Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
свет се тамо-амо вије, Ал' млоги прође канда га и није; За неког туде јоште и запита Ил' момак, ил' госпа, ил' деклица вита. Ал' тамо један са коњица скочи, Ка њему свију упреше се очи, И свако пита: Ко ли је и шта је?
6. Напољу се милост поче Крај дућана на улица, У цркви се туна роче Жељан момак и деклица, Докле једно од њи двоје Враг не прими међу своје. 7.
27. Он је прати њеном дому Говорећи реч лагану, Ту ће питат јунак мому, Де се сутра да састану; А деклица вини, мани, Док не рече: „Код Степхані“. 28.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дежелић ју је штампао на стр. 609—11, под бр. 498. своје Рјесмарице; она гласи: СЛОВЕНСКА ДЕКЛИЦА Сем словенска деклица, Милка ми ј’ име, Сем образа бистрега, Храбро ’мам срце.
Дежелић ју је штампао на стр. 609—11, под бр. 498. своје Рјесмарице; она гласи: СЛОВЕНСКА ДЕКЛИЦА Сем словенска деклица, Милка ми ј’ име, Сем образа бистрега, Храбро ’мам срце.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ТИТРИЦА Wуцхерблуме (цхрyѕантхемум леуцантхемум). Титрица, рада, прстенак, ивањска деклица или рожа; иван-цвијет; петрово цвеће, волује око (Шулек, 36 назива).