Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу красну згледа, А угледат липа не да. Мома везла — готова је, Тура везак па устаје, Гледа брду, двором шета, Ал'
рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с' умукô, Лети Пегаз, јер мора ма пукô.