Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он не пева песимизам као једно филозофско осећање света, но као реакцију растројених живаца, и, по угледу на француске декаденте, пева не бол живота но болест живота, неврастеничарске »снове без ноћи и ноћи без снова«.