Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
који се у бешчеловечном неповине деце кровопролитију услаждавају, шта су друго разве бесни волци и љути и немилостиви демони?
тело на парчета кидају, — шта су друго него, под лажним именем христјана, пустињика и светаца, бесни пси, љути убице и демони? А да како се њихова телеса посветише, и миришу, — ласно ће ко помислити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Будући да већ трудницу, касније породиљу, нападају порођајни демони и отежавају јој порођај, постоји скуп обичаја којима се она штити од ових злих сила.
За време некрштених дана привиђају се демони, односно свуда се крећу вампири, некрштеници, але, вештице и друга зла бића, па је опасно тада излазити из куће.
некрштена не могу „божјег лица видети“, односно они, по веровању, иду у „Лимбо“ (некакво „мрачно мјесто“) или постају демони, „дрекавци“.⁴⁶ Зато је велики грех родитеља да им дете умре некрштено.
Заправо верује се да демони неће „ударити на свог“, те отуда и веровање да дете брже и боље напредује док је некрштено.
Сродна група мрских имена јесу и имена безвредних, нечистих ствари. Она се дају деци да би се демони и уроци обманули и на тај начин одвратили од детета које ово име носи.
Код Срба на Косову из те групе позната су ова имена: Бена (сулудаст, блесавко; „да би се именом обманули демони те поштедели новорођенче уморства; по пореклу балкан.
турцизам“), Кривош (пошто је носилац имена већ „крив“, не треба га више дирати нити му зло наносити), Кукољ (демони би требало да поверују да је дете безначајно као кукољ), Малко (заваравње демона тобожњом маленошћу детета), Мртвак
смрт детету), Поздерја (поздер = отпад од конопље; као што од поздера нема користи, тако и око овог безвредног детета демони немају рашта да се врзмају), Чађ (дете вреди колико чађ, тј. ништа) итд.
У првом случају, демони се обмањују лажним представљањем детета као ништавног, малог, невредног створења и на тај начин одбијају се од детета,
се од детета, а у овом другом случају зли духови се застрашују тако што се детету дају имена бића или ствари којих се демони плаше. Нека од ових страшних имена су Огњен, Пламета (демони се боје ватре и беже од ње).
Нека од ових страшних имена су Огњен, Пламета (демони се боје ватре и беже од ње). Иста логика стоји и у основи надевања имена као што су: Жарко, Зажар, Спржа итд.
(у многим магијским обредима којима се терају демони као средство користи се жар). Исту заштитну функцију имају и имена Светолик, Светозар, Светлан (зли духови беже од
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
!... Је ли могућно да овака жена има овако невин, овако детињи израз лица?... О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!... Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
си на веру истиниту стадо ти као дрво напајано учењем твојим, дивише се анђели, чудише се људи, ужаснуше се демони над трпљењем твојим, Симеоне блажени, моли за спасене!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад у источној Србији врачаре »изводе ђаволе« ‹који су и демони воде› онда је стање врло опасно, и многи не смеју да се макну од куће без б. л. и босиљка (БВ, 7, 1892, 399).
л., има свакако за циљ да се одагнају зли демони који сметају зачећу (ЗНЖОЈС, 7, 179). Најбоље се види религијски значај б. л.
Герм., 12. Од г. се плаше и њиме се терају и други зли демони. Ту су у првом реду демони болести. Кад је неко болестан од далка, бајалица га одведе на буњиште (које је иначе зборно
Герм., 12. Од г. се плаше и њиме се терају и други зли демони. Ту су у првом реду демони болести. Кад је неко болестан од далка, бајалица га одведе на буњиште (које је иначе зборно место за зле душе што
Из бајања и врачања у вези са г. јасно се види да је г. сматран као дрво сеновито. На њему бораве демони који су у стању да пошаљу болест. Уочи младог уторника врачара однесе под какав г.
ничега није ни било, они се магичним начином терају (јер се од потковице, и од метала уопште, а нарочито гвожђа, плаше демони: отуда, на пример, пропис да се лековита биљка не сме вадити из земље ножем, да не би демон, који је у биљци, побегао).
Димитријевић). Клен може бити место где се састају демони болести. Кад демон болести неког нападне, врачара, »с вечери уочи Младог Уторника«, однесе под клен малу погачу, чашу
Као жртву вероватно треба схватити и пропис да онај кога појуре вештице [које су мртвачки демони и пандан вампиру] треба иза себе да баца п. (»па ће се збунити вештице које та зрна купе«, ЗНЖОЈС, 19, 122). П.
Од њега беже бабице (и зато се он меће поподиљи под главу, СЕЗ, 14, 109), »мраки« (= демони мрака, ЗНЖОЈС, 19, 145), и нарочито вештице.
(Венац, 14, 610), пустоловице (и зато се човек може од њих спасти ако се сакрије у трње, ЗНЖОЈС, 1, 98), и сви зли демони уопште (цф. нпр. ТРЂ, ННЖ, 3, 48).
близнака (две напоредо срасле гране) узима се комадић и пришива детету на капу, као амајлија (СЕЗ, 40, 107). Да зли демони не би могли ући у зграду и напакостити људима и стоци, осигуравају се врата на тај начин што се више њих меће трн или
тај начин што се више њих меће трн или трње (ЗНЖОЈС, 23, 56); то се, пре свега, ради у оне дане када су вештице и зли демони нарочито насртљиви, на пример: о Ђурђевдану (ЗНЖОЈС, 20, 46).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Књижевност се не пише пером, знаш ти то сам врло добро. А затим, демони нису последњи људи у литератури. Наш народ верује да арханђео има шест крила, а ђаво седам...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ватра, ватра унедоглед као да земља гори, а људи гамижу осветљени пламеном и занесени јаром, као демони у паклу... Наређено је најзад да се људи склоне. Онда су бачене бомбе у топовске цеви.