Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јапра под селом пени, вирова безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и вечно — Јапра стара: хучи под млином дедице Трише, од сунца плава, мокра од кише.
“ Премудри лисац у том се јави испред зверињег кола: „Нек буде право лаву и вуку, сваком дедице пола!“ Истом ти мечка забрунда нека: „Навали, суде, старина чека!
Около њиве ћуте у тами, зрело се класје поспано њише, заспао мачак, спава и Жућа у млину старом дедице Трише. Само под точком, у тмине неме, капљице броје вечито време.
ТРИ ПИСМА УНУКИНО ПИСМО Ово ти пише, док сунце облак злати унука твоја, дедице непознати. У селу живиш, далеко — кажу људи — у саму зору вредни те петлић буди.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Али, децо!“, рече пренеражено стара мајка, „то неће ићи. Морам нашег драгог госта одвести прво до дедице“. Деца отомбољише носеве и доведоше стару мајку опет у тешку неприлику; ја узех реч. „Тежак положај!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— јави се неколико гласова. — Нека неко други о томе брине. — Па, не може се тако, људи! — чу се глас неког дедице. — Мој сусед је болестан и ја ћу почистити и испред његових врата, па и трг на углу наше улице ћу почистити.