Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
по њима извори, Веља сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место мило, Свуд по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па мало румена, Сукња борна дивно придевена, Сунце сјаје са небеса
То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао! Та леп бијаше кано данак лепи, Лепота ова све и за њ заслепи; Још око оно, муњевито око, Кроз срце њима
Овамо вас, србињске деклице! Ви сте небу србињском звездице; Амо и ви, моја браћо млада! Да вам кажем нешто од некада; Није мало, није ни