Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Из Петербурга 14. декембра 1804. прођемо ја и Протић Јово. Истога дана Василије Карамазин донесе ми ово мало у кадифи евангелије, који изнутра
К. 1804. год. Декембра 14. денъ. Еванг. Мат. глава 10. стихъ втори. Еванг. отъ Иоана глава ãï стихъ м: и мд.” Ово сам евангелије ја донео, и
Донео сам онда и оно велико оковано евангелије у нашу бранковичку цркву, у врељанску мало помање. Тај дан 14. декембра пођемо из Петербурга (а на три дана пређе дали су нам Руси по 300 #) преко Варшаве, Галиције у Мађарску; дођемо у
) 9. декембра 1814. год, у среду, по совершенији прошенија, дођем у Карловце; ноћим. 10. декембра, четвртак. У Варадин.
) 9. декембра 1814. год, у среду, по совершенији прошенија, дођем у Карловце; ноћим. 10. декембра, четвртак. У Варадин.
Не имајући коња, на трећој пошти преноћим. 12. декембра, увочи недеље, дођем на конак у Пешту. Ноћим, ујутру док пасош потписа, док у Будиму опет коња нема.
Ноћим, ујутру док пасош потписа, док у Будиму опет коња нема. Смислим, платим фијакера до прве поште (13. декембра) и у 1 сат по полдне седнем у кола. 14. декембра. Путујем дањом и ноћом. 15. декембра.
Смислим, платим фијакера до прве поште (13. декембра) и у 1 сат по полдне седнем у кола. 14. декембра. Путујем дањом и ноћом. 15. декембра. У вторник у 8 сати дођем у Вјену. Код „Златне крушке” ноћим.
декембра) и у 1 сат по полдне седнем у кола. 14. декембра. Путујем дањом и ноћом. 15. декембра. У вторник у 8 сати дођем у Вјену. Код „Златне крушке” ноћим. Из Новог Сада у Беч за 4 и по дана.
У вторник у 8 сати дођем у Вјену. Код „Златне крушке” ноћим. Из Новог Сада у Беч за 4 и по дана. ПОСЛОВИ С РУСИМА Декембра 15. дне 1814. год. дођем у Вјену по други ред с прошенијем из Земуна, одакле сам 9. декембра пошао. 16.
ПОСЛОВИ С РУСИМА Декембра 15. дне 1814. год. дођем у Вјену по други ред с прошенијем из Земуна, одакле сам 9. декембра пошао. 16. декембра јавим се г.
дне 1814. год. дођем у Вјену по други ред с прошенијем из Земуна, одакле сам 9. декембра пошао. 16. декембра јавим се г.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
29. декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај и тај”, па онда рече и: Павао Ђерић, поручник!” — „Одакле је?” — викнусмо ми сви.