Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... А сад? Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног
Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску... За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Жена и син му јошт залише гробницу сузама топлим; Јаре и овцу за душу му заклаше; делише бедним’. У то и тамна се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише срећно,