Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге носе, јер те траже двије страшне делије! — Какве делије? — узнемири се медо. — Мачак лав и Миш пророк! Вау, колики су и какви су! — Какви, какви?!
— Какве делије? — узнемири се медо. — Мачак лав и Миш пророк! Вау, колики су и какви су! — Какви, какви?! — препаде се Крушкотрес.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
да преврћем по старим одбаченим књигама, и кад случајно набасам на пјесмарицу о Марку, увијек се тада сјетим Малигана Делије и његова свијета.
(Јуначки свијет Малигина делије) Све је то виђено из даљине, у перспективи изгубљеног раја: време, људи, тајна значења, везе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хе-хе, ипак нас чека стара парипина раколи се Петрак. — Не отписују се тако лако оваке двије делије. — Ево их, враћају се будалаши!
Пролазећи нашим крајем, Мулић је најчешће свраћао код мог кума Рожљике, једног бркатог делије страшна погледа и крупне гласине.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ, шта ради Триша, како се код вас живи?
“ Слободан храбро одвраћа вуку: „Страдаћеш попут чворка, видећеш како делије туку, када те звекне Борка! Она је, брајко, понела на пут челик ципеле и дрвен капут. „ „Побогу, људи!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Друмом иду три делије, И међу се воде зборе Који б’ чему најволио; Најстарији говорио: “Ја б, паун’ма најволио“. Најсредњи је говорио:
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Шта се предомишљате? Напред! Смелије! Доста је било празних изјава! Покажите се, дичне делије, Проклетници с Проклетија и од Плава, Поданици земље Дембелије, Од Триглава до Ђевђелије, И од Ђевђелије до Триглава!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Попо, попуј, ама мало и приоруј! — Права браћа без аршина чоху дијеле. — Пред немогућим нема делије. — Преста вјетар — стадоше галије. — Предње вране падају задње. — Пси зими кућу граде, а лети у копривама хладују.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и дубоки[х] наука намргођеним лицем чине различна примечанија сверх сујете богатства и новаца, јоште су к тому такове делије да се ругају онима који су кадри стећи и не само спокојно но и лепо живити — таковима свак ласно може видити да мозак
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Уместо сузе да мртве делије Ожале редом, нек гробове њине Песма из срца, из груди прелије: Велика песма уместо црнине.
Уместо сузе да мртве делије Ожале редом, нек у њине кости Уиђе љубав новога појаса И бол мој, зашто овај живот прости Нисам спустио у борбу
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ (Издалека се чује пушкарање.) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!... (Потпрашује пушку.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
кошуља Изгубила му сјајност позлате; А на балчаку сабље убојне И не виде се зрна алемска Од њине крви, децо, делије! БОГДАН: Био се с њима, Али се не би њима предао!... РАДОШ: То никад не би!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Некако он се загледа у граду У лепу Јелку, у невино дете; Заиште, дакле, да је њему даду; А већ делије почеле да прете Пуцају ноћу, под заклоном мрака, Кроз уске решме из дугих пушака. 15.
да би спасô сестру, Диже се крадом преко хладне Дрине, Ал' овде паде, на овоме месту Погибе мучки од заседе њине. Делије тада дограбише мому, А власти турске разбојнике скрише... Отиде Јелка Салијином дому, И никад о њој не сазна се више.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
153 СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА 155 БИТИНСКИ ПАСТИР 159 ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ 164 ПРЕВОДИ 166 ПИЈАНИ БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ
Јер сељанке и сељаци И краљеви и краљице, И делије и дечаци, И све птице и све шуме, И све лађе и сва мора, И облаци и зверови, И небеса и светлости, И жуђења и
На броду ”Ђул-џемал“, фебруара 1932. ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ Кроз чарну гору они јаше, Кроз чарну гору они зуре, Са неба капљу пусте уре, Поноћне делије кроз ноћ јаше.
ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ Кроз чарну гору они јаше, Кроз чарну гору они зуре, Са неба капљу пусте уре, Поноћне делије кроз ноћ јаше.
Драгане дивне своје чини Исткаше чежњом по планини; Кроз грање звезда сјај се лије По путу језде жар-делије. Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ сан делије.
Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ сан делије. Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће крије, Док пројахују кроз све сање Љубећ коб своју коб-делије.
Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће крије, Док пројахују кроз све сање Љубећ коб своју коб-делије. Коњици ко да њини врани Не тичу тле земље гора Већ да су они нови дани Без сјајног зрака и без зора А грдне сенке
И љубав наша чак их скрије Од нас. Ни топот више није Доказ да беху ноћне уре, Минуше мрачно коб-делије. Јарки пастири наше паше, И толка чежња, жал и туга Над земљом тамном куд пројаше Сводом засветли нова пруга.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ово није Страхинићу бане, но ја јесам цареви делија: једеци се царски покидаше, у ордију турску побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако кажем цару, ја везиру, коју си ми ријеч бесједио, хоћеш, стари, јада
Утом стиже Краљевићу Марко, пак потрже сабљу од бедрице, и окупи Мурата везира: побјегоше по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата везира и русу му одсијече главу, а од младих дванаест делија он
Бритку сабљу измаче, коњица потходи, много Турак' посиче, нут' цареве делије, јаничаре Турке. Тере јунак доведе на бусију Краљевића.
се ситне књиге растурише од тог мора до зелена Лима, те пођоше српске поглавице и војводе, што су за сватове, и делије, све главни јунаци!
Арапине са његових тридесет делија; Турчин ћера три товара блага, па кад виђе тридесет хајдука, а он викну на своје делије, те увришко сабље повадише, у хајдуке јуриш учинише, не даше им пушке истурити, но тридесет глава осјекоше, Радивоја
одаја; али вели дијете Грујица: „Браћо моја, тридест мојих друга, сваки сједи у својој одаји, па кад дођу пашине делије, љубите их у скут и у руку, отпаш'те им свијетло оружје, а служите вино и ракију, а слушајте моје даницкиње: када
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
РАСТЕМО 67 ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ 69 ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ 70 УСЛЕД ПРОЛЕЋА 71 НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ 72 ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ 74 БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА 75 ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК 76 У ЈЕДНОМ ДАНУ 77 БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ 79 КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО
ЗЕЛЕНОГ ДАНА ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО До стола До столице До кашике До полице Растимо Са ластама ластимо Соколице Делије Доколићи Јуначине Не бирајмо начине Растимо До тацне До плафона До матуре Телефона До дугачких панталона
поглавар извади мапу И жврљну нешто у регистар АКО ЈЕ ТАКО — СКИДАМ КАПУ ЈЕСИ ТВРДОГЛАВ АЛ СИ БИСТАР ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ Одакле су делије Из вароши Велије Где се једе јелије Где се жели желије Где се седи селије Где се воли врелије
мапу И жврљну нешто у регистар АКО ЈЕ ТАКО — СКИДАМ КАПУ ЈЕСИ ТВРДОГЛАВ АЛ СИ БИСТАР ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ Одакле су делије Из вароши Велије Где се једе јелије Где се жели желије Где се седи селије Где се воли врелије Где се мисли
Где се воли врелије Где се мисли челије Где се прича зрелије Где се ћути целије Где се живи смелије Одатле су делије БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА Била једном једна Ката У Перлезу близу Ченте Лепа као са плаката Па и лепша на моменте
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ето нових јунака у дружину. И то баш Мачак и Потрк, двије делије из четвртог разреда какве се само замислити могу. И Потрк и Мачак били су надимци.
Наш предузимљиви Стриц сад се поново поставио у засједу да сачека ове двије делије које су чамиле у школском затвору, „у тамници кући необичној “. Први се на видику појавио Ђоко Потрк.