Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« вели гђа Сида, па је физитира и отима јој Аделаиду, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду. На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па се после љутимо, што нам сапутници нису онакви, каквог смо деду, или стрину, себи прижељкивали. Павле је о Божичу, доцније, увек причао као о неком старцу.
Она је отишла оцу, капамаџији Гроздину, као бајаги да деца виде, пре поласка у Росију, деду. А сад је, због те швалерке Трифунове, решила да напусти мужа. Павле се као скамени кад то чу.
Вели, отишла је у госте код оца, капамаџије Гроздина, у Руму. Одвела је и децу. Рекла је да их води да деца виде деду, пре него што пођу у Росију, са родитељима.
повести – а ако Павле не може одмах поћи, она ће га повести, кад крене, а то ће бити, дан, два после Вишњевског, кад деду припреми. Вишњевски је моћан и силан, а кад се из Санкт-Петерсбурга врати, биће још силнији. Она је дошла да их измири.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и веома разумљива симболика извесних поступака којима породиља, на магијски начин, жели да оствари своју намеру да деду не рађа често.
не држе деда, у Банији, чине следеће: набаве од девет Стоја девет праменова вуне, од тога оплету уже и њиме повијају деду. У Босни родитељи оплету узицу од чисте беле вуне и њоме опашу дете чим се роди.
Мора је девојка која у виду разних животиња (кокошке, мачке итд.) ноћу напада људе, а још више нејаку, малу деду, притиска их, зауставља им дах и сиса им крв.
¹⁰ Слично као и мајка, а често још и више, баба је према унуцима блага, нежна и попустљива. Деца изузетно воле бабу и деду зато што су према њима добри, благи и зато што се с њима слободно играју, шале, и од њих се деца „највише надају
¹⁴) Мада, уопште гледано, родитељи доста туку деду, постоји значајна разлика између појединих крајева у погледу интензитета и учесталости телесног кажњавања деце.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
сјајем у којем је учио да воли и да посматра, писац се, најпре, враћа омиљеним ликовима свога детињства — стрицу Ниџи, деду ради, самарџији Петраку, лопову Сави, Петру Чобанину, знатижељном Станићу, Малигану Делији: Тако, понекад, кад узмем
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(РАДОСТ И ЖАЛОСТ) Деду, деду — Да заведу Лако коло Наоколо. Држ' се за пас, злато моје! Ала сјаје око твоје, Око твоје црно, мрко —
(РАДОСТ И ЖАЛОСТ) Деду, деду — Да заведу Лако коло Наоколо. Држ' се за пас, злато моје! Ала сјаје око твоје, Око твоје црно, мрко — За
Дивно л' деду и себе замени!“ Сече главе и пребија ноже, Ту Србињу срећица поможе. Цика, цика однекуд са стране, Пушка пушци не
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ја знам, кажу да је тамо негдје, с нашима. Па моро би ти њега познавати. Читаво село зна мог Деду. — Ено је, де! — окреће се артиљерац својим пајдашима. — Ама, другарице мајко, што си тако недоказана.
Ја честито не знам ни своје другове из дивизиона, а камоли ћу познавати тамо некаквог Деду из богзна кога ... — Из Хорозовића, драги војниче. Село Хорозовићи. Ваљда си туда ходо.
— Војниче, хоћете ли из овог пуцати на мога Деду? — Другарице, то је војна тајна. У шта ми нареде, у то ћу пуцати, па таман да је тамо моја матер Анђа.
— Узми, војниче, па кад будеш пуцо из топа, бубни доље у воду, само да препаднеш Деду. Немој баш у жива инсана, грихота је.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ево како! Првог дана после рата, кажу, неки даса у кожном капуту до земље упадне у нашу кућу и извређа мога деду на мртво име што има одвојено купатило, а посебно WЦ.
Бити паметан, разуман, протезати се према губеру, студирати и олакшати родитељима старост. „Гле како Миодраг личи на деду и баку, и обратно! Мацо, промени му пелене! Хај де, Миодраже, дај пусу дедици! Шта ћеш бити кад поластеш, душо, а?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Код млина дотле скамуче Жућа, жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части, а нама трба крчи. Алај ме срце сланини вуче, само је деда држи под кључем.
Мачак и Жућа уз деду сели, печеног петла заједно јели . . . Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и
Врти се жрвањ, зубат и тежак, овијен лаког ветрића дахом, водопад брашна безгласно сипи, покрива деду памучним прахом.
Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава.
“ Најзад, богме, с много муке — држ за ноге држ за руке! Какав терет! Није лак! Убацише деду, врага, а он само запомага: „Дошао је свету смак!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица пође за њим. — Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац? Да пустимо деду рано, па да идемо. Гојко се изненади ; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ 389 ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО 391 КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ 393 ЗАВРШНО ПЕВАЊЕ: ПОДЕЛА ЗАРАДЕ 395 НА ЈЕДНУ ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ 397 КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ
Амо, озбиљни купци! Руци-рука! Продајем деду и све дедино!” А баба-Магда, сасвим безуба, Са осмехом, сатанским оним, Осветољубива као Хекуба (За освету је
” „А на почетку распродаје Цењеним купцима нудим деду: Стар је, ал очуван, као да је Тридесет година држан на леду.
почела, варичеле, Продајем тетку, стрину и ујну, Шерпе, раније и оклагије, Нудим намештену собу и кујну, И деду — нимало ми до њега није!
„Јевтиније од пет ни за грош!” „Да тргнемо по једну”, предлаже један весељак И по леђима деду тапка још. А Магда Калаба ће: „Или пѐтāк, Или ћу га, с отпацима, бацит у кош!
РУЦИ Долази Морнар с начетом флашом (Мешавина рума, џина и кокте), И с ноншаланцијом познатом нашом Процењује деду, шапћући: „Бокте, Овог би требало засути прашком, Нахранити хлебом, сиром и грашком, Накљукати сутлијашем а онда
!” КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ „Кад би бар могао мој кум-Ђорђе Однекуд, овај час, да ми дође!” То рече, а уз друм доплови шум: Из аута изиђе
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти. Бабин лик увек јој је мало јаснији. Вечито је седела доле у соби и то увек леђима
Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Пуж, муж, пусти роге ван, Да ти кућу не продам Старом деду за духан! 3 Пуж, муж, пусти баби рогове! Ако нећеш пустити, Ја ћу тебе убити, На зеленој трави Секиром по глави!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он је њу нашао и изабрао. Баш онакву какву је и желео снаху да има: крупну, бокату, да може деду као зечиће да рађа.
„Нисам“, рекао је. „Закуни ми се у деду да ниси. У децу! Закуни се!“ Аћим је ударио песницом по колену. Ђорђе јекну. Отац му се свети...
Она, то дисање, његова је зла судбина; она му је накотила несрећу довољну да затре све. Да му је изродила деду, не би се његов живот у ово мучење претворио. Не би постојала ова ноћ, ни оне раније, све црње једна од друге.
Морава је била жила у мраку тополових шума. Неће је видети неколико година. Деду не памти, а види га. Само глас не може никако да му чује. Од зујања, тутњаве и жубора. „И несрећу мајка рађа.
„Природно је да се презивају по прадеди.“ „Боље је да не знају за мог оца и његову судбину.“ „Морају да знају за деду што су га оставили у корену ишчупане врбе. На киши. Поред реке. А била је јесен.
Што ти је незгодно? Не дам ништа Вукашину. А Тола је јак и све га жене хоће. Досад је све мушку деду имао. И ти ћеш родити мушко. Он ће да ћути, мора, не сме ником да зине, платићу му, убићу га! Кад ја наређујем, мораш.
Ти си Аћимов унук? Седи, момче. И, кажеш, ти си унук Аћима Катића? Познавао сам добро твог покојног деду. А ко у Србији није њега познавао? Беше уман човек и глава радикалска.
Лако је теби кад си имао деду који је кројио законе и мењао уставе Србији. Нема више код нас таквих луди као што је био Аћим Катић.
да је он жив, цветала би Србија. И Швабе би нам завиделе. Шта ћеш, пуста смрт. Ти си, дакле, његов унук? И личиш на деду, личиш, богами. добро семе не рађа шуљак. Баш ми је мило што те видим. Могу ли шта да ти помогнем? Немој да се стидиш.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Затим је рат, Кочина крајина, прошао а дошле су године када је ваљало радити земљу, рађати деду и чекати под небесима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ђ. Јакшић XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! Падајте, браћо! плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо! јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Готово је, готово је, ево сад, мислим, сад ћу видети деду, оног по мајци: можда ће ме он придржати, а можда неће, него ће ме, него ће ме ђа... ђа... ђаволи, ку... ку...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ко год испред њега прође, удари му два шамара, а дедо му даде два гроша. Отићи и упитај деду за то, па ћу ти и ја казати за што ме питаш. Садразан отпутује четрдесет конака и нађе деду слијепог на дортјолу.
Отићи и упитај деду за то, па ћу ти и ја казати за што ме питаш. Садразан отпутује четрдесет конака и нађе деду слијепог на дортјолу. Дедо му рекне: — Удри ми два шамара!
Садразан препутује четрдесет конака, и нађе деду. А деди дошао они дан, па почео плакати и не престаде за два сахата; а затим почне се смијати и не сврши за четири
Ја те, валахи, нијесам никад видио, а некмоли да си ми какве паре дао. Бошњо се нађе на чуду, па стаде деду молити и преклињати, али се дедо не даде ни осолити. Шта ће ти јадни Бошњо него на даву пред кадију.
Шта ће ти јадни Бошњо него на даву пред кадију. Кадија позва деду, па кад Бошњо пред дедом понови даву, а дедо заинћари, упитаће кадија Бошњу има ли свједока.
Бошњо одговори да није нико видио. Тада кадија упита деду би ли се заклео. — Бих, ефендија, ако хоћеш, и десет пута.
одлеће плачући деди, па му исприча како јој је кадија јединца одузео и Бошњаку га претеслимио, па стаде нарицати и деду клети. Бе, и дедо се сада нађе у чуду, није ласно оноликога сина изгубити!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Већ је почео да се љути на своје братанце Јанчета и Косту што се не турче, но још своју деду шаљу у Београд на школе. Хе, а како је диван, на пример, Петар Костин!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ИИИ На олтару светиње нам Зрачак се разлива — (А светиња што је деду, И унуку бива). Пред ћивотом, пред распећем Српскога олтара, Ту још гори кандиоце Родољубна жара.
Прошло опет пет-шест дана (сад ће бити крај). Посла опет баб’-Анушка, то јест царица, Посла гарду да доведу деду рибара. „Још једаред мораш ићи златној рибици (Ако нећеш, одмах ћу ти главу посећи).
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (зарадован одобрава): А за то: за парастос, подушје, за гробље ако, кћери! За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна. А сада и ја идем.
Да ли треба још каква молитва, још какви парастоси, подушја, за све то треба деду, калуђера, да питаш. Нико од нас не сме у то да се меша. Једино он то сме.
Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и деду. Па сигурно сада, да га не би свет оговарао, кад га види да долази овамо, због тога ти и не долази.
Какав страх? (Решено намешта шамију око главе.) Идем ја, идем ја сама да зовем деду калуђера, да видим што је то, какав је ово страх? Да не треба каквих молитва, какав парастос, или па што друго?
Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи. Чак ће деду, Мирона, са собом повести, да би пред тобом изгледало како их он није грдио. Улази слушкиња.
Сад ћу ја то. (Виче): Стано, донеси оно, што је за деду спремљено. Чује се Станин глас: Сад, сад, снашке. МИРОН (одбија): Не, не, Ташана! Не могу, не једем ја то!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он прича о свом школовању на страни, о првим плановима живота. Она говори о деду и оцу, о томе како су старином с планине, и како је у њих било снаге и лепоте ако не богатства.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта сада? Њеноме јауку придружи се јаук старице: имала је болног деду. Али, Златокоса не узмаче. Тврдим и оштрим гласом, нагнута к младићу, заповеди: — Рекао си да ћеш ми жељу испунити.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како и сваки језик именује се кроз првопосталога им деда подретлу и имену. Асирјани назвати су по Асуру, деду њихову.