Употреба речи дедина у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

лед, смрзла се вода, дрво и камен, са свећа трепти плавичаст пламен, застао жрвањ, вечита чигра, једино ватра дедина игра.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И онда после тога зна се долази „његово“, тј. дедина дужност, да сада | када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Већ су му кроз сан промицали, бели од пене, недостижни. Је ли чудо што му мрзак постаде живот на острву, одвратна дедина лула, маслина, светионик? Да је риба, отпливао би! Да је галеб, одлетео би! Овако, остаје му само да чека.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад пођоше, рећи ће хаџиница Бошњи: — Хајде пред нама, па кад будеш близу дедина дућана, кажи ми га, па се ти уклони.

“ Како то рекоше тако и учинише, па кад бише близу дедина дућана, рече Бошњо „оно је“, па се уклоНи, а хаџиница управ па на дућан: — Драги дедо, — каже му она — отишао ми

обећавати Бошњи да ће му све паре повратити, ама Бошњо неће о томе ни да чује, него узе дијете па га одведе хаџиници. Дедина жена одлеће плачући деди, па му исприча како јој је кадија јединца одузео и Бошњаку га претеслимио, па стаде нарицати

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности