сам у себи радовао што је тако јефтино узео њиву. А чему се радовао?
Саслушаше га и, на његов захтев, дозваше деда Милана. Деда признаде да му је издао под кирију своју сопствену њиву и новце унапред примио.
Саслушаше га и, на његов захтев, дозваше деда Милана. Деда признаде да му је издао под кирију своју сопствену њиву и новце унапред примио.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КУВАЈТСКОГ ЕМИРА 73 УЗРОЦИ НЕСАНИЦЕ 75 ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ 77 СИРОМАШНИ И БОГАТИ 84 МАМИНА ДУЖНОСТ 86 КАКО ТРЕБА С ОЦЕМ 87 ДЕДА 88 ОСТАЛА РОДБИНА 90 МОЈ ЗООЛОШКИ ВРТ 91 ПОЗДРАВ ЈУТРУ 92 ВЛАСНИЦИ ЛИВАДЕ 94 СУСРЕТ СА ЗЕЦОМ 96 КОРЊАЧА И ЗЕЦ 98 ВРАНЕ
327 КАКО СЕ РОДИЛА ЉУДСКА МИСАО 329 ДУШЕВНИ ЖИВОТ КРАПИНЦА 331 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 333 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 335 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 336 ТРАГОВИ НА ЗА СВАКУ ОСУДУ 338 ЈАВНА ПРОДАЈА 341 ОПТУЖНИЦА БАБА-ВУКЕ 344 ЗАШТО СЕ
327 КАКО СЕ РОДИЛА ЉУДСКА МИСАО 329 ДУШЕВНИ ЖИВОТ КРАПИНЦА 331 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 333 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 335 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 336 ТРАГОВИ НА ЗА СВАКУ ОСУДУ 338 ЈАВНА ПРОДАЈА 341 ОПТУЖНИЦА БАБА-ВУКЕ 344 ЗАШТО СЕ ДЕДА НЕ
НА ПРОДАЈУ 335 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 336 ТРАГОВИ НА ЗА СВАКУ ОСУДУ 338 ЈАВНА ПРОДАЈА 341 ОПТУЖНИЦА БАБА-ВУКЕ 344 ЗАШТО СЕ ДЕДА НЕ ПОБУНИ 347 КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ 349 ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ 352 ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА
НА ЗА СВАКУ ОСУДУ 338 ЈАВНА ПРОДАЈА 341 ОПТУЖНИЦА БАБА-ВУКЕ 344 ЗАШТО СЕ ДЕДА НЕ ПОБУНИ 347 КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ 349 ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ 352 ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО
СВАКУ ОСУДУ 338 ЈАВНА ПРОДАЈА 341 ОПТУЖНИЦА БАБА-ВУКЕ 344 ЗАШТО СЕ ДЕДА НЕ ПОБУНИ 347 КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ 349 ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ 352 ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА 355 МАГДА КАЛАБА
СЕ ДЕДА НЕ ПОБУНИ 347 КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ 349 ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ 352 ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА 355 МАГДА КАЛАБА СИКЋЕ 358 ГОВОР ВУКЕ МАЖДРУКЕ 360 ТУЖБАЛИЦА
БАБА-ЈОШЕ 363 НЕГОДОВАЊЕ ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА 365 БАБА-ЈОША ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ 368 ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ 371 ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА 373 И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА 375 КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ МАЖДРУКЕ 377 ЈОША ИЗ ХОРГОША ЈЕ
ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ 368 ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ 371 ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА 373 И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА 375 КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ МАЖДРУКЕ 377 ЈОША ИЗ ХОРГОША ЈЕ НЕМИЛОСРДНА 380 УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ 382 КАКО ЈЕ ЦЕЛУ СТВАР ВИДЕЛА
МАГДЕ КАЛАБЕ 382 КАКО ЈЕ ЦЕЛУ СТВАР ВИДЕЛА УЖУРБАНА НОВИНАРКА 384 ПОЈАВА ЏАМБАСА 387 МОРНАР ОТКРИВА ДА ДЕДА ИМА НЕПОДРЕЗАНЕ НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ 389 ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ
Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не? ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу. Шта ли му је оно у рукама?
ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу. Шта ли му је оно у рукама? — Очињег ми вида, Деда у рукама држи ђачку таблицу. Пажљиво — кадикад само веђу подигне — Рачуна: колике је проживео године.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кратко и мирно са собом је свршила. Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама. Па чувени деда Софкин, Каварола.
главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом. Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном.
А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.
је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.
И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба. И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.
У том Магда истрча из кујне и полете капији. На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.
радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру: — Деда-Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде да вас двори!
се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру: — Деда-Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде да вас двори!
При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога: — Ово је од деда-Митриних!... Ово од ујка-Стошиних!... Ово од баба-Станиних, тетка-Магдиних...
И онда оно у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда-Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.
како у гласу Маркову — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.
— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре! Ах мајко, ах курво! Ах отац, ах проклет... Ах! Зар ви, бре... А Софка је знала да то значи: Зар вама све |
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Онда бих ја био још јачи. 8 Питали ђаци старца калуђера: — Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак? — Краљевић Марко. — Па после? — После опет Краљевић Марко. 6.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дођу на ону воду, а то ударила плаха киша и мост однела, и они не могавши прећи преко воде, врате се натраг. Деда тумарајући којекуда по планини најпосле дођу на један извор, и код онога извора нађу једну жену, и назову јој помози
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
слици око 50 година, у 4. око 60, у 5. До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН, слуга, одрастао у кући Јовчиној уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА
А деда -Трифунове чаше и зарфове стамболијске! БУБЊАР СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и за
Ту је неће тражити. АРСА А шта ћемо сад? МАРИЈА (Томи): Ти, сине, по Богу син да си ми, одмах сутра деда-владики. Падни му пред ноге, стопе да му љубиш, моли, преклињи, да их венча одмах, одмах, преко реда, без реда.
Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега.
Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега.
Једни га спотичу, други му прикачињу остраг разне ствари што на путу нађу. ДЕЦА (водећи га): Хоћеш код Васке?... Деда Јовчо!... Хоћеш тамо, код ње, да те водимо?
а... тамо... а... а. ЈЕДАН ДЕЧАК (навирује у Васкину кућу и виче): Васке море, ево отац ти, деда Јовча! ВАСКА (истрчи, полети оцу; узима га од деце): Ох, оче, зар опет овамо?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тај дан као да су ми ноге крилате биле; код салаша деда мога, спрам Семартону, ту смо после подне починули. Овчари семартонски, од који[х] неки су ме и познавали, на[х]ранили
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На уском кревету нађе му главу и повуче га за косу. И овај се може преселити у мој кревет! И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу.
У овој крчевини смирио се негде и мој деда. Лука Дошљак. У Београду, на гробљу, и ја ћу бити дошљак. На средини гробља стаде, као уморен тискањем кроз мртве
„Ја их и не чујем. Ионако ми се не спава“, одговорио сам. Деда нема никакве везе са псима, мислио је Вукашин и видео воденицу на месечини и блистав жбун воде на витлу.
Од зујања, тутњаве и жубора. „И несрећу мајка рађа. Ако сам добро запамтио, тако је деда рекао. О чему сте разговарали кад ти је то рекао?“ Зашто се баш тога сетио?
„Твој деда до краја живота остао слуга и воденичар. Да га памте, разлога немају. Ни ти га не памтиш.“ Од мене почиње живот наше
Откако постоји, моја кућа слуша твоју кућу. Мој деда слушао Василија, отац ми и њега и тебе. А ја тебе и Ђорђа. Разбио сам звона.
Глумац у путујућем позоришту, помисли Вукашин, и рече: — Нема користи од тога. — Знаш ли ти да је твој деда умро с перчином? — стави руке на леђа и погури се. — Последњи с перчином у овом крају.
“ Тако нешто читао му је великошколац Вукашин једне Бадње вечери и Тврдио да се тада родио његов деда Лука. Аћим припали цигару и погледа у прозор. Помрчина мирише на кишу.
Ово су јадикали!... Реч му је била тежа од товара. Е, данас нема више таквих људи као што је био твој покојни деда Аћим. Селачка мајка је он био. Трговао и радио, а све поштено. Па буну што је подигао...
добро семе не рађа шуљак. Баш ми је мило што те видим. Могу ли шта да ти помогнем? Немој да се стидиш. Зар је твој деда мени мало чинио! А и да није лично мени, заслужан је он за цео сељачки народ. Такви се никад не заборављају.
Тако као Ти, И теле излази на свет. И ти, Симкина освето, као и теле, нећеш знати ни ко ти је отац ни ко ти је деда. Ти, несрећо мала, да знаш: они што ће да те цупкају на коленима и да Ти тепају највише ће те мрзети.
— Мушко! — задави се Милунка. Аћим гледа кроз прозор: свануће потапа јасенове. — Мушко, еј!... Деда си постао! Он ћути и руком притиска Василијеве зарезе на миндерлуку.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тај деда му се понекад јавља у сну и тражи од њега да буде научник а не војник. Кад је завршио и пројекат борних кола, дотада
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда било.
Дете гусле целивало; П' онда пита живо: „Је ли, деда, зашто сам ја Те гусле целив'о?“ „Ти не схваташ, Српче мало! Ми старији знамо!
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он онда напуни
То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.
Удри и мучи, и притежи јаче! Ал' докле редом деда, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чу се лавеж пса. Деца наћулише уши и саопштише ми да им деда долази са својим псом Полијем који, благодарећи свом господару, поста историска личност.
А сада су се поносила својим партнером у игри, са којим се деда тако љубазно и пријатељски разговарао. Дарвин се обрати унучићима. „Шта радите врапчићи моји?“ „Дивно се играмо!
се сасвим одлучно против такве замисли коју су пре мене изразили и други, Бифон и Гете још доста неодређено, мој деда Еразмус Дарвин сасвим јасно, а Жан Ламарк врло одређено и оштроумно.
по мишљењу Ламарковом, природа служи, па и она на која је указао његов колега Жофроа де Сентилер, а још пре њега мој деда, не изгледаху ми никако довољна да објасне постанак разних врста животиња и биљака; она су, вероватно, ту на делу, али
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Парк је пут тица. Тамо, у углу парка, била је љуљашка, онамо витло, памтим добро. Деда је у томе уживао. Недељом, ројеви деце, као шарени лептири, напуне његову велику авлију.
ма... мама. Да су добри, они би ме могли спасти. Проклети деда, шта му је требало витло“... фии... фиии... квр... фиии... фиии... квр... „само мене да убије, више ништа“... фиии...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. Утом деда завришташе, а у кући закука жена. »Шта то њима раде ?... Откуд тамо други хајдуци ?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када је к деди у дућан дошао и паре заискао, рећи ће му деда: — Какве паре, ако си Турчин? Ја те, валахи, нијесам никад видио, а некмоли да си ми какве паре дао.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Моја мајка је потицала из једне од најстаријих породица у нашем крају и припадала је лози изумитеља. Њени отац и деда су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге сврхе.
У првој операцији увек сам био успешан, док бих у другој често претрпео неуспех. Тако се догодило да је деда изненада прекинуо мој рад на не баш много нежан начин, тако да је прошло тридесет година пре него што сам се поново
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али песма оста песма, — Ма је нико не читао. »Отаџбина« 1892. ПОРОДИЧНА СЛИКА (Од Анаст. Грина) Седео је деда с мајком Под сеницом, у тишини; Њино лице смешкало се Као зимски сунчан дан.
Падало је лишће жуто Са гранчица заљуљканих; Тихо, немо промицô је Ток времена поред нас. Деда с мајком поглéдаху На нас двоје, на румене, Поглéдасмо и ми горе На седину глава им.
Зачуди се деда-рибар, — чудно и јесте: Ухватити златну рибу која говори! Он се дуго не премишља већ је испусти: „Иди, рибо, с
Иди, пливај, праћакај се чила, весела, Ја те пуштам, радо пуштам и без откупа!“ Кад је деда дошô дома својој старици, Све јој редом приповеди што се догоди.
Ово старо знаш да нам се јуче распукло“. Стари деда, куд ће, шта ће, морô с’ вратити, Оде к мору, а море се тихо гибало; Он дозивље шапућући златну рибицу, Она му се
Оде к мору, а море се тихо гибало; Он дозивље шапућући златну рибицу, Она му се одазива: „Ево, ево ме, Реци, деда, ако желиш штогод од мене.“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду!
“ А риба му одговара: „Није т’ ни бриге! Иди кући, корито је баби дошло већ.“ Вратио се деда кући, и гле, Бога ми, Испред куће, кровињаре, ново корито. А бабушка, радује л’ се?
Зашто ниси заискао лепу кућицу, А корито сваки Циган уме направит’!“ Стари с’ деда почешкује иза увета, Упути се опет мору, невоља му је, А море се таласало, — ветрић ћарлија. „Где си, рибо?
“ риба говори, „Иди само натраг својој баба-Анушки, Нек’ јој кућа буде срећна и берићетна.“ Кад се деда-Софроније баби вратио, Морао се прекрстити, — чудно и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу
„Е па шта ћу? Доста ј’ било“, мисли у себи. — Поврати се деда рибар својој старици. Ту сад очи разрогачи: све је кâ и пре.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Окренем се и угледам иза мене једнога мога познаника из Церја (село у нишком пашалуку). — Откуд ти овде, деда Стојане? — Изгореше не проклети Турци, бог ги убио. — Зар упалише Церје? — Упалише, упалише, проклетници проклети!
Кукавни деда Стојан изгледао је преко сваке мере скрушен и очајан. Да је било каквога уметника да препочне овога очајнога старца,
Кукавни деда Стојане мој! Ти си само један од стотине, од хиљаде оних, који данас овако исто цвиле горко уцвељени, као и ти...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јер, једнога дана умало не пропали. Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело. Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ
Остатак новаца закопала у подруму. И тако све спасла. И од тада све она узела у своје руке. Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи. Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.
Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније. Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лежали су на голом камену пред Кулом просутих утроба, одсечених удова и разбијених глава. Били су слаби као деда. Ако је раније и знао да су то непријатељи његове браће, тада је, окружен призором људске патње, све намах заборавио и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни
Затим се разговор чује. То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Даљу само њих двојица; Георгије, који је свога оца наследио у његовом звању код властелинства даљског, и Антоније, мој деда, који је, једини, одабрао слободну професију.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази клисар црквени. АРСЕНИЈЕ КЛИСАР (Ташани): Газдарице, послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи; али, ако није прешно, онда другог дана.
Свет, он, тај свет, за друго ништа и не зна, већ само зна и памти оно што је некад било: како је деда, калуђер, био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде за њега а он, тобож
КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази. Сигурно има посла.
Враћа се Ката. КАТА (радосна, весела): Баш као да сам знала те изађох, јер га сретох. Он, деда, пошао, али као да се покајао и већ хтео у други сокак код другога да иде, те га ја, молбом, једва склоних.
) КАТА (ужурбано намешта по соби јастуке, исправља по поду ћилимове): Ништа, ништа се ти не бој. Оно је прошло. Деда је он, калуђер, Божји човек. Да смо те њему дали, сада би и он био баштован, а не ово што је!
ТАШАНА (неугодно Кати): Ама није то. Не знаш ти. КАТА Па добро, чедо, онда ето ти деда па му кажи. Ја одох да скувам кафу, а ти све деди кажи. (Одлази.) МИРОН (Ташани): Да ниси болесна? ТАШАНА Не, дедо.
Одмах га кажи, па да омркне а не осване! Ко је тај и шта је тај, који сме тебе још... ТАШАНА (одбијајући): Не то, деда. Није нико, већ он, он, дедо, он, покојник! МИРОН Како: »он«, »покојник«! Покојни твој муж? Не разумем!...
је тако било, што те нису дали за мене, те сам због тога отишао у свет, и постао ово што сам сада: ваш свештеник, ваш деда калуђер, испосник Свете Горе, намесник Светога Оца Прохора Пчинског. И зато сам срећан.
Говорих клисару да га добро чува, али узалуд. (Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се! Нећеш изгорети! ПАРАПУТА (споља, невиђен): А, ти, дедо? Добро! Ево једем ја, једем.
Ти када почнеш, све једно те једно. СТАНА (наставља још одушевљеније): А што ми је мило, што је ове хаџије деда Мирон толико изгрдио. Знаш ли, снашке, причају да их је позвао, они сви дошли и затекли га где служи у цркви.
СТАНА А, да се наљуте? Смели би! Знаш, кад им деда подвикну, хаџи Риста у несвест да падне. Љубећи му руке молио га да му опрости. Вели: они нису знали.
МИРОН А не, не. ХАЏИ РИСТА (Ташани): Да знаш, кћери, колико нас је деда због тебе резилио и то још како. (Мирону): Ох, дедо, и сад када се сетим онога твога: да, кад сам ти руку љубио, да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Писала о својој лепој ћерци Анђелији, о „најбољим” кућама у које је примају. А „деда” мора мало причекати док се преселе у већи стан који им је сад због Анђелије потребан.
истакла особит карактер и вољу, заволео ју је и као дете и као друга, поштовао у њој оно — што је твоје, Милице, и деда Савино, и што ја немам. Немам, Милице! Ја стајем на грехоту сваки час! Опрости и заборави!
Павла, и знам и то што он каже, и још пуно шта друго, што с тобом не можемо разговарати, и што учимо и ја и Павле од деда Исака.
А деда Исак, иди код њега да видиш колико је књига тамо, и слика, и разговарај мало с њим, па ћеш чути да није истина, како ти
Бео лист пред њом чека. О сину Павлову сазнао је Бранко тек кад је детету било две године. — Дали смо му име старог деда Исака, незаборавног нашег пријатеља, мога и маминога. А решили смо, жена и ја, да дете носи презиме материно.
Али Бог је милостив, мислиће и Бог на мог малог Исака. Јеси видео слику? Лепши је од мене и Стеле. Нешто има од деда Јове граничара, али оне црне очи сасвим су у енглеском типу лика... А како си ти, Бранко? лепо изгледаш.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Сећам се баш, кад је једнога дана наишао Христифор Колумбо, да га је мој деда предусрео речима: „Но, јесте ли чули, ви сте се дали дуго очекивати!
“ — Али како је, забога, ваш деда могао дочекати Колумба? — И ја сам се увек то питао, али, знате, у историји се мора рачунати са тим необјашњивим
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као рођена сенка свуда где год би крочио пратио га је смех, туго црна! На крају је пристао да га деда за нос и уши вуку. Шта је могао друго? Гладни су му били и желудац и око: само је храну сањао.
Паде дечак поново на дно чамца, стално мислећи на забринутог деда и заробљену рибу. Да је само имао више снаге и начинио већи отвор измицала би Сребренка опет мрежама и бродовима...
У своме гневу и не опази старац како га унук ојађено гледа, питајући се у себи како деда не схвата да је Сребренка најлепша риба на свету и његов најбољи друг?
пољуби старца у чело, пребаци огртач преко леђа, стави на главу рибарску капу и пође ка обали шапућући: — Опрости, деда, опрости. Не могу дозволити да ми убијеш најбољег друга! — Трчао је дечак шибан сланим замасима ветра.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ме тата Сви само мене А нико брата Гњави ме медвед Јер хоће меда Гњави ме пчела Јер му га не да Гњави ме деда Па ме баш гњави Деда је збиља Гњаватор прави Морам још рећи Ради дојма Кога ја гњавим Немам појма ОТКУД МЕНИ
мене А нико брата Гњави ме медвед Јер хоће меда Гњави ме пчела Јер му га не да Гњави ме деда Па ме баш гњави Деда је збиља Гњаватор прави Морам још рећи Ради дојма Кога ја гњавим Немам појма ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЛАВЕНИ Како су први богознанци од Јакова деда им Богом нареченога Израиља проименовати, те се сви зову Израиљи, тако и од Христова имена верни прозваше се Христјани.
Како и сваки језик именује се кроз првопосталога им деда подретлу и имену. Асирјани назвати су по Асуру, деду њихову.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Е де! Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... — Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваше у чаршију? — Вртиваган...
Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?! Деда се вика, — а погле шта праји! Бела глава, бре, брате!“, ипак је он редовно и радо долазио тамо.
За све си сал ти кабает! Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори, при деда-владику ћу искочим на давију. Како ти то мислиш?! Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!