Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Е, е, шта учини човек!... — А због чега, зашто га је убио?... Деде приповедај, здравља ти!... — Шта ти имам приповедати!...
Милина га је гледати! — Милисаве, деде ми ти што читај из псалтира!... — вели му уча благим гласом, чисто тепајући му, јер је њега више свију ученика волео.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да момак не убије кога, а неће да му пушке узму, ваљда да ме не плаше, но капетан новски дотера коња близо, пак рече: „Деде, ђаче, удри из твоји̓ пиштоља у ону јабуку; ако будеш прави дал-крлукчија, биће ти пет драмлија у пиштољу (ал̓ су они
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— викну погађач. — Баш си баксуз, Радане! — Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.
али хоћеш! Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово... Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.
али хоћеш! Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово... Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.
Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала.
није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!... Деде, море, реци — пошто? — Лако ћемо, господине. Само да му ишчупамо из шака... — Е није него још!... То је већ ишчупано.
— Извињује се Давид дослужујући им. Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером. — Деде, попе, бекријо стара!... Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави... А три дана држасте оно бденије, а?
Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави... А три дана држасте оно бденије, а? Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну. Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: — Хајд ову у здравље капетаново!
Дође ред на кућу. Стаде писка деде, жена му удари у запевку. Он, сиромах као згранован, улете у кућу. Сви се загледасмо шта му би сад!
Капетан, добричина нека, тек само слеже раменима, па рече: — Ја не знам шта ћу им! Тај је поп пома'нитао!... Деде, ћато, прочитај опет његову тужбу, да видимо да нисмо што прескочили!
отвори једна врата од друге собе, где сеђаше за столом један дежурни практикант, дугачак, као притка, па му рече: »Деде, ћате, узми овог човека на протокол!« Симица оста с практикантом, а капетан затвори врата за собом.
Они се чине — ни лук јели ни лук мирисали. — Деде, Ћебо! — рече чича Мирко пруживши му бардак. И Ћебо наздрави две-три речи, повуче добро, па додаде Срдану, Срдан
Срећко се насмеја, па им рече: — Ето бабе Мирјане, па је упитајте! — Деде, Пурко, почни ти! — вели чича Мирко. — Немој, вала, Мирко — одговори Пурко — него дела ти! — Па хајде де, ја ћу...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита га харамбаша. — Могу — рече он поуздано. Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. — Деде! — рече. — „Из места”? — пита Станко. — Јок, изатрке. Станко се закаса. Кад дође до пања као да крила доби...
Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: — Деде, бабо, пеци цицвару! — рече. Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. — Пеци цицвару, бре!
— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се. Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије. И заседоше. Принеше им тиквицу тесна грла.
Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. — Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана...
И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... — Сад ми испричајте све како је било. Деде ти, Илија! И Заврзан поче причати све до ситница. Кад би готов, харамбаша рече: — Право ми је! Све је добро било!...
Ја, Турчине! Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!... Деде, реци да није тако!... Турчин се сруши као громом погођен.
Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео. Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. — Деде, Заврзане!... Деде, побратиме!... На посао! И ови приђоше ближе. — Немој тако!...
Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. — Деде, Заврзане!... Деде, побратиме!... На посао! И ови приђоше ближе. — Немој тако!...
— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!... Него, деде, здрави! И пружи му чутуру. Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље.
Чим га видеше, поскакаше. Он само повуче Зеку за рукав... И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: — Деде, ко је јунак? — Ја!... Ја!... Ја!... — заграја са свију страна. — Ронци ми требају. — Сви смо! — рече Заврзан.
— Само лагано... Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... И Турци се приближаваху обали. — Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... Асо причучну и стаде разгледати.
— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! — Хајде! — рече Суреп. — Деде, домаћине! Наређуј! И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. Суседи почеше долазити.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” — „А шта ме се он тиче?” — „Ха, не тиче те се је ли? дај овамо, докторе! Један, два, пет — колико их треба! деде, сеци! Сеците му ногу овде! Јок, не питам ја треба ли или не треба: сеци ти само! Тако! Сад види како је ономе онде!
Она уђе за њим у собу. — Седи ту! Она седе на клупицу, ђеда на кревет. — деде мало коми тај грах! Она коми грах. Ђеда задовољно гледа како она коми.
” Арсену се разведри пред очима. Приђе и сам бунару, раскорачи се, наже се напред, а руке подметну: — Деде! Она поче поливати. Арсен на деветом небу! — Ама, како то поливаш? Све по запонцима! — Неће, неће!
— А њој нико да полије? Сви потрчаше кови. — Сад пошто ја кажем. Сад волим и сам поливати. Деде, сине, умивај се! Не зна се да л' њему више дркћу руке, ил' Аноци срце. Обриса је својим убрусом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Деде, децо — вели им господин попа — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!« Купи, па и то пошље кући.
— рече у себи гђа Сида љутито, а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум. — Персо, деде мало вина — вели поп Ћира.
! — А што ниси говорила? — Па говорила сам, — вели Јула. — »Па говорила сам«... Шта си говорила! Деде, шта си говорила? — Па што ме је пит’о. — Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из Карловаца, несрећо!
она ваша... ваша супруга? — Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ Кирило! А шта би к’о хтели? Деде немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!
!... Хе, далеко смо дотерали! Не ваља, не ваља ништа ова нова наука. Куд ће нас то одвести, — сам бог ће знати! — Деде, спаси бог! — прекиде га поп Спира. — На спасеније!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Могле смо обе дивно да живимо, па и да се обучемо, Бога ми, боље него неке газдинске. — Деде после, деде после? — врпољи се нестрпљиво огреѕѕе. — Где сам оно стала? А ја, јесте.
Могле смо обе дивно да живимо, па и да се обучемо, Бога ми, боље него неке газдинске. — Деде после, деде после? — врпољи се нестрпљиво огреѕѕе. — Где сам оно стала? А ја, јесте.
Африка
Мале играчице, свештенице и куртизане, купају се најпре у колибама уз читав низ церемонија. Игру деде почиње стара фетишерка, дугачка, танка, висећих груди.
Оне простиру око себе ону тишину и свечаност коју простиру наше катедрале. Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу.
много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај јутрошњи Деде у Батлеу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Враћао се у своју Сервију, све даље и даље. Виде себе и у посети код свога деде. Идући његовом селу, неким шумским путем, онако мали, био се заморио и поче да моли мајку, да сиса.
Видећи га код деде, баба Гоша узвикну: Е сад ми је ово дете добро! Волем га! А ти, Петро, не смеш поганити дете и давати му да сиса.
Ујна, кад уђоше, рећи ће његовој мајци: Добро јутро! Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку!
Теодосије - ЖИТИЈА
— Камо се деде господин наш? И у недоумици због бриге оставише лов, па се брзо вратише к његову оцу самодршцу, и обавестише га о
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Највећи број свадбених обичаја и обреда има за циљ да се осигура пород, односно да брак не остане без деде (посебно мушке).
Зато, ако у браку и има деде, али нема мушке, брак опет није испунио своју основну улогу и родитељи су незадовољни. Велика је несрећа бити угасник,
на разматране особина и судбине детета рођеног у кошуљици, требало би рећи да се негде прави разлика између ове деде на основу тога у каквој су кошуљици рођена.
). Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање. У Херцеговини и Црној Гори, међутим, само се прворођеној деци дају имена бабе и деде.
У Херцеговини и Црној Гори, међутим, само се прворођеној деци дају имена бабе и деде. Име детета веома често је магијски вид заштите новорођенчета од злих сила које угрожавају његов живот.
Важна улога оца у васпитању јесте кажњавање деце. Док мајка, бабе и деде могу бити попустљиви према деци, у нашој патријархалној култури отац мора бити строг и каткад немилосрдан.
Бабе и деде. После родитеља, па чак и више него отац, о деци води бригу баба. У Црној Гори дешава се да баба, очева мајка, заправо
). У српској патријархалној култури, у великој задружној породици, дете није брига само родитеља, бабе и деде, већ се сви укућани брину о васпитавању деце.
Од женске деде очекује се да као жене буду смерне, „честите“, марљиве, послушне итд., а од мушке да буду борбена, правична, строга,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све је наопачке! — Али, код мог деде се једе обрнуто? — чуди се Макијева ћерка. —Зар овако није лепше? —Шалабе! —Шта значи »шалабе«? —Кад је неко шашав.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по једну! Деде, боље је него да опет капетана лијечиш и вараш! Онај печени и оглодани кувар скочи с клупе: — Шта вара? Ко га вара?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Девојка ми је у образу лепа, лако ће му се допасти, а нога се и не познаје. — Куд ми се деде човек? Нисмо се ни договорили како ћемо лагати. (Уређује столице.) Морамо свршити, макар како било. УГЛЕД 4.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Е, јесте ли га видли? СМРДИЋ: Тако нам треба кад нисмо имали памети. Куд се деде Лепршић? ШЕРБУЛИЋ: Ено га гди се разговара с неким страним. СМРДИЋ: Ајдемо.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ја тошла — смеје се доброћудни Шваба, па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио. — Деде, дај, Насто, педесет и две табле и две карте.... Овај... ’тедо’ рећи: педесет и две карте.
Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова.
Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова.
Јован окиде. Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери! — Пали, комшија! — викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији, с којим се слабо и познавао.
ту, видиш, до мене седи... Седи душо, до мене, Еј, да ми срце не вене! пева домаћин и загрлио своју Пенелопу. »Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога Јована!
Ех, да ми је сад она моја поднаредничка »јегерска« персона, не би’ те ни молио; не би ти ни дошла на ред. деде, Кајо, твога »јегера« у образ.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Момци чили подвикују: „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице, Деде, брате, ијујуј! Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио!
“ Јао, Бранко, деде краке пружи, Па што брже унапредак стружи! Стругнем јадан онамо Пегазу, Ал' се збуним, те промашим стазу, Па
Јутро бежи, подне се примиче, Из горице бео дворац ниче: „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде.
Ал' куда се деде Радивоје, Не знам, брате, а душе ми моје, Како оде, од онога часа Нигде њему ни трага ни гласа, Ох јунак је
“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане.
“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није. Пита мома бело јато: „Куд се деде моје злато?“ Бело јато говорило: „Твоје злато некад било? Не надај се њему млада: Друга њега грли сада!
Још млоги тркни, па њему притеци: „Твој госа ко је, деде нама реци!“ Но слабо вреди ота речица њима, Он само на њу слегне раменима, Па лати коња, те даље провађа, А жељном
Па скочи, викну: „Та зар идеш самац! О Миле, Миле, а тако ти Бога, Та куда деде господара свога?“ Ни речи на то Миле не изусти, Већ само мало у чамац се спусти.
26. Де си, Микле, де си сада, Куд се деде и изгуби? Какви тебе јад савлада? Да л' те дивљи злотвор згуби, Да л' те дегод жива крије?
та чеда умиљата; Ал' месеца нема њима, Траже звезде свога брата, Траже, сјају, свуда гледе, Та куд им се данас деде? 92. Та де ли је, де се крије? Карају га милостиво, Да на земљи дегод није?
Ох да могу сузе оте Опрати је од срамоте! В Боже, Боже, што би с њоме? Куд се деде злато чисто; Кô несретне оне моме Зар и она сада исто?
Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!“ — Вођа испи чашу ледну. „Дед' нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и треће Рад
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио? Ко би смео да јој каже: — Нано!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див? Господар ти је, знаш ли, господар, господар твој, а мој је, мој је — цар!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И да знате, није ми уопште због куће, више ми је због деде. Толико! Дакле, драга матурска комисијо, како сте и сами могли да се уверите, живот рођених Београђанки није тако
сам желео да се упознам макар с једним представником вашег храброг народа, о коме сам толико слушао од свог оца и деде!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ, шта ради Триша, како се код вас живи? Је ли вам добро код вашег деде, да ли вам срце кудељу преде?“ „Шта да ти причам! — јави се Жућа — Ево се зима спрема.
Канда је нека крупнија зверка? Озбиљно сумњам на кума Ждерка.“ Освану јутро; ево и деде, по њиви редом зађе, о грдна чуда, о пуста лома, читаву пустош нађе.
Кунем се главом, ово су дела Видрића Видре, ноћника смела!“ На млину у том шкринуше врата, ево ти Трише, веселог деде, угледа кости па истом дрекну: „Без мене, је ли, риба се једе?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Карте понесте, а топове остависте — дира га Милутин. — Шта ћеш, Учо, мора човек да мисли и на душицу своју. Деде подели — пружи карте Александру, и док овај жмиркаво гледа, померајући лагано доњу, Милан објашњава: — У рату, Учо,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
најслободнији !«... Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. — Е па деде, за срећна познанства!
Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу. — То ћемо већ ја и ти на само... видећемо. А деде да видимо то са учитељем. Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Е, деде причај. Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онак
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ој, одзива се ч'а Марко. — Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. — Е јес', неће мачка рибе. Деде ти само почни, па да видиш 'оће ли. — Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.
— Како је то он побеђивао? — Ето, нек ти прича Делија. — Који Делија? — Па тај мој, Благоје. — А, деде, Блажо, вјере ти! — Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!
Затим поче, за клањајући се за врљике, да му се привлачи. — Деде сад да пуцамо одовуд, док му се Љубиша приближи, — рече неко.
Кад учитељ заврши четврто читање, беше их дошло још дваестину људи, који нису чули из почетка. — Деде изнова, господин-учо, вере ти; нисмо чули оно напред, — виче неколико њих из гомиле.
Е деде сад одговорите! — Сигурно је добила 'нако од кога, или је можда... — Није, није, није... знамо ми, — прекидају нас на
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е, деде! Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто. Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашиц
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ја се питам: вид очињи да ли вара ме? Ено жене, насред Саве, ено мараме! Стари, млади, деде, бабе, богати, сиромаси: Кад је врело, свак би главу да у води покваси!
У сусрет јој стиже зец Спреман да се у трци Свуд, са сваким такмичи. Испрси се делија, Заврте се као зврк: „Деде, стара, ти и ја Да пробамо један трк!” Збори, а око му сија, И дрхти му леви брк. „Куд и зашто да трчимо?
Оно нема тетке, ни јетрве, ни тетка, Ни деде, ни прадеде, нити иједног претка. Букти сунце: небо је отворена крлетка! Из ничег ниче трава, зелена четка.
Зашто? Откуда? Како то? Како? Космати човек је горко плакô, Што од глади, што од самоће. Куд се с дрвета деде воће? Покушавао је и да мисли Ојађен, сломљен и потресен.
” „Наиђи, куме, направи чудо! Извади ме из ове беде! Дотакао сам ногом у дно Понижености... Покаж се, куме, деде! Срце ми закуца као лудо Кад помислим да си ту негде...” „Ђоко Ђорђевићу, севап учини! Доста си уживао у обиљу...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Памти се да из амама готово није избијала. Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали. Три пута бежала као девојка. Три пута се турчила.
И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи, Испрва су долазили појединце, као да јој се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Вала богу и присветој Дивици, није зла! Јето, глади није, а болести није, па се животари — вели кнез Кушмељ. — Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! — рече фра-Брне. Осињача прострије „кличано“ ракно. — Та-ко! — рече фратар.
— Браво Јерковићу. Деде јопета сâм: Крсте у-сли-ши нас! Крсте-по-милуј нас. Ки-и-и-ри-је елејсон! И тијем би се свршило предавање.
Познајеш ли га? — запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог. — Не знам! — вели кнез, тискајући се напоље. — Деде, ако икако можеш, изађи. Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.
А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге. Деде му ти Пјевалица свуци. Брне пусти да чине с њим што хоће. Он их је само гледао. Пјевалица му опипа листове и стопала.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда су га скинули и одгурали око плота, поред јасенова. — и јатаган мога деде Лазара оштрио се на њему — шапуће Чађевић, на три корака су, а очи један другоме не виде. Аћим ћути.
Ослушкује дисање села, мирише га, види у магли оџаке у грању. Иде војска. У његовој кући нема деде да се плаше. Нек буде сатрта проклета и јалова јазбина Василијева!
— За тебе нема ничег рђавог, па би могла да кажеш. Деде, кажи ми сада шта сам ти говорио оне ноћи. — Примаче јој се да је боле види и чује. У ушима поток. Једва је види.
Жене су жене. Деде, говорите један по један, ви сте окривљена лица и пред конопцем треба сад да се опходите као војници.
Купићу ти чизме и корбач од змијске коже. Видео сам, то носе газде у Мађарској. Само ми ти брзо расти. Деде, потрчи! Чик да стигнеш гусана!... Држи га! Не дај да ти побегне!“ „Доста сам пара, сине, раздао данас на зајам.
Он се замисли: какву ли је руку имао његов деда Лука? Питаће сутра Аћима. А деде Луке Добро се сећа. Средњег раста је био а рука обична, као у сваког човека његове висине. Само да не заборавим.
— Нећу више ноћу да те откривам. Никад више, сине. Ти си мој син. Јеси. Адаме, дошао сам ти. Због деде нисам могао раније. Упропастио нам кућу. Нећу више, ти си мој. Адам јечи и млатара рукама.
Никад немој, тата.“ Ђорђе завуче руку под чергу, милује му ногу, открива је. И она је модра! Има ли те где, боже? „Деде, обуци панталоне.“ „И оне су ми мале. Не могу да коракнем.“ „Како не можеш?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дом свог деде заменио је за дом свог поочима, као што је презиме свог оца, Добриловић, заменио презименом свог поочима, Чупић.
трезвен, запрепастио је своје другове кад им је једном рекао, у шали, да се конструисањем бави по наговору свога деде. Тај деда му се понекад јавља у сну и тражи од њега да буде научник а не војник.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице! Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј! Ко би јако момак био, Па се не би помамио!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Овде ћеш наћи хедоничаре, ученике Аристипа из Кирене и његовог истоименог унука, који је, кажу, наследио мудрост свога деде. Они ће те упутити како да искапиш све сласти и радости живота.
„Не верујем”. Па та идеја није била ни моје дете!“ „Не сасвим! Она је била дете вашег деде“. „Па ипак! И без тих природњачких веза, бринуо бих се за њу, заволео је и однеговао“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Хтео сам овог момента... — Не чини ништа — рекох. — Како су ти код куће? Он ми опет пружи чашу: — Деде, нисмо сваки дан. — Драги побратиме, баш зато што нисмо сваки дан... — Е код нас је тако. Паланка као паланка...
а појма немам! Као ашов широка и тешка десна командантова шака пљашти по левом, необријаном Ресимићевом образу. — Деде, сети се, сети, дроњо дроњави! — М... М... мањ ако није што... што... што сам... тражио превод за му... му... музику.
тамо написао: Први пут сам, вели он, то осетио у шестој години, у зиму, кад сам ишао у суседну варош, да код свога деде проведем божићне празнике. Заједно са мном, а код своје тетке, ишао је тада и син командантов, мој вршњак Павле.
А тамо ми се она рана све више ширила, па ми и празници код деде преседоше, јер сам у души стално осећао неку горчину и понижење због оне разлике између малога Павла и мене, разлике
“ „Како велиш: на седнице иду патриотске“, гњеви се на њу Јаћим, „а ја шта сам радио? Деде, шта сам ја радио? Зар ја ништа за ову домовину нисам доказао, кад сам три године коњоводац био под гранатама и остало
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А новаца? Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. — Број! — рече му Ђурица. — Лако ћемо пребројати, но деде причај. — Море број то, да видимо колико има.
Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! Деде да видимо којим си добром дошао? Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и
Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога. Пантовац одмах извади пљоску и натеже. — Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици.
— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену! Ко то тражи ортачину са мном ?... Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. — Сви, Вујо, сви траже... није један...
Згода!... — Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. — Деде сад да почнемо, дуга је ноћ! Оваке препеченице нијеси сркнуо досад.
Ова је готово старија од њега«. — Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. — Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Садразан се с њим халали и врати се натраг. Стиже до оног деде што крпи постуле и што једног дана два сахата плаче а четири се смије.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Хоћу, хоћу из поштене руке, — те испије чашицу. —На и теби! — обрати се момчићу и налије. —Хвала! —Што нећеш? —Деде, узми, Марко! — нуткала га мати. Узе и испи до половице. Девојке гледају.
Цвета приђе к њему: —Узми и нас двоје! —Не треба! Има нас доста. —Нисмо, валај, на одмет. Деде, прими нас! —Што тражите? —Што и други. —Добро! Дођите обоје. За данас имате круха у торби.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Баш сад чекам неке важне визите из дипломатије. ВАСА: Па дабоме. Него дедер! (Извадио је хартију да бележи.) Деде, тетка-Савка, шта би ти имала да замолиш Живку? САВКА (још увек увређено): Нека ме пита Живка па ћу јој казати.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ка родитељима, и то прво ка мајци која живи ту и затим ка оцу који је у Турској, да би на крају дошао до предака (до деде Арсе); у завршној верзији објективни ауторов поглед полази од предака, па иде прво ка оцу (носиоцу породичне лозе),
Петровић, Растко - АФРИКА
Мале играчице, свештенице и куртизане, купају се најпре у колибама уз читав низ церемонија. Игру деде почиње стара фетишерка, дугачка, танка, висећих груди.
Оне простиру око себе ону тишину и свечаност коју простиру наше катедрале. Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу.
много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај јутрошњи Деде у Батлеу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— запита неко. Светислав упаде: — Ми смо брали купине — и он махну љутито главом. — Деде, да видим где ћеш нас да гурнеш? — Шта имам ја да вас гурам!...
Овај само слеже раменима и изиђе из павиљона. — Деде... п-есму! Флаша коњака прелази из руке у руку. Очи многих потпоручника су замагљене и сви певају у један глас:
На отвору земунице угледах Косту. — О... здраво друже — Викну радосно и лупи ме по рамену. — Милосаве!... Деде пусти једну салву, у почаст на-шега госта. Горе се зачу неко трупкање. — Какву салву? — питао сам га. — Не питај!
Јер знаш... овде је вуна, вуна. На седамдесет метара су Бугари, па нека изволе. Кингири мингири!... Деде служи се — он накрете чашу са коњаком. — „Јамајка“ рум... Свиђа ти се?
— Донеси још две столице. Командир му приђе и пружи руку, гледајући га љубопитљиво. — Здраво, друже Рацо! Деде, молим те, причај ми шта се десило. — Седите, Џамићу, скувај каве...
Али пропиштаће им мајчино млеко!... Сеиз!... Дај коње! Кад су се одмакли мало, он се обрати Кости: — Деде, молим те, причај ми још нешто о тој својој женској. У први сумрак стигли су у трупну комору.
Ви сте сигурно на пролазу. — „С мишљу и персоном“ дошли смо код тебе да вечерамо! — одговара капетан Бора. — Деде, посилни, поспи ме да оперем руке. — А ви онако... без позива? — смеје се ветеринар Света.
— Коста, наливај !... На првом месту да услужимо наше љубазне домаћине: Рацу и Свету. Деде! — Ми не пијемо више. — Немој да ми одрекнете и други пут, иначе...
Упали су нам у кућу. Видите ли овај лом? — Море пусти човека да седне! — вукао је Бора капетана Леку. — Деде, пиј !... — Овако вино нема на Јежу — нудио је Коста. Капетан Лека почеше се иза врата, као да се нешто решава.
— Зашто? — као чудио сам се, а неко потајно и слатко расположење ме је обузело. — Ех! — он махну главом. — Деде, молим те, причај ми шта је радила Арлета кад је видела да мене нема.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сребрно, бакарно и покуће гледе, Или је од оца ил' од старог деде: Дединство с девојком таки да однесу, Очинство — кад таста четверо понесу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чуо како се он влада, како добро стоји. И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сваки од тих ормана представља по један мали фамилијарни архив. У једном од њих нађох трговачку преписку мога деде и његову главну књигу књиговодства, у којој је забележио и све важније породичне догађаје: рођења, смрти и женидбе; о
Свакога лета долажаше, на дужи боравак, брат мога деде, стари пуковник Димитрије, са својом супругом и сином Јованом који је, иако је припадао старијој генерацији, био само
оно доба живео је у Бечу, као први секретар посланства краљевине Србије, и мој рођак Јован, син Димитрија, брата мога деде. Тако се моја промоција, извршена 18 децембра 1904 год.
Он је становао до куће мога деде Димитрија, и ту смо се упознали. Био је математичар и човек широке душе и образовања, и тако смо се спријатељили.
Но не само то; у томе ковчегу леже и сви документи живота нашег оца, деде и прадеде, лежи цела наша раса и наше васпитање.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И сада ево деде, ето долази. ТАШАНА (уплашено): Што си га звала? Или што ми каза да ме је волео, тражио, и због мене у калуђере
Да смо те њему дали, сада би и он био баштован, а не ово што је! СТАНА (појављује се на вратима): Ево деде! Чују се кораци како се пење. Улази Мирон (са требником, увијеним у епитрахиљ.
Видиш како се сви утркују ко ће те више развеселити. Е мислим се ја: »Знам ја вас. Да није деде, Мирона, још би овде било као у гробљу.« А сада све друкчије.
Чекај да дâ деда пару. Па зашто и код деде нисте ишли? (Показује на Младена): Али он сигурно није хтео код мене да вас води? Ваш деда само код себе вас води.
Звао сам вас у госте и на вас је ред да се веселимо и певамо, а сутра у Доњо Врање моје је. Деде, бре, чочеци! Свирка: »Тешко оро«. Чочеци играју. Наза баца јелек. Испред изваљених бегова игра по један чочек.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кућа је била газдинска, пространа, али приземна, онаква каква се затекла од деде. Само је поправљана, и како је имање расло, појачавана.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Наиме, дон Родриго, да би уверио Хуану у своју љубав, доводи је до споменика на гробу свога деде и овако јој се заклиње: — „Кунем ти се именом дон Алгуацила од Ла Фуенте, који води порекло од знаменитог
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А сад, браћо!... Оћеш људски! Их, што немам, и мени да размениш. — Ево ти! — и Лука даде Исајлу једну банкноту. — Деде... али они сјајни динари изабери — ликује сада Исајло. Лука покупи сребро, па се обрати трговцу: — Изброј банке...
— Да видимо! — Ама шта има да видите? — брани се Душан. — Он, како је почео, овако треба да заврши. — Деде, прочитај још крај! ... Стога молим команданта, да уважи овај мој одговор. Ветеринар пука...
Лука нарочито. Отада кад год Исак нешто погреши, Лука му добаци: Е, мој кипислцауф“. Или: деде ти, „кипислцауф“, док му то није прешло у навику, и постало узречица. У подне је жега неиздржљива.
— То је најбољи доказ да он са интересовањем прати твоје причање — правдао је он Мишића. — Деде, продужи. Сад ваљда долази оно што је најважније.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смешно Лице! Смешно Лице! — викало је за њим и велико и мало. На лицима деде сушиле су се сузе, чим би га угледали, лица одраслих развлачила су се у осмех.
— Нешто се мора учинити! — Куцнуо је последњи час! — уздисале су баке и деде, враћајући унуке из шетње са сиво-црном скрамицом на лицу. — Нешто се мора учинити!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (Коштани): Е с’г деде онуј: Како к’д Куманово чума би, к’д се луди и бесни Стојан загледа у Стамену, од ујку сестру, па или град да пали или
— Море, за тебе има шарена соба Да спијеш, аго, да љубиш. ТОМА За мене нема више, кћери, нема. Него, деде певај! КОШТАНА (пева): Три пут ти чукна на пенџер, Мила даскалице... Стојан-хаџи даскалов.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јерно свему нелажан згледац је њега лепо мотрио што је он чинио, којино је то и пројавио с известним осведочавањем. И деде, виђ' што му се пресуди за ту кривицу, с каквом ли ружном смрћу погубише онде!
А то, јецати и уздихивати плачући а узалуд стајати, — слаба је хвајда! Него, деде сви удундар једнако навалом излазите овамо на мејдан, те се бијте вичући.
пијарци и по трговинама у своме добијању што сте их покупили и достали од играчица на свир њи по механа и по зурница? Деде справи себи у памети двоколице, те упрегни да је вуку правду своју и дику ти, и грех твој са склоњивањем худим, — и
Бар сотога се увери, а деде отид' тамо до њих те разбери и навикни побољма што им се је било припетило. Девојка Јаћим и Ана садруштво доброродно и
Јосиф Залуду шевраниш, Маро, залуду, деде право укажи ми твога милостника, који је то тај са мном пронашао се ортак у мојојзи кући, те ми напред донеси тога
Зашто ли мериш с руком море и с педљом небо и сву целу земљу с прегршћом обухваташ?... Деде понапре прознај себе самога што ти је у твојих руку, мож' ли се о свем свеџбати тко си, одашта си постао, с чега си
О чудни светиоче, што је боље, ил' му светска хитленост проходљива, да или духовна боравна мудрост? Деде пропитај танцовође и свираче око којих но се многи изокола скупљају за чудо згледно и чувено играчине и свирње.
коју приповест за овај благи дан, Христово ускрснуће, и заћопи ме с речу те ми рекне: — Што си разиграо тога вранца? Деде, ободи га, те га натраг врни! И о празнику нам философију проводи!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Па поздрави се на даду Костадинку. Ако ли да гу понесеш малко пешкеш од мен’?... Амет! Деде сеци за два гроша од кетену алвицу... А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.
— Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума. — Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика? У сав град има ли помомак од њег’?!
Ђорђијо, Ђорђијо! — Несам, нане, — брани се и куне Мане — жива ми... ете-те... — Деде, деде, мори... Закуни се! Што поче, па застаде... Што се не закунеш?!... Закуни се де ако смеш и можеш!...
Ђорђијо, Ђорђијо! — Несам, нане, — брани се и куне Мане — жива ми... ете-те... — Деде, деде, мори... Закуни се! Што поче, па застаде... Што се не закунеш?!... Закуни се де ако смеш и можеш!...