Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега! То знам утврдо!... Ово је кавгаџија, а оно је делија. Удариће сила на силу!... Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...
Алал вам вера!... А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. — Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. — Да ниси Станкова? — Јесам. — Да си жива и здрава! Што ваља — ваља!
главе зимкуља — крава која се музе зими зор — сила зурка — рупа кроз коју се вири; трунка, мрвица иђиш — јунак, делија извећати — ископнети, дотрајати измећар — слуга, у погрдном значењу измир — помирење испиразити се — испизмити се,
Африка
Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на глави. Многи младићи играју сами између себе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сала од страха готово празна. Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу. Већ је насред сале. Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави
пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања. Магарац трипут рикне као добродошлицу.
да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча. Чамча је своју улогу добро играо.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пожури само, не оклијевај! (Повратак ратника) Деда Раде, стриц Ниџо, Петар Чобанин и Малиган Делија средишње су личности ове дечје митологије: њихова је заслуга што се, у стварном животу, нису превише опирали дечјој
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нит сам га видио ни чуо за њега. Та не долази џабе Петрак баш нашој кући. Ја сам ту, ја ... — Делија наша — додаје Петрак као да је коначно нашао ону праву, завршну ријеч за читаво моје опчарано мјесечарско ткање, од
али, онако узбуђен и преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели ловац на мјесец, наоружан грабљама трипут дуљим од мене.
— Чету, праву чету, јакако, мој рођо, само да ми је одакле намакнути једну киту старих личких ноћника и делија. Осокољен, Сава пријатељски протрља свој чекињаст образ о свечево лице и смекшано процепа: — И тебе ће твој Савица
медресу, а? Еј, тешко мени. Хајд овамо у ћошак, да ти покажем како се креше шибица. Тешком руком делија креше и ломи шибице, а Микан га гледа зловољно и гунђа: — Вала, Ђукане, да нијеси скојевац и бомбаш, ја бих ти рекао
један крупан космат митраљезац с нашушуреном ћубом кестењасте косе, која му је вирила испод нахерене капе партизанке. Делија је био тако натоварен како само може бити бездушно оптерећено неко партизанско куварско кљусе: на леђима голем ранац,
— А шта ти је то у ранцу? — сумњичаво прупита чича. — Муниција за шарца. — Хм, баш муниција? А то у торбици? Делија насмијешено, с љубављу, удари дланом по набијеном торбаку. — Ово је муниција за мене, ораси. — Аха, ту смо!
— Како то? — забезекну се чича, више радознао него љут. — Како, питаш? — уозбиљи се делија. — Ама, знаш ли ти, друже, да је нама, крајишкој дјеци, једина и највећа милошта и дар, откад знамо за се, само орах и
— Види сад тога ђавола! — зачуди се чича. — Ето, тако ти је то — закључи делија. — И сад тамо, у Прњавору, усред најжешће битке и тарапане, неко из наше чете дрекну: ораси, бог вас мазо!
И он, грешник, на овој зими, зажелио се ораха. Неки наш кукавељ, Крајишник. Делија закратко обори главу и замишљено рече: — Би ми га жао, онако мртвог. И он волио орахе, жива људска душа.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
АХМЕД: А видесте ли јутрос агу? Свако му пуце изгланцано! Па кубуре унакрст, па ножеви унакрст! Човек делија, нема шта! Просто немам речи! Па му све сјакти, рукавом очи да заклањаш!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А они му кажу: — Дошао један делија те скинуо зеца, и ено га горе на чардаку. Онда им змај рече: — Идите и кажите му нека ми иде из двора, јер ако му
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Ал’ беседи Анђелија: Божи био млад делија, И пије се текелија, И љуби се Анђелија. СТАНИЈА: Боље узми неку књигу, те читај. ЉУБА: да ме опет караш.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
гори колиба стоји, ко год је види, тресе га страва, вјештица баба око ње броји колац по колац, на сваком глава. Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби.
Мацане, брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!“ Делија Мачак заигра брком: „Нисам се, Лишче, надао вас!“ па јурну равно, олујном трком, откуд је чуо другарев глас.
У зору Мачак нађе на коси просуто перје, киша га роси. Застаде ловац, делија мрка, сузе му теку низ оба брка, а тужне очи по перју круже. „Зашто ме ниси слушао, друже?
Буљук се звијезда уз Мјесец јати, облак их сиви пажљиво прати. Доље на земљи стаза се вије и јунак језди, Делија нека, лопова чета уз пут се крије: Небојшу храброг засједа чека.
“ — рекоше тако њих троје, љути, док мудра лија по страни ћути. ЈЕЖЕВ ОДГОВОР Диже се Јежић, делија стара галамџијама одговара: „Ма какав био мој родни праг, он ми је ипак мио и драг.
Мачак се Тоша на сунцу грије, мије га киша сунчана врућа, а мало даље, под врбом кривом, у хладу чмава делија Жућа.
Рибе су јутрос, дао бих главу, изишле рано да пасу траву.“ Делија мачак на ноге скочи, заврти репом, заигра брком, на врата ђипи, а за њим Жућа из петних жила, најбржим трком.
“ Јежурка Јежић, копљаник славни, спокојно шета, делија права, он се не боји никога живог дању ни ноћу, па ни кад спава.
Моли те, куми, тужнога лика Вребалов Ика из Ердевика. ТРАЖИ СЕ СТРАЖАР Стражар се тражи, делија права, уз малог бату док обноћ спава, јер нешто страшно у тами шушка. Потребни: фењер, сабља и пушка.
“ — дрекну болесник уз покрет нагао — „То сам ти само бабе лагао, паре дизао где сам стизао!“ Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара, руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца.
“ Мастило ту је, хартија чиста, перо, слободно време, књигама туђим делија листа, вешто крадуцка теме. Из „Хајдук Станка“ покраде Јанка Кȏ куца туђу кост, Андрићу Иви (нека нам живи!
Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво! Извини!“ Сутрадан поштар, делија знана, доноси вести с афричких страна, шаљу ми, каже, дечака врана.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
студена, Изметала струк босиљка зими зелена, Чувала га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу, млада делија: “Божја помоћ, дилбер Маро, б’јела румена! Пије ли се ладна вода бистра студена?
“ 232. Возила се по мору галија, У галији окован делија, Гледала га са брега девојка. “Што ме гледаш, са брега, девојко, Ожењен сам, узети те нећу, Окован сам, грлити не
звонити, тандркати, шкрипати Даворија - песма, узвик дворба - дворење, послуживање; удварање делибаша - заповедник делија; најбољи јунак делија - 1. јунак; 2.
Даворија - песма, узвик дворба - дворење, послуживање; удварање делибаша - заповедник делија; најбољи јунак делија - 1. јунак; 2.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
осу се смеј целог друштва. — Који Дуле? — Па твој, из Г. — Како је то он побеђивао? — Ето, нек ти прича Делија. — Који Делија? — Па тај мој, Благоје. — А, деде, Блажо, вјере ти!
— Који Дуле? — Па твој, из Г. — Како је то он побеђивао? — Ето, нек ти прича Делија. — Који Делија? — Па тај мој, Благоје. — А, деде, Блажо, вјере ти! — Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мили, озбиљна као жрец ... У сусрет јој стиже зец Спреман да се у трци Свуд, са сваким такмичи. Испрси се делија, Заврте се као зврк: „Деде, стара, ти и ја Да пробамо један трк!” Збори, а око му сија, И дрхти му леви брк.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
7. ЛАГАРИЈЕ (Све што не може бити) 1 Заједрила по кршу галија, Коња игра на море делија, Пољем бјеже два печена зеца, Ћерају их два ’рта одрта, Чекају их два слијепа ловца, Вино пију два мртва јунака,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А они му кажу: „Дошао један делија те скинуо зеца, и ено га горе на чардаку. Онда им змај рече: „Идите и кажите му нек ми иде из двора, јер ако му дођем,
“ 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. Упути се некаква силна а при том богата делија сам у кочији на шетњу, и удаљи се у далеке планине | куд га је пут носио.
Искоче сви на пут, и тек што им делија помоз Бог назове, сви поскидају капе и пред колима на гола кољена клекну, и један од њих поче му говорити: „Благо
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ФраБрне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато што му је добро пазио кулаша. И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Старац рече: — Јеси јунак, али не тако велики, него кад си дошао, ето сада је један делија отео старцу што веје жито кћер, а овим људима сестру, појури за њим, па ако отмеш девојку, узми је за жену.
Девојка седи крај извора, а делија легао на њен скут те задремао. Чим стиже наш јунак, потеже топузом и удари јунака три-четири пута по глави.
Чим стиже наш јунак, потеже топузом и удари јунака три-четири пута по глави. Трже се делија, па поче корити девојку што га је по глави бискала те га је разбудила, али кад се усправи, виде да га неко туче по
Повезе кола, засвира у своје гајде и продужи пут даље. Кад мало затим стиже делија и стаде пред овога човека, заустави кола и поче питати шта би са човеком који је бежао путем.
Реч по реч, па се ови заваде, и делија поче да прети колару, а овај као из шале удари делију по челу, и овај паде мртав на земљу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Али се баш у том часу зададе путањом озго са планине стари колашински особењак и делија Рујо Луковић, вечити чобанин и ваздашњи планински колибар, иако из богате брњачке Куће.
Петровић, Растко - АФРИКА
Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на глави. Многи младићи играју сами између себе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Владан Ђорђевић, гурајући се да допре до ђенерала. Парип му је лепо играо, а г. доктор се закекечио на коњу — прави делија!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На коња јашу, тураклију пашу. Максим Зориче, добар војниче, а пред коњици, добри војници, Зоринкић Мија, познан делија.
Тибуле, о, срећни! Услишила Делија ти љубвежељни глас, Лира са мном већ је умолчила, Љубица јер и не слуша нас. Тибул, Дел’ју, Виргил а Кесара, Прв’
Ал’ ја певам, хвалим всује благу, Плачногласни бијем у гитар, Всује молим Љубицу ми драгу: Делија ми буди, не Кесар!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— сиромашни вурсат (фурсат) — самовоља, осионост газија — јунак гердан — ђердан, огрлица герз — момак; ђида, делија гигијати — подврискивати гра (грах) — пасуљ грахораст — зеленкастосив граша — старински револвер грунтовник —
грунтовник — чиновник у грунтовници, надлештву у коме се воде земљишне књиге деверати — тешко живети, мучити се делија — турски војник; јунак дерт — јад, туга, брига диванана (диванхана) — „пространа просторија на спрату, у старим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Млади пушкар је био надалеко чувени делија. Ловац, јахач, певач, тврдоглав и охол, прзница, шалџија, сила да ради и тече, сила да зачас направи калабалук.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
полета — кад Грујица и његових тридесет хајдука прерушени у девојке дочекују пашу са Загорја и његових тридесет делија. Све је то и добро уочено и прикладно речено.
Шта помињеш некакога бана? Ово није Страхинићу бане, но ја јесам цареви делија: једеци се царски покидаше, у ордију турску побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако кажем
Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија, та л' не видиш? испале ти очи! Оно није цареви делија, — мој господар Страхинићу бане; ја познајем чело како му је, и под челом очи обадвије, и његова оба мрка брка, и под
34 ЛОВ МАРКОВ С ТУРЦИМА Лов ловио Мурате везире, лов ловио по гори зеленој са својијех дванаест делија и с трин’естим Краљевићем Марком: лов ловили три бијела дана, и не могли ништа уловити.
Маркова сокола те га уд’ри о јелу зелену и преби му оно десно крило, па обрну кроз гору зелену са својијех дванаест делија.
иде као горска вила, брзо иде, далеко одмиче, одмах бише накрај горе чарне, и углаше у пољу везира и његових дванаест делија.
Обазре се Мурате везире, па кад виђе Краљевића Марка, он говори својим делијама: „Ђецо моја, дванаест делија, видите ли онај прамен магле, прамен магле испод горе чарне? У магли је Краљевићу Марко, — гле како је наљутио Шарца!
по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата везира и русу му одсијече главу, а од младих дванаест делија он начини двадест и четири... 35 МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ Поранио Краљевићу Марко, поранио низ Косово равно.
“ Али наста Свилојевић цару зможну говорити: „Оно бише делија који Турака убијаше с својим буздоханом, сиде браде до појаса, Краљевићу витез Марко“.
Кад изиђе друму на раскршће, лоша му је срећа прискочила: сусрете га Мехмед Арапине са његових тридесет делија; Турчин ћера три товара блага, па кад виђе тридесет хајдука, а он викну на своје делије, те увришко сабље повадише, у
друму широкоме, Новак стаде друму у бусију, око њега два нејака сина; ал̓ ето ти јеке низ планину, помоли се тридесет делија; сваки носи џиду на рамену и на џиди од хајдука главу, а пред њима Мехмед Арапине Радивоја води савезана, и он ћера
Исјекоше тридесет делија, од Турака шићар покупише, три товара блага задобише, па сједоше пити рујно вино. Али вели Старина Новаче: „О мој
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче је с дивљењем гледао за њим. — Кад ли ћу ја постати онаква делија? — Хм, делија! — неповјерљиво промрси Мачак — а откуд је он само нањушкао да сам ја крио своје алатке?
Јованче је с дивљењем гледао за њим. — Кад ли ћу ја постати онаква делија? — Хм, делија! — неповјерљиво промрси Мачак — а откуд је он само нањушкао да сам ја крио своје алатке?
За команданта је постављен Николетина Бурсаћ, славни митраљезац и надалеко позната и чувена партизанска делија. Чим је примио нову дужност, Николетина је замолио команданта одреда: .
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Податљива рука никад празна не остаје. Ка слепац — без очију и у подне. Млад делија а стар просјак. Без прилике ништа не ваља чинити.