Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сагох се на улазу и уђох. — Мило ми је, мило, да видимо и артиљерију — говорио је дежмекасти човек у војничком оделу и без еполета, лежећи на двема даскама постављеним преко неких трупаца.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И свуда кроз сенке, дивље и питоме, које су се мрсиле око колена, заплитале стопала, и мирисале. Дежмекасти Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву улицу и чуди се како му младост, у сећању, обележавају два мириса са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У соби се осећао задах вина. Неодлучно погледах, онда запитах једнога: — Командант? — Ја сам — проговори један дежмекасти човек, у униформи официра. Седео је прекрштених ногу. — Здраво, брате Србине! — викну један. — Живео!