Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ту су нам оне прве рупе и пукотине, гди су се наши дедови и прадедови с неисказаним спокојством и пространством вогњижђавали и водворјавали? Нашта му ово, помагај!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ја кажем: „Ми смо свагда нашему цару покорни као и наши дедови и оцеви што су били, и ми смо и сада цару и већилима покорни.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Донесите мало ракије. И заседоше. Принеше им тиквицу тесна грла. Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. Мачва није богата виноградима.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Па ви не бисте волели те вароши и земље видети? — Аја! Тамо је све тиркиш. — Та и наши дедови су оданде дошли! — И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет. — А, молим вас, какви су ти Бечлије?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер куд бих бегао ја од оних инстинката и оних дедова-убојица? Дакле, ето, тако каже једна метла. Али који су то дедови што ме муче. Који су тачно? Ето, је ли тај дед мој отац?
Емануел Кант умро је 1804. године. Шта су тога дана представљали ваши дедови? Ајд' реците: Шта су онда били наши дедови?
Емануел Кант умро је 1804. године. Шта су тога дана представљали ваши дедови? Ајд' реците: Шта су онда били наши дедови? Него ви сте таки: не волите ништа, не одушевљавате се ничим, не верујете ниушта.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сервија је сад мирна, и покорна, а у њој просвећени Грци владају и по црквама гречески поју. Сви ти његови дедови, и деда Гаврило, и деда Мијаило, и Павлов отац, Никола, коме се ни гроба не зна, и његова мати Петра, чији је сагорели
Да је, то, што се са њима ради, великое нечаствије! Да се томе од Двора нису никад надали. Њихови су дедови, кажу, оцеви, браћа, крв проливали и нису је штедели, па су ова места, где су се сад нашли, својом крвљу, и десет
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Траже се да нам опросте што им не пишемо и што не мислимо на њих. Траже се дедови, прадедови, баке, прабаке, стричеви, ујне, ујаци, браћа од стричева, тетака и ујни, кумови се траже, шураци, шурњаје,
панично и очајнички, не обазирући се на препреке, баш као и њихови очеви после Првог светског рата, као и њихови дедови после оног рата и њихови прадедови после оних, оних, оних ратова и устанака.
Људи овде заиста живе окружени зидовима које су им подигли дедови, под својим рођеним крововима, живе од својих плодова.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Историја није забележила време кад је закопано наше место. Али месно предање гласи, да су и наши чукун-дедови били највреднији и најпослушнији народ на свету.
Ето, на пример — калдрма. Не знамо ко је први поплочао наше улице, али ни наши дедови, па ни ми не изменисмо ни једног камена на њима. Истина, јесмо се понекад и шалили тим.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Отићи ће у разред да одржи последњи час. Деци ће испричати цео свој живот. Да га запамте. Рећи ће им: „Ваши очеви и дедови нису Србији освојили слободу. Ви наставите да ратујете за њу. Учећи вас томе, ја сам остарио. Време мије да одем.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би? Сва деца из улице, као некада њихови очеви и дедови, трчала су за њом, вичући: — Татага! Татага! Да ли их је примећивала? Ко зна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
камен овај, к'о пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да ми као ратнику човеку и супругу законскоме признаш, и опанке, ако тражим, да ми вадаш; као што су наши славни дедови Турцима вадали и господарима својим ласкали. Гледај ти, вели, ње, шта она зна, шта ми она ту нагважда!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
старијих, из најраније објављене песме (1920), где се гажењем житних поља стиже до божанских дедова („Бози су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим, И газим класје и зрна
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
А камен овај, кô пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила, Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, — Да унуцима спреме бусију, Оклен ће
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
а пола шарлатани, па су због тога оном својом првом половином постали праоци астрономије, као што су и алхимичари били дедови хемије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шта знамо шта су нам све радили дедови и прадедови! Ја знам толико да ми је мати одбегла за оца мога и да се зачело прво дете пре венчања.