Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тек тада сазнадох каква је зверка био мој излапели дедица Гаврило. Онај ветеран успут изгрди и мог маторог, тврдећи да је „ово што се данас пише најобичније ђубре“, а да је још
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вири одозго и злобно рече: „Попни се, Жућо, риба се пече.“ Пред млином стоји дедица Триша: „Остадох опет сȃм. Савеза јака у два лудака! Како их није срам?!
У млину старом бугиња ватра, лепеће пламен, трепери кућа, уз огањ седи познато друштво: дедица Триша, мачак и Жућа. Старом се млину темељи тресу, напољу воде дивови бој, чупају букве, њима се јуре.
“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза.
“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!
За тај су подвиг екипа лоша дедица Триша, Жућа и Тоша.“ Од свраке Брље дочуо Жућа како се Ждерко руга, па брзо трчи да савет тражи код Тоше, свога
Алај ме срце сланини вуче, само је деда држи под кључем.“ Код пете чаше дедица Триша пијано буљи очи: столица игра, врте се чаше, риба из лонца скочи, љуља се земља као да броди, купа се Месец
Уморни, најзад, од теревенке заспаше старци, ветар и сенке. Крај саме штале дедица хрче и сања призор луд: извести њега у некој шуми пред прави лављи суд.
“ Полако иде дедица Триша, простире кожух под први дрен, па гласно зевну, а онда леже с руком под главом, сетан и снен.
“ Поново одјек низ реку пође, испуни хука предео вас, опет су срећни код млина старог дедица Триша, мачак и пас . . .
Стазом се ваља, најезда права, зави у бело путника мрава. Дедица Триша код млина, веле, по таквој магли тражио теле, кад ево меде у руху мрком. „Ту ли си! — чича заигра брком.
“ Вечери исте гозба је била, мало се таквих видело ствари, у млину древном ију и пију мачак и Жућа, дедица стари. . . Да нас је тамо нанела срећа, не би нам празна остала врећа.
А деда-Сима, корака крута, двориштем лута и прича важним тоном: „Путујем авионом!“ Много нам дедица памти, ваља признати то, има година сто.